Душан Ковачев: Стање ствари са засрбљењем речи „бејлаут“

Светска економска криза је донела један специфичан проблем у превођење текстова економске теме са енглеског језика. Реч „bailout“ je непреводива на српски језик једном одговарајућом српском речју. Посрбљавање кованицом или фразом не даје задовољавајући резултат, осим тога кованица није реч. Има ли одговарајуће смислене фразе којом би се посрбила реч „bailout“? У њеном недостатку, предлажем да је узмемо под храњеништво

Према речи bailout се међу српским читаоцима с правом јавља одијум, пошто је њено значење нејасно, а смисао јој је сложен, зависи од тематског амбијента у коме се јавља. Она се редовно јављала у мојим преводима текстова из медија на енглеском језику у контексту европских држава које су оптерећене финансијском кризом, пре свега Грчке. Испаде да је реч bailout некакав вештац финансијске лексике који мучи народе који их дочепа и пије им крв. Не, уопште није тако, нажалост, bailout jе реч са којом се често сусрећемо поводом посрнулих европских економија чије спасавање је тешко и одвија се уз огромне злоупотребе инструмената спасавања. Неки од тих инструмената су толико злоупотребљени да су се претворили у своју супротност

Тешко је превести реч bailout са енглеског на српски језик.

Веровали или не, „Гугл преводилац“ реч Bailout на српски преводи као „спасавање“. На енглеском језику реч „Гугл преводилац“ дефинише нешто опширније, као „чин пружања финансијске помоћи неуспешном послу или економији ради спасавања од пропасти“. Ако се обратите Гугл преводиоцу поводом кованице Bailout Takeover, машина ће вам „објаснити“ да се напросто ради о „узимању кредита“ и можете се довести у ситуацију да останете блажено самоуверени у потпуно погрешном сазнању.

Етимологија речи bailout

Реч bailout је млади неологизам енглеског језика, развио се из поморске фразе bail-out која значи избацивање воде из великог суда кантицом. Веровали или не, у нашем језику постоји одговарајућа реч која значи ову енглеску фразу. Ради се о глаголу шешуљење, али пошто нисмо више поморски народ а језик нам је трагично разбијен, ова је реч у данашњем српском говору заборављена и памти је тек по неки наутичар. Шешула је мало дрвено ведро које је свакоме ко плови на чамцу или бродићу било неопходно ако би се у трупу пловила појавила пукотина кроз коју продире вода. Избацивање воде шешулом је спас од потонућа.

Merriam-Webster Dictionary наводи кованицу bail out у значењу: 1. Скакање падобраном, 2. Напуштања штетне или тешке ситуације. Напомиње да је употреба кованице први пут забележена 1925. године, а речник као један од примера њене употребе наводи и „владино спасавање индустрије кредита“. Наведено значење именице bailout је у том смислу овом речнику једно једино и јединствено: „спасавање од финансијске невоље“ (a rescue from financial distress), а документовано је у том значењу већ 1939. године. Сличнa значењa бележи и The Free Dictionary. Овај је речник квалитетан јер путем њега може наћи много примера да бисте правилно тумачили у којим контекстима се јавља реч, како се у њима показује њен смисао и каква му је улога у стилистици књижевног израза. Online Etimology Dictionary износи да је bailout од 1945. године фраза која се употребљава за пилота. Већ од 1968. године ова фраза се јавља у значењу „федералне помоћи за приватне послове у невољи“, али речник упозорава: „Нејасан је смисао значења јемства“ (it is unclear which sense of bail is meant). Dictionary.com значење bail-out наводи као именицу: 1. „Скок падобраном из авиона, а некад бекство из удеса, од ватре итд; 2. Случај спасавање, особито финансијског, у смислу кад влада спасава компанију; 3. Алтернатива, додатни избор и сл.“ Исти речник ову реч у истом лику наводи и као придев чије значење је избегавања опасне ситуације. Порекло налази у фрази bail-out за коју Random House Dictionary наводи да се почела користити 1950-1955. године.

Сви горе наведени енглески онлајн речници су квалитетни, стога треба да видимо шта о кованици и речи тврди Cambridge Dictionary. Овај онлајн речник прати значење кованице bail-out, упоредно у енглеском језику Енглеске, Америке и у Бизнису. Док је значење у Енглеској истоветно ономе које је наведено у Merriam-Webster Dictionary, у Америци уз исто ово постоји још једно значење: „Престанак чињења или бити укључен у нешто да би се избегао неуспех или тешкоће.“ Aмеричко значење кованице bail-out је скоро истоветно са значењем у бизнис речнику. Међутим, као реч је bailout упоредно гледано сложенијег значења, јер је реч млађа од кованице, али и обухватнија. Док у Енглеској значи (једно посебно) чињење особи или организацији која је у тешкоћама обично поклањањем или позајмљивањем новца (the act of helping a person or organization that is in difficulty, usually by giving or giving or lending money), у Америци иста реч значи процес очувања компаније, плана или нечега другог од неуспеха ако има много новца за то (the process of saving a company, plan, or other thing from failing by providing lots of money). Учинити једном и чинити трајно су сасвим различите ствари. Енглески економски речник бележи и треће значење: „кредит или друга финансијска подршка која се даје особи, предузећу или држави како би им се помогло током финансијских тешкоћа (a loan or other financial support that is given to a person, company, or country to help them when they are in financial difficulties). Дакле, Bailout има значење који на први поглед изгледа до истоветности слично, подробнијим погледом се уочавају разлике, а пажљивим прегледом показује врло битне различитости значења и зависно од контекста, теме и области ова реч може имати врло различит смисао.

Реч Bailout je у општој употреби почела да се користи популарно захваљујући економским темама од 2010. године као супротност кованици bail-in, која се користила с жељом да се прикаже обавеза депонената системски важних финансијских установа да – за разлику од пореских обвезника – учествују у неком процесу решавања проблема несолвентности. Кованица се употребљавала први пут у виду bail-in tools, у контексту финансијске кризе на Кипру. Од почетка се показало да употреба ове фразе уопште није успела да увери јавност (како стручну тако и општу) како све неће плаћати и порески обвезници. Временом, њу је заменила употреба фразе bail-out, која се слила у облик bailout и постаје реч енглеског језика, како као именица, тако као придев. Енглески језик је слободољубив, прецизан, једноставан и искрен према оним који га разумеју. Одмах је спонтано реаговао на злоупотребу кованице bail-in и употребио кованицу bail-out користећи је у облику речи. Међутим, разумеју га они који знају да је у том језику фраза, кованица, стилизација откривају смисао много више од простог значења речи, па чак и од граматике. Дух енглеског језика је веома различит од духа српског језика. Нашем националном духу је дубоко ужасно кад види банкрот предузећа. Енглеском духу то уопште није страшно. Ако предузеће прави добит – одлично. Ако прави губитке – нека пропадне па их неће правити. Напретку доприноси онај ко прави добит а не губитке. Зато је енглески језик толико различит од српског да се са енглеског текст не може правилно превести, али се може правилно посрбити.

Нас ипак пре свега занима економско, односно финансијско значење речи bailout Зато треба испитати још два важна онлајн извора.

Смисао речи bailout рема A. Farber Insolvency Trustees

Занимљиво је објашњење речи Bailout које је дало предузеће које се бави опоравком несолвентних пословних субјеката. Пошто је дух енглеског језика под снажним утицајем енглеског традиционалног рационализма и емпиризма, односно америчког прагматизма и утилитаризма, ваљало би да размотримо њихов став о овој речи.

Именица bailout се развила из кованице bail out која је првобитно значила: 1. прекомерну распродају власничких хартија од вредности коју врше деоничари који су изгубили поверење у способност сопственог друштва да послује рентабилно, односно да доноси добит; 2. Обезбеђење хитне финансијске помоћи како би се одржало на површини. 3. У улози придева значи нешто што представља средства за отклањање ванредних ситуација.

Смисао речи bailout представља пословну ситуацију у којој пословни субјекти, појединац или влада нуди новац у неки неуспешни посао као би се спречило наступање последица пада тог пословања. Обавља се у облику зајмова, куповине обвезница, улагања у залихе или давања готовог новца, без обзира да ли су ти облици давања теретни послови, односно захтевају ли накнаду. Зависно од субјекта који се налази у специфичној пословној ситуацији, енглески језик већ разликује владин од личног Бејлаута (Government Bailout, Personal Debt Bailout).

Смисао речи bailout према Investopedia

Занимљива су тумачења значења и смисла речи које даје „Инвестопедија“, онлајн сервис који се користи у вези са економским потребама улагања.

Bailout је ситуација у којој бизнис, појединац или влада нуде новац неуспелом послу како би се спречиле последице које проистичу из пропасти пословања. Облик спасавања може бити у облику зајмова, обвезница, залиха или готовог новца. Ови облици могу захтевати надокнаду, али не обавезно. Традиционално се спасилачке помоћи дају индустрији или предузећима за која се сматрају да више не послују одрживо или исказују велике губитке.

Инвестопедиа објашњава неколико врста бејлаута према особитости обима ситуације због које се спроводи bailout: 1. „Bailout због слома“ (Breaking Down Bailout): Потреба спасавања мноштва компанија које запошљавају велики број људи услед чега постоји веровање да економија неће бити у стању да поднесе огроман раст незапослености ако се њихови извори преклопе. Овакав bailout обично се односи само привредне, пре свега индустријске субјекте чији банкрот би изазвао озбиљно негативан утицај на једну читаву економију, не само индустријску; 2. „Финансијско-индустријски bailout“ (Financial Industry Bailout). „Инвестопедиа“ не објашњава генерички појам bailout, већ наводи примере: Систем владиних мера уСАД из 2008. за избегавање економске пропасти која се развила из тржишта хипотекарних кредита што је довело до огромних дугова банака и поплаве ненаплативих или слабо наплативих кредита. Инвестопедија посебно наводи опсежни Програм помоћи имовини у проблему (Troubled Asset Relief Program /ТАRP/) који је развијен поводом пропасти Бер Стернс и Лиман Брадерс, којим је влада САД одобрила чак 700 милијарди долара ради откупа „токсичних средстава“, а од тих средстава потрошила 428 милијарди; 3. „Bailout ауто-индустрије“ (Auto Industry Bailout). Инвестопедија га такође објашњава конкретним примером бејлаута Џенерал Моторса у САД.

Инвестопедија познаје и неколико сложених, посебних појмова који се означавају речју bailout: 1. „Bailout преузимањeм“ (Bailout Takeover). Ради се о ситуацији када влада или успешна компанија у циљу враћања финансијски нестабилне компаније преузима контролу над њом. Ово је у ствари вид преузимања компаније чији битан чинилац је постојање детаљног плана обнове, акција, начина управљања ради обнове; 2. „Bailout обвезницама“ (Bailout Bond). И ово се објашњава конкретним примером. Ради се о издавању гарантних обвезница од стране посебне агенције коју је основала влада САД (Resolution Funding Corporation /REFCORP/) ради решавања ситуација које су бејлаут захтевале још крајем осамдесетих година XX века, дакле пре ескалације светске финансијске кризе 2008. године. Ове обвезнице су имале купоне нулте стопе, њихов економски смисао је био обезбеђење главнице потраживања и сматрани су инструментом сигурног улагања. Пошто се ради о начину спровођења бејлаута обвезницама уместо преузимањем неуспешне компаније, Инвестопедија наводи једну подврсту за „Bailout обвезницама“. Ради се о „Bailout обвезница због слома“ (Breaking Down Bailout bond). Овај особити вид „bailout обвезницаma“ јавио се средином деведесетих година у ситуацијама када није било могуће спроводити бејлаут употребом обвезница владиних агенција, већ су коришћене друге хартије од вредности. Њих је издавао трезор САД или слична средства. У суштини и ово представља владино покриће основице дуга неуспешног предузећа својим хартијама у склопу бејлаута.

Наравоученије

Реч bailout није назив за врсту преваре. Реч је млада, лако ју је злоупотребити. Ако је „банкстери“, „зеленаши“ или шпекуланти злоупотребљавају као што злоупотребљавају процесе спасавања предузећа, банака, економија и држава, то не значи да је сама реч зла. Ни предузећа, државе, банке и економије које желе да се спасу нису сами по себи зле. Природно је да свако жели да се спасе од невоље.

Сматрам да у недостатку одговарајуће српске речи или фразе ваља усвојити ову енглеску реч у српски језик. Ваља да bailout засрбимо јер не можемо да је посрбимо, а кованице су рогобатне и дух српског језика њих не воли. Сетите се „Дугорочног процеса економске стабилизације“ кованице којом су нам преко медија испирали мозак осамдесетих година прошлог века и како се све то завршило. Није ли још Лудвиг Витгенштајн писао да увек требамо да имамо на уму стање ствари? Bailout je управо израз за једно стање ствари у кризно доба. Ако сагледамо стање ствари српског језика, открићемо да наш језик одавно врви од турцизама, а латинизмима и романизмима броја нема. Има и германизама. Ако засрбимо још и једну енглеску реч она сигурно нас не може поенглезити.

Advertisements

9 thoughts on “Душан Ковачев: Стање ствари са засрбљењем речи „бејлаут“”

  1. Г. Ковачев: „Ако засрбимо још И једну енглеску реч, она нас сигурно не може поенглезити.“
    Због употребљеног везника И следи закључак да би бејлаут био прва енглеска реч коју смо засрбили!?
    Сви знамо да није баш тако.
    На жалост, наша лепа реч позорница, сцена, устукнула је пред рогобатном и ружном речју стејџ!
    И многе друге лепе срБске речи су се повукле пред монструмима као што су: бекстејџ, менаџер, менаџмент, стајлинг, лук, персоналити, имиџ, (фејс)бук, даунлаудовање, имејл, интернет…
    Очекивао сам од једног срБског преводиоца да ће се срчаније борити за свој матерњи језик!
    Мени би и архаично шкомрчење г. Коачева из његовог претходног превода било драже од бејлута.
    Мада би ми адекватније било спашавање без и са наводницима (зависно од реалне ситуације).
    Није наш народ толико глуп да не би могао докучити шта стоји иза неког еуфемизма из новоговора неолибералног капитализма и новог светског поретка.
    Зна наш народ да иза Вучићевог спашавања свега и свачега, почев од Шиптарчета из сметова код Суботице, па до Срба са Космета, стоји „спашавање“!
    Жао ми је ако сам ја својим реакцијама на претходни превод г. Ковчева, допринео да он одустане од трагања за адекватном срБском речју која би била достојна да истисне ту надобудну реч бејлаут!

    Свиђа ми се

  2. Можда ће ми г. Ковачев указати на то, да спаШавати није по Правопису?! Но, не мари, прихватљивије је и спаСавање него бејлаут!
    Али, сличне именице спасу: украс, оглас изведене су из трајних (несвршених) глагола: украшавање, оглашавање!
    Но, да ли је именица разглас изведена од свршеног глагола разгласити или несвршеног разглашавати?

    Свиђа ми се

  3. Erata corrige:
    Трећа реченица у мом претходном коментару треба да гласи:
    Али, да ли су именице сличне спасу: украс и оглас изведене од трајних глагола: украшавати и оглашавати или свршених: украсити и огласити?

    Свиђа ми се

  4. Ни речи о етимологији, значењу и смислу речи bailout о којој пишем. Суштинске критике на садржину нема, само презакључивање једног мог мишљења којим сам изнео предлог а не закључак. Сасвим изостаје Ваш предлог речи којим би се превела енглеска реч bailout. Исувише пуно замена теза и померања тема ка правопису и другим речима. Хвала, помогли сте ми овог пута тиме што ми нисте помогли. Пуно среће Вам желим у будућим договорима са собом како треба да Вам гласи реченица о извођењу именица од трајних глагола у српском језику поводом енглеске речи bailout.

    Свиђа ми се

  5. Бејл-аут је наставак черупања дужника у циљу спасавања банкстера од губитака.Тачка!
    Горња карикатура је доказ да је и Западњацима савршено јасно о чему се ту заправо ради.
    „Не мрдај, ово је бејл-аут“, каже банкар забезекнутом клијенту у покушају да га опљачка у свом „храму милосрђа“!

    Свиђа ми се

  6. Шта би се друго могло очекивати од дужничког робља, сем да се клања банкстерским божанствима и приноси им невине жртве?!
    Овога пута су робови својим божанствима принели мене, јер их сем образа ништа не кошта!
    Дођем им тако рећи џабе или ти gratis (по овима што се залажу за засрбљавање страних речи), наивно очекујући од банкстера ћар или ти benefit (по засрбљивачима тј. разсрбљивачима србскога језика)!
    Штета што се слободни људи који читају Стање не оглашавају овим поводом?

    Свиђа ми се

  7. Ставили сте „тачку“ на расправу, па наставили са излагањем своје хипергенерализације, за коју везујете људску слободу. Хипергенерализација је један стилски манир којег наука о књижевности сматра негативним, став науке је да то служи јачању утиска фразирања.
    Чини ми се да сте на корак да свој pars pro toto став објавите за мерило слободе на медију на којем постављате коментаре, а Ваших ауторских текстова и превода нема,
    Препоручујем Вам да се претходно упознате са трећом књигом Догматике оца Јустина Поповића, односно поглављем „Врховна свевредност и врховно свемерило“.
    Да би се даља расправа наставила морала би поново да постане тематски основана, методолошки усмерена, логичка и смислена.

    Свиђа ми се

  8. Г. Ковачев,
    Човек који је у дуговима је дужнички роб!
    Насупрот њему је слободан човек који не дугује никоме ништа!
    Таквима је био упућен мој прекор.
    Али, таквих, изгледа, данас нема ни међу публиком Стања?
    Зар Вам није чудно што, сем Вас као аутора и мене као критичара, нема других учесника у расправи?
    Моја радикална критика више је провокација читаоцима да како-тако реагују личним ставом, него што је замерка Вашем предлогу за засрбљавање bejlauta.
    Зато, оптуживати мене да свој наводни pars pro toto став намећем као мерило слободе на Стању је најблаже речено некоректно.
    Читава стварност нам је, поштовани господине, у режиму pars pro toto!
    У таквом стању царовања полуистина је и један Миша Бркић економски аналитичар?!
    Зар Вам то ни мало не смета?
    Но, Вама као аутору, хвала што сте се уопште упустили у дијалог са мојом маленкошћу као критичарем који, по Вама, нема ауторских дела.
    Да Вам појасним: Сваки мој коментар је ауторко дело!

    Свиђа ми се

  9. Одрастох у приморју и не чух за шешулу и шешуљење.
    По интернету судећи, реч је у слабој употреби и у Хрватској (неколико приморских ресторана, нигде у тексту), а прича се да и није наша него италијанска, тачније венецијанска (https://en.wiktionary.org/wiki/%C5%A1e%C5%A1ula).
    Зато је, бар у Боки, у употреби реч секати. Па кад киша напада оде се до чамца и секачем се сека док се не исека.
    Вероватно је реч из српског језика јер се у одговарајућем облику користи и да се опише истресање носа.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s