Александар Боцан-Харченко: Подржаћемо решење за КиМ које можемо да бранимо у Савету безбедности

Све што се тиче иницијативне улоге Београда, коју ми охрабрујемо и подржавамо, ако дође до неких одлука и ако Србија затражи да се Русија придружи некој групи држава – ми можемо, зашто да не, али са нашим ставом који мора бити уважен – уз поштовање Резолуције 1244

Александар Боцан Харченко (Фото: Драган Кујунџић/Танјуг)

Покушаћу да се изборим, „раме уз раме“ са Србијом, да се међународно право врати у регион, једном и заувек и то, пре свега по питању Косова, поручује нови руски амбасадор у Србији Александар Боцан-Харченко.

Русија ће, каже, подржати „компромисно и креативно решење“, око којег се морају договорити Београд и Приштина и које би Русија могла бранити у Савету безбедности УН. Одсуство одлуке и компромиса око Косова ни у ком случају није у интересу Русије, сматра руски амбасадор у Београду.

Александар Боцан-Харченко у ексклузивном интервјуу за Танјуг, истиче да у „повратку међународног права у регион“ види свој главни задатак као амбасадора у Србији.

Додаје да ће му и искуство, а верује и разумевање „где је и шта је интерес Србије“ у оквиру односа са Русијом, у региону и у Европи, помоћи да сагледа даљи развој односа две земље, али и сарадње по питању решавања косовског проблема.

„Што се тиче региона, а имајући у виду искуство учешћа у међународним преговорима у Дејтону, и такозваним преговорима о статусу Косова, мислим да је мој задатак да дам допринос стабилизацији региона“, каже Боцан-Харченко.

Тај задатак је, истиче, заснован на државној политици и сарадњи која је посебно била наглашена током сусрета председника Путина и Вучића у јануару.

„Овде је решење могуће само на основу компромиса и наши западни партнери морају променити став. Доказ за то су последњи догађаји на Косову и ситуација је понекад на ивици веома значајних тензија. Сада говорим на врло дипломатски начин, али ситуација је стварно јако забрињавајућа. Ово говорим у своје име, узимајући у обзир претходно искуство“, упозорава Боцан-Харченко.

Сматра да читава међународна заједница мора да појача пажњу према Косову и ономе што се тамо дешава.

Упитан да ли та перцепција да је ситуација веома забрињавајућа постоји и на Западу, Боцан-Харченко каже да „има сумњи да постоји објективна оцена ситуације“.

„Јер, када би била, онда бисмо ми били сведоци притиска на Приштину, а притиска нема, а кад нема притиска не верујем да је могућ наставак дијалога. У овом случају Приштина је крива, они су упропастили дијалог, а пре тога уопште није било примене одлука које су од животног значаја за Србе који живе на КиМ, пре свега о формирању Заједнице српских општина на Косову“, навео је Боцан-Харченко.

Одлуке, каже, постоје на папиру, али без икакве реализације.

„И ЕУ која је тражила ове одлуке у току разговора није направила неопходан притисак у смислу имплементације од стране Приштине. Кроз прсте гледају када Приштина изазива Србе, подржали су формирање војске“, рекао је Боцан-Харченко.

Нема предуслова за наставак дијалога 

Руски амбасадор у Србији каже да сада нема предуслова за наставак дијалога Београда и Приштине, јер таксе и даље стоје, а нема ни спремности Приштине за примену претходних одлука.

Боцан-Харченко је навео да је неопходан притисак на Приштину.

Како каже, чуо је у току преговора 2006–2007. да неке западне земље, на питање какав је компромис могућ, презентују своју визију – Приштина проглашава независност, уз сагласност Србије. А, на питање шта није компромис – одговарају Приштина проглашава независност без сагласности Београда.

„Овај принцип који и сада стоји је апсолутно изопачен, ван икакве логике а камоли међународног права“, додаје Боцан-Харченко.

Александар Боцан-Харченко (Фото: Раде Прелић/Танјуг)

Према његовим речима договор је могућ ако свака страна тражи компромис и има жељу да узме у обзир интерес друге стране и ако постоји добронамерно међународно посредовање и помоћ, уравнотежени и утемељени на међународном праву – Резолуцији 1244.

Упозорава да уколико не буде решења да ће доћи до дестабилизације региона и да је решење могуће само у оквиру отворених и праведних разговора.

„Нерешено косовско питање оптерећује, наравно, Србију, али и регион у целини. Због тога смо овде да дамо допринос, да помогнемо и верујем да ће се доћи до међународно-правног решења. Али, не брзо“, истакао је Боцан-Харченко.

За Русију је, каже, важан договор Београда и Приштине, јер је у том случају могућа подршка СБ УН, а на којим основама – то је питање преговора.

„Тешко је говорити, јер не желимо да намећемо некакво решење или одређујемо правац преговарања. Али, када се траже компромиси креативни приступ је неопходан“, казао је Боцан-Харченко.

На питање о могућности промене формата, па и евентуалног оквира дијалога, каже да је питање интересантно, али сада нема предуслова за обнављање дијалога, али што се Русије тиче став је принципијелан.

„Све што се тиче иницијативне улоге Београда, коју ми охрабрујемо и подржавамо, ако дође до неких одлука и ако Србија затражи да се Русија придружи некој групи држава – ми можемо, зашто да не, али са нашим ставом који мора бити уважен – уз поштовање Резолуције 1244. Ми другачије нећемо, а мислимо да ни Србија неће. Тренутно смо спремни да дамо допринос у циљу обнављања дијалога“, поручује Боцан-Харченко.

Вучић има уравнотежен став на основу међународног права

Упитан како гледа на дипломатску битку коју Србија и председник Вучић воде за Косово, он каже да Вучић има уравнотежен став на основу међународног права.

„Неопходно је да овај став буде уважен и схваћен на прави начин свугде. Разумем да је то изузетно тешко, али он мисли и тражи мирно решење, компромис који би био могућ у садашњим тешким условима, принципијелно чувајући став Србије, ослањајући се на вољу и мишљење народа, знајући како да одговори у случају кризе.“

Он додаје да у размишљању председника Вучића на првом месту види дипломатски приступ.

„Можда је прави израз рећи да Вучић води дипломатску битку, с обзиром на то колико је ово питање тешко и колико има супротстављања. Доста креативно, доста дипломатски, као моћан државни лидер“, сматра Боцан-Харченко.

Русија је, додаје, спремна да помогне, али каже да не зна шта би још уопште било могуће тражити од Београда.

Војна неутралност је традиција земаља региона  

На питање да ли Русија на Србију гледа као на последње упориште у региону посматрано из угла НАТО аспирација, амбасадор каже да „није присталица коришћења тог термина – упориште“.

„Реч упориште не одговара руском принципу и концепту безбедности у Европи. Наша визија се базира на појму или принципу заједничке безбедности и јединственог безбедносног простора без икаквих упоришта – ни НАТО, ни Русије, и без подела. То је наш концепт, наш циљ“, рекао је он.

Што се тиче војно-политичког опредељења наводи да је то избор Србије и то је у потпуности самостална одлука.

„Моје лично мишљење је да је војна неутралност у одређеном смислу традиција земаља региона. Ако погледамо историју, војно-политичка неутралност је била бољи избор за земље које постоје овде. Важно је да Русија, знам то тачно и врло одговорно желим то да нагласим, није тражила од Србије да заузме неки став и направи неки избор који би одговарао Русији, да рецимо имамо ту неко упориште. Не. Поштујемо избор Србије као суверене државе и за нас је то важно и наставићемо тако“, објаснио је Боцан-Харченко.

Додао је и да војна неутралност даје могућност Србији да у сарадњи са свима који јој одговарају обезбеди одбрамбену способност земље и војске.

„’Кишобран’ није неопходан. Ми сматрамо да је Србија снажна самостална држава и такву линију следи и председник и влада – сарадња да, али без икаквог кишобрана. Наставићемо сарадњу и у оквиру ОДКБ-а, али без претварања Србије, и то желим да нагласим, у терен глобалног супротстављања са Западом или са НАТО. То не одговара Москви, јер у таквој ситуацији неће бити могућности за развој привредних, културних веза и других које су приоритет за нас“, истакао је Боцан-Харченко.

Боцан-Харченко је поновио да одсуство одлуке и компромиса око Косова ни у ком случају није у интересу Русије.

„Што се тиче Абхазије, Јужне Осетије […] никаква веза не постоји са Косовом. Исто важи и за Крим, то је потпуно друга прича – Крим се вратио у Русију на основу референдума, а одлично знамо да на Косову никаквог референдума није било. Питање Крима уопште не постоји, како се каже, Крим се вратио у родну луку. Крим је саставни, неотуђиви део Руске Федерације. Кад тражимо решење Косова ми полазимо од тога да је Косово део Србије“, каже руски амбасадор.

Србија, кључна држава у региону

Упитан да прокоментарише то што Запад Србији стално приговара да је под руским утицајем, Харченко наводи да ако две земље имају дугу традицију сарадње, присних узајамних веза у свим сферама онда да је очигледно да се сви налазимо под заједничким утицајем и да тај утицај није лош.

Турски ток (Фото: Новости/Промо)

Русија је, како каже, захвална председнику Србије Александру Вучићу и влади на чврстом и доследном ставу у корист развоја сарадње и односа са Русијом, без обзира на наставак преговора о ЕУ интеграцијама.

Треба сагледати сарадњу у сфери економије, војно-техничкој сфери, напомиње Боцан-Харченко и додаје да мисли да бројке и статистике када је реч о сарадњи нису најважнија ствар и да је много битнија суштина сарадње.

На констатацију да руска улагања у Србији и обим размене две земље нису на нивоу на којем би се очекивало да буду, Харченко наводи да статистика показује да је сарадња на прилично високом нивоу, али истовремено да постоји и велики простор за даљи развој.

Што се тиче Турског тока, уверен је да ће проблем који постоји бити решен, и додао да ће Русија чекати одлуку ЕК.

„У сваком случају тај пројекат сада живи уз одлуку ЕК. Турски ток је стратешки пројекат за Европу. Ту је наравно значајна корист и интерес Србије. Постаће транзитна земља што је важно и за улогу и положај у Европи“, наводи он.

„Србија је била и биће кључна држава у региону. Ово говорим без намере да умањим значај других“, закључио је Боцан-Харченко.

(Танјуг/РТС, 1. 8. 2019)

 



Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , , , ,

1 reply

  1. („Све што се тиче иницијативне улоге Београда, коју ми охрабрујемо и подржавамо, ако дође до неких одлука и ако Србија затражи да се Русија придружи некој групи држава – ми можемо, зашто да не, али са нашим ставом који мора бити уважен – уз поштовање Резолуције 1244. Ми другачије нећемо, а мислимо да ни Србија неће. Тренутно смо спремни да дамо допринос у циљу обнављања дијалога“, поручује Боцан-Харченко.)

    Амбасадору Русије је познато какви су предлози од стране државног врха Србије изношени у јавност и другој страни. То је подела Косова и Метохије, тако да највећи део припадне сепаратистима у Приштини. Што се тиче поштовања Резолуције СБ УН 1244, познато је да председник Вучић не рачуна на њену применљивост при разматрању решења. Значи да Руска Федерација нема усaглашене ставове са званичном Србијом. Русија би, у оваквом стању ствари, могла да очекује од Србије једино молбу да се придружи западним земљама у доношењу решења којим би практично остала без своје покрајине. Ако се држимо примене тзв. „међународног права“ кога помиње амбасадор Харченко, онда треба поћи од НАТО агресије на Србију (СРЈ) 1999. године и нелегалног отимања дела територије државе Србије. Од Руске Федерације се очекује да се питање преговора око Космета покрене од тих догађаја. А не да се преко њих пређе и преговори наставе као да је „Косово“ већ призната држава.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s