На првом панелу је било речи о резултатима избора за ЕП, док је друга сесија била посвећена последицама избора за Европски парламент по политику проширења Уније и могућем утицају на Западни Балкан
У „Аероклубу“ је у четвртак, 13. јуна, одржана конференција посвећена изборима за Европски парламент, који су одржани крајем маја 2019. године. На конференцији су учествовали чланови Института за европске студије – др Миша Ђурковић и др Слободан Зечевић, који су говорили на првом панелу конференције заједно са програмским директором организације Нови трећи пут, Димитријем Милићем. На првом панелу је било речи о резултатима избора за ЕП, док је друга сесија била посвећена последицама избора за Европски парламент по политику проширења Уније и могућем утицају на Западни Балкан. На другом панелу су говорили – др Владимир Међак, потпредседник Европског покрета у Србији; др Душко Лопандић, некадашњи шеф мисије Републике Србије при ЕУ у Бриселу и Марко Савковић, програмски директор Београдског фонда за политичку изузетност.
Учесници првог панела су детаљније говорили о самим резултатима изборног процеса и последицама резултата на нову констелацију односа међу политичким актерима у Унији. Димитрије Милић се у свом излагању осврнуо на тренд јачања подршке либералним и зеленим партијама у Унији, што се одразило и на успех ових политичких партија на европским изборима. Навео је, да се пре свега млађи бирачи опредељују да подршку дају овим политичким опцијама, и да је реч о грађанима који живе у урбаним срединама и који су материјално добро ситуирани. Додао је како се последњих неколико година замагљује традиционална подела на „левицу“ и „десницу“ међу партијама, што је условљено променама на глобалном плану и измењеним преференцијама бирача.
Слободан Зечевић је током излагања нарочиту пажњу посветио тренду излазности на изборима за Европски парламент. Избори за ЕП 2019. године су обележени значајним порастом бирача који су одлучили да дају глас на овим изборима. То је први пут да је излазност порасла од одржавања првих непосредних избора за Европски парламент 1979. године. Други феномен ових избора, по речима др Зечевића, јесте да први пут од одржавања непосредних избора у Унији нема већине народних партија и социјалдемократа у Парламенту. Ове партије су доживеле пад подршке на изборима 2019. године, што ће имати значајне последице на будући избор председника Европске комисије. Трећи феномен ових избора јесте раст подршке десничарским партијама, закључио је др Зечевић.
Директор Института за европске студије, Миша Ђурковић, се осврнуо на јачање „деснице“ на овим изборима. Током излагања је истакао да проблем неће бити само избор председника Европске комисије, већ и избор појединачних комесара. Истакао је да су ови избори обележени феноменом „американизације“, односно наметањем тема и питања која су дуго била запостављена, што је подстакло такмичарски дух међу значајним бројем бирача и партија у Европи. Други феномен ових избора, према речима др Ђурковића, јесте „холандизација“ Европског парламента и европске политике, о којој је говорио и професор Волфрам Кајзер приликом гостовања на Институту за европске студије. У наставку излагања, др Ђурковић је истакао важност прављења дистинкције међу политичким партијама које се налазе на десном политичком спектру, обзиром да је реч о веома фрагментисаном и разнородном скупу партија. Те партије се могу међусобно веома разликовати, иако постоје заједничке теме којима се обраћају бирачима.
На другом панелу се расправљало о могућим последицама резултата европских избора на политику проширења и односу Европске уније према региону Западног Балкана. Владимир Међак је говорио о томе шта Европска унија и државе кандидати треба да ураде како би дошло до проширења Уније. Он сматра да ће избор будућег комесара за проширење имати значај када је реч о потенцијалном проширењу Уније. Посебно се осврнуо на положај Србије у процесу преговарања са Европском унијом, и истакао је значај владавине права у преговарачком процесу. Према његовом мишљењу, темпо преговарачког процеса у великој мери зависи од кандидата, и подсетио је на позитиван пример визне либерализације, када је јасно био одређен рок и неопходне мере које треба предузети како би се политика у различитим областима ускладила са оним које постоје у Унији. Закључио је да стабилност не може да буде испред демократије и владавине права.
Душко Лопандић је говорио о проширењу Европске уније, и у свом излагању је истакао значај даљег проширења Уније. Проширење ЕУ се одвијало у неколико наврата, те је број чланица од успостављања Европских заједница значајно порастао. Истакао је значај који је проширење имало на државе централне и источне Европе, при чему су те државе у великој мери напредовале самим чланством у Унији. То је нарочито повољно утицало на процесе конвергенције међу чланицама, који су потпомогнути и захваљујући фондовима ЕУ. Лопандић је додао да се и даље у јавности говори о кризи Европске уније, иако је, према његовом мишљењу, врхунац кризе прошао. Закључио је како се Европска унија налази у измењеном контексту, али и да проширење представља значајну инвестицију, што се потврдило и на претходним примерима проширења.
Последње излагање на панелу се односило на анализу изборних резултата које су оствариле зелене и либералне партије. Марко Савковић је уочио три питања која произилазе након избора за ЕП. Прво се тиче будуће улоге националних парламената чланица и констелације снага у њима, друго питање се односи на диференцијацију севера и југа унутар Уније када је реч о успеху зелених партија у појединим чланицама, док се треће односи на могућност остваривања политичких приоритета кроз рад будуће Комисије. Он је истакао како се прокламовани приоритети и вредности зелених и либералних партија у великој мери подударају. У закључку свог излагања, истакао је да се за сада не може са сигурношћу говорити о могућим коалицијама и саставу будуће Комисије.
Конференција је организована од стране Европског покрета у Србији, Института за европске студије и фондације Конрад Аденауер.
Страхиња Обреновић, Институт за европске студије
Categories: Дневник читаоца/гледаоца
Оставите коментар