Богојављење у Дубровнику: Владика Димитрије и бискуп Узинић молили се за јединство хришћана

Обичај екуменских сусрета у Дубровнику је да се одржавају наизмјенично у православној цркви и у катедрали, а пригодним ријечима вјерницима се наизмјенично обраћају епископ и бискуп. Екуменска молитва у Дубровнику одржава се од 2012. године

У цркви Светог Благовјештења у Дубровнику, на православни празник Богојављења, у склопу „молитвене осмине“[1] под слоганом „Тежи за самом правдом“, одржана је традиционална молитва за јединство хришћана коју су предводили владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије и дубровачки бискуп Мато Узинић.

Молитви је присуствовао и велики број римокатоличких и православних вјерника са подручја Дубровника.

Бискуп Узинић је у пригодној бесједи истакао да не може и да не жели да заобиђе блаженства, која су само срце јеванђеља.

– Блаженства су, с једне стране, портрет Исуса Христа, док су нам с друге стране трајни модел с којим се ми хришћани, из дана у дан – сваки дан све више јер наш коначни позив је позив на светост, односно блаженство – требамо усклађивати –рекао је бискуп Узинић.

Он је рекао да бити гладни и жедни праведности, не значи тежити за казном других, већ за властитим обраћењем.

– На црквеном нивоу, која нас данас окупља у молитви за јединством Христове цркве, то је глад и жеђ за обновом окошталих структура које нас дијеле. То је глад и жеђ просвјетљења одговорних Божијим свјетлом. Немојмо заборавити да је свако од нас на својој разини одговоран. Зато је то глад и жеђ и за просвјетљењем сваког појединачног вјерника. Бити гладан и жедан праведности значи одбацити сваку илузију о својој властитој праведности, а неправедности свих других. И илузију о својој властитој непогрешивости, а погрешкама других, о својој правовјерности, а кривовјерју других – поручио је Узинић.

Дубровачки бискуп је нагласио да му је драго што је као велики искорак у овом смјеру просвјетљења може да спомене и заједничку изјаву римокатоличких бискупа и епископа Српске православне цркве у Хрватској са сусрета одржаног у Пожеги прије неколико дана.

– Том смо се важном и вриједном изјавом, свједочећи да све зло и неправде међусобно нанесене ‘надмоћно побјеђујемо у Ономе који нас узљуби’, коначно заједнички одрекли међусобног оптуживања, манипулисања историјском истином, интерпретације ратних догађаја за дневно-политичке сврхе, вријеђањима и понижавањима једни других због припадности одређеној нацији или вјери и изразили жаљење за сваку недужну жртву било којег народа, вјере или политичког опредјељења из наше недавне прошлости. Дао Бог да ово не буду само празне ријечи, него да у овом устрајемо, одбацујући сваку самообману и одлучни за храбро суочавање с истином, без обзира колико нас то понекад коштало – рекао је Узинић

Господ Исус Христос је, како је рекао, праведност због које се не требамо бојати нити у оним тренуцима кад „све зло слажу против вас.“

– Молећи Оца, да и овај наш сусрет буде још један малени корак на путу према јединству Христове Цркве, а самим тим и један корак ближе обећаном блаженству краљевства небеског, које је припремљено за оне који су гладни и жедни праведности, Исуса Христа, те због њега прогоњени, свима нама желим да ријечи аутора Књиге поновљеног закона о којим смо покушали промишљати: ‘Тежи за самом правдом’, претворимо у свој животни програм, како би се, по заузимању и ангажману нас хришћана, правда и мир загрлили, односно како би друштва у којима живимо била праведнија, а ми једни другима и свим људима постали ближи, у Исусу Христу, распетом и ускрслом, који је име и презиме правде којој тежимо, правде која се очитује у милосрђу, чији је коначни циљ и смисао помирење – закључио је бискуп Узинић.

Дубровачки бискуп честитао је епископу Димитрију, у своје име и у име Дубровачке бискупије, избор за свету службу епископа и првог пастира захумско-херцеговачке и приморске. Он је такође упутио честитке и поводом великог јубилеја 800. година оснивања Епархије Захумско-херцеговачке.

Владика Димитрије се на крају молитве захвалио свима, а посебно бискупу на лијепим и утјешним ријечима за све.

– Требамо да тежимо и чезнемо за правдом, а наша истина и правда је Господ –рекао је владика Димитрије.

Обичај екуменских сусрета у Дубровнику је да се одржавају наизмјенично у православној цркви и у катедрали, а пригодним ријечима вјерницима се наизмјенично обраћају епископ и бискуп.

Екуменска молитва у Дубровнику одржава се од 2012. године. Првих седам година предводили су је бискуп Узинић и бивши захумско-херцеговачки и приморски владика Григорије Дурић, а од ове године молитвени сусрети настављају се с новим епископом ЗХИП Димитријем Рађеновићем.

Извор: Дубровачка бискупија

Опрема: Стање ствари

(Слободна Херцеговина, 20. 1. 2019)


[1] Прим СС: „Молитвена осмина“ – осам дана од 18. до 25. јануара.

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

3 replies

  1. Богохуљење у Дубровнику, узораше Пут Господу са јеретицима службу служећи… Глуви за Глас Бога Оца који Сина Својег пројави, слепи за Духа Светога Голубњега који на Сина сиђе, неосетљиви за додир крштења Безгрешног Богочовека, Јагње Божије, којим највећи од жена рођених сведочи Спасење које у Јордану погрузи и васкрсе … О, Саво Свети, родитељу Србски, молитвом и сузом опери и овај грех, покајању сву чељад србску призови, па и грешног Димитрија…

    Свиђа ми се

  2. Велики поздрав и захвалност ВЛАДИЦИ и БИСКУПУ, уз молбу : ИСТРАЈТЕ !

    Из овог текста сазнајем за заједничку изјаву римокатоличких бискупа и епископа СПЦ у Хрватској са сусрета одржаног у Пожеги пре неколико дана :

    “C том смо се важном и вриједном изјавом, свједочећи да све зло и неправде међусобно нанесене ‘надмоћно побјеђујемо у Ономе који нас узљуби’, коначно заједнички одрекли међусобног оптуживања, манипулисања историјском истином, интерпретације ратних догађаја за дневно-политичке сврхе, вријеђањима и понижавањима једни других због припадности одређеној нацији или вјери и изразили жаљење за сваку недужну жртву било којег народа, вјере или политичког опредјељења из наше недавне прошлости”

    Коликогод то звучало невероватно, на Балкану још увек постоје школоване особе које сматрају да су православни “шизматици” а католици “јеретици”. Као у средњем веку.

    Свиђа ми се

  3. Pogledajte fotografiju,pa prosto sve govori.Ne treba biti nadaren da pi se procitale jasne i negovorljive poruke.
    Da ne budemo i dalje naivni sa lukavim i prepredenim,stvari treba pojednostaviti i reci sto je jednostavnije moguce.Mi i neznamo koji procenat katolickog klira koji je u bogbornim antihriscanskim organizacijama.Tu podrazumevavam sva tajna drustva(masone,jezujite…i ostale tajne organizcije).Treba videti kako je Ruska Zagranicna Crkva,davno jos donela proglas i stav prema tajnim organizacijama,moze se videti na sajtu:Borba za veru.
    Mi na ovu celu pricu sa katolicima(i ne samo katolicima-svim religijama) moramo da stavimo jednu veliku tacku i da pocnemo novi red.Nas program je Svetosavlje i to je tako zahtevan program i kad bi se samo njime bavili ne bi smo imali vremena ni glavu da podignemo,a kamoli da se bavimo mi nekakvim mirom u svetu,ljubavlju(nekakvi zakljuci kao na izboru za miss sveta).Mnogo posla imamo u sopstvenom dvoristu,da bi smo mi nespremni i nejedinstveni izlazilili svojevoljno u nekakve dijaloge.Sto bi moj pokojni deda Bozo rekao:“Meni je u kukuruzu trava i korov do grla,a vi mene pitate o revoluciji.“Srbi moraju da manu filozoiranje i praznoslovlje,vec da pocnu da se bave delom.
    Delo je sledece,ako nastave ovako zvaninici Svetosavske Crkve da se ponasaju mimo volje naroda,mi cemo svi kolektivno biti prinudjeni da istupimo i da pristupimo Ruskoj Zagranicnoj Crkvi(u prenesenom znacenju),jer vidimo da se istorija ponavlja,ali gde otici od Svetosavlja?
    Nemamo mi vremena za skretanje u levo ili desno.
    Umesto da se bore protiv svih sekularnih bogobornih ideja i da zauizamaju stav po s im pitanjima,nema sta mnogo da se mudruje-vec samo primenjuje,mi se utapamo u sivilo.Cist izvor planinske vode mesamo sa ovosvetskom svetovnom kanalizcijom,misleci na ovo sekularno(svetovno).
    Moramo da shvatimo da smo dva antitela,koja nemogu zajedno(mislim na katolike),ali nikako,sto vise se priblizavaju jedna ce se smanjivati i nestajati,na stetu one druge.Prosto moramo stititi svoj izvor od uticaja svih religija,jer nasa Vera nije religija koja je svetsko pitanje i vise filozoski pogled na
    Veru,bez zivota u njoj,kao neki puki posmatrac.
    Cekajuci nespremni na „svetske“ procese,u kojima nas niko nikad nista nije pitao-niti ce,moramo se brze osvescivati i dolaziti do svog unutrsnjeg bica koje spava dubokim snom.Samo kajanjem i svesnoscu u nasu nesavrsenost i sklonost ka padu,nas moze kao narod da drzi budnim i delatnim.Tu je Majka Crkva i Sv.Oci da me probudjuju na delatnu i zivu veru.Nasa je duznost jedan drugoga obodrimo i ponesemo tudji krst,da odmenimo,ne nas radi,vec zbog krvi mnogih mucenika i ispovednika vere,koji su sa radoscu otisli u smrt.Amin Boze daj,da i ovo prodje sto pre sa sto manjim posledicama,ne nas radi,vec zbog truda Svetog Save,koji nam dolazi odmah posle Svetoga Jovana.Ili drugacije receno kajanje i rad,to je pravi put,a svi drugi su zaobilazni,kao i svako filozofiranje i pametovanje.Delima nasih praotaca i otaca i njihovim molitvama,za ceo pravoslavni rod,da dodjemo u nama samimima do Hleba i Vode Zivota,Amin Boze daj…
    Da umememo da ponesemo,a da se ne pogordimo.Slava TEBI,a ne nama palima i nedostojnima.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s