Ана Брнабић: Образовање је основа снажног друштва

Наш циљ је да образовни систем учи младе како да мисле, а не шта да мисле, да креирамо друштво компетентних људи чије су идеје, иновације и знање основни покретач развоја земље

Ана Брнабић (Фото С. Миљевић)

Не могу да се отмем утиску о томе колико брзо се дешавају промене и како оне мењају свет у коме живимо и начин на који живимо. Ово је време никада веће ефикасности и најинтензивнијег људског напретка, што је иницирано искључиво напретком у технологији. Као председница владе стално се суочавам с изазовом како да на најбољи начин приближим нашем друштву колике су промене и изазови пред нама. Реченица колумнисте „Њујорк тајмса” Томаса Фридмана: „У будућој хиперглобалној економији нико вам неће дати посао… мораћете сами да га измислите”, можда најбоље осликава шта је будућност образовања и тржишта рада.

Очекује се да ће данашњи средњошколци током своје каријере имати више од 10 занимања у различитим областима. Према Светском економском форуму, ученици данашњих основних школа бавиће се занимањима која још увек не постоје, док ће велики број данашњих занимања заменити машине и вештачка интелигенција.

Одговорна влада мора да иде у сусрет променама и припреми друштво за тако драстичне промене. Наш циљ је да образовни систем учи младе како да мисле, а не шта да мисле, да креирамо друштво компетентних људи чије су идеје, иновације и знање основни покретач развоја земље.

Одговорност свих нас је да покажемо и научимо младе генерације да учествују у креирању сопствене и наше заједничке будућности, да се не плаше да преузимају иницијативе, али и одговорност за оно што раде. Желимо да их охрабрујемо да покушавају и да се не плаше неуспеха, већ да иду храбро у сусрет шансама и својим сновима. Наш задатак је да им помогнемо да изграде самопоуздање и буду борци.

Овим путем кренули смо пре више од годину дана, заједно с партнерима из Фондације „Петља” и Иницијативе „Дигитална Србија”, када смо увели програмирање као обавезан предмет од петог разреда. У гимназије смо увели посебна одељења за надарене за информационе технологије и за годину дана повећали број ових одељења готово пет пута, од 1. септембра ће их бити више од 40.

Део реформе образовања је и увођење дуалног и предузетничког образовања које припрема младе за савремено тржиште рада. Програм дуалног образовања је, у сарадњи с 205 компанија, успостављен прошле школске године и обухватио је 1.482 ученика. Ове године смо обезбедили 2,4 пута више места него прошле, односно 3.507. Жељу за дуалним профилима изразило је чак 17.890 ученика, што говори да млади у Србији мењају фокус на посао, уместо на диплому ради дипломе.

Нови планови и програми у школама подразумевају и већи број изборних предмета који подстичу креативност. Како бисмо деци олакшали учење, покренули смо пилот-програм „Дигитални уџбеник – дигитални наставник”, за који је држава ове године издвојила 307 милиона динара. Од ове школске године, око 2.000 наставника у Србији ће ученицима првих и петих разреда предавати уз помоћ дигиталних, образовних материјала.

Реформа школских програма је важна, а колико ће деца научити много зависи од наставника. Зато смо организовали едукацију едукатора, односно радионице за наставнике да би могли да примењују дигиталне уџбенике без страха и отпора. Посебно желим да захвалим свим учитељима, наставницима и професорима који су се пријавили за додатну обуку да унапреде сопствене компетенције. Министар Шарчевић и ја се једном квартално састајемо с неким од наших најбољих едукатора јер лично желим да им захвалим на труду и чујем њихове идеје како да идемо напред.

Кроз пилот-пројекат „Е-просвета” прошле школске године у 480 школа почео је да се користи ес-дневник, који је обухватио више од 25.600 наставника и више од 217.000 ученика. Наставницима је за три четвртине смањено време које су трошили на администрацију, које сада могу да посвете ученицима и њиховом развоју, а број изостанака је преполовљен. До краја 2018. године ес-дневник ће се примењивати у свим школама у Србији.

Развијамо информатичку инфраструктуру која ће подржати ове пројекте. Прошле године, уз залагање Министарства за телекомуникације и „Телекома Србија”, све основне школе добиле су безбедан интернет у оквиру Академске мреже Србије. У сарадњи с ЕИБ опремићемо школе новим компјутерима и унапредити приступ интернету, кроз улагање вредно 70 милиона евра. Уз подршку ЕУ, инвестирамо додатних 27 милиона евра у побољшање квалитета наставе и учења, укључујући образовање на језицима националних мањина.

Радимо на подизању капацитета факултета који су добили одобрење за већи број наставника и сарадника, као и веће квоте за упис студената. Имамо за 20 посто већи број студената на техничким факултетима него пре годину дана. Држава, уз подршку ЕИБ, инвестира више од 60 милиона евра у велике инфраструктурне пројекте, као што су научно-технолошки паркови у Новом Саду и Нишу, развојни центар „Биосенс” института у Новом Саду, лабораторија на Електронском факултету у Нишу и други који ће омогућити боље повезивање образовања, науке и привреде.

Желимо да се посветимо развоју науке и стварању бољих услова за научноистраживачки рад. После осам година, системски је омогућен пријем 1.000 докторанада на научноистраживачке пројекте Министарства просвете. Следеће године почиње да ради Фонд за науку, чији ће буџет бити око пет милијарди динара, из којег ће бити финансирани најбољи пројекти. Радимо на успостављању контакта с нашим научницима и иноваторима широм света.

Ближу сарадњу науке и привреде омогућио је нови Закон о високом образовању који предвиђа постојање Савета послодаваца на свакој високошколској установи. Наставници, истраживачи и студенти могу да оснивају спиноф и стартап компаније, а образовне институције као предаваче могу да ангажују стручњаке из привреде.

Моје уверење да је Србија кренула путем промена потврдили су старији грађани који су у више од 180 радионица, уз помоћ студената, учили како да користе рачунар.

До само пре две године у Србији нису постојали дигитални уџбеници, информатика није била део обавезне наставе, школе нису имале интернет, наставници су водили папирне дневнике. Тек 2015. године прорадио је први научно-технолошки парк у Београду, а данас имамо јасну визију пројеката који ће охрабрити бављење науком, истраживањем и развојем широм Србије.

Свесна сам да је потребно време да би ове новине заживеле. Оне су, међутим, важне јер смо њима започели корените промене којима уводимо модерну праксу, методе учења и мењамо однос према знању. Не смемо да заборавимо да је знање највреднији ресурс у 21. веку. Верујем да ћемо савладати све изазове и да ћемо направити искорак који нам је потребан да бисмо креирали модерну Србију, која је победник у четвртој индустријској револуцији. Поносна сам на научнике и талентоване ђаке који су у свему томе већ видели шансу и што нам свима личним примером показују како се, прихватајући прилике, иде у сусрет будућности која припада свима нама.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Политика, 1. 9. 2018)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s