Оно што град приповиједа

Милана Бабић 

На рубним подручјима, гдје се сусрећу различите културе и цивилизације, могуће је дубље и јасније сагледати политичке процесе, смјер којим се поједини народи крећу и, уопште, тенденцију свјетског кретања. Рубна подручја, у којима долази до директног судара цивилизација и култура, мјеста су сазнања, живописна мјеста која приповиједају о много чему.

Сусрети са обичним људима, атмосфера улица, ритам којим живи један град незамјењив су извор сазнања. Први утисак који је Темишвара оставио на мене био је складан однос разноликих стилова грађевина – византијски, молдавски, маурски, барокни, арт нуво. Потом, цркве. Најприје необичност архитектуре православних цркава. Иако сам их само летимично погледала, јер је то био поглед из лагане вожње аутомобилом, осјетила сам се као свој на своме. Као у Русији. Исти доживљај неба изнад цркве. Одмах је то моје небо и она ширина коју Банат пружа – видик који се протеже у недоглед и нехотице умирује човјека. Успорава ритам његових корака. Везује га за земљу.

Плакат: Николај Стариков у Темишвару

Потом увиђам дух који је напао и завладао готово свим мало већим градовима у Европи, дух глади за куповином – огромни тржни центар у центру града. Маркети, мега маркети, продавнице свега и свачега. Момци на улици, обучени на амерички начин, на скејборду изводе вратоломије.

Заустављам се на једном киоску у непосредној близини нашег одредишта. Киосци одају пулс једне државе – њене унутрашње одређење. На киоску, једна до друге, књига о Мусолинију и књига о Стаљину. Дакле, кретање, које је безмало почело одмах послије Другог свјетског рата, улази у своју завршну фазу – изједначавање фашизма и комунизма с тим да, судећи по одабиру фотографија на насловној страни, Стаљин већ постао зло број један. Страшни Рус налик на Ивана Грозног. Фотографишем излог киоска и настављам даље.

Киоск са књигама о Мусолинију и Стаљину

На сусрет са Стариковом пошла сам у добром друштву мојих пријатеља Веселина Конатара, доцента на Факултету за правно-политичке студије у Новом Саду, и његове супруге Гордане, спец. психијатра. Шетња Темишваром била је прилика да се присјетимо прошлости, времена у којем је Темишвар био град у којем је живио велики број Срба. Прича о прошлости за нас увијек је прилика да српски положај осмотримо са више страна – загледани у оно што можемо постати и сводећи рачуне онога што смо изгубили. Из банатске равнице наш поглед добија одсјај сјете…

Стариков

Анализе и текстове Николаја Викторовича Старикова, предсједника странке „Велика Отаџбина“, пратим већ неколико година. Интересантне темељне анализе, дате прагматичним готово математички прецизним рјечником, представљене су у књигама: „Геополитика – како се то ради“, „Украјина – хаос и револуција – оружје долара“, „Стаљин – заједничко сјећање“, „Од декабриста до терориста“, „Руска смута“, „Како су издавали Русију“, „1917 – одгонетање ’руске револуције’”, „Лакализми – политика, власт, друштво“, „Национализација рубље“ и посљедња тек објављена књига „Рат туђим рукама“.

Веселин Конатар и Николај Стариков

Дакле књиге Николаја Викторовича баве се темама од суштинског значаја за Русију, али и за свијет у цјелини: ко су покретачи великих свјетских дешавања, скривене полуге моћи (како је Хитлер доведен на власт и зарад чега), улога и значај Стаљина, преврат у Украјини и стварања анти-Русије, механизми владања Запада, рушење царске Русије 1917. године и улога британске обавјештајне службе, механизми обојене револуције…

Промоција: САД ће настојати по сваку цијену да задрже долар као водећу валуту

Промоција књиге „Национализација рубље“ окупила је велики број људи у Бастиону Марије Терезије. Николај Викторович је изнио основне тезе своје књиге: свјетски монетарни систем почива на виртуелном новцу, централне банке великих држава су приватизоване, све банке великих држава немају покриће у злату, сав новац се усисава и иде према САД а тај новац је под контролом ФЕД-а, кредити и позајмице дају се уз високу камату, дуг САД је огроман, презадуженост САД свјетски монетарни систем не може да издржи и слиједи му крах, једини излаз за кредиторе и дужнике је у великом глобалном рату који може да се деси сваког трена, САД су покретач и замајац тог точка глобалног рата и не могу допустити да јуан постане свјетска валута, САД ће настојати да свим механизмима (армија, флота, државни удари, револуције) задржи долар као водећу валуту, кретање миграната није случајно (они су дестабилизујућа снага и америчка полуга)…

Милана Бабић и Николај Стариков

Приступачна лексика, бројке које говоре саме за себе, смиреност у гласу Николаја Викторовича учиниле су да публика са пуном пажњом слуша његово излагање. Уједно била је то заиста прилика за размјену мишљења. Разговори послије промоције протекли су у опуштеној атмосфери, у којој је за нас посебан дар представљао сусрет са Србима који живе у Темишвару. Као и у свим српско-српским сусретима догађај није прошао без анегдоте. Пошто не говори румунски, мој пријатељ се обраћа питањем једном од присутних на руском. Послије неколико реченица јасно је – то два Србина причају на руском.

На крају размјењујемо адресе и топло се поздрављамо договарајући нове сусрете…

Фотографије: Милана Бабић

Categories: Дневник читаоца/гледаоца

Tags: Веселин Конатар, Милана Бабић, Николај Стариков, Србија и Русија, Темишвар