ИН4С: Величанствена прослава стогодишњице ослобођења у Будви

Први предсједник Црне Горе од увођења вишепартијског система и некадашњи савезни премијер Момир Булатовић истакао је да вијек државног уједињења Боке которске и Црне Горе са Србијом у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца представља  велики датум наше прошлости

Величанствена прослава стогодишњице ослобођења у Будви (Фото: ИН4С)

Наша је обавеза да слободу стечену 1918. године чувамо, зарад жртве наших великих и славних предака, али и зарад напретка и среће наших потомака, поручено је синоћ из Будве, гдје је одржана Централна прослава јубилеја – вијека ослобођења Боке и уједињења.

Величанствени скуп, под мотом „Покољења дјела суде“, одржан је у препуној сали Медитеранског спортског центра, а организатор је био „Српски народ Боке“.

Фото: ИН4С

Прослава је почела традиционалном химном Црне Горе „Онамо намо“, коју је написао краљ Никола.

Булатовић: Упамет се, браћо!

Први предсједник Црне Горе од увођења вишепартијског система и некадашњи савезни премијер Момир Булатовић истакао је да вијек државног уједињења Боке которске и Црне Горе са Србијом у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца представља  велики датум наше прошлости.

– Прије четири године, када смо обиљежавали почетак Великог рата, присјетили смо се да је тада моћно Аустро-угарско царство војно напало малу и исцрпљену Србију. Циљ није био да је побиједи и освоји. Поклич је био „Србија мора умријети“! Исто се односило и на Црну Гору, мада није било речено. У историји модерног ратовања тешко је наћи сличан примјер објаве рата. Срби нису били добри као робови, већ само као мртви, подсјетио је Булатовић.

Момир Булатовић (Фото: ИН4С)

На наш понос, истакао је он, краљ Никола – цар јунака се није уплашио, већ је стао уз братску Србију и Русију и објавио рат и Аустро-угарској и Њемачкој.

– Нажалост, опште ратне прилике су довеле до црногорског војничког пораза и одлуке краља Николе да распусти војску и напусти Црну Гору. Те, 1916. године, Црна Гора је као држава престала да постоји. Аустро-угарска окупација, потпомогнута шпанском грозницом и великом глађу и сиротињом, показала је јасну намјеру да царству треба простор, али без локалног становништва. Долазак српске војске у Црну Гору, а посебну у  Боку Которску, није дакле могао бити чин уништења Црне Горе, него њене поновне успоставе. Истина на новим основама. Када би мало размислили и данашњи црногорски властодршци би постали свјесни – да није било 1. децембра 1918. године, не би било ни мајског референдума из 2006. године и тзв. обнове државне самосталности Црне Горе, казао је Булатовић.

Он је указао на огромне жртве које је однио Први свјетски рат.

– Често замишљам Србију у којој су оних 1300 каплара остали живи, изродили дјецу и радовали се унуцима. И Црну Гору из које Аустро-угари нису интернирали у Мађарску цвијет наших мушких глава, којима се никада није сазнало ни броја ни стрва. Камо те лијепе среће. Све те жртве заслужују поштовање и захвалност. Шта год ми тренутно мислили, оне су уграђене у наш животни код. Оне нам доносе исконски страх од људске глупости и одвратне себичности. Оне треба да упозоре куда ове двије страшне људске мане могу довести. Свакога, а посебно нас у Црној Гори. Зато, упамет се браћо, нагласио је Булатовић.

Он је осудио забрану уласка у Црној Гори истакнутим српским интелектуалцима.

– На нашу свеукупну срамоту, десило се и то “чудо невиђено” – академику Матији Бећковићу и тројици српских интелектуалаца, професора универзитета забрањен је улазак у Црну Гору. То се не може оћутати. То се не смије прећутати. Против такве самовоље, чистог безакоња и страшне незнавености сваки одговоран човјек мора да дигне глас. Зато вас молим да ову моју ријеч схватите као крик против безумља које је захарало у нашем државном врху, казао је Булатовић.

Кривокапић: Бока се директно ујединила са Србијом

Скуп је благословио протојереј Српске православне цркве, ставрофор Момчило Кривокапић – архијерејски намјесник бококоторски.

– Прије сто година, сваки Бокељ од Дебелог бријега до Спича знао је да није Црногорац, а сваки је Црногорац знао да је Србин, нагласио је он.

Протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић

Напоменуо је да „постоје они који мрзе све што је српско, негирајући чињенице, и при том стварају фантастичне теорије као што је она да је Сима Милутиновић Сарајлија залудио Његоша српством и косовским митом, а Његош све Црногорце убиједио да су Срби и да су потомци косовских јунака“.

Подсјетио је и да признавањем Косова* и уласком у НАТО Црна Гора постаје Монтенегро, те да почиње вулгарна монтенегринизација у свим сферама.

– Од реда људи не знају да Бока никада није била Црна Гора, а да су Грбаљ, Будва, Маине, Браићи, Бечићи и Паштровићи Бока Которска. Бока се ујединила са Србијом директно, а не преко Подгоричке скупштине, нагласио је отац Момчило и поручио:

„Горе главу српски народе, горе главу српски народе Боке которске! Прошли су сви окупатори, па ће проћи и ови! Ничија није горела до зоре“.

Царевић: Ослободиоци не могу бити окупатори

Предсједник Одбора за прославу 100 година ослобођења Будве Марко Бато Царевић казао је да је поносан на обиљежавање најславнијег датума наше историје, када је послије готово пет стотина година туђинске власти извојевана слобода.

Он је истакао да наши преци нијесу имали дилему да ли треба да се боре за слободу.

– Поднијели су у том страшном рату Бокељи са својом браћом Црногорцима и Србијанцима огромне жртве заједно са Херцеговцима, Крајишницима, Сремцима, Личанима, Банијцима, Кордунашима, Бачанима, Банаћанима, Славонцима, Босанцима, Далматинцима и другима. Црна Гора је у Великом рату изгубила око 40 000 људи, око 10 одсто од цјелокупног броја становника. Огромна је то жртва за тако малу земљу. Жртве Србије су биле готово незамисливе. Скоро 28 одсто од укупног становништва је страдало у борбама, злочинима над цивилима, а затим од глади и опаких болести, навео је Царевић.

Марко Бато Царевић (Фото: ИН4С)

Према његовим ријечима, Бокељи – Новљани, Которани, Ришњани, Луштичани, Грбљани, Маини, Побори, Брајићи, Паштровићи, Кривошије– православци и католици учествовали су у великом броју у славној борби за слободу.

– Бока Которска дала је свом народу 1900 добровољаца који су се борили у редовима црногорске и србијанске војске и других савезничких армија, казао је Царевић, додајући да дјело које су за собом оставили – освојена слобода – стоји као извор свјетлости и путоказ нашој и будућим генерацијама.

Погинули наши Бокељи, додао је он, и сви други из свих српских крајева који су живот положили на олтар домовине, жртвујући свој живот за живот свог народа и слободне државе подигли су сами себи најљепши споменик непролазне славе који су се урезали у сјећање народа заувијек.

Атмосфера са прославе у Будви (Фото: ИН4С)

Успомена на њих живи и живјеће много више у памћењу њиховог потомства више него било који споменик који им је сазидан.

– Праведно је, поштено и људски да у оваквим приликама, поводом славних јубилеја,  искажемо почаст која им припада и да покажемо да их се сјећамо. Предали су нам ову земљу слободну захваљујући њиховој борби и храбрости. Њихово јуначко срце одбранило је углед малог народа, предвиђеног од стране мрачних сила да буде уништен, а његово име затрто, казао је Царевић.

Зато, истакао је он, не пристајемо и не прихватамо, опасну тезу и агресивну пропаганду по којој су наши преци, који су били и најбројнија група у јединицама српске војске која је ослободила данашњу Црну Гору, заједно са црногорским комитама, окупатори Црне Горе и Боке.

– Бока је до 1918. године, не вољом својих грађана, већ снагом окупације и вољом великих сила, била саставни дио Аустроугарске, па су наши преци који су на Митровдан 1918. године, умарширали у овај древни град, доносећи слободу стали у строј неумрлих српских витезова од Косова па до данашњих дана. Због свега тога, желим да са ове прославе, позовем све оне који нас дубоко вријеђају са проглашавањем наших предака за окупаторе властите земље, да престану са таквим понашањем, јер се на тај начин само уноси још једна нова линија подјеле у ионако већ тешко избраздано народно биће. Ми поштујемо њих и њихове претке и тражимо да они ураде исто када смо ми у питању, поручио је Царевић.

Вјерујем, додао је он, да смо сви научили велику лекцију да је срећа и радост човјекова много више у слободи него у било чему другом.

– Наша је обавеза да ту слободу чувамо, зарад жртве наших великих и славних предака и зарад напретка и среће наших потомака, казао је Царевић и закључио: „Нека живи наша вјековна заштитница Русија и наши савезници! Нека живи наша Бока Которска! Живјеле наше Црна Гора и Србија! Живјела слобода. Нека је вјечан српски народ!“

Линта: Вјечна слава ујединитељима

-Овај величанствени скуп показује да су бесмртне и непролазне вриједности које су красиле наш народ кроз вјекове, а у центру којих је увијек била слобода, истакао је предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србије Миодраг Линта.

Миодраг Линта (Фото: ИН4С)

Он је нагласио да око питања слободе са Србима никада није било погађања, није било компромиса, „јер смо се за њу жртвовали као ријетко који народ“.

– Ви сте потомци оних који су на плећа оборили велику окупаторску силу, који су побједоносно умарширали у своја села и градове. Бокељи, ваши преци, њих 1900 добровољаца били су елитни дио велике српске војске, и они, ослободици, ратници- побједници ушли у овај град који је вечерас центар целог српства, истакао је Линта.

Подсјетио је и да је српска војска прије 100 година ослободила и оне „који су нам се представљали као браћа, а који су само чекали повољан тренутак да направе геноцид над нашим народом, као што су то урадили током Другог свјетског рата, посебно за вријеме НДХ“.

– Браћо Срби, будите поноси на ваше претке! Немојте никада да заборавите чињеницу: идеје ослобођења и уједињења су вјечне. Онај који жали за окупатором, тај тешко може бити Бокељ, Црногорац, Херцеговац, тешко може бити Србин. Будите истрајни на свом путу, издржите и пребродите сва искушења! Доста је било неслоге међу Србима, много нас је коштала. Будимо јединствени као што је била највећа и најбоља генерација оних великана из 1918. године. Нека је вјечна слава нашим прецима ослободитељима и ујединитељима! Нека вјечно живи народ Црне горе и Боке, поручио је Линта.

Антић: Против прославе само квислинзи

Драго ми је што је коначно дошло вријеме да се српски народ Црне Горе, српски народ Боке Которске упути ка слободи и ка демократији, поручио је путем видео обраћања један од четворице српских интелектуалаца којима је забрањен улазак у Црну Гору др Чедомир Антић.

Чедомир Антић (Фото: ИН4С)

– Сила је уточиште слабог, а Ђукановић не би овај прогон према свима нама примењивао да не види да му пријети политички крај. Увјерен сам да ова стогодишњица нашег ослобођења и уједињења поново свједочи о великим тежњама нашег народа и поново свједочи о његовој историјској побједи. То што режим Ђукановића настоји да промијени историју, што је немогуће, говори о томе на којој би страни он и његове присталице биле 1914. и 1941. године. Он историјски јесте поражен, а да ли ће бити поражен у будућности је питање које се односи на будућност читавог нашег народа, нагласио је Антић.

Напомиње да они нијесу изградили нову црногорску нацију, јер знају да, када би је изградили демократски, морали би да је изграде у братству са Србима и Србијом, а не негирајући их.

– Они нијесу успјели ни у чему другом, осим да буду привезак и слуге моћних и силних на овоме свијету. Управо зато, у борби за ваша национална права, у борби за равноправност српског народа, у бори за једну чињеницу – да је Црна Гора макар и српска – ви имате сва права да се побуните, имате сва права да изборите равноправност са другим народима. Желим вам срећну стогодишњицу ослобођења и уједињења, желим свима нама више среће у овом веку, и надам се да ћемо се ускоро видети када дође слобода, када дође демократија и Србин више не буде роб, поручио је Антић.

Раковић: Срби су преживели све окупације, па ће и Милову

Путем видео линка обратио се и историчар Александар Раковић, којем је такође забрањено да уђе у Црну Гору.

Александар Раковић (Фото: ИН4С)

– Српски народе српске Боке и српски народе српске Црне Горе. Режим Ђукановић-Марковић покушао је да нам забрани да вам се обратимо на великим свечаностима поводом српског ослобођења и уједињења. Као што видите, режим у томе није успио. Будимо стрпљиви. Ми смо сви као народ прегурали у било којој српској земљи и окупације које су трајале предуго и окупације које су трајале кратко. И овај покушај окупације идентитета у Црној Гори и српске Црне Горе неће бити вјечан. Моја основна порука је – ујединићемо српске земље и ослободићемо српско море, поручио је Раковић.

Ивана Жигон (Фото: ИН4С)

Прослави су присуствовали посланик у Скупштини Србије Владимир Ђукановић,  конзул Србије Зоран Дојчиновић, предсједник општине Будва Драган Краповић, предсједник СО Котор Драгица Перовић, предсједник СО Будве Ђорђе Вујовић, бројни посланици у Скупштини Црне Горе, предсједник Управног одбора Матице Српске у Црној Горе др Владимир Божовић, предсједник Управног одбора Матице Боке Жељко Комненовић, српска културна и политичка елита.

У богатом културно-умјетничком програму учествовали су Ивана Жигон, Даница Црногорчевић, Вук Костић, Лазар Николић, Андријана Рудић, хор Српско пјевачко друштво „Јединство“, Пјевачко друштво „Грбаљ“, Дјечији хор школе за вјеронауку парохије Маинско-брајићке, као и а капела састав Србски православни појци.

Даница Црногорчевић (Фото: ИН4С)

Они су извели атрактиван програм аутентичних пјесама које потичу из Првог свјетског рата и периода непосредно након њега, као и сет изворни пјесама из Црне Горе и Србије. Њихови наступи праћени су бурним аплаузима.

Косовски божури (Фото: ИН4С)

Посебно емотиван био је наступ групе Косовски божури, који је пропраћен овацијама.

Вук Костић (Фото: ИН4С)

Програм су водили позната новинарка из Србије Јована Гузијан и популарни глумац Славиша Чуровић.

Водитељи програма Славиша Чуровић и Јована Гузијан (Фото: ИН4С)

Водитељи програма Славиша Чуровић и Јована Гузијан (Фото: ИН4С)

Скуп је завршен пјесмом „Марш на Дрину“, једном од најљепших пјесама из Првог свјетског рата.

Хор Грбаљ (Фото: ИН4С)

Обиљежавање вијека ослобођења се наставља 9. новембра у Котору свечаном академијом, а програм се завршава се 11. новембра у Грбљу гдје ће у манастиру Подластва бити света архијерејска литургија и парастос погинулима у ратовима 1912 – 1913. и свјетском рату 1914 – 1918.

Наслов и опрема: Стање ствари

(ИН4С, 8. 11. 2018)

Advertisements


Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s