Зека Поповић: Америчке врло важне личности на најнижем нивоу

„То је главна хигијеничарка за све мокре чворове у Белој кући, Американка, врло важна личност, Председник је очекује. Решио је да примени њена искуства на све мокре чворове овде у Немањиној, биће врло вредни и корисни разговори“

– Ало, Председникова секретарица је овде, дај ми шефа гараже.

– Није овде, још је рано, тај као и сваки Шеф долази после десет сати.

– Дај ми заменика, има ли заменика ту негде?

– Нема ни њега и тај долази тек око пола десет.

– Има ли, уопште, ту некога?

– Има, ено Драгојло, мења гуму на задњем Лексусу што претече, што га не излупаше функционери и шофери.

– Дај ми Драгојла, одмах, хитно!

– Ало, Драгојло, овде!

– Драгојло, умеш ли ти да возиш?

– Умем, возао сам овде по гаражи и мењао гуме на сви модели.

– Знаш ли да говориш енглески језик Драгојло?

– Е, то не знам, то нисам учио код мог мајстора вулканизера, он ме терао а ја избегавао.

– Добро, послаћу преводиоца са тобом.

– А, куда ћу ја јадан, никада из гараже нисам изашао?

– Не брини, само да одеш до аеродрома, стиже нам важна дипломатска личност па да је довезеш у Владу.

– Добро, ћу да гледам куда лете авијони, куда они ту и ја. А, која то важна личност долази?

–  То је главна хигијеничарка за све мокре чворове у Белој кући, Американка, врло важна личност, Председник је очекује. Решио је да примени њена искуства на све мокре чворове овде у Немањиној, биће врло вредни и корисни разговори, који ће нама помоћи да решимо наше проблеме ове врсте.

– Аааа, све сам разумео, прво ајеродром па онда правац у Владу.

– Тако је, спремај се под хитно, преводилац стиже за који минут!

– Е, мој Драгојло, мењај гуме, гланцај ауте, иди по бурек и на крају трчи на ајеродром по америчку хигијеничарку. Ова мисли да је Драгојло луд и да нисам схватио да је у питању нека америчка Баба Сера. Мало нам је наших па трчи по америчку. Е, ако нам та не реши сва загушења, нико неће. Гледа Драгојло и ћути и више се не чуди. Сваки дан се овде појави по неки да нам соли памет и да се истовари на нас. А, нама све лепше и лепше, није мени, ал’ овима које ће да посети Баба Сера, изгледа прија, стално су раскежени. Да ли од среће или од понижења, то само они знају?

Наслов и опрема: Стање ствари

(Зекаоница, 6. 4. 2018)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

2 replies

  1. Мучно је гледати и слушати ко све долази и кога све АВ прима и коме се све клања.
    Не би ме уопште изненадило да стварно прими и неку вашингтонску Баба Серу и да са њом разговара и донесу закључке који су у обостраном интересу.
    Можда већ и јесте, само његови медији нису објавили.

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading