Ознаке

, , ,

Меморандум може да буде корисан као пропаганда, као начин уједињавања против заједничког непријатеља, а то је тај баук „великосрпства“, каже историчар Милош Ковић

Милош Ковић (Фото: Sputnik/Александар Милачић)

Мада је Српска академија наука и уметности после 31 године и званично „ставила тачку“ и предала Меморандум историји, у бившим југословенским републикама тај незавршени и незванични документ и данас се сматра извором свих зала које су задесила Балкан.

Још незавршена Декларација о заштити и опстанку српске нације, коју би председници Србије и Републике Српске Александар Вучић и Милорад Додик требало да представе 1. децембра, у суседству је већ дочекана на нож као „нови Меморандум“ или „ново Начертаније“, које би требало да дâ нови ветар у леђа „великосрпским идејама“.

Историчар др Милош Ковић, професор на Филозофском факултету у Београду, каже за Спутњик да српска јавност може да стави тачку на документе као што су Меморандум и Начертаније и да их преда историји, али се у нашем најближем суседству не размишља на тај начин.

Криза идентитета

„Тамо се идентитет гради на антисрпству, а нарочито је у Републици Хрватској јака та антијугословенска реторика, при чему се најчешће свесно и намерно заборавља да су у тој Југославији, коју су Срби створили у Првом светском рату — подсетимо да је Србија могла да бира између ’Велике Србије‘ и Југославије и да се определила за Југославију, Муслимани постали нација, са великим словом ’М‘ од 1971. године, Хрватска се по први пут ујединила — Славонија, Хрватска и Далмација, Словенија је по први пут добила универзитет, а да не говоримо о томе да је српска војска бранила границе Хрватске и Словеније од Италије и да су захваљујући Србима два пута прешли са стране поражених на страну победника у два светска рата“, подсећа Ковић.

Кад бисмо правили листу свега онога што су добили наши суседи од те великосрпске или југословенске идеје, та листа не би имала краја, додаје он. Тој врсти стварања нових идентитета на антисрпству, укључујући и најновији црногорски идентитет, Меморандум може да буде корисан као пропаганда, као начин уједињавања против заједничког непријатеља, а то је тај баук „великосрпства“.

„Као историчар морам да кажем да се то не заснива ни на каквим реалним чињеницама. Ако се мисли на догађаје из деведесетих година прошлог века, поново морамо да кажемо да су Срби протерани са територије Хрватске, а то је било најмасивније етничко чишћење после Другог светског рата, да не говорим о Србима Босанске Крајине, Сарајева, Косова… Просто, реч је о покушајима да се жртва прогласи за злочинца и то је добро познат метод и нешто што смо видели у историји. Рецимо, оптуживање Јевреја за сва могућа зла да би се оправдало ’коначно решење‘ како су то називали нацисти“, додаје Ковић.

Према његовим речима, поставља се питање да ли би Србија требало да јавно иступа са тим великим националним програмима, а зна се како се они праве и да се не праве да би се добијали политички бодови.

„Исламска декларација“ као „Мајн кампф“

Саговорник Спутњика додаје да постоји читав низ проблема које је Меморандум дефинисао и они су били везани за статус Србије у оквиру Југославије које више нема. Међутим, читав низ тих проблема српски народ ни данас није решио.

„Најозбиљнији проблем је демографско пропадање и опадање. Видели сте ове најновије статистике које показују да Срби као народ изумиру. Питање свих питања је питање демографије и зашто српски народ као народ изумире, а после долазе остала питања као што је економско пропадање, као несхватање чињенице да не може српска привреда да се заснива на пружању руке и прошењу новца или страних инвестиција које би требало да уложе наши непријатељи“, наглашава Ковић.

Најсуштинскије питање је, међутим, питање односа Срба и српских елита према Западу, односно, кад ће српски народ изаћи из тог снисходљивог положаја и става према Западној Европи. Из тог питања произилази све остало, истиче Ковић.

„Нека од тих питања поставио је Меморандум. Меморандум САНУ је недовршен документ настао у доброј вољи да би нека питања требало поставити, отворити и решити. То је све. Тражити у њему великосрпски програм или ’Мајн кампф‘ је чиста бесмислица. Таквим људима би требало препоручити да читају радове Фрање Туђмана или ’Исламску декларацију‘ Алије Изетбеговића јер ту ће наћи много тога сличног ’Мајн кампфу‘“, закључио је Ковић.

Владимир Судар

Наслов и опрема: Стање ствари

(Спутњик, 30. 11. 2017)

Advertisements