Фронтал: Симултанка у Бањалуци – Без срца, без мозга

Без срца, без срца, то је оно што куца и што црта се.. стихови су шлагера Беби Дол, који ни близу не могу да достигну медијску патетику и логичку глупост која влада у главном граду Српске

С обзиром на шта личи девастирани споменик страдалима у земљотресу 1969. године, пет дана након насилног уклањања натписа са њега и „Давидовог срца“ са плочника Трга Крајине, уз ситно нагуравање и стидљиво пендречење шаке преосталих демонстраната, који су посједали око њега, те обарање и шутирање униформисаног полицајца који остаје без шапке, показује да је неко у држави без мозга.

Много више него без срца.

И то којим разлогом? Ово што се дешава у Српској, не би се могло десити у било којој држави у којој установе раде свој посао. У Бањој Луци нити га раде, нити знају да га раде. Што се посебно види ако пробају.

Додик пробио рок за 79 дана

Можемо све посматрати и као закашњело обећање новоизабраног српског члана Предсједништва БиХ, онима који су му са Трга Крајине митингујући за опозицију поручили да је „попушио“.

Када побиједи на изборима, узвраћао им је он, већ 08.10.2018. они ће „бити почишћени“ одатле.

Бирачима ће можда бити битно да је Додиково постизборно обећање слагало 79 дана, јер је обављено на Божић по грегоријанском календару и без икаквог јасног образложења зашто се то ради баш тад и због чега на такав начин?

Чињеница је да се протест који формално тражи да се расвјетли смрт Давида Драгичевића, претворио прво у неуспјешни продужени предизборни митинг опозиције, а затим и у отворени протест против МУП РС и заклињање о рушењу државе на прољеће.

Јасно је и да је медијски експонент покушаја враћања окупаторске институције ОХР у божанска, односно Бонска овлаштења, како би се поново пробао отворити процес потчињавања Полиције РС Сарајеву, под изликом наводних реформи.

Но, чињеница је и да Фронтал.СРБ, као освједочени заштитник људских права и слобода гарантованих уставом наше државе Републике Српске, мора рећи да нико нема право грађанима забрањивати мирна окупљања, док год њихово право да тако чине, не угрожава права других грађана.

Да ли је на католички Божић то био случај?

Људи који се окупљају да слушају верзије стварности Давора Драгичевића већ одавно су нарушили комуналне прописе Града Бања Лука. Још одавно је њихово понашање прерасло у терор мањине над већином. У одређеним случајевима долазило је до насиља, произвођења саобраћајног хаоса, али никада није пређена граница нечега што би назвали „туча са полицијом“. Углавном због полиције и њене уздржаности.

Све се то до 25.12.2018. године толерисало до непријатности за посматраче који су људи од образа. Власт се бавила предизборном естрадом на уштрб поштовања закона.

Од тога да је Давор Драгичевић мимо законских прописа укључиван у истражне тимове (!?), до тога да се због повлачења за руку од стране једне особе толеришу ненајављени протести испред полицијске станице. О паркирању аутомобила и постављању привремених објеката и инсталација на Тргу Крајине, до спречавања одржавања неких других (пријављених) дешавања, да се не говори.

Свака правна држава би након што је неки појединац, а поготово онај чији је протест прерастао у перформанс који привлачи пажњу јавности, давао изјаве о томе како ће починити самоубиство, о трошку пореских обвезника послала мобилни тим Центра за ментално здравље да обаве разговор са њим о превенцији суицида и доставе надлежнима записник о томе.

Захваљујући томе што нису, Давор данас пријети насиљем и над другима, њиховом дјецом, убијеђен је да га је полиција приликом хапшења планирала убити, шаље им пољупце, те говори о „рушењу државе“.

Власт сама признаје да је и у постизборном периоду помјерила мјесто Зимзограда, те одржавања концерата, како не би склањали светилиште Давиду за којег његов отац тврди да га је из непознатих разлога убила држава.

Дакле, породици Драгичевић је од стране власти дат напосебнији могући третман који се могао добити, али одједном сада није дозвољено више ни стајати на плочнику Трга Крајине у већем броју, уколико организовани дочек Нове 2019. године није најављено окупљање?

Због чега сад и што на такав начин?

Да ли је могуће да Полиција РС не ради у 3:00 – 4:00 часова, или то комунална служба није могла доћи док поштен народ не гледа телевизију и уклонити неодобрени садржај са јавне површине, те довести јавни споменик погинулима у земљотресу у пристојно стање? Тако се то ради свугдје у свијету.

Тада не би било никаквог отпора и ујутру би евентуално требало осигурати трг приликом пренамјене јавне површине, те спремити саопштење за штампу и подијелити летке члановима групе који би жељели поново да се ту окупе.

Наравно, све то уз јасно назначавање гдје другдје у ужем центру града протестанти могу да се окупљају, како не би сметали ни себи ни другима, те им осигурати чак и да тамо преселе своје светилиште, уколико буде могуће.

Умјесто тога, читавих пет дана не само да ништа није уклоњено са поменутог споменика, већ ни мјесто гдје је стајало имровизовано светилиште, није било потребно за било коју другу функцију. Због чега је онда то све чињено? Коме су људи који су се ту окупљали сметали? Навикли су нас на кршење закона.

Након толиких дана, одједном је довољно само то што „скуп није пријављен“? Ма, није него?

Са споменика су склоњени свега натписи од стиропора. Наљепнице, чак и папири са натписима против правосуђа и даље стоје улијепљени селотепом. Једино што смо озбиљно могли дознати овом акцијом, јесте у домену археологије.

Испод натписа Ко је убио Давида (латиницом) који гледа према Улици Краља Петра Првог Ујединитеља, што се и сад да прочитати траговима лијепка, раније у предисторији овог покрета стајало ћирилицом исписано: Правда за Давида. Па је неко промијенио одлуку о писму и слогану.

Рат углом објектива камере

Ово су сви медији који то прате чекали. Од двоминутне сцене, сад су извукли драматичне најаве, као да је у Бањој Луци дошло до неке истинске битке са полицијом. Битка за Сијетл у најмању руку. Послали су своје екипе аутоматски, преносиле скупове подршке у Загребу и Сарајеву, заразиле наш млађи нараштај да је сад тренутак да их камера сними у мијењању свијета. А оно једно велико ништа.

Полиција Српске се обрукала у рјешавању овог проблема, таман колико је јасно наглашено да нема комуникације на линији републичка – градска власт у Бањој Луци. Да је ујутру осванула макар окићена јелка на мјесту „Давидовог срца“, умјесто на ћошку код градске управе, онда би и припадници покрета морали прихватити да религијско-календарски и они грађани који се са њима не слажу, такође желе дочекати Нову годину. И да је трг и њихов. И неких других који би да демонстрирају против или за нешто.

Овако је ово само освједочило нестваралачку ступидност и још више оголило демонстрацију силе, тамо гдје уопште, барем бирањем доба дана за уклањање светилишта, није било потребе. Људима који се због нечег мирно окупљају треба дати могућност да то учине негдје друго.

Политичка позадина из иностранства је све вријеме чекала да „у свијет“ пошаље фотографије сукоба са полицијом, а полиција им се жутом траком у по бијела дана најавила, намјестила на шаку, па им је онда показала да је јача.

Али баш.

Сад је и онима којима је додијало стајати са бабама које плачу и репују, поново занимљиво да дођу и да на друштвене мреже постављају фотографије како баш они дају руже мрком милицајцу из кордона. Ово је Вудсток њихове младости.

Полиција је дала бројчани фејслифтинг окупљању, са тридесетак људи, на стопедесет за папин Божић, који је прије поноћи нарастао бар на петсто, да би 30.12.2018. било око 4.000 људи. Барем дупло мање од посљедњег великог скупа. Што је изванредан број, обзиром на временске услове, али и очекиван обзиром на нерадни дан пред новогодишњу ноћ.

Од једног већ угашеног покрета којег су прегазиле сопствене изјаве и неостварена обећања, те је потрошен на изборима у октобру, направљен је сада много јаснији фронт у којем се полицајцима рођене државе скандира: Убице, убице!

Нико неће да се туче са полицијом због тога

То стварно треба што прије престати, јер је дјетињасто. Уопште није добро нити је наивно слати такве поруке, без обзира што је приликом покушаја дислоцирања окупљања код споменика Петру Кочићу преко пута улице, па касније и код храма када је због блокирања саобраћаја полиција имала стваран разлог да интервенише, како не постоји нико ко има жељу да се због овог мотива туче са полицијом.

Полиција је разбијала демонстрације у Парку Петар Кочић, од сто педесет видно мирних људи, тешко се обрукавши промуклим и тихим мегафоном, са којег се са муком могло разазнати да захтијевају од окупљених да се разиђу.

Послије пет шест ратоборних псовача и ширача руку, сви су се шетњом удаљили пред полицијом, а онда су два комунална радника у бојама наранџасте револуције постарала да се уклоне свијеће, које су остављене испод ћириличних ријечи српског писца са уздигнутом руком. Нико није ни камен бацио.

Једина је кроз кордон прошла нека заплакана дјевојка, која је говорила „Не могу, не могу, то је моје дијете“, те је клекла на плочник и полицајци су били толико груби да су је заобишли и отишли даље. То ће рећи да би један озбиљнији приступ ненасилном отпору, нанио више проблема полицији од било чега другог. Но, на то по минусу, нико није био очигледно спреман.

Идите на Косово!

Невјероватно, али у кадровима овог покрета појавила се и српска застава у сукобу са полицијом, и окупљени, поготово када је тај број нарастао код Храма Христа Спаситеља до неких сигурно пет стотина сталних посматрача, било је заиста весело чути како скандирају полицији: Идите на Косово! Једнако као гледати лица објективних новинара како скандирају заједно са демонстрантима.

У оба случаја је то добро.

У првом случају припадници покрета ПзД из Сарајева, сматрају Косово и Метохију саставним дијелом Србије и сматрају да српска полиција треба да иде и истјера окупаторе, у поређењу са којима су они само дјеца цвијећа. У другом случају, невјероватнијем, да су ти специјалци били из Србије, то би значило да смо у одличним специјалним и паралелним везама, те да НАТО окупатори не могу спријечити пребацивање људства.

На првом мјесту је ово добро, јер се у радару високе политике ово све и ради само да не причамо о Косову (и Метохији још мање). Умјесто да Српска преко својих представника активно улаже међународне приговоре на Харадинајеву најаву Велике Албаније, Цвијановићева договара са Брнабићком уклањање граничних прелаза на Дрини, они позивају грађане на избацивање представника судске власти из Тужилаштва у Бањој Луци, јер се због свог дјеловања слона у стакларској радњи сада суочавају са повећаним бројем демонстраната и наставком окупљања против сопствене државе, за коју оправдано тврде да је приватизована и корумпирана.

Тако се умјесто демонстрација против оснивања „Војске Косова“ и „Велике Албаније“, наша омладина буни против система, заборављајући да је он дио страног протектората којим влада Вијеће за проведбу мира, које је одредило да се у држави џабе демонстрира након избора, јер не постоје ванредни избори ако не умре предсједник Српске.

Подсјећања ради, када је бомбардована Србија, демонстранти у Бањој Луци су опљачкали и демолирали амерички конзулат. Исто тада био Милорад Додик на власти.

Маторо недоношче

Српска је недорасла држава, коју не подржавају окупационе трупе ЕУФОР, односно НАТО на терену. Власт је неспособна да се избори са најбаналнијим случајевима политичке манипулације кривичном истрагом. То је посебно опасно и указује на штетније и дугорочније посљедице од медијске халабуке коју у регионалним оквирима покушавају подићи противници власти и(ли) Српске.

Тренутно је на снази обрачун између увозне патетике религиозног типа и домаће силовне институционалне глупости, начињене по окупаторском предлошку. Наша полиција је већ сада реформисана до мјере да дуге цијеви које ћемо гледати на паради 9. јануара, нису из породице Калашњиков, још мање Застава Крагујевац, већ су по НАТО-стандардима пазарене.

Жељка да реагује: Додик се залаже за пренос надлежности о нашем трошку

При свему овоме, усљед потпуно баналних тема долази до активирања приче о држави Српској као таквој. Не само од стране удружења грађана Покрет „Правда за Давида“ из Сарајева. Мада је забрињавајуће да и послије избора настављају га подржавати бар двије јаке опозиционе партије, али без ограђивања од њихових про-ОХР ставова. У јалијашком односу према Републици Српској у смислу ње као државе за коју су изгинуле хиљаде људи, придружује се и Милорад Додик. Ни мање ни више.

Члан тзв. Предсједништва тзв. БиХ, у тренуцима када сви нормални говоре како случај истраге убиства ПС Лауш, ЦЈБ Бања Лука, Окружно тужилаштво Бања Лука, не може нипошто ићи на било какав тзв. Суд БиХ, те смо спремни ратовати због тога, предсједник СНСД изјављује како поздравља да се доведу страни тужиоци о нашем буџетском трошку!?

То није довољно, па чувар српске заставе у Сарајеву каже да ће се придружити маси ако протести буду испред тужилаштва, те да их треба избацити из канцеларија јер не раде свој посао!?!

Овдје је јасно да нема никаквог говора о почетку стратешког напада на концепт страних судија у тзв. Уставном суду БиХ, већ да је у питању просто и невјешто пребацивање лоптице. Додик, тренутно и формално, заиста ту нема никаква овлаштења, али изговара неопростива огрешења за Српску као државу, а поготово као правну државу, те овај иступ свакако нити је паметан, нити је одговоран.

Очекује се реакција предсједнице Српске, на овако задирање у надлежности и подјелу власти. Или барем појашњење да није баш тако мислио?

Забрањени Харис и жалосни Игор

Није ово ништа што прије нисмо видјели на Тргу Крајине, прије или послије избора. И раније је било оклопњака по граду. И раније се демонстрирало. Највећи проблем представља што до сада то није имало ниво неразумске нетолеранције религиозног покрета. Неког стварног осјећаја да ће доћи до смјене неких власти мимо воље скупштинске већине.

Но, након дјеловања полиције и комуналних служби, у иконографији почело је доминирати срце над песницом, па се надамо да ће тако и остати.

Ником није у циљу да се било ко у граду туче са полицијом. Поготово полицији која тек мора да обезбјеђује пијане ноћи Светог Јануара и прослава силних слава и Нових година. Највише се томе не веселе хотели, кафане, ћевабџинице; собарице, конобари и роштиљџије, те сви они угоститељи и трговци, који су се надали пазару и туристима за ову годину. Има пуно њих који не сматрају да све треба да стане „јер је народ на нашој страни“, мада то изборни резултат демантује.

На крају су они својим понашањем утицали на отказивање концерта бркатог кантаутора од којег је градска администрација много очекивала, на шта је Игор Радојичић, у својству градоначелника на Твитеру, окарактерисао као: жалосно.

Међутим, полиција је толико беспотребно упала у новогодишњу пијану хистерију, те су опет покушали да шачицу чувара срца Давидовог удаље одатле, на начин као да комбајном покушавате да растјерати рој муха. Брука и срамота је гледати опет крајње мали број људи који су сматрали да имају право да стоје на јавној површини мимо наредбе, те изврше рестаурацију своје инсталације у простору, стотине полицајаца растјерује уз мантричку команду Одбиј! и лупањем у штитове. Затим и хапсе за снимке страних телевизијских станица, као да се у Бањој Луци дешава нешто заиста опасно.

МУП РС својим дјеловањем према окупљању људи у организацији ПзД изгледа истински смијешно, јер уз толике полицајце, немамо никаквих извјештаја о повредама, ишчашењима, напукнућима, нагњечењима.Ништа се опасно по сигурност грађана не дешава у тој мјери, те ће овакав приступ само охрабрити активисте разних покрета и фондација да се појављују и снимају своју побуну на друштвеним мрежама. Лукач се очигледно труди да за око западних телевизијских станица што више личи на окупацију Чехословачке од стране војних снага Варшавског пакта 1968. године.

Шта ћемо са Даном Републике Српске?

Сутра можда због двадесетак људи који у поноћ стоје на тргу да се развуче бодљикава жица? Не може се другачије некако? Уколико нема неког ко умије боље да аранжира наступ у јавности, министар до тада нека бодљикаву жицу направи у облику срца и офарба је у ружичасто?

Да ли то значи да нећемо моћи, осим организоване јавне прославе Нове године, ни да славимо Дан Српске?

Ако значи, онда имамо проблем.

Или неко мисли да је нормално да полиција обезбјеђује дио трга, док истовремено парадира на 9. јануар, и пред свечаним званицама јури неког ко скандира полицајцима у строју да су убице? Има ли неки појам или дан, када смо у стању да оставимо политику и личне осјећаје, те разумијемо људе који са нама на истом простору хоће да изразе своја слагања и неслагања?

Избори су прошли, али ако идемо према томе да владајућа већина треба да окупи много већи број демонстраната на Тргу, него што је скупио у односу на опозициони покрет претпосљедњи дан изборне 2018. године, онда смо ми у потпуном неразумијевању како функционишу политичке прилике код нас у протекторату на управи ЕУ, чији је Српска вазал.

Неки људи су прешли границу неукуса у изборној 2018. години. Сви пијуни у овој причи. А та граница је јасна и зове се устав и закон. Избори су једини пут промјена у друштву, а сљедећи су за четири године. Локални за двије. Превише је предизборних скупова за три мјесеца послије избора.

Сретна Нова, неизборна година (2019)!

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фронтал, 31. 12. 2018)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s