Цвијетин Миливојевић: Разграничење немогуће без признања Косова

Дачићеву изјаву да је разграничење званична позиција Србије у дијалогу с Приштином, Миливојевић оценио скандалозном и разлогом за оставку

Цвијетин Миливојевић (Фото: youtube.com)

Политички аналитичар Цвијетин Миливојевић оценио је да је немогуће разграничење без признања Косова. Дачићеву изјаву с почетка недеље о разграничењу као званичној идеји Србије оценио је скандалозном, наглашавајући да би у свакој уређеној земљи било нормално да након ње поднесе оставку на место министра и потпредседника владе. Али је и сам председник Вучић претходно на форуму у Минхену направио преседан после којег би било нормално да и он поднесе оставку, такође је оценио Миливојевић.

Он наводи да се територија једне земље може мењати само уз допуштење грађана, односно, на референдуму и да је противуставан начин на који је министар спољних послова Ивица Дачић саопштио „званичну позицију Србије” у дијалогу са Приштином.

„Дачић је рекао да је званична политика Србије разграничење. Према Уставу постоје процедуре, јер је реч о томе шта је званична политика државе у односу на оно што је државни и територијални интегритет земље,” казао је Миливојевић.

Дачићеву изјаву да је разграничење званична позиција Србије у дијалогу с Приштином, али да не може да говори о томе јер се о разганичењу није разговарало, Миливојевић је за агенцију Бета оценио скандалозном и да би у свакој уређеној земљи било нормално да након ње поднесе оставку на место министра и потпредседника владе, те да очекује да ће из свих нормалних земаља са запада и истока уследити реакције.

Дачић је уједно навео да би линија разграничења била тамо где је прихватљиво за обе стране, али није рекао да ли би разграничење значило и признање Косова.

Према речима Миливојевића, да би се дошло до констатације да је нешто званична политика потребно је да се ревидира оно што пише у Уставу, а у њему пише да је Србија од Хоргоша до Драгаша, што значи да је и Косово као 17% дела територије такође део Србије.

Он је казао да је „председник Србије Александар Вучић два дана пре Дачића направио преседан после кога би било нормално да поднесе оставку, јер је на Безбедносном форуму у Минхену на констатацију косовског председника Хашима Тачија да косовска страна не може формирати Заједницу српских општина, јер није у складу са Уставом Косова, мирно рекао: ‘Како ми можемо стално да кршимо Устав, кад потписујемо Бриселски споразум’.”

„То каже председник државе. Из те две ствари, ја очекујем да су они разумни људи и да ће летимичним увидом у Устав увидети не да су га прекршили, него да су дебело забраздили у антиуставно деловање,” казао је Миливојевић.

„Једини суверен није председник Републике, већ народ”

Миливојевић уједно каже да питањем државног националног интегритета и идентитета може да се бави искључиво Скупштина Србије као врховна законодавна власт или народ на референдуму.

„Ово је уставно питање – никакав Ивица Дачић и никакав Александар Вучић. Могу да имају и 83 одсто подршке на изборима у Дољевцу, где се тркају сами један против другог, али немају право да то чине,” казао је Миливојевић.

Према његовим речима, Вучић би да на мала врата увуче нешто чиме он као председник државе не сме да се бави.

„Једини суверен није председник Републике већ народ. Грађани су једини суверени да доносе такву врсту одлуке, а то да се нешто назове званичном политиком – иза тога следи оставка,” казао је Миливојевић.

„Све чешће кажу – па нема Срба у Качанику”

Истичући да нико нема право да потпише капитулацију и да се добровољно одрекне дела територије, Миливојевић је упитао да ли Дачићево и Вучићево „играње и неваспитано спиновање”, попут све чешћег говора о томе да у Качанику нема Срба, заправо води одрицању и других делова територије Србије у којима је све мање Срба.

„Све чешће кажу – па нема Срба у Качанику… Па да, али нажалост нема Срба ни на истоку Србије, нажалост све их је мање и на западу Србије и нажалост читав југ земље је празан. Да ли то према Ивици Дачићу и Александру Вучићу значи да у следећој фази Србија треба да се одрекне и тог дела територије у корист Бугарске, Македоније, Косова као будуће независне државе, Румуније. Да ли је то следеће питање?” упитао је Миливојевић.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Дијалог.нет/КоССев, 23.2.2019)

Advertisements


Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , ,

3 replies

  1. У Качанику данас има више Срба него у њима двојици који су ништа друго до #државнодно

    Свиђа ми се

  2. Zanimljivo koliko je ovo pitanje „davanja nezavisnosti“ kompleksno i, mozda, najmanje pravno.Ono ne moze biti deo promene ustava, jer ne moze jedna pokrajna, koja postoji u jednom ustavu, nestati u drugom.Dakle KiM ne moze biti „sakriveno“ od naroda kroz promenu ustava.Medjutim, nas ustav predvidja referendum u kojem o delu teritorije odlucuje ceo narod.Takav referendum je legalan, ali ne i legitiman.Sta bismo rekli kada bismo culi da su na referendumu u Engleskoj, Velsu i Severnoj Irskoj odbili da daju nezavisnost Skotskoj, rekli bismo da to nije pravedno prema Skotima, jer o njihovoj nezavisnosti ne treba da odlucuje neko drugi, vec samo Skoti, kako je i bilo, kao i u slucaju Kvebeka.Razlozi za to su istorijske prirode, istorije VB-e i Kanade su u jednom trenutku dovele do toga da izjasnjavanje ovih „provincija“ o nezavisnosti postane prihvatljivo za centralne vlasti.Ono sto se u Srbiji dogodilo jeste transformacija u vreme socijalizma jedne geografske oblasti KiM u politicku, a zatim i stvaranje etnicke dominacije jedne etnicke grupe u toj politickoj oblasti.Ova transformacija je pokusana i sa stvaranjem geografskog pojma „Presevske doline“ i pokusaja da ona dobije politicki smisao (sto se delom i uspelo, jer podela, koja logicki nije ni moguca, jer ako ne postujete princip teritorijalnog integriteta, onda mora postojati neki drugi princip, a to je etnicko razgranicenje koje se pretvara u razmenu svojih teritorija za svoje) i u principu se moze izvesti sa bilo kojim delom teritorije Srbije, gde su neki drugi narodi vecina (Sandzak, Severna Vojvodina, istocna Srbija…).Dakle u igri, pored prava je i istorija,Istorijski teritorijalno-politicka autonomija KiM i njeno vezivanje za etnicku dominaciju Albanaca rezultat je iskljucivo socijalisticke istorije Srbije, dakle nedemokratskog, nelegitimnog (uspostavljen nasilnim putem posle gradjanskog rata tokom Drugog svetskog rata i nekakvim referendumom o kraljevini ili republici) i nelegalanog, jer je partija svojim monopolom ukinula razdvojenost zakonodavne, izvrsne i sudske vlasti i bila iznad zakona!Posto ne moze da se provuce kroz referendum o novom ustavu, a referendum na kojem mi van KiM glasamo o njegovoj nezavisnosti nema legitimitet, on moze imati samo, s oprostenjem, imajuci u vidu kako se ova rec upotrebljava u zadnje vreme, savetodavnu ulogu za srpsku politiku.Dakle politicka sfera ostaje ona u kojoj se treba boriti protiv nezavisnosti KiM sa oslanjanjem na postojeci ustav, a to znaci kaznjavanjem za njegovo nepostovanje.Konacno, promena ustava ciji je izvor (izvor promene) nasilno oduzimanje dela teritorije, cini novi ustav laznim, a novo uspostavljanje „suvereniteta i teritorijalnog interiteta“ besmislenim, jer bi njegov izvor bilo njegovo odbacivanje zbog nasilja nad drzavom od strane stranih sila, sto bi nastavilo da destabilizuje zemlju, jer bi se uvek moglo nametnuti pitanje nasilja koje je prethodilo i izvor je novog ustava.Uz to,na nasoj strani je i medjunarodno pravo R1244, Zakljucci Badinterove komisije, Helsinska povelja…Dakle, pitanje KiM je pitanje sprovodjenja ustava (a sprovodjenje zakona je rak rana Srbije) i sprovodjenja spoljnje politike (a tu je rak rana EUintegracije).Uklanjanje ta dva tumora, koja uvek idu zajedno, uslov je da problem KiM postane jasan.

    Свиђа ми се

  3. Шкотска је некада била потпуно независна држава, а то је практично и данас, и с Енглеском, Велсом и Северном Ирском је веже, упрошћено говорећи, само заједнички систем одбране и исти новац.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s