Радомир Главички: Одложити изборну скупштину САНУ

Пошто је сада неспорно да нема етике приликом предстојећих избора у САНУ, било би пожељно да се ипак дође до документације о начину избора и одбацивања кандидата за избор нових чланова

Зграда САНУ у Кнез Михајловој (Фото: Анђелко Васиљевић)

Уколико је етика скуп моралних начела, правила и навика неког друштва, а дефинише се и као наука о моралу, дошло је крајње време да се постави питање опште присутности и примене етике избора у стицању доктората, научних и других звања, титула и чланстава у науци, а овог пута и с актуелним поводом: предстојећим избором нових чланова Српске академије наука и уметности.

Као представник Друштва за етичност и вредновање у култури и науци, 28. јуна ове године, упутио сам захтев САНУ да достави копије свих одлука које се односе на кандидате из области друштвених наука, о начину гласања, критеријумима по којима је вршен одабир као и одбацивање кандидата, с образложењем о одабиру и одбацивању за сваког појединог кандидата. Тај захтев упућен је кад су завршене све предизборне процедуре, а према члановима 17, 18 и 20 Статута, САНУ је већ до краја маја имала конкретне писане материјале (реферате и мишљења), који су претходили тајном гласању у одељењима, и које је могла и морала доставити Друштву на основу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је крајем јуна позвао САНУ да поступи по захтеву и жалби Друштва, на шта САНУ одговара тек средином септембра, наводећи да је „…суверено право чланова САНУ …да по сопственој оцени, тајним гласањем, одлуче којег од кандидата ће подржати. Као и код сваког тајног гласања, тако ни код овог нема и не може бити образложења зашто се гласа на одређени начин или за одређену личност”.

Ово је несумњиво баналан „школски” пример заобилажења питања, чињеница и закона, ароганција и недопустив и забрињавајући ниво комуникације – дакле изостанак елементарног морала. Желим да верујем да оваква комуникација није примерена великој већини чланова САНУ и њених органа, већ да је реч о мањини између којих је и особа која је последњих неколико месеци потписивала дописе у име САНУ.

САНУ је 10. октобра добила решење повереника (без права САНУ на жалбу) у чијем образложењу се наводи да у САНУ постоје „… и други документи који садрже наведене информације, као што су предлози, мишљења. записници, реферати и др.”. Овим решењем се налаже САНУ да у року од пет дана достави тражене документе Друштву, што је поново игнорисано.

САНУ затим Друштву доставља материјал који се односи на пет кандидата као могућих нових дописних чланова (и једног дописног који се предлаже за редовног члана), где се признаје постојање мишљења, поред обавезних реферата, као битних докумената, која је за свих 30 (прет)кандидата саставила Статутом предвиђена комисија Одељења од два члана. Тако преостају двадесет пет (прет)кандидата за које САНУ једноставно сакрива реферате и мишљења – не само од Друштва већ и од целокупне јавности.

Зато је бесмислена обавеза по члану 22. Статута САНУ да се, на иначе незаконито ограничен временски увид јавности, ставља такозвана изборна грађа, јер се иста односи само на оне кандидате који се упућују Изборној скупштини САНУ. Реч је, дакле, о врхунској дискриминацији свих осталих вишеструко бројнијих кандидата која је, нажалост, утврђена самим Статутом!

Из свега наведеног произлази да је неопходна темељна промена Статута у делу који се односи на надлежност у избору нових чланова, постизање трајне транспарентности као и потпуно укидање тајног гласања. С тим у вези, бесмислена је и рестриктивност члана 30. Статута који се бави такозваном равнотежом у саставу чланства.

Пошто је сада неспорно да нема етике приликом предстојећих избора у САНУ, било би пожељно да се ипак дође до документације о начину избора и одбацивања кандидата за избор нових чланова. То би послужило за савесну анализу, пожељно од стране експерата из дијаспоре Србије, што би се затим учинило доступним свим медијима и надлежним институцијама.

Конкуренција знања и способности мора постати врхунско начело у науци и образовању, што је предуслов да се и даље шири. Тако се враћамо на почетно питање из овог написа: уместо САНУ могу се ставити речи: универзитети, институти и слично. Логично је да треба почети од САНУ од које је, иначе, нереално очекивати да ће сама себи укинути постојећи монопол и привилегије. Преостаје, дакле, промена Закона о САНУ – најмање у смислу да Статут САНУ претходно потврђује Народна скупштина Србије.

Аутор је председник Управног одбора Друштва за етичност и вредновање у култури и науци

Наслов и опрема: Стање ствари

(Политика, 28. 10. 2018)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s