Српска историја, измакнуто, чува се у Хиландару, Дубровнику, Венецији. У Срба – само измакнуто. На српском матичном тлу – погорјело
Др Горан Ж. Комар
Митрополит Црне Горе пружа наду у високо црквено-државно покровитељство идеји одрицања од покрета комуниста Јосипа Броза као једини активни високи ауторитет у српској народној цркви који јавно износи став о најдубљем националном расколу у историји Срба. То покровитељство може задобити своје формалне оквире било када и само Бог зна хоће ли се то збити за двије или двадесет година. Овоме народу, дакако, не треба одмазда, већ само и искључиво отклон. То је услов одржања. Бројни су ауторитети из круга високих службеника Цркве Христове (а нема виших од епископа) који ћуте о покрету који је разарао Цркву. Није говорење о комунизму, када говори епископ, бављење политиком, него то епископ говори о Богоборству.
Ове родове пише аутор који вјерује да зна због чега су динарски Срби кренули за идејом коју је прокламовао покрет на чијем челу се налазио Броз. И то што вјерује да зна, јавно исповједа. У томе се врло разликује од бројних политички блиских саговорника. Аутор вјерује да зна разлоге, али такође вјерује да је кретање за југословенским комунистима веома озбиљна грешка. То, међутим, није предмет овог чланка.
Прије много година стигао сам у манастир Ћелија Пиперска. Сазнао сам о рукописној библиотеци и Архиви. Уништили су је припадници покрета Јосипа Броза Тита. Архива и библиотека манастира Морача горјела је три дана и три ноћи. У Херцег Новом, неки мјештани су уништили књиге попа Шпира. У Луштици, црквене књиге су пливале по мору. Историја народа ипак није садржана у сјећању братственика на дјела предака која се казују уз огњиште. Историја узраслих народа се чува у књигама староставним. Српска историја, измакнуто, чува се у Хиландару. Српска историја, измакнуто, чува се у Дубровнику. Српска историја, измакнуто, чува се и у Венецији, међу једним дужним милионом исправа. У Срба – само измакнуто. На српском матичном тлу – погорјело.
Митрополит Црне Горе моли и глас подиже за тло и земљу да се умири и не потреса. Па када стане, да је почнемо пунити. Наша је земља пољана. Задобила је међународно-правно признање, симболе пред зградом Уједињених народа, она посједује обиљежене маргине. Али, она је празна. Њезино материјално културно наслијеђе припада оцима и синовима Цркве Христове и њиховом вјером напуњена, она је несагледиво богата. У своме умјетничком домашају цркве на Космету равне су најрепрезентативнијим ренесансним достигнућима Италије. Да ли те косметске цркве припадају Србијанцима или цјелини народа?
Као српски пећки епископ, митрополит Црне Горе позива вјери и реду и сабору. Дошао да пуни земљу, мора да моли да стане потрес земље.
Categories: Аз и буки
Spaljivanje knjiga lezi u samoj sustini Evrope i hriscanstva.Knjige nisu imale nikakav znacaj u antici, uvek su boie podredjene raz-govoru unutar uskih krugova posvecenika.To je proizvelo razliku izmedju ezoterijskog, koja je odgovarala uverenju da je znanje nesto dostupno samo pojedincima, i egzoterijskog, znanje dostupno bilo-kome iz cega ce razviti i kriterioloski odnos prema znanju, znanje je ono sto je dostupno i proverljivo bilo-kome, ali i novi elitizam institucija i zatvorenih krugova strucnjaka.Hriscanstva nema bez knjige, knjiga je u njegovoj biti kao objavljenje religije koju treba uciniti dostupne bilo-kome.Ali knjiga, ne knjige.Bozija rec ima svog jedinstvenog tumaca u crkvi.Dekat i Bekon, utemeljitelji novovekovlja, obojica polaze od metodskog uslova da svo znanje treba staviti u zagrade i da je dovoljna njihova “knjiga”.Ovo pitanje se u hriscanstvu javlja kao pitanje polozaja pred strasnim sudom onih koji su ziveli pre objavljene reci.Zato gresku treba naci u onome sto je covek uvek imao, i pre bozije objave, u njemu samom i neistinitosti samog njegovog bica.Ta greska, greh, dobija formu spoznaje cije se granice ne znaju, pa priviziva volju da je prekoraci .I jedan i drugi u spoznaj traze resenje za religiozne sukobe izmedju protestantizma i katolicizma u pogledu polozaja crkve i tumacenja Svetog pisma.Njihove filozofije nisu ateisticke, naprotiv, obe pocivaju na tome da je Bog dao coveku sigurnost u spoznaji njegove tvorevine i da je obmana samo posledica covekove slobode da prevazilazi svoje granice spoznavanja.Zato covekov duh vise nije vazduh, pneuma, vec vatra, oganj slobode koji sam iz sebe baca svetlost saznanja na stvari, toliko jarko, da ih spaljuje.Zato je potrebna kniga i zato je potrebno spaljivanje knjiga.Savremena idolatrija citanja, stvaranja biblioteka je daleka posledica ovog cina spaljivanja, jer u knjizi ne stanuje secanje, vec zaborav, skrivanje od vatre slobode.Zato je citanje danas dobilo vid eskapizma.”Plasim se coveka koji je procitao jednu knjigu”!