Рајко Буквић: Горки плодови партнерства ЕУ и Молдавије

Од великих нада, које су Молдавци имали у ЕУ, данас, четири године након потписивања споразума о асоцијацији, остао је исти онакав дим као и од милијарди долара које су ишчезле из кржљавог молдавског банкарског система

Крајем августа десетине хиљада људи изашло је на демонстрације у Кишињеву за независност правосуђа, против корупције и утицаја олигарха. Недуго пре тога у Бриселу су на тему реализације споразума о асоцијацији између ЕУ и Молдавије разговарали председник Европског савета Доналд Туск и молдавски премијер Павел Филип. Како је изјавио Доналд Туск, Молдавија је важан учесник „Источног партнерства” и он је задовољан нивоом популарности ЕУ међу молдавским грађанима. Са своје стране, Павел Филип је потврдио заинтересованост Молдавије за наставак напора за ступање у ЕУ. По његовим речима, последње анкете јавног мњења показују да молдавски грађани све снажније подржавају пројекат интеграције у Европску унију.

Као што се каже, лаже и не црвени. Од великих нада, које су Молдавци имали у ЕУ, данас, четири године након потписивања споразума о асоцијацији, остао је исти онакав дим као и од милијарди долара које су ишчезле из кржљавог молдавског банкарског система. Без обзира на финансијску помоћ из Брисела, поверење према ЕУ у Молдавији пало је до 38%, па и ниже. Ради поређења: само трећина Немаца сматра да се Европској унији може веровати.

Дуго времена Брисел се разбацивао похвалама Молдавије. „Позитивне промене које одражавају прогрес Молдавије благотворне су за ОЕБС и за све државе које улазе у састав те организације” – тако се изражавао генерални секретар ОЕБС Томас Гремингер. „Молдавија је пример за оне државе које теже у Европу, пошто је она одлучила да пође путем који води на Запад, али се при томе изјаснила за добре односе с Истоком” – истакла је Врховни представник Евроуније за иностране послове Федерика Могерини. Ако се пак верује државном министру у немачком министарству иностраних послова Михаиелу Роту, онда је Молдавија већ постала део Европе. Европски комесар за проширење Штефан Филе испричао је о жељи Брисела да гради „независну, успешну и јединствену Молдавију као снажног партнера Европске уније”. „Европска унија крајње пажљиво, заинтересовано и активно разрађује европску путну карту, која укључује и европске тежње Молдавије, а такође и процес њених унутрашњих реформи” – подвлачио је румунски министар иностраних послова.

Молдавија има посебан статус у односу с Бриселом као члан „Источног партнерства”. У свим питањима, било то стимулисање економије, подстицање инвестиција или обезбеђење предвидљивог пословног окружења, споразум о слободној трговини даје Молдавији многе предности, истакла је европски комесар за трговину Сесилија Малмстрем.

Тако је Европска унија одржавала на површини корумпирани систем, уместо да се с њом бори. Као резултат: финансијска средства која је дала Европа покрадена су.

Чули су се и ретки трезвени гласови. Молдавија је на ивици пропасти и може да се претвори у конфликтно поље, указивао је генерални секретар Савета Европе Турберн Јагланд. Једна од последица потписивања споразума о асоцијацији било је то да је Русија озбиљно ограничила своју привредну кооперацију с Молдавијом. Раније је та мала земља продавала Русији лавовски део своје аграрне продукције, на пример, јагоде или вино. Сада тих прихода нема. По речима молдавског председника Игора Додона, земља је изгубила руско тржиште, а истовремено се извоз у ЕУ такође смањио. Очевидно је да је споразум о слободној трговини с Европом Молдавији донео само штету.

Данас земља убире плодове партнерства с ЕУ. У периоду „магнетске зависности” од Европске уније у Молдавији је крахирала не само демократија, већ и сама држава. Оштра економска криза донела је републици рђаву славу најсиромашније земље Европе и довела је до масовног бега грађана. Реформе су се нашле у ћорсокаку. Али, европски партнери испољили су забринутост тек тада када је Молдавија променила свој изборни систем. А када је суд одбацио изборе градоначелника престонице, они су већ озбиљно замахали песницама.

У другом кругу избора проевропски кандидат Андреј Настасе однео је очиту победу. На изборима за градоначелника Кишињева он је иступио с програмом борбе с олигархијском мафијом (на челу са злогласним Плахотњуком). Ипак, Врховни суд је одлучио да анулира изборе. „Ми смо постали сведоци како је успостављен мафиозни антиевропски систем, који поништава све принципе правне државе” – изјавио је Настасе.

После тог случаја чиновници ЕУ називају Влада Плахотњука не другачије него „лицемерни издајник” и „озлоглашени лажов”. Тек после анулираних избора за градоначелника код ЕУ се, најзад, пронашло памети да наложи Еврокомисији да замрзне прву траншу пакета помоћи у износу од 100 милиона евра. Њено добијање, на крају крајева, повезано је с поштовањем демократских стандарда, подсетила је ЕУ. Не желећи да баца свој новац у црну рупу, Међународни монетарни фонд и Светска банка такође су одбили да одобравају кредите. Сувише закаснели корак, закључује “Die Welt”. У случају да се у том сиротишту ништа не промени, зашто је било потребно трошити на њу новац и време?

Плахотњук као звонки шамар ЕУ

Бивши министар образовања и нова главна нада Запада, Маја Санду из партије „Акција и солидарност”, залаже се за обнову прозападне коалиције. Олигарх Влад Плахотњук њен је главни непријатељ. Сандуова говори да ће се бавити политиком све до тада док се Плахотњук не нађе у затвору, док она не победи корупцију.

Сада чиновници ЕУ не желе да имају никаква посла с Плахотњуком. У Кишињеву царује атмосфера несигурности и страха, наставља “Die Welt”. Молдавска влада покушава да заплаши народ, пошто се њему „ништа не може показати ради заснованости проевропског курса”, тврди председник Игор Додон. Само се по себи разуме, земља се ни за корак није померила ка „европским стандардима”.

Влад Плахотњук

Дуго времена Европска унија је тесно сарађивала с корумпираном елитом у Молдавији. Очити пример за то је олигарх Плахотњук. Тај човек располаже у Молдавији апсолутном влашћу. Сматра се да је он одговоран за нестанак милијарде долара и многе политичке одлуке. Утицај и власништво он је стекао захваљујући трговини робовима и децом. У 1991. години Плахотњук је почео да ради у центру „Минор” на рехабилитацији педагошки запуштене деце. На продаји силованих бескућних дечака и девојчица он је и зарадио свој први милион долара, пише публицист Аурелиу Кожокару. Али, то није сметало Плахотњуку да ступи у разнородне везе с утицајним западним бизнисменима и политичарима.

Трговина децом начинила је Плахотњука екстремно утицајним човеком у Молдавији, и од тада њему је прилепљен надимак Кукловод (од кукла, лутка). Гангстери чувају његов бизнис (између осталог и нафтни) и отимају туђе непокретности. Наручена убиства постала су обична пракса.

Данас Европска унија, такође и Европарламент, показује своју забринутост развојем демократије у Молдавији. Као пример за то служи „Пројекат извештаја о реализацији споразума о асоцијацији између ЕУ и Републике Молдавије”.

Из текста је јасно, с каквим великим закашњењем ЕУ преиспитује и поново осмишљава своју стратегију у односу на Молдавију. Али, слични гестови већ су изгубили своју делотворност. „Неколико година Русија никога није подржавала у Молдавији, док је број посета иностраних дипломата у Кишињев, као и водећих функционера и председника био ненормалан. Сваке недеље долазили су нови и сугерисали нам разне фантастичне измишљотине о предстојећим успесима” – говори директор молдавског Института за дипломатска истраживања и безбедност Валериј Осталеп. Али, при томе ништа се није изменило, и људима је постало јасно да су све то празне речи, а читав смисао тог театра апсурда састоји се у учвршћењу победе такозваних прозападних снага.

Својом политиком Европска унија изазвала је таласе несигурности, дестабилизације, ојачала је сиромашење, међусобне размирице и бег становништва из места становања. Ако се обратимо стратешким документима Европске уније, онда пада у очи одсуство било какве самокритике с њене стране. Све што се дешава у суседству с ЕУ, тумаче његови писци-стратези као облик природне катастрофе, према чему сама политика ЕУ наводно нема никаквог односа, пише Клаудија Хајт.

Уз то, реалан утицај ЕУ у Молдавији је ограничен, јер ни председник, ни премијер већ давно нису центри доношења одлука. То је постао, као што је већ речено, олигарх Плахотњук – човек за кога мишљење како страних донатора, тако и ЕУ у целини, нема никаквог значаја.

Европска унија представила је и програм борбе с корупцијом, али он је усмерен на мале службенике и потчињене структуре управљања. У принципу, ми смо сведоци темељног разоружавања ЕУ пред корумпираном политичком класом, оваплоћеном у виду Плахотњука.

У фебруару 2019. године предстоје парламентарни избори. Једни виде у њима последњу шансу за Молдавију. Други сматрају да се ништа неће изменити. Сумњива изборна реформа, подвргнута критици од стране ЕУ и Савета Европе, начинила је готово немогућим одстрањење садашње владе. Само у случају да ЕУ подвргне санкцијама корумпиране олигархе и њихове фирме, замрзне њихов новац, а посао с њима изједначи са злочином, молдавска мафија неће славити победу.

Advertisements


Категорије:Светске ствари

Ознаке:, , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s