Ознаке

, ,

У новогодишњим жељама које је ЕУ упутила прво стоји да Србија мора да позатвара сва поглавља, а онда и све паметне Србе. Србија такође мора да усвоји правно обавезујући докуменат да већ 2050. године Срба више неће бити

Илустрација: Youtube/Avanti Traficante/Спутњик

Новогодишње жеље које је Европа упутила Србији за наступајућу Нову 2018. годину имају неколико главних порука:

Србија, каже се у новогодишњој честитки, заслужује да нам уђе 2025. год, није важно са које стране, и ми јој то од свег срца искрено желимо. Радићемо на томе. Пре тога, наравно, мора да обави неколико домаћих задатака.

Прво мора да позатвара сва поглавља, а онда и све паметне Србе. Ово друго неће бити тешко јер смо убеђени да тај посао није тако обиман.

Србија такође мора да усвоји правно обавезујући докуменат да већ 2050. године Срба више неће бити. У том правцу се тренутно ништа не предузима, а, као што се зна, неактивност у том домену гарантује очекиване резултате.

Уколико би у Пиранском заливу дошло до ватре између Словенаца и Хрвата, Србија не би смела ни да помисли да ова два европска народа назива – пироманима. Довољно је што су потпалили ватру у којој је сагорела Југославија.

Американци су Црногорцима признали њихов језик уз образложење да имају два слова, говоре ијекавски и пишу латиницом. Србија се те одлуке мора придржавати и искључена је свака могућност да се у Србији, бар јавно, изговарају рачи као што су Вијетнам, Кијев и пиједестал будући да припадају искључиво ијекавској варијанти. Једина ствар за коју се обе стране могу, као и до сада, чврсто држати јесте реч – кијак, јер је она некако између. Американци су са гнушањем одбили српски позив, а томе се придружила и Европа, да дођу у Београд и да се у Кнез Михаиловој улици сами увере којим се писмом пише у Србији. То су, кажу, још прошлог века видели и из авиона бомбардера, али на ијекавици се ништа није могло прочитати јер енглески не познаје то правило.

Почетак ове Нове године је Америку обележио страховитим леденим данима који су однели неколико људских живота. Комисија коју је, тим поводом оформио председник Трамп, има за циљ да утврди да је то дело Деда Мразева које су у Америку директно послали руски хакери као новогодишњу пакет честитку Србима што Русима никако да уведу санкције. Као знак одмазде према незахвалним Русима, Американци у Албанији спремају убице за деловање у далеком Ирану. Уколико се покаже да је Иран заиста тако далеко, а Албанци нису баш најбољи пливачи, да не остану неискоришћени, мораће да потраже поље деловања у некој ближој дестинацији. Којој? – сами ће знати да изаберу.

Поред тога, Срби за улазак морају својој деци, такорећи поколењима, утувити у главу да Турци, за разлику од Хага, приликом сече кнезова, нису имали потребе за помоћ српске руке. Турци су само секли поглавља, а у Хагу се писала нова историја Србије коју ће српска деца, ако не буду знала да читају на БХС језику, све историјске хашке чињенице пронаћи и на енглеском. А писати историју Срба без Срба заиста не би било фер, поштено и надасве професионално.  У Хагу су, додуше,  признали чињеницу да би Нову историју Срба од њих самих боље написала Латинка Перовић уз ослонац на велико научно дело Р. Константиновића и несебичну помоћ укупне Друге Србије. Међутим, из страха да би то неки Ломпари или, не дај Боже, неки други први Срби могли и прочитати, закључили су да је ипак боље да то (не)дело учине сами кад су већ потрошили толике милијарде долара, а Латинка и њени ионако не би добили ништа.

Дакле, да би Србија ушла мора:

– да позатвара сва поглавља и виђене Србе;

– да нестане најкасније до 2050. године;

– да се извини Словенцима и Хрватима за поседовање ватре;

– да призна Црногорцима два слова и ови језик;

– да уведе Русима санкције због ледених дана у Америци;

– да обезбеди уточиште обученим Албанцима, ако не стигну до Ирана;

– да призна хашку историју и пружи руку помоћи Латинки да настави да чита, пише и размишља као и до сада;

– да одштампа Меморандум и Начертаније и на латиници како би могли да их прочитају и они који ова два документа узимају као прапочетак свих зала овога света а и шире.

Када се овим европским жељама додају и наше сопствене може се претпоставити да ће нам Нова 2018. година трајати много краће него све остале.

У сваком случају, биће преступна, али никако приступна, како Европа прориче.

Advertisements