Москва ће оптужити Америку да се ионако меша у руске изборе. Вашингтон би нешто могао и да учини. Кључна компонента прикривеног напада било би хаковање и разбијање званичне руске комуникације

Владимир Путин (Фото: Kremlin Pool/Zuma Press)

(Волстрит џорнал, 13. 2. 2018)

Москва наводно планира да се меша у још једне америчке изборе. Но, и Русија има изборе.

Централна обавештајна агенција (ЦИА) је известила да се Москва припрема да се умеша у новембарске међуизборе. По теорији по којој је најбоља одбрана добар напад, зашто не би Вашингтон размотрио покретање сајбер офанзиве против Кремља? Циљ напада би био ремећење стабилности Путиновог режима.

Русију очекују председнички избори 18. марта. Резултати су већ познати – Путин ће бити победник – но земља је рањива на сајбер продор. Кључна компонента прикривеног напада било би хаковање и разбијање званичне руске комуникације, са фокусом на Кремљ, владина министарства, Парламент, кључне бизнисе и покорне политичке партије као и приватну преписку између званичника.

Иако режим контролише кључне медије, потенцијално запаљујуће хаковане информације могу да циркулишу путем друштвених мрежа, омиљеног кремаљског инструмента за ширење дезинформација на Западу. Циљ би био разоткривање најпровокативнијих скандала водећих руских званичника и нивоа корумпираности њиховог режима, раскошног живота, јавних лажи и презира према обичним грађанима.

Посебно драгоцене би биле поруке које откривају вољност званичника, олигарха и бирократа да издају земљу зарад личне добити. Западне обавештајне службе свакако поседују опширније информације о проневерама руских јавних средстава од Алексија Наваљног, антикорупцијског активисте који је онемогућен да учествује на изборима.

Америчка офанзива могла да би да се прошири и након избора као део шире операције психолошког утицаја. Таква стратегија имала би два кључна циља: отуђење јавности од режима и провоцирање борбе за моћ унутар владајућег врха. Детаљна открића о издајама званичника и финансијским злоупотребама могу да подгреју друштвене, етничке регионалне и верске немире – посебно како животни стандард широких маса наставља да се погоршава. Промена режима ће онда постати одговорност израбљиваних и изманипулисаних руских грађана.

Истовремено обелодањивање о сукобима унутар владајуће класе могло би да подстакне несигурност и нервозу у владајућим круговима и да разоткрије режимске политичке слабе тачке. Чак и да то не успе да одмах убрза Путинов пад, може да помогне тако што ће одвратити Кремљ од његовог неискушаног сајбер рата против западних демократија.

Неки ће упозорити да би оваква офанзива против Москве била провокативна и да би ескалирала у сукоб између Сједињених Држава и Русије. Кремљ, међутим, сагледава изостанак ефективног америчког одговора на умешаност у изборни процес као слабост и рањивост. Напад на америчку демократију се наставља до сада примарно због изостанка адекватног контранапада и ограниченог утицаја финансијских санкција против руских званичника.

Уосталом, Москва ће оптужити Америку да се ионако меша у изборе. Вашингтон би нешто могао и да учини.

Јануш Бугајски (Janusz Bugajski) је старији члан Центра за европску политичку анализу у Вашингтону и коаутор, заједно са Маргаритом Асеновом, књиге „Eurasian Disunion: Russia’s Vulnerable Flanks“ (Jamestown Foundation, 2016)

Са енглеског посрбио: Милош Милојевић

ИСПРАВКА: Овај чланак је промењен 16. 2. 2018. – исправљено је има аутора текста у Јануш.

Categories: Посрбљено

Tags: Јанош Бугајски, Владимир Путин, Милош Милојевић, Русија, САД, САД и Русија