Мирослав Здравковић: Процена штете од потпуног прекида пласмана робе на Косово и Метохију

Дакле, штета је на нивоу од 0,15% до 0,18% годишњег БДП-а Србије умањеног за њен оскрнављени део. Колика је штета по становнике Косова и Метохије је друго питање. Корист за шверцере и остале профитере на туђој несрећи није процењива

Фото: clipartmax.com

Санкције, ратови и друге нестабилности су идеална стања за ловце у мутном: тада најбоље зарађују јер се зарада повећава неколико пута у односу на проценте у редовним условима. Али, нећу се бавити њиховом зарадом, јер нисам надарен за такве генијалне мисли, идеје и акције. Једноставно их не разумем. Овде ћу покушати да што прецизније израчунам директну штету од могућности да у 2019. на територију КиМ не буде пласирана роба ни за један једини евро.

У 2017. је вредност пласмана из Србије у јужну српску покрајину износила 450 милиона евра. Највећи део су чинили електрична енергија (55 милиона), деривати нафте (45), безалкохолна пића (39), шећер (20), пшеница (17,5) и други производи за свакодневну употребу. У новембру и децембру 2017. вредност пласмана била је 83,7 милиона евра, па би за толико највише могао да буде смањен пласман робе из Србије. Смањени пласман није истовремено и директна штета у пословању, јер роба може да се пласира на другом тржишту, да повећа стање залиха, итд.

БДП Србије повећан је реално за 3,9% у 2017. у односу на 2008. годину. То је мање од 0,4% годишње, али имали смо катастрофалне поплаве, фискалну консолидацију, светску кризу и друге неповољне околности које су довеле до овог резултата, који ми и није тема. Тема ми је допринос извоза робе расту БДП-а. Како је могуће да је робни извоз повећан за 100% (са 7,5 на 15 милијарди евра) а да је БДП повећан за само 3,9%? У еврима, по текућем курсу, повећан је за 5,5 милијарди, што је мање од 7,6 милијарди раста извоза.

Овде долазимо до теме удела додате вредности у укупној вредности извоза. Узмимо за пример Фијат. Уколико је удео запослених и регистрованог профита око 5% у укупној вредности извоза онда његов пораст за преко милијарду евра у 2013. и сукцесивни пад од по преко 100 милиона евра годишње од тада до данас није имао битног утицаја на БДП и додату вредност у прерађивачкој индустрији Србије (сем у конкретној 2013 години, када је постигнут максимум производње).

Из овог разлога, одступања у динамици БДП-а и извоза, сужавамо посматрање на вредност БДП-а пољопривреде и прерађивачке индустрије и однос са робним извозом. Збирна вредност БДП-а пољопривреде и прерађивачке индустрије, у еврима, повећана је за 970 милиона евра, са 9 на 10 милијарди евра мада је пораст вредности извоза био 7,6 милијарди евра. Извоз робе је повећао удео у БДП-у ове две делатности са 83% у 2008 на 151% у 2017.

Како можемо довести у вези овај раст номиналне вредности извоза за 100% са растом БДП-а две производне делатности за непуних 11%? Претпоставком о ниском уделу додате вредности у укупној вредности извоза. Уколико претпоставимо да је целокупан раст БДП-а ових делатности био последица раста извоза онда је удео додате вредности у извозу износио 13%, јер је при тој претпоставци допринос извоза једнак (приближан) промени БДП-а пољопривреде и индустрије. Уколико бисмо претпоставили да је домаћа тражња негативно доприносила БДП-у (што и јесте тачно због нижег промета у трговини на мало за петину) онда је удео додате вредности у извозу нешто већи, око 15%-16%.

Зашто нам је потребна ова процена?

Да би сагледали ниво штете од потпуног прекида пласмана робе на Косову и Метохији. Он није 450 милиона евра одсуства пласмана, већ овај део изгубљене додате вредности који се креће у распону од 60 милиона евра (при претпоставци о уделу додате вредности од 13%) до 72 милиона евра (16%). При БДП-у од 40 милијарди евра то је губитак у распону од 0,15% до 0,18% БДП-а на годишњем нивоу. За толико би требало кориговати процену раста у 2019, са 3,5% на 3,35% као директну штету од прекида пласмана робе у јужној српској покрајини.

Кликните на слику за увећање

На дну табеле сам додао податке о вредности извоза у Русију и пласмана на КиМ, а ради уобичајене НАТО пропаганде да је важније да Србија нормализује односе са Косовом, јер јој је оно важније тржиште од Русије.

Сва национална понижења се не могу компензовати растом извоза, а поготово у овој уцењивачкој позицији шиптарских криминалних власти у привремено окупираној територији са седиштем у Приштини.

Дакле, штета је на нивоу од 0,15% до 0,18% годишњег БДП-а Србије умањеног за њен оскрнављени део. Колика је штета по становнике Косова и Метохије је друго питање. Корист за шверцере и остале профитере на туђој несрећи није процењива.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Макроекономија, 23. 11. 2018)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, ,

1 reply

  1. Не могу да не приметим да је председник СНС, бар посредно, дао шиптарским властима идеју и подстрек за изазивање текуће кризе тиме што је више пута током ове године нагласио да је „извоз“ на КиМ велики (највећи у неком његовом поређењу), и да много значи нашој привреди.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s