Ознаке

, ,

Мислим да није погрешан утисак како Европска унија уопште и нема намеру да Србију прими у чланство, већ се све време од почетка приче о придруживању наше земље служи најобичнијим уценама ради остваривања својих циљева у овом делу Европе

Фото: intermagazin.rs

Већ више од деценије владајуће странке у Србији уверавају наше грађане како ће све (или скоро све) њихове бриге бити решене када земља постане чланица Европске уније. Разуме се, то се не може и неће десити преко ноћи, већ се приступница кроз отварања многобројних поглавља мора заслужити не само послушношћу и примерним понашањем у свакој прилици, већ и испуњавањем свих захтева и правила постављених из Брисела.

За све то време веома живе и наметљиве пропаганде о благодетима ЕУ, грађани Србије слушају како њихова земља и нема другог избора, те да нема ни сврхе ни потребе да размишља о њему.

Њима се непрестано намеће као аксиом да ЕУ нема алтернативу – само никада нису имали прилику да дознају које су несумњиво добре стране тога чланства, али и који су недостаци односно, чега се Србија мора одрећи како би се прилагодила калупу ове заједнице европских народа. Има ли нешто што и није потпуно сјајно очаравајуће и пожељно, већ је неопходно веома озбиљно размишљање и одмеравање? Стиче се утисак да се намерно прећуткују негативне стране овог поступка, те да испада да је све савршено јасно и пожељно. И да би, како нас политичари на власти уверавају, требало само мало да се усредсредимо и потрудимо да стигнемо у ту Земљу Дембелију. О сасвим извесним негативним странама придруживања нема ни речи, а немогуће је да их нема.

Од свога рођења до данас живео сам у шест држава са различитим именима и једном окупираном територијом, а да сам, заправо, увек боравио у истој земљи. За све те године наслушао сам се безбројних обећања за све и свашта политичара различитих узраста, боја и искрених и неискрених опредељења, па сам, слушајући данашње, веома уздржан и углавном им ништа не верујем.

Искуство ме, дакле, наводи на веома скептичан однос према садашњој владајућој коалицији, а пре свега најбројнијој странци која је предводи – напредњацима. Они до 2012. године, односно до доласка на власт, нису хтели ни да чују за Европску унију, док сада пробише уши свим грађанима причом о чврстој опредељености Србије за европски пут.

С друге стране, није тешко приметити какав је, заправо, однос Европске уније према нашој земљи. О томе најбоље сведочи понашање Брисела приликом разних спорова Србије са другим земљама. Неком чудном случајношћу, ЕУ се готово увек нађе на страни државе која није наша. Доста је случајева када уопште не реагује, правећи се као да се ништа није ни догодило, или нас – као добра и забринута учитељица –саветује да све треба решавати дијалогом, коме Србија треба да буде посвећена у потпуности.

Све у свему, мислим да није погрешан утисак како Европска унија уопште и нема намеру да Србију прими у чланство, већ се све време од почетка приче о придруживању наше земље служи најобичнијим уценама ради остваривања својих циљева у овом делу Европе. А пошто наше владајуће странке (а нажалост и неке опозиционе) непрекидно истичу како Европска унија нема алтернативу, остаје нејасно да ли оне више воде рачуна о интересима ЕУ или државе коју воде и грађана који су им то поверили?

Постаните приложник-сувласник Стања ствари!

Поштовани читаоче,

Ваш и наш сајт објављује критичке, ауторске текстове и преводе који се односе на српско стање ствари, српске друштвене, политичке, економске, верске и културне прилике, као и на најважнија дешавања широм света.

Сви садржаји на нашем сајту доступни су бесплатно.

Стога вас молимо за помоћ, како бисмо остали независни од било ког центра моћи и како бисмо суштински унапредили рад нашег заједничког пројекта – српског Стања ствари.

Како нам све можете помоћи прочитајте на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

Такође, молимо вас да се прикључите нашој страници на Фејсбуку и/или налогу на Твитеру.

Advertisements