Слободан Антонић: Протестантска Србија

Уместо такве реторике, Вучић треба да обезбеди да сваки српски Ингвард Кампрад „не мора да буде члан СНС-а“. Само то. Онда ћете видети како „рад, труд, скромност и фокусираност“ и у Србији дају резултате

Још једном нам је Председник, поводом отварања Икее, одржао лекцију о српској лењости насупрот протестантске марљивости.

Долазак Икее у Србију је, каже Александар Вучић у тексту који је написао за Ало (овде), “уз Закон о раду, најзначајнији `удар` на застареле и превазиђене делове (српског) менталитета, на (нашу) колективну лењост и непомерљивост, као и на ону животну филозофију која нам је стално понављала да треба да чекамо да неко други све заврши уместо нас самих“.

Насупрот, дакле, српске „колективне лењости“ и „готованства“, по мишљењу нашег Председника, стоји Икеин „катехизис протестантског духа“, „живи Макс Вебер у продавници намештаја“, „рад, труд, скромност и фокусираност“ који „могу да ураде баш оно што сви други прогласе за немогуће“, стоји „почетак једне од највећих светских компанија у забаченом сеоцету“ и коначан успех као „доказ воље, посвећености и фантастичног рада“, на које ми, Срби, морамо да се угледамо.

Добро, нека је овај други део Председникове лекције, који се односи на Икеу, тачан (мада има и другачијих мишљења – овде). Но, да ли су Срби збиља ленштине и готовани за које је једини спас да пређу у калвинизам како би Србији било боље?

Тешко да је тако. Проблем, наравно, нису обични Срби и њихов менталитет, већ систем који стварају и одржавају политичари – на челу, нажалост, са актуелним председником.

Реч је о систему који фаворизује политичку корупцију као најбржи и најлакши начин да се човек материјално обезбеди, док марљивост и предузимљивост ставља на последње место.

Ево примера. Да ли је било који Председников сарадник ‒ министар, гувернер, партијски челник итд. – дошао из привреде, где је самопрегорним и поштеним радом обезбедио новац и стекао углед иновативношћу, предузимљивошћу и марљивошћу? Или су пак сви тек партијски радници, чиновници страних (колонијалних) компанија, приватизациони менаџери и стечајни управници?

Штавише, када Вучић позива на „труд, скромност и фокусираност“ који би, наводно, Србији требало да доносе новац, успех и углед – на кога ћете уопште помислити? Постоји ли бар један предузетник на кога ћемо моћи да покажемо прстом и изјавимо: ево, то је наш узор?

Ако обичан свет таквог не зна, што нам наша власт не укаже на одговарајући пример? Што нам Председник, рецимо, не каже: „Срби, не морате да идете у Шведску да бисте се угледали на Ингвара Кампрада (оснивача Икее; овде), у Ивањици имате Петра Петровића, а у Београду Јована Јовановића, обојица су примери вредних, поштених и иновативних српских предузетника“.

Управо то је средиште проблема. Наспрам галамџијске реторике предузетничког капитализма, стоји жалосна стварност политичке корупције.

Добро ти је кренуло с послом? Имаш добре идеје? Вредан си и предузимљив? Лепо – али где смо ту ми, пријатељи Породице, пријатељи Странке, ми, општинари и менаџери, ми, директори и активисти…? Сваком би требало дати понешто и – од приватног бизниса више нема ништа.

„Госпођа ВМ не живи у Београду. Образована је и ради у струци. Власница је малог бизниса који некако опстаје. Дуго је веровала да ће својим радом обезбедити својој породици пристојан живот. Никада није била политички активна. Све се променило када су њена деца завршила школе. Њен мали бизнис није могао да поднесе још двоје запослених. Она је покушавала да обезбеди разговоре за посао код својих пријатеља, али они који су имали мале бизнисе били су у сличној ситуацији као и она. Госпођа ВМ је одлучила да се учлани у Српску напредну странку. Сваки нови избори представљали су шансу да реши породичне проблеме. За сваке изборе се ангажује све више. Пише говоре, појављује се на телевизији, учествује на предизборним дешавањима. До председничких избора 2017. године већ се профилисала као особа на коју странка може да рачуна. Добија још једно обећање. Они којима обећања још увек нису испуњена су најсигурнији гласови за Александра Вучића“ (овде).

То је пример малог предузетника који је морао да загази у политику да би покушао да реши своје проблеме. Шта је са онима који су, ипак, успели у бизнису? „Саша Радуловић, у својству шефа посланичке групе `Доста је било` у Скупштини Србије, данас је Тужилаштву за организовани криминал поднео кривичну пријаву против Александра Вучића и његовог брата Андреја због, како наводи, `принудног преузимања луксузних ресторана и отимања вредног пољопривредног и грађевинског земљишта у Србији`. Браћа Вучић су успоставили контролу и координацију над принудним преузимањем власничких и управљачких права над луксузним ресторанима као што су `Франш` у Београду и другим у Новом Саду, на Златибору и на Kопаонику“, саопштио је Радуловић. „Kривична пријава обухвата и оптужбе за принудно преузимање управљачких права над фирмама ИТ индустрије попут Алти/Вин-Вин, Проинтер, Енергософт и других“ (овде).

Ово је пример (оптужби) за политички капитализам на највишем нивоу – што успшенији бизнис, то ће виша личност из политичке хијерархије бацити око на њега и преузети га.

А сада, покушајмо да се ставимо у кожу неког српског двадесетогодишњака. У њему бурљају хормони, пун је амбиција и спреман је да марљиво ради како би успео. Пред собом има пример комшинице ВМ, с њеним малим бизнисом и његовим исходом – учлањењем ВМ у странку, како би запослила децу. Пред собом има и пример власника суседног ресторана, који је у пословном погледу направио бум, али су онда дошли неки опасни момци и објаснили му да ће од сада његов ресторан да припада господину брату, или неком другом из породице или из странке…

На другој страни, опет, тај исти амбициозни двадесетогодишњак има пример високе функционерке СНС-а чији је докторат плагијат на једном од „оних“ приватних факултета (овде), а која се – „блажени нишчи духом“! (Mт 5, 3) – својевремено хвалила својим радим читањем хороскопа и „наталних карти“ (овде), да би, дакле, та иста СНС „докторка“ и „звездочатица“ у јулу 2017. месечно зарађивала 566.000 динара (овде), возила се службеним аутом од €500.000 (овде), док њену ћерку државни шофер вози на предавања из Новог Сада у Београд, а онда мезимица бива постављена на место директорке установе у којој је пре „дошколовања“ радила (овде)…

Такође, можда том истом експлозивном српском двадесетогодишњаку на другој страни стоји пример једног министра који је од извесног новосадског судије добио стан „на поклон“, па га је затим продао за €38.000, како би потом купио стан од €229.620, а против кога постоји шест прекршајних пријава Агенције за борбу против корупције („у извештају Агенције се помиње да не постоји валидна документација како су А.В. и његова супруга Н. платили стан“; овде), а на које до сада нема одговора… (овде).

И шта ли ће наш двадесетогодишак да изабере – да буде ВМ или ЈТ? Да отвори ресторан или да почне да се бави политиком?

Зато, када нам наши политичари причају како ми, Срби, нисмо довољно добри „протестанти“, требало би им рећи – а да то није зато што ви нисте довољно добри „пастори“? Шведски политичари на посао одлазе бициклом (овде), а наши лимузином од пола милиона евра. Да ли ћемо марљиво радити на унапређењу бизниса или ћемо гледати да своје проблеме решавамо учлањењем у Странку – то заиста не зависи од нас, обичних Срба, већ само од политичара.

Не, Срби нису ленштине и паразити. Али, јесу њихови политичари. И ту је „квака“ српских привредних неуспеха, а никако не одсуство „протестантизма“.

„Вучић положио председничку заклетву над Икеиним каталогом“, стоји у шаљивој вести Њузнета (овде), која лепо одсликава Вучићеву реторику. Уместо такве реторике, Вучић треба да обезбеди да сваки српски Ингвард Кампрад не мора да буде члан СНС-а. Само то.

Онда ћете видети како „рад, труд, скромност и фокусираност“ и у Србији дају резултате. Јер, Срби нису лошији од Швеђана. Лошији су само српски полигичари.

(ФСК, 15. 8. 2017)

Advertisements

10 thoughts on “Слободан Антонић: Протестантска Србија”

  1. Изузетан текст проф. Антонића, стварно У ЦЕНТАР!

    ПС. Нажалост, чак и тако образовани Србин попут С. Антонића погрешно (тј. у погрешном контексту) цитира „блажени ничши духом“! Нишчи духом су СМИРЕНИ, то је нешто најпозитивније у православљу, а не неки глупаци. Као што рече св. Григорије Палама, да се хтело рећи да су блажени „глупи“, било би СИРОМАШНОГ ДУХА!

    Свиђа ми се

  2. “ Плодови земље “ Кнута Хамсуна посве јасно су кампрадово празнословље одредили као деветослојни тоалет папир, као и сва протестантска упутства…Дивљење вучића тоалет папиру тек је зањиханост афтуше крај друма која би наместо да буде двострана, жељна да постане двослојни, рециклирани тоалет папир…

    Свиђа ми се

  3. Антонић: “…А сада, покушајмо да се ставимо у кожу неког српског двадесетогодишњака. У њему бурљају хормони, пун је амбиција и спреман је да марљиво ради како би успео…“. Ако је осим пуноће хормонима и амбицијама, тај двадесетогодишњак још и интелигентан и вредан (а то, наравно, у пуној мери вреди и за девојку) – схватиће да за њега/њу у том друштву и држави које Антонић тако елоквентно описује ни у ком случају места нема! Можете да философирате о патриотизму, о “остајте овдје…“, жељи да се стање у друштву промени и било чему другом нереалном у датом времену и простору, јер – сви имају само један живот, и “останак овдје“ упркос томе што их сунце туђег неба можда и неће тако гријати, итд…. останак у овој и оваквој земљи ни за једну интелигентну, способну, вредну и моралну младу особу није реална опција. Зашто сам уплео појам морала? Па, без у почетку малих, а после све већих компромиса са моралом и етиком, успех у земљи у којој владају од 1944 г. па на даље комунисти , а сада и вероватно још дуго, ако не и заувек, њихови унуци – јер садашња политичка, економска и културна „елита“ то у пуној мери јесу, је потпуно искључен.
    Сећам се, на почетку студија медицине – негде 1957 г., један стари, цинични вечити асистент нам је казао: “Упамтите, младе колеге, постоје три пута и начина за успех у каријери и животу:
    1. per cerebrum
    2. per vaginam
    3. per rectum
    Па, изаберите… Ја сам покушао онај први начин, видео да је то илузија – чак и у оном ФНРЈ/СФРЈ времену које многи од вас данас идеализују, и убрзо отишао на Запад. Наставио сам тим путем бр.1., и нисам се покајао. Дакле – мој савет (ма колико ме читаоци критиковали) је: Young person – go West!

    Свиђа ми се

  4. @Иоанн Дубињин

    „Сећам се, на почетку студија медицине – негде 1957 г., један стари, цинични вечити асистент нам је казао: “Упамтите, младе колеге, постоје три пута и начина за успех у каријери и животу:.
    1. per cerebrum
    2. per vaginam
    3. per rectum

    Па, изаберите… Ја сам покушао онај први начин, видео да је то илузија – чак и у оном ФНРЈ/СФРЈ времену које многи од вас данас идеализују, и убрзо отишао на Запад.

    „Pân métron áriston“ – „Умереност је корисна!“

    За одлазак на тај врли Запад сте се одлучили тек када сте бесплатно
    завршили медицински факултет, а не пре тога, јер на Западу је то читаво
    богатство. У садашњим условима то се школовање мери на десетине
    хиљада долара /не мање од 100 до 150 хиљада/!

    Хвала Богу, да сте студије могли бар да завршите per cerbrrum, а велико
    је питање да ли би то могло на том врлом Западу, чак и уз тако повисоке
    цене школовања?!

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  5. “Још једном нам је Председник, поводом отварања Икее, одржао лекцију о српској лењости насупрот протестантске марљивости.“?!

    ПРОТЕСТАНТСКА ВЕРЗИЈА АВ, виђена из не тако далеке прошлости,
    кроз перо нашег Светог Владике Николаја.

    Помаже Бог!

    Беседа из ПРОЛОГА Св. Владике Николаја за сутра, 16. (3.) август:

    „БЕСЕДА
    о неблагодарности људској невиђеној и међу скотовима
    Во познаје господара својега и магарац јасле господара својега, а Израиљ
    не познаје, народ мој не разумије. (Ис. 1, 3)
    Благодарношћу животиња најстрашније се изобличава неблагодарност људи. Кад во бесловесни зна ко му је господар, и кад магарац зна чије су јасле, из којих се храни, како словесни човек да не зна за Бога, свога Творца и Храниоца? Израиљ значи Боговидац. И сваки словесан човек треба, по словесности својој, да буде Боговидац, да зна Бога, да осећа присуство Бога, да служи Богу, као некад кротки и дивни Јаков. Но кад словесни човек, чије је све достојанство у познању Бога, не познаје Бога, то јест кад Боговидац постане слеп за Бога, онда се во и магарац уздижу достојанством над таквим човеком. Јер во без изузетка познаје господара свога, и магарац без изузетка познаје хранитеља свога, док код људи постоје изузетци, тј. постоје људи, и то често вође људи, који не познају Господара свога ни Хранитеља свога. Безбоштво је болест једино људи, у васцелој створеној васиони. Јер је побожност услов нормалности и здравља само за човека, но не и за животиње. Отуда безбожност није болест животиња него људи, авај само људи, само оних који су одређени да буду Боговидци, и који кад изгубе побожност, постају сиромашнији и од вола и магарца! То је виђење Исаије, сина Амосова, пророка Божјега.
    О Боже кроткога Јакова, Израиља, просвећеног Боговидца, помози нам да одржимо достојанство своје човечанско. достојанство боговидца, и да у сваком дану и часу познајемо и признајемо с благодарношћу Тебе као Господара свога и Хранитеља свога. Теби слава и хвала вавек. Амин.“

    Једноставно савршена,

    поготово након скорашњег ауторског текста о ИКЕИ … 

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  6. @Драган: кажете “…За одлазак на тај врли Запад сте се одлучили тек када сте бесплатно завршили медицински факултет, а не пре тога, јер на Западу је то читаво богатство. У садашњим условима то се школовање мери на десетине
    хиљада долара /не мање од 100 до 150 хиљада/!
    Хвала Богу, да сте студије могли бар да завршите per cerbrrum, а велико
    је питање да ли би то могло на том врлом Западу, чак и уз тако повисоке
    цене школовања?!“. Е, па да видимо:

    1. Бесплатно завршио медицински факултет??? Неће бити! Мој отац је, као грађевински инжењер у приватној фирми пре рата добро зарађивао (као да је у Аустрији, или Италији). После рата, у државној фирми је зарађивао само 25% од оних зарада у Аустрији или Италији, а разлика од 75% је одлазила по нахођењу комунистичке камариле на власти на оно што су они сматрали за згодно – деценијама. Према томе – од те опљачкане разлике, је мој од комуниста експлоатисани отац не само платио, него чак и преплатио моје студије.
    2. Да, per cerebrum – јер сам студије завршио са просеком 9,6, као најбољи у генерацији. Радио сам у СФРЈ до 1971 г., завршио специјализацију и у својој 31. г. опет per cerebrum постао шеф одсека једне од најпрестижнијих београдских медицинских установа и члан колегијума. Онда је дошао морални момент, јер је за даље напредовање према “врху“ било неопходно прекршити мој морални кодекс. Одбио сам, иселио се из те земље са мајком, женом и децом и почео да задовољно, радно и мирно живим и радим на Западу. Како рекох, нисам се покајао.
    3. У Холандији, у којој и сада задовољно, мирно пензионерски живим, једна од мојих унука студира медицину на Еразмус Универзитету у Ротердаму и годишња школарина износи 2.006 Евра (https://www.eur.nl/essc/inschrijving/collegegeld/ ). Друга студира грађевину на Техничком Универзитету у Делфту и трошкови су исти (http://studenten.tudelft.nl/informatie/administratie/centrale-studenten-administratie/collegegeld-examengeld-en-vergoeding/ ). Дакле – тих
    Ваших “не мање од 100 до 150 хиљада“ нигде на видику! А, родитељи им, наравно, пристојно зарађују.
    4. Потпуно сгватам Ваш хистерични испад, јер људи рајинског металитета (каква је већина становника Србије), подсвесно незадовољни и огорчени стањем у свом друштву и околини, пројектују на тај – не врли, него “најодвратнији Запад“ све најгоре што могу да смисле, и то им служи као утеха и поштапалица у њиховом сопственом чемеру и јаду. Жао ми је…
    5. Узимајући све ово у обзир сам и казао: Young person – go West!. Јер, врло је могуће да они који оду на крају и горко зажале, али искуство учи да је кајање и жаљење увек мање ако си нешто покушао и урадио – макар и не успело. Много је горе ако мислиш: „Могао/ла сам, али… из ових или оних разлога нисам… бла..бла… Е, да ми је онда ова памет!…“. Е, Онда(сада) је касно!

    Свиђа ми се

  7. @Иоанн Дубињи

    Претерали сте, ипак сте претерали!
    Није требало да посежете за зарадом Вашега оца, ипак то није требало
    да чините.

    “Према томе – од те опљачкане разлике, је мој од комуниста експлоатисани отац не само платио, него чак и преплатио моје студије.“?!

    Имам школског друга у Минхену, врло успешан у свом послу.
    Прича ми како његова ћерка зарађује око 9.ооо евра
    али у бруто износу, и док све намири што трерба, њој нето остаје
    између 3.5оо до 4.ооо евра, за основне животне потребе.
    Дакле, и на том “врлом“ Западу држава узима за заједничке потребе.
    И многи са тог “врлог“ Запада долазе у Србију, на “туристичке прегледе“
    и разноразне интервенције, јер је овде вишеструко јефтиније, и не смета
    им “РАЈЕТИНСКИ МЕНТАЛИТЕТ“ овдашњег живља.
    Уосталом, много тога неморалног долази баш са тог “врлог“ Запада,
    а земље Бенлукса и нордијске земље у томе предњаче.
    Када Вам буду почеле да падају бомбе по глави, Вама и
    Вашима најмилијима, присетите се да и у Вама има неки проценат
    тог “РАЈЕТИНСКОГ МЕНТАЛИТЕТА“, по потрчите да се спасете.
    А, тај “РАЈЕТИНСКИ МЕНТАЛИТЕТ“ Вас неће дочекати са тако острашћном
    и патолошком нетрпељивошћу.
    Наведене цене школарине од 100-150.000 долара су актуелне цене на
    престижним факултетима САД, а на државним су знатно ниже.
    У зависности који факултет завршите, имате и одговарајућу проходност
    за запшљавање.
    У цену је урачунат и интернат /смештај/ за студенте који долазе из других
    места, ван места седишта факултета.

    Уосталом, то је био Ваш избор, и нема везе са комунистима.
    И ја, из морланих разлога нисам прихватио “привилегије“ комуниста,
    комунисти су чак хтели и оца да ми стрељају, али ја због тога нисам
    пао под утицај болесног односа према свом пореклу, народу и земљи.
    Додуше, ја нисам гањао каријеру, ваћ сам радио да бих живео, а не
    живео, да бих радио и јурио каријеру.
    Не припадам типу каријериста, већ хуманиста.
    Што се тиче успеха у школи, надмашили сте ме, јер је мој просек 8,75,
    тако да, према Вашој категоризацији карактера – ЈА ПРИПАДАМ
    “РАЈЕТИНСКОМ МЕНТАЛИТЕТУ“!
    Ипак, захвалан сам Господу Богу што припадам “РАЈЕТИНСКОМ
    МЕНТАИЛТЕТУ“ СРБСКОГ НАРОДА, који никада није био – колонизаторски,
    поробљивачки, освајачки, ИСТРЕБЉИВАЧКИ у односу на своје суседе,
    а камо ли на народе и земље са других континената!
    Ово је била само размена мишљења, тако то доживљавам, и остајем
    при реченом.

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  8. Два коментатора овде који дискутују скрећу са теме. Тема је Вучићев и Антонићев текст. Зато ћу најпре рећи о њима. Како то да су Русија са садашњим успоном православља и Кина са успоном њених филозофија и религија (таоизам, будизам и конфучијанизам) постале светске економске силе у самом врху са САД и Немачком, а нису протестантске и врло мали број протестаната има у њима? Такође, економски успон и богатство имају и неке исламске земље, хиндуистичка Индија, католички Бразил, итд. а нису протестантски. Е то бих волео неко да ми неко одговори.

    Владимир Јанковић Влада (Vlada J.)
    Братство и сестринство „Православна србска заједница“

    Свиђа ми се

  9. @Владимир Јанковић Влада (Vlada J.) : Ја сам један од те двојице који су скренули дискусију – али мој први коментар се ипак директно односио на Антонићев текст: “…А сада, покушајмо да се ставимо у кожу неког српског двадесетогодишњака. У њему бурљају хормони, пун је амбиција и спреман је да марљиво ради како би успео…“. Био сам и ја некада у тој кожи – па сам зато и написао своју препоруку том двадесетогодишњаку. Скретање је било одговор на директан напад @Драгана на мене, који није имао везе са темом.
    А – сад на ствар: ја имам дуго животно искуство из земаља северозападне Европе, које заиста јесу добрим делом протестантске – али ме религија не занима, па не могу да говорим о њеном утицају. Стоји чињеница да је тамо менталитет и организација друштва/државе на таквом нивоу да су далеко социјалније од такозваних “нај“социјалистичкијих из прошлости, и да је животни стандард у њима врло висок – за све слојеве становништва. Да ли је протестантизам узрок? Не знам… Колонијалистичка експлоатација из прошлости “не пије воду“, јер су само две (Холандија и Белгија) имале колоније.
    Што се Вучићевог бунцања о протестантизму у односу на Србију тиче – рећи “бунцање“ је сувише благо за те звуке које он на ту тему производи.
    Сада да видимо непротестантске земље које наводите као контрапример – па, социјалне разлике у земљама типа Бразила, Индије, Кине – па и постсовјетске Русије су изузетно велике, а животни стандард им баш и није висок (да будем благ) без обзира на њихов привредни раст, мада ни тај више није онакав као у првим годинама ватрених прича о БРИКС-у . Данас су те приче доста утихнуле.

    Свиђа ми се

  10. Господине Иоанн Дубињин,
    видим да обожавате Запад. То је разумљиво јер вам је он омогућио живот какав сте хтели, али није разумно веровати да нигде није добар живот сем на Западу. У „најразвијенијој земљи Запада“ САД постоје највеће социјалне разлике становништва на свету, највише сиротиње има тамо, ако изузмемо Африку, у САД су читави делови града са сиротињом и криминалом, а има просјака свуда. Прича са БРИКС и осталим источно-руским интеграцијама није утихнула негос е још више развија, одакле вам то да је утихнула? Можда ако читате, слушате и гледате само западне медије онда наравно да немате тачну слику онога што се дешава ван Запада, поготово сад кад су САД и ЕУ увеле санкције Русији, сада су на Западу скоро сви медији у служби политичке пропаганде против Русије, па чак и против самога председника САД Трампа, а пропаганда не износи увек истините чињенице.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s