Ознаке

, , , ,

О Јубиларном Словенском сабору, Москва – Санкт-Петербург, 26. мај – 3. јун 2017, пише проф. др Бранимир Куљанин, члан Председништва МСДО Свесловенски Савез (МСОО Всеславянский Союз). заменик председника Свесловенског Комитета 

У Русији је од 26. маја до 3. јуна одржан Јубиларни Словенски сабор, посвећен 150-годишњици Словенског сабора 1867. и питањима савремености и будућности словенског свијета. Организатор Сабора је Међународни савез друштвених организација Свесловенски савез (МСОО Всесловянский союз). Предсједник Предсједништва удружења је др економских наука Олег Анатолјевич Платонов, директор Руског истраживачког центра из Москве и уредник новина „Руски вјесник“ (Русский вестник).

Олег Анатолјевич Платонов говори на Сабору (Фото: Владислав Биков/Руска народна линија)

Најважнији резултат Сабора је одлука о упућивању позива властима (предсједницима, парламентима и владама) за оснивање Заједнице Независних Словенских Држава ЗНСД (Содружество Независимых Славянских Государств СНСГ).

У тој словенској заједници, обновљеној након слома почетком 1990-их, сарадња би се остваривала на начелима равноправности на општу добробит, у циљу одбране и јачања данас угрожених општих словенских интереса и вриједности. Најновији западни „Поход на Исток“, који данас, након два њемачка („Drang nach Osten“) у Првом и Другом свјетском рату и слома социјалистичке заједнице у Хладном рату, води англосаксонски свијет, који предводе САД и Велика Британија. Овај поход, под именом глобализација,  прије свега је усмјерен на уништење Русије и Словена, као јединог истинског супарника Запада способног да створи други и друкчији модел међународних односа, истински демократски и праведан. При том Запад злоупотребљава високе идеале демократије и људских правā за разарање вјерски и етнички сложених словенских земаља (Совјетски Савез, Југославија, Чехословачка) изазивајући међусобне унутрашње сукобе (католика и православних, Хрвата и Срба, Украјинаца и Руса и друге). Уситњене и завађене словенске земље су се показале неспособне да се одупру диктату Запада, њихова добра су се нашла у рукама западних корпорација, а њихов државни суверенитет је доведен у питање или уништен. Насилно ширење ЕУ и НАТО на Исток је пријетња опстанку словенске културе и цивилизације. Задатак словенског покрета је да уједини Словене, тај циљ он слиједи још од Првог Прашког сабора 1848. г. Словенски Савез је природан, дјелотворан одговор на изазове нашег времена. Словенски свијет чини један велики културно-цивилизациони, средишњи геополитички простор Евроазије. Националне особености и различити путеви историјског развоја не би требали бити сметња успостављању велике заједнице словенских народа. Народима који се данас налазе у НАТО и Европској унији пријети нестанак опште словенске и националне самобитности, као и губитак друштвеног богатства које прелази углавном у руке Њемачке и САД. Сваки словенски народ ће имати најбоље могућности за свој развој у словенској заједници, а не у туђим, у којима превладавају други, несловенски народи.

У јануару ове, 2017. г. је основан Евроазијски инвестициони савез. Његову финансијску основу чини Међународна банка за економску сарадњу (МБЕС). Банка располаже капиталом од преко сто (100) милијарди долара. Створена је на насљеђу банке СЕВ-а. Банка ће радити на основу улагања Евроазијског инвестиционог савеза у заједничка предузећа са словенским земљама. Већ је уложила преко 10 милијарди долара. У Босни и Херцеговини постоји филијала ове банке. Ићи ће се претежно на двострана предузећа (напр. Русија – Босна и Херцеговина), ради поједностављења инвестиционих процедура. Евроазијски инвестициони савез ће бити покретач, основни економски чинилац Заједнице Независних Словенских Држава (ЗНСД). Конгрес Евроазијског инвестиционог савеза треба да се одржи у фебруару 2018.

Отварање Сабора (Фото: Владислав Биков/Руска народна линија)

Очекује се да ће на Словенском сабору, који треба да се одржи у Прагу средином јуна идуће, 2018. г. учествовати министри и други представници власти, као и преедставници друштвених и вјерских организација које се залажу са словенско јединство. Они треба да потпишу документе о оснивању Заједнице Независних Словенских Држава (ЗНСД).

За предсједника Организационог комитета Словенског сабора у Прагу изабран је Сергеј Комков, директор Руског дома у граду Маријанске Лазне у Чешкој, а за члана Комитета из Републике Српске, односно из Босне и Херцеговине Бранимир Куљанин.

Сергеј Комков, предсједник Организационог комитета за припрему Словенског сабора у Прагу 2018. ће 27. јуна 2017. одржати конференцију за штампу у РИА новости.

Учесници сабора су сагласни да словенске земље уједињене могу створити снажан савез способан за самосталан живот и улогу у евроазијској и свјетској заједници народā. Евроазијски савез, који за сада чине Русија, Бјелорусија, Арменија, Казахстан и Киргизија, са словенским свијетом уједињеним у Заједницу Независних Словенских Држава, може и треба да постане средишњи савез у успостављању нове архитектуре Евроазије и вишеполарног свијета. Тај савез ће располагати колосалним добрима, људским капиталом и природним богатствима које нема ниједан други. Уједињени словенски свијет треба да постане самостални субјект свјетске историје са достојном улогом у савременом свијету, а не да се разједињен и завађен вуче на репу догађајā под туђим диктатом. Сарадња словенских земаља у ЗНСД треба да се развија у свим областима друштвено-политичког, привредног и културног живота, као и безбједности – заједничке одбране од вањске агресије, тероризма и екстремизма.

Јубиларни Словенски сабор је отворен у Москви 26. маја уз учешће преко 220 људи из свих словенских земаља, настављен је 27. маја на броду „Кнегиња Анастасија“, а завршен у Санкт-Петербургу 3. јуна.

У конференцијској сали „Руске државне библиотеке“ („Лењинке“) одржано је пленарно засједање скупа на ком су говорили руководиоци националних делегација и угледни друштвени радници из Русије. Проф. др Бранимир Куљанин, који је водио делегацију Републике Српске, говорио је о потреби прекида сукобā између словенских народā, којих је било у Југославији 1990-их и који већ више од три године разарају Украјину, као и стварања заједнице словенских земаља, која би се супротставила западном империјализму.

Бранимир Куљанин говори на Сабору (Фото: Владислав Биков/Руска народна линија)

Учесници скупа су 27. маја поподне кренули бродом „Кнегиња Анастасија“ ријекама и језерима ка Петербургу.

Двадесет осмог маја на броду су одржана три научна скупа: „Словенска цивилизација и особености словенске идеологије“, „Словенска књижевност и просвјећивање“ и „Словенска просвјета“, а одржана су и два округла стола „Словенско сликарство, скулптура и архитектура“ и „Словенска омладина“. Бранимир Куљанин је на првом скупу поднио саопштење на тему „Словенска идеја у савременом свијету“.

Поподне брод је стигао у луку старог руског града Углич. Ту су учеснике скупа свечано дочекали представници градске власти и епархије. Тај дан Руска православна црква РПЦ је давала помен мученику Царевићу Димитрију. Словени су с особеним осјећајем обавили ходочашће по светим мјестима града Углича, између осталих и мјеста на ком је проливена царска крв.

Увече су учесници скупа уживали у сусрету с руским писцем Владимиром Крупином,  диригентом Анатолијем Полетаевим, црногорским пјесником Љубомиром Перуновићем и филмским режисером Владимиром Биковим.

Ујутро 29. маја учесници скупа су обишли света и знаменита мјеста старог града Јарославља, између осталих и велељепни Успенски сабор.

Исти дан одржани су научни скупови „Пут ка словенском јединству и узајамности. Словенска федерација. Рус јединствена“ на ком је академик проф. др Радован Вукадиновић поднио саопштење „Право Европске уније и право Евроазијског савеза: сличности и разлике“,  „Словенска музика, позориште и филм“, као и округли сто „Словенска привреда и економски односи“. Учесници Сабора су присуствовали књижевној вечери руског писца Владимира Личутина, руског пјесника, главног уредника часописа „Млада гвардија“ Валерија Хатјушина и концерту пјевачице Ирине Леонове.

Ујутро 30. маја посјетили су познато средиште руске духовности и војничког самопрегора Кирило-Белозерски манастир. Поподне су одржани скупови „Актуелна питања словенске историје“ на ком је мр Слободан Радуљ поднио саопштење „Улога тероризма у разарању Југославије“, „Организација словенског покрета“ и „Словенска држава, право и геополитика“.

Учесници Сабора (Фото: Владислав Биков/Руска народна линија)

Рад је настављен 31. маја скупом „Словенство и Запад“ и округлим столовима „Разорне снаге у историји словенства“ и „Словенска енциклопедија“. На острву Кижи у храму Покрова Пресвете Богородице учеснике скупа је поздравио игуман храмова острва протојереј Павел Лехмус, који је прочитао поздравни говор словенским делегатима митрополита Петрозаводског и Карелског Константина (Горјанова).

Учесници скупа су 1. јуна посјетили Свето-Троицки Александро-Свирски манастир, у ком су их дочекали свештеници, поклонили се светињама и разгледали знаменитости.

Поподне је одржано закључно засједање Јубиларног Словенског сабора, на ком су делегати усвојили закључне одлуке и прогласе сабора. Учесницима скупа су уручене повеље, а прегаоцима словенског покрета, међу њима и Бранимиру Куљанину,  медаља „В. И. Ламански. За словенско јединство и узајамност“.

На Валааму су се учесници скупа 2. јуна поклонили моштима преподобних Сергеја и Германа Валаамског, обишли средишњи дворац и скитове (испосничке ћелије).

Брод „Кнегиња Анастасија“ је 3. јуна допловио у Санкт-Петербург. Учесници скупа су обишли Сјеверну престоницу Русије и Лавру Александра Невског, гдје су код моштију Светог благовјерног Великог кнеза Александра Невског служили молебан захвалности. Сабор је завршио рад заједничким ручком у трпезарији Лавре, на ком су прозвучале здравице у част словенског братства.

Сабор је показао да све Словене узнемирава стање у ком се налазе многе словенске земље и народи – завађени, разједињени и лишени многих наслијеђених вриједности. Упркос свему, показали смо да смо свјесни нашег заједничког поријекла, блискости језикā у којој руски има улогу општесловенског, заједништва интересā, припадности једној хришћанској цивилизацији и великој евроазијској заједници народā и културā.

Важан резултат Јубиларног Свесловенског сабора је разрада и учвршћење словенске идеологије. Утврђени су главни правци развоја словенског покрета. Сабор је прошао под лозинком узајамне љубави и братства свих словенских народа.

Застава Сабора (Фото: Владислав Биков/Руска народна линија)

Сабор је био јединствен у ставу да Словени треба да учине све што је у њиховој моћи да свијет изађе из ћорсокака у који га је увела једнострана глобализација под притиском Запада, стварање такозваног „једнополарног свијета“ противног природи и здравом разуму. Учесници сабора су сагласни да треба обновити јединствену Русију, ујединити руске земље – Русију, Бјелорусију и Украјину. Већ су припремљени одговарајући документи, који ће бити упућени државним властима ових земаља.

Али, најзначајнија је идеја и одлука о упућивању позива за оснивање Заједнице Независних Словенских Држава (Содружество Независимых Славянских Государств).

Срби су се на Сабору појавили у више делегација (Србије, Српске и Црне Горе). Силом прилика подијељени у више држава након слома Југославије, одржали су састанак на ком су утврдили да су проблеми, као и прије 150 година, мање-више исти и усвојили заједнички позив за ослобођење Косова и Метохије, заштиту правā Републике Српске, заштиту државотворних интересā српског народа у Црној Гори и правā српског народа у Хрватској.

Институт руске цилвилизације, чији је директор Олег А. Платонов, ће издати потпуни зборник радова, саопштењā и докумената са Јубиларног Словенског сабора. Документи са Сабора ће бити објављени у новинама „Руски вјесник“ (Русский вестник) 15. јуна 2017. Биће штампане и кратке биографије свих учесника сабора с фотографијама. Надамо се да ће научни и други радови бити нови допринос врелу словенске мисли и мудрости, да ће постати дио словенске историје.

Рад Јубиларног Словенског сабора ће бити настављен у Србији, у Београду и на Златибору 28-30. септембра ове године. Члан Организационог одбора из Републике Српске, односно Босне и Херцеговине је Бранимир Куљанин.

Бања Лука, 8. јуни 2017.
Бранимир Куљанин

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ

Постаните приложник-сувласник Стања ствари!

Поштовани читаоче,

Ваш и наш сајт објављује критичке, ауторске текстове и преводе који се односе на српско стање ствари, српске друштвене, политичке, економске, верске и културне прилике, као и на најважнија дешавања широм света.

Сви садржаји на нашем сајту доступни су бесплатно.

Стога вас молимо за помоћ, како бисмо остали независни од било ког центра моћи и како бисмо суштински унапредили рад нашег заједничког пројекта – српског Стања ствари.

Како нам све можете помоћи прочитајте на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

Такође, молимо вас да се прикључите нашој страници на Фејсбуку и/или налогу на Твитеру.

Advertisements