Ознаке

, , ,

Неолиберали шире демагогију о реформама пуних седамнаест година и нама је сваке године све горе и све лошије живимо. Погледајмо како изгледају те Потемкинове реформе кроз анализу званичног података износа БДП-а, који се непрестано фалсификује, намешта и подешава да би политички олош на власти могао да настави да обмањује и краде грађане и државу.

Бранко Драгаш

Писаћу једноставно, избегавајући тешке економске заврзламе, које прикривају суштину ове велике политичке преваре у којој учествују већина плаћених естрадних економиста. Она честита мањина, који знају знање и знају о чему овде пишем, не могу да добију простор у националним медијима да изнесу своје стручно мишљење и да укажу грађанима на сву лаж коју шире неолиберални талибани.

Почећу ову стручну анализу од лажног приказивања раста БДП-а, БДП који би морао да представља укупну продукцију роба и услуга у националној економији у једној години, али који се годинама намерно фалсификује.

Поделићу период ове анализе на два дела. Период владавине ДОС-а од 2001. до 2012. и период владавине Аце Драмосера од јула 2012. до 2017. године. Званични подаци РСЗ показују да је кумулирана стопа привредног раста у периоду 2001-2012 била -39, 5% и да је званична инфлација у том периоду била -157%. То значи, да је просечан годишњи раст био 3, 29% и годишња просечна инфлације -13, 08%.

Владавина највећег преваранта, патолошког лажова и демагошког психопате Аце Драмосера, који се хвалио највећим историјским успехом његових реформи, у периоду 2012-2016, имала је кумулирану стопу раста од – 3, 1% и инфлацију од -19, 2%, што значи да је годишњи историјски раст био свега никаквих – 0, 62%. Са таквом стопом раста Србија ће за 161 годину успети да дође на ниво 1989. године. Толико година нам треба да радимо, штедимо и да се одричемо да би се вратили толико година назад.

Да ли су грађани Србије спремни да подрже такву неспособну и криминализовану политику? У читавом посматраном периоду 2001-2016, кумулирани привредни раст је био свега -43, 6% или годишње само -2, 72%, док је инфлација званична била 164% или годишње -10, 25%. Инфлација је била четири пута већа од стопе привредног раста и то ће се исказати на нереалном приказивању БДП-а.

Погледајмо поређење стопа привредног раста Србије и света са владавином неолибералних фундаменталиста. У периоду 1955-1960 стопа привредног раста је била у Србији +9, 1%, у свету +3, 8%, 1961-1971 код нас +6, 2%, у свету + 5, 5%, 1971-1980- код нас +5, 9%, а у свету +4, 0%. Подаци јасно показују сву лаж садашњег Демагога председника/премијера, који је својим напредњачким паролама и медијском пропагандом сакрио праву истину о његовој владавини да је направио најмањи раст у историји Србије у петогодишњем периоду од бедних +0, 62%. Погледајмо сада како се напумпава БДП.

Године 2000. , када су петооктобарском контрареволуцијом преузели неолиберални досманлијски комесари власт, БДП је био -13, 93 милијарде евра, али је 2016. БДП приказан на – 34, 11 милијарди евра. Раст БДП-а у периоду од 2000-2016. званично је износио невероватних 144, 88%.

Како је могуће да је БДП растао 144, 88% , када је, видели смо по подацима, кумулирана стопа привредног раста била само 43, 6%? Исти податак за БДП се разликује за -232, 29%? Невероватно!

Каква је то, господо другови, грађани и народе, државна статистика у којој се податак о тако важном показатељу као што је БДП, колико се продукује роба и услуга у националној економији, тако драстично разликује? Зашто економисти ћуте о овој превари? Где је тајна овога грандиозног повећавање БДП? Тајна је у висини инфлације која се приказује и контролисаном девизном курсу. Односно, приказивања БДП-а у текућим ценама, које су инфлаторно надуване, доводи до драстичног намерног увећавања БДП-а. А намерно се увећава да би се остварио простор за нова задуживања државе, јер се само новим задуживањем одржава тоталитарни режим у животу.

Задуживање државе и распродаја националних ресурса није никаква мудра економска политика, него је сигуран пут у државну и националну пропаст. Пођимо даље редом у овој дијагнози болесног стања БДП-а. Зато је прво потребно да скинемо лаж са податка о томе колика је званична инфлација и колики је реалан девизни курс. Направио сам детаљну анализу по робама, које улазе у потрошачку корпу, за период 2001-2017 и 2012-2017, како бисмо могли да упоредимо званично објављену инфлацију са стварном инфлацијом. Износим само неке важније податке, ради упоредне анализе.

Званична инфлација, као што сам написао, износила је за 2001-2017 – 164%, али по неким кључним робама она износи: Инфостан-2199, 62%, струја- 498, 57%, порез на имовину -672, 9%, бели хлеб -460%, јабуке-473, 68%, месо-471, 25%, јаја-428, 57%, млеко -1397, 2% и уље -1089, 2%. За период 2012-2017, суманути премијер је званично смањио инфлацију, држао је под контролом цена, на – 3, 84%, али по истим наведеним робама реална инфлација је износила: Инфостан-21, 13%, струја-93, 88 %, порез на имовину -44, 33%, бели хлеб -31, 43%, јабуке-7, 41%, месо-15, 91%, јаја-25, 0%, млеко -58, 82% и уље -2, 1%.

Јасно се види да је реална инфлација у периоду 2001-2012 најмање три пута већа од званичне инфлације и да је такво повећавање цена довело до надувавања фиктивног БДП-а, док је у периоду 2012-2017 реална инфлација била већа и до 20 пута од званичне, контролисане инфлације. Плате су порасле са 7. 435 динара 2001. , на 47. 814 динара у 2016. години или 640, 39%, али је продуктивност од 2001-2016. порасла свега годишње у индустрији 2, 1%, а у прерађивачком сектору 6, 1% годишње, што је , просечно гледано, на кумулативном износу посматраног периода око 64% или десет пута мање него што су порасле просечне плата. Продуктивност није довела до раста зараде, нити је довела до привредног раста, свега 3, 1% годишње, који није могао ни да увећа БДП за 144, 88%, док су плате расле годишње 40, 02%.

На основу чега су расле плате?

Одговор је само један – на основу задуживања, које не престаје и које се све више увећава. Политички олош се задужује, уништава будућност нашем поколењу, само да би они куповали социјални мир и да би могли да владају. Када говоримо о девизном курсу, онда је лако израчунати да је девизни курс у периоду 2001-2017. порастао само -100, 58%, док су званична инфлација и реална инфлација далеко већи били.

Девизни курс у односу према званичној инфлацији морао би да буде -158, 4 динара за један евро, што би било, такође, нереално, потцењени износ курса, али у односу на најнижу реалну инфлацију од -428%, треба да буде -256, 8 динара. Уколико би узели реалну вредност инфлације за период 2001-2017 од 650%, онда би девизни курс био -390 динара.

Зашто се девизни курс држи намерно потцењен? Коме такав нереалан курс одговара? Увозницима. Ко су увозници? Тајкуни. Који финансирају политичаре на власти и који учествују у пљачкању државе. У периоду 2001-2016 на име спољно-трговинског дефицита, већи увоз од извоза наше привреде, из Србије је отишло 83, 3 милијарде евра. Тим одбеглим новцем смо могли, да је курс био реалан, да запослимо 3, 4 милиона радно способних људи, уз субвенционисање сваког радног места од 10. 000 евра и за остатак од 49, 3 милијарди евра смо могли сваком од 7 милиона становника Србије да поделимо по 7. 000 евра. Тај новац је завршио на рачунима мултинационалних корпорација, док су тајкуни и политичари узели своје провизије за вођење такве накарадне економске политике.

Насилно држање курса ће нам се сигурно осветити. Тај случај је био са руском рубљом 1991. године, када сам им исто овако објашњавао у министарствима у Москви и Централној банци да је то погрешна политика, да ће то довести до слома рубље. Тај слом се десио 19. августа 1998. године, када је рубља у неколико сати пала преко 400% и када је пропала Јељцинова владавина. Уследио је тихи државни удар и одговорни људи КГБ-а из Петрограда доводе на власт Путина.

Дакле, следи сигуран крах динара. Припремите се за тај тренутак. Када ће то да се догоди? Чим престане задуживање и распродаја националних ресурса. Који је онда реалан БДП?

Ако је 2000. БДП износио 13, 93 милијарди евра и ако је реалан кумулитиван раст до 2016 износио 43, 6%, то значи да је реалан БДП – 20, 42 милијарди евра. Није тачан податак да је БДП 34, 11 милијарди евра, јер је тај износ настао због надуваних текућих цена и потцењености вредности евра. Ако би евро реално био 390 динара, то би значило да је реалан БДП једва 11 милијарди евра. Према мом мишљењу, то је најприближнији износ стварног БДП. Све остало је фалсификовање статистичких података.

Ево једног примера за разумевање ове статистичке преваре. Замислимо да Пера дугује Мики 100 евра, Мика дугује 100 евра Јоци, а Јоца неком Аци, и све тако до Васе, који је десети и који дугује Пери 100 евра. Ако Пера врати 100 евра Мики и Мика врати Јоци, онда се покреће читав циклус враћања и, на крају, Васа врати Пери оних 100 евра који му дугују, сви су затворили међусобне обавезе, мултикомпензација, са новчаницом од 100 евра.

Шта каже статистика, наша дика? Колики је укупан промет? Статистика каже 1. 000 евра и тако нараста БДП десет пута више него што је то реално стање у пракси. Нешто је слично, за оне који познају банкарски систем, са стварањем депозитног новца код банака, где банке постају, на основу депозита својих комитената и клијената, ковачи лажног новца, јер емитују непостојећи новац. Тако и статистика, на опште задовољство политичког олоша, ствара непостојећи БДП и увећава га за своје потребе. За које своје политичке потребе? Е, ту је кључ решење ове преваре.

Сведоци смо да свакога дана политички манипулатори и њихови естрадни економски експерт за преваре грађана причају како ми нисмо задужени и да спадамо у средње задужене земље, јер наш јавни дуг, мада је и то фалсификован податак, на дан 31. 03. 2017 износио -24, 916 милијарди евра, што је 73, 02% званичног БДП-а. Дакле, према тим естрадним подацима Србија има још увек простора да се задужује, што је добро за тоталитарни режим, јер на сваком задуживању узимају провизије, из које плаћају режимске економисте, незналице и полтроне. Ако знамо да је реалан БДП свега 11 милијарди евра, онда добијамо да је задуженост-226, 36%, што показује да Србија спада у најзадуженије земље на свету и да је банкротирала, али да то народу нико не сме да објави. Чак и ако узмемо њихове податке о расту БДП и прихватимо да је БДП-20, 42 милијарде, онда је то, опет, висока задуженост од -122, 06%.

О овоме што сте сада прочитали и што је бројкама доказано, нико јавно нема храбрости да говори. Зато је пресудно важно да се ова истина о највећој превари званој БДП што више рашири. Сурова је истина да смо покрадени и преварени. Сурова истина да се сумануто задужујемо и распродајемо преостало национално богатство, што ће нас довести у дужничко ропство и губитак државне суверености. Када упоредимо њихов фалсификовани БДП са осталим европским земљама, онда видимо да смо и на тој лествици на дну, иза нас су само Македонија, Албанија и Босна и Херцеговина. Ако, пак, упоредимо индексе БДП у регији од 1989 године до данас, онда је Србија најгора и немамо чиме да се похвалимо.

Закључак из ове анализе о БДП-у је да смо сиромашни јер нам је реални БДП изузетно низак. БДП је изузетно низак, јер се спроводи неолиберална економска политика која не може да оствари велике стопе привредног раста. Без великих стопа привредног раста не можемо да изађемо из ендемског сиромаштва и беде. Ако желимо да достигнемо БДП једне Аустрије, која је нешто већа од Србије, осим што ми имамо веће привредне ресурсе за убрзани привредни развој, онда морамо да имамо њихов БДП од 374 милијарде евра. Тај износ БДП донеће минималне плате за раднике 1. 600 евра, просечну нето плату од 4. 310 евра и просечне пензије од 1. 500 евра.

Да ли грађани желе овакав стандард? Ако желе, онда морају да промене власт. Ови дилетанти, патолошки лажови и лопови не могу да нам донесу бољи живот. Све је врло једноставно. За бољи живот нам требају и бољи људи на власти. Стручни и способни. Све остало су празне приче и губљење драгоценог времена. Кога више немамо за бацање. Живот нема репризу! Грађани су на потезу.

(Сајт Бранка Драгаша, 19. 5. 2017)

Advertisements