Ознаке

, , ,

Осуђени Слободан Праљак испио је отров у судници. – Преминуо је у болници од последица тровања. – Холандска полиција отворила истрагу

Слободан Праљак испија отров (Фото: Бета/АП)

Сарајево – Жалбено веће Међународног кривичног суда у Хагу потврдило је шесторици челника некадашње Херцег-Босне и ХВО-а дугогодишње затворске казне које су им изречене у првостепеном поступку за злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања. Један од осуђених, Слободан Праљак, неће издржати својих 20 година иза решетака јер је јуче током читања пресуде, након што му је потврђена казна, попио отров који је по њега био кобан.

За односе на Балкану потенцијално још важније од судбине ових појединаца јесте то што је трибунал потврдио и првостепену пресуду према којој је такозвана херцегбосанска шесторка била део удруженог злочиначког подухвата који је „имао за циљ етничко чишћење Херцег-Босне и њено припајање Хрватској или стварање нове хрватске републике на том простору”. На тај начин је кривица за, како је такође констатовано, „међудржавни сукоб” који је Хрватска водила са БиХ, потврђена и за ондашњи државни врх у Загребу, са председником Фрањом Туђманом на челу, као и министром одбране Гојком Шушком и генералом Јанком Бобетком. Они су, наиме, у првостепеној пресуди наведени као учесници удруженог злочиначког подухвата с намером да елиминишу босанске муслимане са подручја такозване Херцег-Босне како би ту успоставили засебан ентитет у складу „са старим границама Хрватске”, то јест Бановине из 1939. године.

На затворске казне јуче су неопозиво осуђени председник владе некадашње Херцег-Босне Јадранко Прлић (на 25 година), Слободан Праљак, Бруно Стојић и Миливоје Петковић (по 20 година), Валентин Ћорић (16) и Берислав Пушић (10 година).

„Веће је утврдило да је постојао удружени злочиначки подухват који је имао за циљ доминацију Хрвата у хрватској републици Херцег-Босни путем чишћења муслиманског становништва. Уклањање и заточење цивила, разарање имовине, злостављање и тешки услови заробљеништва, коришћење људи за живе штитове, уклањање људи на друге територије када су пуштени на слободу. Расправно веће констатовало је да су у томе хиљаде људи били жртве. Сва шесторица су били у том злочиначком подухвату, то је утврдило Жалбено веће”, рекао је судија Кармел Ађијус.

Судија Ађијус је напоменуо да је у жалбеном поступку потврђено и то да је Република Хрватска „имала стварну власт у неким општинама на територији бивше Херцег-Босне” и да је на том подручју „вођен међудржавни сукоб”, тако да ће након ове коначне пресуде остати забележено да су Хрватска и Хрвати званично једини на бившем југословенском подручју водили „агресивни рат” и учествовали у међународном сукобу. Такве квалификације нема ни у једној пресуди која је изречена у предметима против Србије.

Квалификацију од које је Хрватска стрепела – удружени злочиначки подухват – у праксу хашког суда, иначе, увела је бивша тужитељка Карла дел Понте. Она је и поступала у првостепеном поступку против „херцегбосанске шесторке”.

Суђење у предмету „Прлић и остали” неће остати упамћено само по томе што је то био најдужи процес у историји Хашког трибунала (13 и по година), који се затвара крајем ове године, већ и по самоубиству које је починио Слободан Праљак. Кад му је потврђена двадесетогодишња казна затвора из првобитне пресуде, Праљак је устао и гласно изговорио да он „није злочинац” и да „пресуду не прихвата”. Потом је из џепа извадио једну бочицу и принео је устима, рекавши да је попио отров.

Суђење је прекинуто након овог догађаја, незапамћеног у пракси суда у Хагу. Судницу су холандске власти одмах прогласиле местом криминалне истраге, публика је испраћена напоље, а просторија је запечаћена, осим што су је убрзо испунили форензичари. Једна од последњих ствари којима је публика сведочила пре него што је морала да напусти судницу био је налог судије Ађијуса да се чаша из које је Праљак испио отров не односи.

У међувремену, извештачи су јавили да је Праљак колима хитне помоћи одмах пребачен у болницу и да се „лекари боре за његов живот”. Информације о његовом стању биле су противречне, поједини медији су јављали, позивајући се на своје изворе, да је издахнуо, али званичних информација о томе још није било у тренутку када је Жалбено веће, рано по подне, наставило са читањем коначне пресуде, уз констатацију судије Ађијуса да је Праљак одсутан. Нешто касније хрватски премијер Андреј Пленковић је потврдио да је Праљак, који је имао 72 године, одузео себи живот. То је потом изјавио и портпарол хашког суда.

У првим реакцијама из БиХ, из хрватских кругова првенствено, упућене су оштре критике на рачун суда и његових безбедносних служби, уз оцену да је то што се догодило „срамота” и да је несхватљиво да неко може у суд унети бочицу с отровом.

Прлић и остали добровољно су се предали Хашком трибуналу 2004. године, а суђење им је почело у априлу 2006. године. Првостепена пресуда, на коју су сва шесторица уложила жалбу (Жалбено веће је у целости одбацило жалбу Прлића, а преосталих пет је делимично прихватило), изречена им је у марту 2013. године и откуцана је на 2.650 страна, што је чини најдужом у двадесетчетворогодишњем раду Хашког трибунала.

Душанка Станишић

(Политика, 29. 11. 2017)

Advertisements