Достојним обележавањем великих годишњица српске историје у предстојеће три године можемо много учинити за сопствени духовни опоравак у ова смутна времена, и жеља „Словенског друштва“ је да томе дâ свој скромни допринос. Значај тих јубилеја далеко надилази оквире једног града. Споменик светитељу Сави требало би да буде откривен до краја 2019. године

Свети Сава, као носилац и световних и духовних учења која су дала смер укупном развоју српског идентитета, до 2018. године нема споменик у Краљеву, на прагу Жиче, манастира који је без преседана по значају у историји Србије. Пружа нам се јединствена прилика да подизањем споменика обележимо 8 векова од крунисања првог краља из династије Немањића, руком првог српског архиепископа.

Идејно решење споменика је засновано на једином иконографском запису лика Светог Саве, урађеном за његова живота – фресци Светог Саве у цркви Вазнесења Господњег у манастиру Милешева код Пријепоља. Фигура поштује каноне изображавања ликова и представа у уметности православног света и заснива се на вишегодишњем проучавању ликовног језика православног живописа и уметности уопште. Преседани за овакав приступ и поступак постоје кроз историју уметности на готово целом подручју које захвата хришћански свет у Европи, Азији и Африци.

Постављањем овог споменика, град Краљево би добио не само изузетно вредан скулпторски рад у свом миљеу споменика. Сећање и свест о историјској улози Саве настављају да постоје на још један начин у времену и простору. Туристичка понуда града се проширује новим културним добром које има директан позитиван визуелни, културни и економски утицај на непосредну и ширу околину. Простор у коме се споменик налази бива оплемењен, а грађани добијају додатно место окупљања и просторну референцу. Култура града и сâм град се додатно афирмишу како у Србији, тако и ван њених граница. Такође се отвара и пут за даљи раст културне и туристичке понуде кроз нове скулпторске пројекте који би се бавили српским краљевима крунисаним у Жичи.

Финансирање изградње споменика светитељу може да представља проблем, а може да прође и релативно лако, процењују носиоци ове идеје. Ниједан град нема више права него Kраљево за подизање споменика Светом Сави на тргу који у нашем граду носи његово име, сматрају чланови удружења „Словенско друштво“, чија је иницијатива за подизање спомен знамења првом српском архиепископу.

Kао члан иницијативног одбора, Радосав Премовић истиче да је, још откада је плато између Дома војске Србије и Духовног центра „Св. Владика Николај Велимировић“ понео име Светог Саве, аутоматски одређена и локација на којој би у Kраљеву требало да се нађе овај споменик. Пројекат представља део иницијативе удружења „Словенско друштво“ да се и на овај начин, од 2019. до 2021. године обележи осам векова од оснивања прве српске архиепископије и проглашавања обновљене српске краљевине.

Према идејној замисли, споменик Светом Сави био би висок око 4,7 метара, са постољем ширине 2,5 метара, а иницијатори, тврдећи да не желе неозбиљан приступ проблему, кажу да је тренутно немогуће поуздано рећи колико би његова изградња могла да кошта. Једино Премовић износи мишљење да би то могло да буде између 30.000 и 40.000 евра.

– У сваком случају, споменик би коштао много мање него што се за забаву издвоји током године у овом граду – сматра аутор пројекта, Kраљевчанин, академски вајар Иван Марковић који већ има велико искуство на сличним пројектима у Србији, Аустрији и Русији.

Марковић истиче да естетика споменика треба да буде лишена непотребних интерпретација и да се задржи на ономе што је дефинисано канонима православне уметности и да је прави изазов све то транспоновати у тродимензионалну форму.

– Намера је да се простор оплемени и да се Светим Сави дозволи да траје у простору и времену на нов начин, као и да се, неким ширим пројектом, Kраљеву омогући да се врати на културну мапу земље, Балкана и Европе – појаснио је Марковић.

Драган Бунарџић Буковички подсетио је да Kраљево има јединствену прилику да на овај начин обележи вредан јубилеј који надилази локалне оквире града и епархије.

– Реч је о личности, која је обележила читаво наше историјско постојање, од средњовековне српске државе са династијом Немањића, све до новије историје, када су устаници, за прве законе своје обновљене државе, узели законе Светог Саве – навео је Буковички.

Он је поручио да пројекат треба да представља „повратак нас самима себи и да, ако то не учинимо сада, нећемо учинити никада“.

Представљајући ову идеју, иницијатори су навели да им је за реализацију потребна помоћ културне и стручне јавности, подршка грађана, привредника (који се, иако су, кажу организатори, били позвани – данас нису појавили).

Новица Ристић је, испред иницијатора, навео да ће бити тешко реализовати пројекат без велике помоћи, али да они имају намеру најпре да добију благослов Српске Православне Цркве и да већ у овој години подигну споменик Светом Сави, а онда и српским краљевима који су крунисани у Жичи.

– Ако није срамота овог града и државе да нам споменик подижу странци, видећемо како ћемо радити ово – рекао је Ристић, позивајући све који могу да се прикључе пројекту, јер је идеја да се изградња споменика финансира на три начина: добровољним прилозима, укључивањем српске дијаспоре, а ако ништа од свега тога не буде – обратиће се странцима који, како је истакао, „имају фондове за овакве пројекте и урадиће оно што је требало ми да урадимо“.

На питање да ли им је познато да је градоначелник Kраљева Предраг Терзић пре неколико месеци најавио изградњу споменика Стефану Првовенчаном на истом тргу, заговорници идеје о подизању споменика Светом Сави одговарају да на Тргу Светог Саве има места и за једног, и за другог, али да је „на светосавском тргу најпре место споменику Светом Сави“ и да је чудно да уочи обележавања великих јубилеја јавност мало зна о идеји за подизање споменика првом српском крунисаном краљу.

Аутор пројекта Иван Марковић сматра да реализацији идеје треба приступити крајње пажљиво, јер је кад се простор једном наруши – готово је.

– Не мислим да је Трг Светог Саве побољшан уклањањем тенка, али је његовим измештањем простор толико измењен да је сада немогуће вратити га. Овај споменик грађен је за тај простор. – истакао је Буковички, а Иван Марковић додао: – Његова величина одговара величини простора и дела светитеља и даћу себи слободу да поставим питање: Да ли би људи радије гледали у цев тенка, или у лик укупног вектора наше духовности? – истичући да би било лепо најпре поставити споменик Светом Сави, а онда и Стефану Првовенчаном који ће гледати према Жичи.

Наредни кораци, ако су на данашњој конференцији за медије навели организатори, подразумева добијање дозволе за изградњу споменика, док истовремено траје потрага за финансијерима.

У сваком случају, „Словенско друштво“ ће се старати да о читавом току подухвата благовремено обавештава јавност. У току следеће недеље предстоји званично подношење иницијативе Градском већу града Краљева. Канцеларији епископа Жичког, г. Јустина основна документација је већ поднета, тако да се очекује да у догледно време и Црква изађе са својим ставом по датом питању.

Изворници: Словенски вѣсник / Портал Круг / РТВКВ / ТВ Мелос

Опрема: Стање ствари

Categories: Моба

Tags: Краљево, Свети Сава, Словенско друштво