НП Отаџбина: Морбидан Вучићев позив Србима са КиМ да дођу у Београд и туку се за њега

Вучић Србе са Косова и Метохије гура у Велику Албанију а када му је тешко очекује од њих да улазе у крваве обрачуне са опозицијом

Актуелни режим у Београду воли да прави поређења о идеји разграничења коју пласира Александар Вучић са наводно сличним мишљењима некадашњег премијера Србије Зорана Ђинђића и књижевника Добрице Ћосића. Тиме власт жели да објасни народу да „разграничење“ није настало од садашњег председника Србије него и од оних који су раније били на власти.

Међутим, ствари стоје сасвим другачије.

Добрица Ћосић је са том идејом кренуо још 60-их година прошлог века да би пред крај живота био задовољан да се Србији врати онај део територије коју је Косову и Метохији уступио Петар Стамболић. То је месна заједница Лешак. Колико је Добрица Ћосић био добар писац, толико је био лош државник.

Зоран Ђинђић никада није јавно говорио о подели јужне српске покрајине. Није из разлога јер би тиме српску преговарачку позицију угрозио. Оно што је могло да се чује у кулоарима јесте да је у преговорима са Западом тражио најмање 60% територије Косова и Метохије. Сви српски манастири морали су да буду у оквиру тих 60 посто. Главни адути су му били међународно право и егзодус више од 200 хиљада Срба који су напустили Косово и Метохију.

Такође је Западу предочавао да у оквиру таквог решeња за Косово и Метохију Република Српска мора да се уједини са Србијом.

Поруке које је убијени председник владе слао Западу уочи смрти биле су храбре у стилу, како он рече, да се по којекавим њујоршким забитима не може решавати судбина Косова и Метохије.

Нажалост, овакав његов политички став коштао га је живота.

Међутим, за време његове краткотрајне владавине много тога је урадио за Србе са Косова и Метохије. Из буџетских резерви је, рецимо, плаћао „момке са моста“ у Косовској Митровици што је мало познато. Вратио је добар део институција Републике Србије које су напустиле КиМ за време док је Александар Вучић био на власти као министар информисања. Вратио је Универзитет из Приштине који је избегао у Крушевац и финансирао његов премештај у северни део Косовске Митровице. Уместо Телевизије Приштина на српском језику оформио је Телевизију Мост. Вратио је покрајинске фондове за запошљавање, здравство, пензионо итд. које су после рата напустиле јужну српску покрајину. Чак је вратио и српско народно позориште.

За разлику од њега Александар Вучић је Бриселским споразумом институције српске државе предао сепаратистима у Приштини. Предао им је полицију, телекомуникације, цивилну заштиту, правосудни систем, итд. Приморао је српске судије да положе заклетву на сепаратистички устав и испред заставе самопроглашене републике Косово. Заклетву су положиле пред Хашимом Тачијем кога истакнути швајцарски правник Дик Марти оправдано оптужује за трговину људским органима Срба. На тајном састанку са Хашимом Тачијем који је на функцију председника самопроглашене републике Косово изабран гласовима Вучићеве „Српске листе“ договорио је формирање војске Косова. Зато као услов за наставак преговора са Приштином поставља само укидање пореских стопа али не и поништење одлуке о формирању војске Косова. Коалициони партнери његове „Српске листе“ у сепаратистичкој влади у Приштини су Рамуш Харадинај и Хашим Тачи.

Зато је било какво поређење Александра Вучића и Зорана Ђинђића бизарно и представља крајњи апсурд. Александар Вучић је Бриселским споразумом починио кривично дело националне велеиздаје за које ће кад-тад морати да одговара.

Имајући у виду настојање Александра Вучића да идејом „разграничења“ 99% Косова и Метохије препусти Великој Албанији а остали део да задржи, само говори о размерама штете коју председник Србије чини сопственој држави.

Морбидно делује да Александар Вучић у времену када српска опозиција држи протест испред зграде Председништва он позива Србе са Косова и Метохије да дођу у Београд да се за њега туку не би ли му сачували власт. Исте те Србе гура у Велику Албанију а када му је тешко очекује од њих да улазе у крваве обрачуне са опозицијом. Али без обзира на све позиве „Српске листе“ и челника СНС од Косовског Поморавља, севера Косова и Метохије, до Грачанице изузетно мали број Срба се одазвао. Примера ради у северном делу Косовске Митровице није се окупило ни педесетак људи спремних да се боре да сачувају престо српском диктатору.

„Под то дрвце нема хлада“, каже српска народна пословица са Косова и Метохије.

Косовска Митровица, 19. 3. 2019. године
Информативна служба Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“



Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s