Спирала злочина од Пага, Јадовног, преко Јасеновца, Градишке, до Сајмишта, Крагујевца, према Броду, Пребиловцима, херцеговачким јамама однела је милион жртава српског народа у Другом светском рату
Свеће у Доњој Градини (Фото: Танјуг)
Бањалука – У највећем стратишту – Доњој Градини, малом месту у Републици Српској, смештеном на обали реке Саве – преко пута некадашњег концентрационог логора Јасеновац, Република Српска и Србија су обележиле Дан сећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац. Био је то логор смрти под окриљем Независне државе Хрватске (НДХ), који се по многобројним историјским изворима од осталих нацистичких логора разликовао по бестијалности по којима су жртве скончавале. И по томе што припадници усташког режима у логорима НДХ нису штедели ни децу.
У обраћању на комеморацији у Спомен-подручју „Доња Градина” председник РС Милорад Додик рекао је да је концентрациони логор Јасеновац био државни пројекат НДХ за који никада нико није одговарао и који ни до данас нема своју званичну категоризацију као геноцид на Србима, Јеврејима и Ромима.
Фото: Министарство одбране Србије
„Та спирала места злочина – од Пага, Јадовног, преко Јасеновца, Градишке, до Сајмишта, Крагујевца, па поново према Броду, Пребиловцима, херцеговачким јамама, однела је милион жртава српског народа у Другом светском рату. Убијали су нас, а нису ни знали зашто то чине, али су у томе уживали јер се никада нису уморили, стали, престали, чули јаук, плач мајке и детета”, рекао је Додик.
Додик је потом рекао да су Срби страдали због две страшне ствари у својој историји – страха и илузије. „Паралишућег страха од тог монструозног логора и илузије комунистичке Југославије у којој је разграђена снага српске националне државе. Та илузија је опет довела до страдања Срба и она мора да нестане”, рекао је Додик.
Додао је да Срби не би страдали ни у Другом светском рату да су имали државу, рекавши да се неће одустати од права добијених Дејтонским споразумом. „Нећемо да западнемо у страх нити да прихватимо илузије стварања друштва над којим је пропала бивша Југославија”, истакао је председник РС. Нагласио је да Срби као народ желе мир.
Председница Скупштине Србије Маја Гојковић у обраћању је навела да се страхоте почињених злочина у једном од најстрашнијих концентрационих логора и стратишта у Другом светском рату не огледају само кроз број свирепо убијених невиних жртава, већ у томе што је то био државни пројекат НДХ, чије је циљ био затирање читавих народа – Срба, Јевреја, Рома и осталих који другачије мисле.
Фото: Министарство одбране Србије
И на другим стратиштима НДХ, Јастребарско, Стара Градишка, Сисак, Јадовно и другим знаним и незнаним стратиштима, додала је она, дешавали су се стравични злочини а људи су истребљивани систематски, смишљено и организовано.
У темељу НДХ били су мржња и расизам, а Гојковићева напомиње како то зло „није потпуно нестало урушавањем те државне творевине”, па наводи да се о монструозности џелата неосетљивих и на крике деце и мајки мора гласно говорити. „Тражећи правду за жртве у жељи да градимо бољи регион и свет, наш одговор на насиље и екстремизам је још снажнија приврженост миру и сарадњи. Нећемо дозволити да се ови страшни злочини негирају, оправдавају и икада забораве, због жртава и потомака, мира и стабилности које желимо да градимо с онима који то желе. Нашу слободу и достојанство смо платили ужасном ценом, никада се тога не смемо одрећи”, рекла је Гојковићева.
Фото: Министарство одбране Србије
У Цркви Светих апостола Петра и Павла служена је литургија, комеморација је почела полагањем венаца на гробном пољу Тополе, а помен жртвама уз верски обред предводили су представници православне, јеврејске и ромске верске заједнице.
Дану сећања су присуствовали представници РС, БиХ и Србије, поред Гојковићеве и министар Александар Вулин, те представници Израела, као и међународне заједнице и дипломатског кора. Међу осталима, и амерички и руски амбасадори у БиХ, Морин Кормак и Петар Иванцов, те специјални представник ЕУ Ларс Гунар Вигемарк.
За 1.337 дана убијено више од 20.000 деце
Систем концентрационих логора Јасеновац највеће је стратиште у Другом светском рату на територији бивше Југославије. О броју жртава још постоје спорења.
Бањалучки медији подсећају на податке из ексхумација које је урадила државна комисија Федеративне Народне Републике Југославије, а које је, између осталих, потврдио центар „Симон Визентал”, по којима је у јасеновачким логорима нестало 500.000 Срба, 80.000 Рома, 32.000 Јевреја и неколико десетина хиљада антифашиста различитих националности. У меморијалном комплексу Јасеновац у Хрватској као жртве су наведени само они који су идентификовани, односно 83.145 убијених, што је број који се као релевантан користи у Хрватској.
Медији у РС подсећају да је међу страдалима, за 1.337 дана постојања логора Јасеновац, било више од 20.000 деце. Логор Доња Градина оформљен је 1942. у систему усташког логора Јасеновац, а био је активан све до завршетка Другог светског рата 1945. и слома НДХ. Простирао се на 116 хектара, са 64.800 квадратних метара масовних гробница, а у њему је, преноси Радио-телевизија РС, убијено и закопано 360.000 људи, углавном Срба.
Младен Кременовић
Categories: Вести над вестима
У „Елаборату о дјечијим логорима у НДХ», који се чува у Архиву Хрватске у Загребу, једном од 13 елабората које је саставила Земаљска комисија Хрватске о логорима, наведено је :
„U Nezavisnoj Državi Hrvatskoj je za vrijeme Drugog svjetskog rata 1941-1945 prema do sada sakupljenim podacima, a što nikako nije konačna cifra, ubijeno 74.762 djece, mlađih od 14 godina. Među njima je bilo 14.528 djece evidentiranih kao žrtve rata, dok je nad 60.234 djeteta izvršen najteži oblik genocida.Ubijeno je 32.054 dječaka i 28.012 djevojčica.Najviše je ubijeno srpske djece – 42.791, romske – 5.737, muslimanske – 5.434, jevrejske – 3.710 i hrvatske-2.289.Za 273 djeteta nije utvrđena nacionalna pripadnost.”
„Помор дјеце је био 30 до 40 дјеце дневно(…) Међу дјецом су се догађале необичне физиолошке промјене, дијете је још живо добијало мртвачке мрље, које човјек добија тек након смрти, а умирало је више сати касније. Готово су све физиолошке функције застале још прије, код дјеце нису више дјеловали ни инстикти ни глад.“
Zagrebački vjesnik od decembra,.1945. godine donosi :
„Dečiji logor u Jastrebarskom bio je poveren jednom broju časnih sestara Hrvatica koje su na „ najhumanitarniji tisućugodišnji kultruni način“ postupale sa ovom srpskom decom. Ona su bila izložena sigurnoj smrti. Slabo obučena i još slabije hranjena deca su ličila na prave žive leševe i kosturiće. Podvrgavana su svim mogućim mukama i patnjama……….ako bi neko pokušalo da beži odmah je ubijano. Onu decu koja su po mišljenju milosrdnih časnih sesara bila neposlušna, jedna od njih izvodila bi iza logorske štale i tamo krampom ubijala. Kakva je to sredina negovala takve „časne sestre“? „
Dečiji logor u Sisku, u kome su smeštana uglavnom deca sa Kozare i Korduna, bio je pod ustaškom komandom. Tačan broj ubijene dece nije poznat ali se podaci kreću od 2000 do preko 3000 ubijene dece, plus oko 3000 koji su umrli posle udomljavanja u hraniteljske porodice kroz akciju Dijane Budisavljević.Treba pomenuti da su snažnija deca iz ovog logora deportovana u Nemačku, pa je npr. samo u 1942. godini, iz logora u Sisku 3.971 dete odvedeno na prisilni rad u Nemačku.
U logoru su bila smeštena deca do 14 godina starosti i vođena su samo po broju, bez imena i prezimena, a Dijane Budisavljević, Аustrijanka, udata za Srbina, pokreće akciju, okuplja saradnike i uspeva da iz logora izvuče i udomi oko 12 000 dece ( od kojih je 3000 umrlo od posledica terora i nebrige u logoru). O svemu vodi kartoteku sa fotigrafijama dece, želeći da, po okončanju rata, olakša povezivanje te dece sa roditeljma ili rođacima. Posle rata, kartoteka koju je vodila Dijana Budisavljević je korišćena veoma kratko jer ju je , zajedno sa fotografijama, preuzela OZNA. Rad na kartoteci je ubrzo sasvim zamro i veliki broj ljudi nikada nije pronašao svoju decu. Komunisti su se potrudili da se stradanja Srba i tako nastave.
Koncentracioni logor u Jasenovcu je bio mesto užasa, patnje i smrti za mnoge Srbe, Jevreje i Rome. Taj “sabirno radni logor” kako su ga zvale ustaše, je bio kompleks od osam podlogora u neposrednoj blizini a samo se podlogor Stara Gradiška, logor za žene, nalazio malo dalje .
Jasenovac je osnovan u avgustu 1941, a bio je rasformiran tek u aprilu 1945. ( komunisti su iz “nepoznatih” razloga kasno stigli u Jasenovac i tako dali šansu ustašama da zbrišu što više tragova i još malo ubijaju) Stvaranje samog logora, upravljanje i nadzor nad njim bili su povereni III odeljenju Ustaške narodne službe (UNS), na čelu sa Vjekoslavom (Maksom) Luburićem, koji je lično odgovarao za sve što se tamo događalo.
Većina uhapšenih, ili u selima i zbegovima pohvatanih, Srba odmah po dovođenju u Jasenovac uglavnom su ubijani, a samo je mali broj logoraša ostajao duže u logoru na nekom radu. (Ustaški propis je bio: da boravak u logoru ne može biti kraći od 3 meseca, ni duži od tri godine, ali se ustaše toga nisu držale).
“Naime, utvrđeno je da su ustaše u mnoge duboko iskopane grobnice često „usađivali“ još žive ili polumrtve ljude, tako što su na 1 kvadratni metar sabijali uspravno po 12 do 15 ljudi, koje su onda maljevima odozgo dokusurivali. U Gradini je takođe vršen i zločin kuvanja leševa žrtava u kazanima, od čega su ustaše zatim pravile sapun, a kosti iz kazana odvozili su vagonetima i izručivali u Savu. Pre nekoliko godina pronađeno je tako na više mesta niz Savu, kada je pri letnjim sušama nivo vode opao vrlo nisko, nekoliko velikih naslaga ljudskih kostiju u rečnom mulju i pesku. Snimanja terena iz vazduha takođe su ukazala na postojanje još neotkrivenih masovnih grobnica na terenu Bosanske Gradine.”./dr Nikola Nikolić
Temeljnija istraživanja na terenu Bosanske Gradine, vršena 1960. godine, zabranila je Titova vlast
I dan danas se manipuliše brojem žrtva i on se uglavnom kreće između 900 000 i 1.000.000 ljudi, od toga oko 700 000 Srba..
(Isidor Levi je krajem 1985. izjavio da je vodio evidenciju likvidiranih logoraša. On je smatrao da je ustaški pakao u Jasenovcu progutao oko milion žrtava.Levi je 1948. godine prešao u Izrael./Oslobođenje” br. 84, 1996./
Milan Duzemlić, opštinski sekretar u varošici Jasenovac, svjedočio je, kako je оn do 21. decembra 1943. u svojim rukama imao 900.000 kartona pobijenih lica u Jasenovačkom logoru. /A. Miletić, dok. br. 223. knj. 3, str. 494/)
Hrvati su već 1946-1947, po naredbi Hebranga i Krajačića, sravnili Jasenovac sa zemljom i uništili dokaze o zverstvima ustaša i broju žrtava, a komunističke vlasti u Jugoslaviji najstrožije kažnjavaju Srbe koji su se usudili da pišu ili pričaju o ovim zverstvima. Od Srba se tražilo da, u interesu Jugoslavije, svoje mrtve skrivaju i pred svetom i pred svojim naraštajima.
(Knjiga „U mučilištu – paklu Jasenovac” od Đorđa Miliša, izd. 1946. godine – zabranjena je po ultimativnom zahtevu Vatikana.
Knjiga „Jasenovački logor” od Dr Nikole Nikolića je doživela spaljivanje od strane članova CK KPHa autor, dr Nikola Nikolić, je završio na Golom otoku. )
GRAFIT U NOVOM SADU (2017): Pavelić i Stepinac su “milosrdni anđeli” nacističko-ustaško-genocidnih zlotvora. Kaži NE fašizmu, trojnom EU-MMF-NATO paktu i kvislinzima!
http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:649933-GRAFIT-U-NOVOM-SADU-Pavelic-i-Stepinac-su-milosrdni-andjeli-FOTO