Никола Маловић: Сви наши главни градови

Никола Маловић остаће укотвљен, чиме као 11. генерација из породице са поморским искуством доказује немогуће. Да је упркос изазовима које за тијело и дух представљају Рим, Венеција, Истанбул, Москва, Париз, Беч, Берлин… – авантуристички живот могућ и у кори од ораха

Бока Которска, детаљ (Фото: Н. М.)

Молим читаоца да не одустане иза ријечи филозоф у реченици која каже да је филозоф Слотердајк рекао да наше сјећање никад не сеже до самог почетка. То је лако доказати тврдњом да нико не памти моменат властитог рађања.

Слично је и са осјећајем за државотворни почетак. У 10. пасусу лежи поента. До тада, пазимо…

Кладим се да би просјечан упитаник признао гдје мисли да су Немањићи наша прва династија. Но што је било раније, који то именом владари?, потом: да ли је уопште могуће да су тамо неки Словени масовно населили наше јужне просторе у 7. вијеку а не прије… – питања су на која шјор Слотердајк каже да их не можемо одгонетнути. Нико не памти тренутак властитог рађања, па тако ни српска цивилизација. Промислио сам па казао – цивилизација, због два цара. Душана и Уроша.

Но хајде. Предлажем да сузимо фокус на главни град Боке Которске, уназад много године прије неголи су ми се тамо, као новорођеном, очи обојадисале у плаво.
Послије 600–годишњег византијског уживања у сигурносној сјени, Стефан Немања промијенио је заставу над градом 1185. и препоручивао се, махом љети, у свом вјерном, сербском, стоном, љубљеном и славном граду све до 1371. Сторија о постанку данашње туристичке и криминалне Меке казује гдје су управо Колхиђани, нашавши се за крмом Аргонаутима, Јасону, Херкулу, Тезеју, Полуксу, Кастору и Орфеју – у потјери за симболом свега поморског богатства, златном руну – основали Котор. Друга казује гдје је баш цар Стефан Душан, почео копати темеље да град гради Котор у планини. Вила Алкима, на грчком Снажна, рекла му је да град не гради тако високо, гдје му нема броду пристаништа и гдје му нема коњу поигришта, него да град гради на обали. Па тако и би…

Прохујало вријеме смјењивало је чак и темпе пасате – како се уз употребу романизама данас каже за минула времена: Бока је била под управом Илира до 168. г. пр. н. е, Римљана до 476. г, Византије до 1180. г. (укључујући доба дукљанско-зетских владара, од Часлава до Бодина).

Била је под управом Немањића до 1371. г, Мађара до 1384. г, босанских владара до 1391. г, под управом самосталног Котора до 1420. г, Венеције до 1797. г. (овде укључујемо период турске управе у Грбљу, Рисну и Херцег Новом 1482-1687, односно Грбља 1718. г).

Била је под управом Аустрије (прва окупација, од 1797. до 1806. г), Русије, од 1806. до 1807. г, Француске од 1807. до 1813. г, под управом Централне комисије Црне Горе и Боке 1813–1814. г, опет под управом Аустрије 1815-1918. г, под управом Краљевине Југославије од 1918. г…

На прагу 10. пасуса морам да признам како сам заозбиљно промишљао да за живота посјетим све главне градове Боке Которске – и да то буде пустоловно финале мог живота. Али, авај! Без обзира гдје у прошлости подвукли црту, главних је градова Боке Которске тако много. О једини фјорд на Медитерану отимали су се, и имали га – Цариград, Рим, Венеција, Стамбол, Петроград, Париз, Беч, Рим, Берлин… не рачунамо ли домаће главне градове Цетиње (1813), Београд (1918), Подгорицу (2006), те Вашингтон (2017).

Вјерујем да читалац не познаје никог ко декларативно не путује. Нити вјерујем да читалац има вјере у географски перформанс који надилази перформерске идеје фетиве Марине Абрамовић: Никола Маловић остаће укотвљен, чиме као 11. генерација из породице са поморским искуством доказује немогуће. Да је упркос изазовима које за тијело и дух представљају Рим, Венеција, Истанбул, Москва, Париз, Беч, Берлин… – авантуристички живот могућ и у кори од ораха. Боке је Которске, наиме, још увијек толико много.

Опрема: Стање ствари

(ИН4С, 20. 1. 2018)

Advertisements

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s