Црквама враћено 90 одсто одузете имовине

До краја ове године донећемо прве одлуке о враћању имовине исламској заједници, јединој којој, због подела унутар ње, до сада није враћено ништа, каже Страхиња Секулић

Враћање имовине одузете после Другог светског рата црквама и верским заједницама на самом је крају и према проценама Агенције за реституцију решено је више од 90 одсто предмета. Кроз процес конфесионалне реституције враћено је право својине на укупно 58.083 хектара земљишта (пољопривредног, шумског и грађевинског) и 91.000 квадратних метара објеката који су сада у поседу предратних власника, цркава и верских заједница.

Највише имовине, очекивано, добила је Српска православна црква, којој је највише и одузето. Од 3.049 захтева за реституцију више од половине, тачније 1.602, поднела је СПЦ. Њој је до сада укупно враћено 55.426 хектара земљишта и 49.477 квадратних метара објеката. Следећа верска заједница по обиму враћене имовине је Римокатоличка црква: укупно 1.365 хектара земљишта и 23.266 квадратних метара објеката.

Десет година од истека рока за подношење захтева за враћање имовине црквама и верским заједницама директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић, у разговору за „Политику”, указао је на добре стране, али и на неке проблеме који су се у овом процесу јављали.

– Дешавало се, да ли због несналажења или с намером, да на неко земљиште буду поднета четири захтева и онда кад то вратите, статистички добијете да сте вратили 25 одсто. То су неке стратегије оспоравања државе и ми се боримо против тога. Често проценти и основаност поднетих захтева траже дубљу анализу. Ту су нам драгоцени подаци које смо имали пре почетка конфесионалне реституције, колико је имовине одузето. То је важно, да се ти подаци поклапају, да онолико колико је одузето по званичним документима државе, толико буде и враћено. А не оно што мислимо да је одузето или кад покушавамо да проширујемо захтеве на нешто што никада није било у својини, па се бунимо да је мало захтева позитивно решено. Али, дешавало се и да донесемо решење, а онда су у појединим поступцима, поготову онима који се тичу СПЦ, изјављиване тужбе од стране државе и оспоравана је реституција без законског основа. У међувремену је дошло до добрих промена и држава је све свеснија да се ништа лоше неће догодити ако се врати имовина црквама и верским заједницама – наглашава Секулић.

Због значајно мањег броја поднетих захтева, већини протестантских хришћанских цркава враћено је готово све од тражене имовине: Евангеличка хришћанска црква а. в. поново је у поседу 92 одсто траженог земљишта, Реформатској хришћанској цркви враћено је 95 одсто тражених објеката, док су мање заједнице, које су поднеле један или два захтева, попут адвентиста, баптиста или назарена, процес реституције завршиле.

Једина међу црквама и верским заједницама којој није враћено ништа је исламска заједница, која је поднела 56 захтева. Због постојања две заједнице, Исламске заједнице Србије и Исламске заједнице у Србији, које су поднеле захтеве за идентичну имовину и немогућности, случајне или намерне, да се утврди која од њих две је традиционална верска заједница и наследница оне предратне, процес реституције није могао да се помери с мртве тачке. Међутим, како најављује Страхиња Секулић, то ће се ускоро променити.

– Донели смо одлуку да почнемо да решавамо враћање имовине исламској заједници и већ су били увиђаји на подручју Новог Пазара. Јавно обећавам да ћемо до краја ове године донети прве одлуке о враћању имовине исламској заједници. А коме се враћа, све ће писати у решењу. Држава не жели да буде у ситуацији да једној верској заједници није вратила ништа – наглашава Секулић.

Што се тиче осталих цркава и верских заједница, ради се углавном о натуралној реституцији, дакле, враћа се имовина која је и одузета, а када то није могуће, закон предвиђа заменску реституцију и као последње решење новчано обештећење. Директор Агенције за реституцију наводи да је и заменска реституција при крају, док се до новчаних обештећења још није стигло.

– Поступак заменске реституције је сложен јер треба прво да се утврди да је нека имовина одузета, па онда да не може да буде враћена, затим се процењује и онда нађе друга, одговарајућа државна имовина. Тек ако нема могућности ни за заменску реституцију, исплаћује се пуна тржишна накнада. То је један од ретких случајева у свету да се даје такво обештећење – истиче Страхиња Секулић.

О сложености процеса заменске реституције сведочи и пример Београдске надбискупије: већина имовине не може јој бити враћена у натуралном облику, а договор око оне заменске се искомпликовао.

– То јесте остало нерешено, али није нешто што држава не може да реши одмах. Имали смо разговоре са челницима града и град Београд је био спреман да понуди за имовину која је одузета грађевинско земљиште надбискупији. Али, ту смо се сударили с хаотичним стањем када је у питању својина над градским земљиштем. Одједанпут нешто што је било државно, волшебно постане приватно. Агенција за реституцију још неко време ће чекати да ли ће бити договора, ако не буде, ми ћемо донети одлуку, наћи ћемо неку другу одговарајућу имовину и ми ћемо то завршити – истиче Секулић.

Опрема: Стање ствари

(Политика, 28. 10. 2018)

Advertisements


Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , ,

1 reply

  1. Врло добро. Нека онда на ту имовину плаћа порез. Да се ојача буџетска неолиберална каса.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s