Вашингтон пост: Косово и Србија разговарају о ужасној идеји – прекрајању граница

Прилагођавања границе – која се у доба мира ретко јављају – захтевају снажне и демократске институције које би омогућиле да то мирно протекне

Фото: Visar Kryeziu/AP

Лидери Србије и Косова планирају размену територија. Они кажу да ће ово да ублажи етничке тензије и допринесе стабилности на Западном Балкану. Новинари и политичари сматрају да је то одлична идеја. Не бих се кладила у то. Ови предлози представљају огромне ризике – не само за ове државе, већ и за шири регион. Заправо, могли би да успоставе злослутни преседан за лидере са сепаратистичким амбицијама.

Оно шта косовски председник Хашим Тачи назива „прилагођавањем граница“ лако би могло да подстакне националисте из овог дела Европе да захтевају сличне промене. Оно би могло на деструктиван начин да инспирише Хрватску, Албанију, Босну и Херцеговину и Македонију, где националистички покрети и неки од лидера чезну за етнички хомогеним државама.

Немачка канцеларка Ангела Меркел снажно се успротивила овом плану, наводећи потребу да се заштити „територијални интегритет“ држава у региону. Она је у праву. Као једна од неколицине европских лидера који се непрестано интересују за Западни Балкан, зна да је стабилност осетљива.

Запањујуће, Сједињене Државе се не слажу са ставом Меркелове.

„Америчка политика је – да ако две стране могу да се о томе узајамно договоре и постигну споразум, ми не искључујемо територијалне корекције,“ рекао је саветник за националну безбедност Џон Болтон (John Bolton).

„Нећемо да се мешамо и не мислим да ће ико у Европи то да покуша да спречи уколико две стране у спору постигну узајамно задовољавајуће решење,“ додао је он.

Председник Србије Александар Вучић има свој план иза којег се крије размена територија. Никада није признао независност Косова које је једнострано прогласило независност 2008. године. Многи Срби и даље виде Косово као колевку српске историје и културе.

Неколико земаља, чланица Европске уније, посебно Шпанија и Грчка, нису признале независност Косова. (Шпанија се боји последица које ће имати на захтеве Каталоније за независност, док је Грчка дугогодишњи савезник Србије). Међутим, Вучић такође очајнички жели да његова земља ступи у ЕУ. Он ово може да постигне само ако Србија призна Косово. Али пошто себи не може да приушти да изгуби подршку својих присталица националиста, верује да може да их придобије разменом граница.

Тренутна верзија плана подразумева размену северног дела Митровице, дела Косова са српском већином, за „Прешевску долину“ у Србији, са већински албанским становништвом.

Албанци у Митровици већ се противе овој идеји, као и Срби у „Прешевској долини“. Није јасно шта ће се догодити са овим етничким мањинама. Потенцијал за сукоб је огроман, нарочито зато што ни Вучић, ни Тачи још нису објаснили српским и албанским заједницама до каквих би практичних последица дошло у случају било какве размене територија.

Сама ситуација на Косову једноставно није довољно стабилна за овакву размену граница. НАТО, који је 1999. године интервенисао како би зауставио бруталну политику етничког чишћења Албанаца на Косову некадашњег српског моћника Слободана Милошевића, овом интервенцијом окончао је рат у бившој Југославији. Међутим, етничка мржња између Срба и косовара се наставила. Због тога НАТО и даље има више од 4.000 војника распоређених у земљи како би одржавали мир. Када је раније овог месеца Вучић посетио Косово, албански ратни ветерани су га спречили да посети село са већински српским становништвом. Ово је показало дубину неповерења према предложеној размени територија.

ЕУ је од 1999. године у Косово уложила невероватних 2,6 милијарди долара са циљем изградње демократских институција, владавине права и јаког, независног судства. Ипак, реална достигнућа су жалосна, захваљујући неуспеху Брисела да предузме ефикасне мере за борбу против ендемске корупције и политизације судства.

Предлог размене територија са собом носи велике ризике и изван територија Косова и Србије.

Прилагођавања границе – која се у доба мира ретко јављају – захтевају снажне и демократске институције које би омогућиле да то мирно протекне. (Распад Чехословачке био је редак изузетак.) Међутим, такве институције су веома слабе на Западном Балкану, економијом доминирају локални олигарси, корупција цвета, а цивилно друштво је под огромним притиском од стране политичких елита.

Узмите за пример Босну и Херцеговину. Средином деведесетих година земља је била подељена на два аутономна подручја – на федерацију муслимана Бошњака и Хрвата, са једне стране, и на Републику Српску, са друге. Централна влада и администрација су и даље слабе и подељене, док је ЕУ била изузетно неефикасна у надгледању спровођења политичких и економских реформи.

Споразум између Србије и Косова пружио би Хрватима и Србима у Босни и Херцеговини јединствену прилику да одустану од идеје мултиетничности. И једни и други би могли да покушају да се територијално уједине са Хрватском и Србијом.

Што се Македоније тиче, њено ново, либерално руководство – које је преговарало са Грчком како би постигли споразум о новом имену – нада се да се сада чврсто налази на путу ка ЕУ и НАТО. Међутим, размена територија између Косова и Србије могла би да угрози такав напредак. Могла би да иде у корист националиста који се противе зближавању са Грчком, а и албанских националиста у Македонији који би такође желели да добију аутономни регион.

Укратко, ризици не могу да се занемаре. Европа је већ обухваћена националистичком, анти-имигрантском и популистичком политиком које су фокусиране на етнички идентитет. Чак и ако српски и косовски лидери обећају да ће њихови планови о промени граница да се примене само на ове две земље, не постоје предлози о томе како би ово обећање могло да се гарантује.

Овај ауторски текст за Washington Post написала је Џуди Демпси (Judy Dempsey) уредница блога Strategic Europe. Радила је као дипломатски дописник Financial Times-a у Јерусалиму, Немачкој и источној Европи. Пише колумне за International New York Times

Наслов и опрема: Стање ствари

(КоССев, 20. 9. 2018)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s