Никола Н. Живковић: Писмо из Грчке (а као да је из Србије)

У писму се не описује само Грчка, већ и Бугарска, Румунија, али и Србија. Једина разлика је у томе што Србија нема евро већ динар

Бескућник у центру Атине, децембар 2015. (Фото: Getty)

Јуче сам примио подробно писмо од мога пријатеља Манолиса. Са њим сам се у Берлину дружио преко три деценије. Проводи одмор у некада малом рибарском, а данас познатом туристичком месту, недалеко Кавале. У Немачку је стигао као млад човек и то са чврстом намером да остане „десетак година“, да заради нешто новаца и да се врати у своју земљу. То је једна од хиљаде гастарбајтерских прича. У Берлину, међутим, остао је, ево, преко педесет година, где и данас живи. У Грчку одлази редовно, једном годишње, на одмор. Зашто сада, као пензионер, не живи у Грчкој? Одговор је једноставан: „Ја сам стар човек. Имам преко осамдесет година. Са временом требаће ми сигурно све више лекарска нега, а коју у Грчкој не могу да добијем. Немачка још увек има добар здравствени систем. То је, ето, разлог, зашто и као пензионер живим у Берлину.“

И овог лета, читам, најомиљенија страна држава за српске туристе, поред Турске, остаје Грчка. Ево што ми Манолис пише о својим утисцима:
„Грчка трагедија није видљива на први поглед, а нарочито не за туристу, који проведе две или три недеље на одмору. Ово знају само људи који живе у земљи, или Грци, који познају језик и у Грчкој имају родбину и пријатеље. Животни стандард грађана за последњих десетак година видно је опао. Богати, дакле, оних три до пет одсто становништва моје земље, наравно да не осећају никакву кризу.“

Добра вест за Брисел јесте чињеница да имамо посла са Грчком, која је и по броју становника и по својој привредној снази мала земља, или како пише немачки дневни лист „Франкфуртер алгемајне“ – да ЕУ има проблема „са једном маргиналном земљом“ (“Probleme mit einem eher marginalen Land“). Далеко озбиљнији проблем за ЕУ био би ако би криза захватила једну Шпанију, Италију или Француску.

Укратко, главни кривац за грчку трагедију јесте грчка финансијска и политичка елита. Да би добили изборе, политичке странке су својим бирачима обећавали веће плате и нова радна места. И када би освојили власт, политичари су се заиста старали да испуне своја предизборна обећања: повећали су плате и људе, који су били заслужни за победу на изборима, запошљавали у државним институцијама. И једно и друго нема, наравно, економског оправдања, и није на корист земље већ се искључиво ради у интересу политичке странке која је на власти. Грчка се такође одликује и изузетно великим процентом људи који одлазе у пензију са педесет или педесет и пет година. Ово се постиже подмићивањем лекара и корупцијом чиновника из пензионог осигурања. Веће плате, добијање запослења у државним службама и прерани одлазак у пензију – свим тим појавама заједничко је то да немају покрића у економији, већ у корупцији државног апарата. Постоје јасне бројке који нам говоре следеће: што у држави влада већа корупција то је земља сиромашнија. Највише пате од таквог стања најсиромашнији слојеви становништва.

Већина Грка сада верује да не би дошли у тако безизлазну ситуацију – или прецизније, у право дужничко ропство – да је земља задржала националну валуту „драхму“. Националну валуту могу да контролишу националне банке. На наднационалну валуту, као што је случај са евром, мале и слабе земље као што су Грчка, немају готово никаквог утицаја. Грчка просто није поштовала основне законе тржишта: не можеш да дижеш плате и пензије, или да отвараш нова радна места, ако немаш никаквог утицаја на валуту којом све то плаћаш.

Структура грчког дуга према потражиоцима (у милијардама евра), крај 2014.

Резултат такве катастрофалне политике јесте повећан број сиромашних и општи осећај безнађа и фрустрације. Грци се осећају пониженим. Странци, банке из Лондона, Њујорка и Берлина, али и Кинези, покуповали су највредније: руднике, аеродроме, хидроцентрале, поморске луке, аутопутеве, па чак, како се шапуће, и нека грчка острва.
У јануару 2015. године Грци су бирали „левичарско-радикалну странку“ („Syriza“), на челу са „веселим момцима“ као што су Ципрас (Tsipras) и Варуфакис (Varufakis). Они не носе кравате, изгледају привлачни, нарочито за младе, и чини се да су нешто ново на политичкој сцени. Али, убрзо се показало да немају никаква знања, па ни озбиљност за вођење државних послова. Бирачи су убрзо схватили, као што је то чест случај, да су преварени. Изборе су добили са левичарским, националним паролама. Но, када су освојили власт, показали су се далеко послушнији према захтевима Вашингтона и Брисела него све пређашње грађанске странке.

Можда је најбоље решење за Грчку да прогласи државни банкрот, те да врати „драхму“ као националну валуту. Но, Брисел то неће Грчкој да дозволи. Само би „драхма“ могла да створи нова радна места и да привуче стране инвеститоре. Грцима би се повратио национални понос. Како може да се жртвује неко за општу ствар ако је изгубио елементарно људско достојанство? Такав човек гледа само како да преживи. Изгледа да богатим државама из ЕУ одговара овакво стање у Грчкој?!

У најповољнијем случају, под условом да се држава више не задужује, прогноза гласи да ће Грчка дугове отплатити године 2070. Но, овде је реч о најповољнијој, теоретској варијанти, која, како финансијски експерти процењују, нема неку велику практичну вредност.

Кредите које је Грчка примила од Немачке, Француске и Америке нису, разуме се, били никакви поклони, а још мање солидарна помоћ из заједничке касе Европске уније. Грчка мора да их враћа са каматама, или прецизније, са каматама на камате. Највећи део тога новца уопште и не долази у Грчку, већ се слива у велике банке ЕУ и Сједињених Држава, које су дале кредите грчкој држави и служи им као нека врста гаранције ако Грчка, не дај Боже, прогласи банкрот, па да те банке онда не изгубе свој новац.

Не само да Брисел није солидаран са несрећним грчким народом, већ је пре свега Немачка, односно немачке банке су направиле одличан посао. Брутална „Тројка из Брисела“ присилила је Грке, просто их уценила да пристану на све услове ЕУ. Немачке фирме добиле су концесију да управљају, на пример, четрдесет година грчким аеродромима, њих четрнаест на броју.

Ангела Меркел, Франсоа Оланд и Алексис Ципрас (Архивска фотографија: АП)

Највећа штета Грчкој учињена је одласком великог броја младих, квалификованих људи у Немачку и остале високо развијене земље ЕУ, затим САД, Аустралију и у државе Персијског залива. Реч је пре свега о лекарима, информатичарима, инжењерима, научницима. Рачуна се да школовање једног лекара стоји Грчку сто хиљада евра. Тројка из Брисела присилила је грчку владу да смањи пензије за 45%. Данас Грци могу да иду у пензију тек са 67 година. Незапосленост износи 25%. Порастао је број народних кухиња, демографска ситуација је катастрофална. Годишње 40 хиљада људи више умире него што се рађа. Словом, у Бриселу и Вашингтону све више говоре о Грчкој као „пропалој држави („failed state“).

И док сам припремио овај текст за српску публику, превео га и дотерао, учинило ми се да Манолис овде не описује само Грчку, већ и Бугарску, Румунију – али и моју Србију. Једина разлика је у томе што Србија нема евро већ динар. Сада видим, да је то једна велика предност да, ето, имамо сопствену националну валуту. Но, Влада Србије уместо да искористи ту чињеницу, да научи на искуству Грчке, она се понаша као да смо пуноправна чланица ЕУ, где Србија преузима само обавезе а да немамо никаквих права.

Читајући Манолисово писмо, паде ми на памет српска народна пословица: „Дужан као Грчка“. А чуо сам да неки кажу и „пропао као Грчка“. Као и све народне мудрости, и ова се сигурно основина на неком стварном, историјском искуству. Једина разлика јесте да се ова изрека не односи само на неки догађај из далеке прошлости, већ је, ево, брутална стварност ове, нама блиске и пријатељске, земље.

Други део наслова и опрема: Стање ствари

(Блог Николе Н. Живковића, 12. 6. 2019)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

4 replies

  1. пар на тему,

    #

    грчки пример

    http://www.pravoslavie.ru/srpska/103621.htm

    …“Како бисте прокоментарисали одлуку Министарства образовања Грчке да организује „тематску недељу посвећену превладавању полних стереотипа“ у току које ће, између осталог, дечацима бити понуђено да испробају на себи женску одећу и понашање (а девојчицама да се осете као мушкарци)?

    – Зар је могуће да мислите да се слажем с њима?

    Сад се свргавају „полни стереотипи“, а пре тога су већ одбачени божански прототипи.

    Чини ми се да један за другим покушавају да свргну идеале под изговором да су то стереотипи. Уводе се у оптицај и нове речи, као што је „полни“, које се испуњавају одговарајућим смислом како би се уништило драгоцено благо.

    Пре него што се организује „тематска недеља“ посвећена телу, волео бих да организују одговарајућу манифестацију посвећену души…

    Међутим, акценат се ставља искључиво на телесни аспекат и човек се самим тим претвара у једнодимензионално биће.

    Сад, што се тиче тога да се дечацима нуди да се понашају као девојчице, а девојчицама као дечаци. То је покушај да се негира постојање само два пола – мушког и женског.

    Човеку се предлаже да постане оно што заправо није. А Црква, напротив, жели да помогне човеку да постане оно што заиста јесте.

    Парадокс ситуације је у томе што је школски предмет „познавање религије“ реформисан под изговором да он треба да информише, а не да врши катехизацију. А у току „тематске недеље“ се сама држава бави катехизацијом и пропагандом.

    Ова тема полног васпитања и хомосексуализма је попримила међународне размере у смислу идеологизације.

    Ту нема деликатности. Постоји безобразлук, дрскост, незрелост, и агресивно, револуционарно и изненадно наметање новог система васпитања у осетљивом школском узрасту.

    – А систем „сексуалног просвећивања“ …

    – Не постоји сексуална физиологија, постоји репродуктивна физиологија. Човек има репродуктивне, а не сексуалне органе. То треба да схватимо.

    Намеће нам се представа о томе да се неки људи рађају [као хомосексуалци]. Можда се и педофили рађају као такви? И клептомани? И други? Зашто се онда кажњавају, јер (полазећи од такве логике) они нису криви? Чини ми се да у томе има претеривања.

    И сад уместо да говоримо о лепоти и светости хетеросексуалних односа морамо да доказујемо да је хомосексуализам девијација. И неки нас називају мрачњацима и ретрогаднима. Ко би рекао да је то напредак…“

    http://www.pravoslavie.ru/srpska/102699.htm

    …“Ми се ничега не бојимо. Грчка Црква је живела и без устава и државне регулације, живела је у катакомбама, преживела је мучеништво, процват Византије и 400 година турског ропства. Једино што желим да истакнем јесте да су, после формирања савремене независне Грчке, све тешкоће у односима између Цркве и државе биле изазване утицајем и деловањем Запада…
    …Зашто држава школује свештенике? Нека нам дају слободу да се сами бавимо духовним образовањем.

    Да ли Ви себи можете да представите министра, који би се осмелио да учи грчке муслимане како да тумаче Куран? Или учио католике како да тумаче Свето Писмо? Или како издаје наређења Јеврејима?

    Само од нас, православних Грка, захтевају да ћутимо. А они, који припадају верским мањинама, имају право да говоре све што им је воља и држава обраћа пажњу на све њихове прохтеве. Ми трпимо толики притисак, против нас се води толики рат, да ми осећамо да они желе да нас униште…“

    +Христос Анести

    …“Не васпитавајте децу ако не умете. Боље је бити неваспитан него лоше васпитан…“, говорио је Душко Радовић

    проблематични бубалачки животоубијајући sistem је пруски, формиран циљно… ПРОИЗВОД- контролабилни, послушни, идући по мишљење створ, УПОТРЕБЉИВ у туђу корист, уместо користан члан ПОРОДИЦЕ, друштва и заједнице на Богу драг начин…

    ДЕПОПУЛAЦИЈА, нашим рукама, је у коначници sistema

    професор Слободан Антонић има много на тему, прочитати обавезно

    српски поглед

    http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/strategija-razvoja-od-mladih-bez-buducnosti-do-buducnosti-bez-mladih/

    …“Идеологија слободног тржишта, дакле, не реализује ни једини зацртани циљ – интеграцију са тржиштем рада. За горуће локалне проблеме клонирана глобална идеологија апсолутно је слепа, те их системски и „стратегијски“ игнорише. Тако се ни не помишља да би образовање суштински могло да помогне смањењу криминала и насиља, одлива становништва и нивоа развода а допринесе децентрализацији власти, повећању наталитета, развоју земљорадње, оживљавању опустошених крајева и ширењу осећања породичне сигурности, друштвене солидарности и самопоуздања… Зар о свему томе не треба / не може / не жели озбиљно, одговорно и оригинално да брине систем школовања једне државе? Очигледно – не. Барем до 2020. године.

    Проф. др Миладин Шеварлић, рецимо, наводи податке из децембра 2016. године: „Србија има 5.513 незапослених агронима и ветеринара. Међу њима је 46 доктора наука и 418 магистара и мастера… Србија не користи више од 1,5 миљарду долара капитала уложеног у образовање тих младих људи.“[6] Можда ти млади људи нису довољно на школском поду седели или о спорту у парку ћаскали? Понуде радних места у Финској и Србији се разликују, васпитне методе то неће променити. Права слика идеологије су ружичасте наочаре које филтрирају реалне проблеме око нас а истовремено постављају имагинарне циљеве испред нас. Плодна земља се напушта, агрономи су незапослени, храна се увози а наша „карика која недостаје“ налази се, ни више ни мање, него у Финској! Уочавате ли проблем? А решење?…“

    актуелна реч је „ИНКЛУЗИЈА“

    руски поглед

    http://www.ruskalendar.ru/news/detail.php?ID=18662

    https://stanjestvari.com/2016/10/05/cetverikova-ako-zelis-da-pobedis-neprijatelja/#more-32189

    …“Стварање новог човека захтева озбиљне измене у систему образовања. Тако, наши геополитички противници прелазе на нове методе вођења рата – конфронтирајуће понашање. Бихејворални рат означава промену или уништавање система основних вредности, стереотипа понашања, норми живљења. А где се формирају те вредности? У религији и у систему образовања. Према томе, за њих је Православље непријатељ број један, добро образовање непријатељ број два. По њима и ударају…“

    …“don’t ask where it came from…“

    Свиђа ми се

  2. Као и већина његових текстова, и овај текст г-на Живковића је занимљив и добро писан. Одмах да се слоижим са ставом његовог грчког пријатеља Манолиса: “ Зашто сада, као пензионер, не живи у Грчкој? Одговор је једноставан: „Ја сам стар човек. Имам преко осамдесет година. Са временом требаће ми сигурно све више лекарска нега, а коју у Грчкој не могу да добијем. Немачка још увек има добар здравствени систем. То је, ето, разлог, зашто и као пензионер живим у Берлину.“
    Г-дин Живковић сматра да : “…Можда је најбоље решење за Грчку да прогласи државни банкрот, те да врати „драхму“ као националну валуту…“.
    Е, ја имам 25-годишње искуство живота (по цело лето у Грчкој) на Крфу – а важно је и знати да на Јонским острвима Отоманска Империја никада није владала – ту су владали Венеција, па кратко Француска (Наполеон) и онда 60так година Енглези до референдума и прикључења Грчкој 60тих година XIX века.
    Ја сам се доселио на Крф у времену драхме… Њена вредност се колебала, али нисам имао утисак да је то било јако повољно, јер јако повољно време је настало тек код великог прилива субсидија ЕУ пред укључење Грчке у систем Евра и неко време после тога. Тада је настала права бонанца – посебно за горњих 2-3% политичко-економског грчког естаблишмента, али је понешто капљало и у ниже слојеве – све до слома – тамо негде 2009 године…
    Када сам се тек “доселио“ сусрео сам се са мојим старим познаницима из СФРЈ (Србије) – балканском ендемијом: Јавашлуком (Ј), Непотизмом (Н) и Корупцијом (К). Требало је тада добити и дозволу боравка (без ње ниси могао купити ауто, нити чамац и добити дозволу рибарења) уз неке апсурдности – нпр. здравственог уверења, јер требало је доказати да немаш ТБЦ, сифилис, цревне паразите, као и да ниси луд.. Е, за то полседње је требало ићи на психијатријски преглед… Када је психијатар чуо да ја – лекар са Запада тражим боравишну дозволу у Грчкој, казао ми је дословно: “Колега, ви сте, очигледно, лудак – али из колегијалних разлога ћу Вам дати уверење да нисте…“. Најлепше је било када сам после свих перипетија предао сва уверења – службеник полиције је казао да их однесем у суседну собу, која је била ненасељена и препуна неуредне гомиле таквих папира, рентгенских снимака, итд. Питао сам га шта раде с тим. Његов одговор је био: “Ма – ништа!“. Сваки даљи додир са администрацијом (регистрација аута, чамца, добијање риболовне дозволе – а све мора да се и обнавља) је био права ноћна мора, јер у Грчкој тада – када си постао чиновник (по породичној или политичкој линији) – то је била доживотна неограничена дозвола за забушавање, ленчарење и малтретирање публике… Истина, под притиском ЕУ то се до данас унеколико поправило, али још увек далеко од западне ефикасности.
    Неефикасност и јавашлук су у почетку били такви да је нпр. реконструкција главног пута од неких 8 км. по равном терену трајала отприлике толико година, да је реконструкција градске пијаце (величине београдске пијаце Ђерам) трајала неких 5 година, а изградња покрајинске болнице и дуже од 10 година…
    Да не гњавим даље – основни проблем Грчке (Балкана) је висока доза комбинације фактора Ј + Н + К који су иманентни сваком човеку и друштву – али њихови ефекти зависе од дозе. Те дозе су на северозападу Европе далеко ниже – али јужно и источно од Алпа све веће и веће, па су им и резултати све поразнији. Да направим излет у Фројда: мислим да је то и последица комбинације Ид-а, Его-а и Супер Его-а у друштву, под утицајем историјско-политички-економско- религиозних фактора, с тим да на северозападу Европе постоји блага превласт Супер-его-а, а на Балкану Ид- са Его-ом суверено владају, а докле ће? Питајте Ђекнине рођаке…
    Иначе – што се тиче замерке г-на Живковића: “…Немачке фирме добиле су концесију да управљају, на пример, четрдесет година грчким аеродромима, њих четрнаест на броју…“, ја као редовни корисник крфског аеродрома могу само да кажем да од када је немачки “Фрапорт“ добио тај аеродром под своје – он почиње да личи на уређени аеродром, а чак су и клозети чисти, што до тада никада није био случај.
    А што се тиче климе, мора и опште релаксиране атмосфере (онда када су одсутни остали озбиљни проблеми), Грчка остаје непревазиђено пријатна…

    Свиђа ми се

  3. Заиста текст господина Манолиса који нам је приредио и уредио г Живковић је упечатљив и одсликава суморну стварност нашег Балкана. Ипак, додатак који је написао Дубињин ме је натерао да кажем нешто у одбрану Србије али и Грчке…
    Корупција која је била у социјалистичко време у Југославији је била никаква у односу на ово данас. Тада су људи подмићивали лекаре са кило кајмака или ракије.
    Ово данас се уводи систематски са врха државе. Почело је то још 5. октобра. Тако су формиране „западне демократије“. Нисмо то ми измислили.
    Зар неко мисли да је у САД то боље. Ми се суочимо са неком афером на врлом Западу тек кад изађе у новинама. Мисли ли неко да су Немци имуни. Варате се, највеће компаније за производњу аутомобила фалсификују документацију, политичари се бирају са фалсификованим дипломама, докторски радови….Све је то већ познато али ми мислимо увек да је то наш производ.
    Није.
    Они су измислили бон-тон да се не би побили за ручком.
    Нама то никад није било потребно.
    Толико о корупцији а сад мало о јавашлуку…
    Замислите тркача на 100 м који крене са старта и неко га саплете. Опет би наши помислили да смо ми смотани, овакви онакви…
    Није баш тако.
    Са Вучићем у Србију је стигао и др Тони Блер, као саветник. Нико нема појма зашто је он ту али зато сви знају да нема преноса фудбала, да су раскопане улице по целом Београду и сви гунђају на власт а заправо Тони Блер је дошао због тога.
    Нема преноса фудбалске селекције Србије како би се сузбила национална свест Срба.
    Улице у Београду су плански раскопане на прилазима свих приградских насеља према центру града. Свi су нервозни због маргиналних ствари.
    Шта је циљ свега?
    Еутаназија слободног размишљања сваког појединца.
    Данас читам и текст о еутаназији Мише Ђурковића… и то је из исте кухиње.
    Када би нас пустили ова Србија би била много много лепша и боља него све те наводно демо(н)кратске и развијене земље.
    Иначе оно др код имена Тонија Блера није скраћеница од доктор, него од дрипац.
    (…не волим баш људе који су отишли у иностранство да зараде паре јер да су знали за Бога тамо никад не би отишли.)

    Свиђа ми се

  4. @Dobrivoje: Moram sa iphona da pisem latinicom. Korupcija je korupcija bez obzira da li je za kilo kajmaka ili milion evra! Radeci kao privatni lekar u Holandiji nisam imao prilike da sa njom sretnem jer je to bilo nemoguce – svi racuni preko osiguranja i banke i pod kontrolom poreske uprave. A na Zapad sam otisao zato sto nisam zeleo da podnosim drustvenu polticku i ekonomsku atmosferu pod komunizmom jer sam bio urodjeni reakcionar, potomak belogardejaca. Napustio sam – za vase pojmove odlicnu karijeru(sef odeljenja reprezentativne beogradske bolnice u svojoj 30toj godini) i otisao sa porodicom na Zapad pre 50 godina da slobodno zivim, radim, da odgajamo decu bez titoisticke indoktrinacije koja je tada bila obavezna u Jugoslaviji. A dobar zivot normalna karijera i zarada su dosli sami od sebe bez obzira na to da li Vi volite ili ne one koji su otisli ili kao ja zauvek napustili Balkan kji je i daleeekoo pre Vucica i ostalih bio i ostaje najveci evropski centar javasluka, nepotizma i korupcije.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s