Ознаке

, , , , , ,

Владимир Коларић

Русија је потврдила писање Адама Гарија (часопис The Duran) да је вест – коју су пренели многи мејнстрим али и тзв. алтернативни медији, како Руска Федерација амерички напад у Сирији сматра „црвеном линијом“, после ког је, у савезништву са Ираном и Сиријом, спремна за директан сукоб са војском САД – лажна. Став Русије је да ће и даље помагати војсци Сирије у борби против тероризма.

Ово, између осталог, потврђује климу диригованог подгревања напетости и свесног гурања Русије у конфликт, како би се њен ангажман у Сирији претворио, како је то већ речено, у „смртоносну клопку“.

С друге стране, усаглашеност напада на хришћане у Египту од стране Исламске државе, са америчким бомбардовањем Сирије и нападом у Стокхолму, ставља у јасан контекст изјаву председника Руске Федерације Путина да је ЦИА „оркестрирала“ 95 посто терористичких напада у свету, при чему се и напад у Санкт Петербургу такође доводи у везу са овом већ разрађеном методологијом.

Путинова реторика је даље није повезана са критиком Америке као такве него са разобличавањем структура „дубоке државе“ које, у име светске олигархије и њеног виђења Новог светског поретка, раде „против реалних интереса америчког народа“. Позиција Русије се одређује супротстављањем овим глобалним репресивним и израбљивачким структурама, као и глобалним манипулацијама свешћу које спроводе и на којима су, поред моћи репресивног апарата, засноване.

Изјава Владимира Путина на сајту geopolitica.ru

Поред усаглашености са неким од основних тачака руске спољнополитичке и идеологије у сталном настајању, Путин овде експлицитно користи реторику једног сегмента Трампове изборне кампање, која је, из медијску подршку и методологију Роберта Мерсера и Стива Бенона, одиграла значајну улогу у Трамповом доласку на власт.

Ону за коју се сматра да ју је Трамп, интервенцијом у Сирији, напустио.

Подгревана конфликтност и Трампов заокрет даје нам прилику да поново размотримо тврдњу једног српског обавештајца који је десничарску мобилизацију на Западу у основи тумачио као милитаризацију. НАТО нема своју војску, већ војску држава чланица, чији грађани морају бити мотивисани за ратне походе. А мотивација се постиже на разне начине, па и критиком НАТО, интервенционистичко–хегемонистичке праксе и постојећег социјално-економског поретка.

Интервенција САД у Сирији

Наводне промене су на тај начин само нови импулс старих освајачких пракси и доктрина, чија мотивација очито лежи много дубље од увек променљивих идеолошких парадигми. Она је негде у цивилизацијски фундираним дубинским структурама колонијализма, чији је, рекосмо, конститутивни чинилац и русофобија.

Борба за слободу се, као и увек, наставља, и она ће ујединити неке који до сада у историји можда никада нису били уједињени, у заједничком отпору против једног масовног и глобалног поробљавања без премца, али – са добро познатим коренима и већ одавно похабаном, па замало и стргнутом, маском.

Постаните приложник-сувласник Стања ствари!

Поштовани читаоче,

Ваш и наш сајт објављује критичке, ауторске текстове и преводе који се односе на српско стање ствари, српске друштвене, политичке, економске, верске и културне прилике, као и на најважнија дешавања широм света.

Сви садржаји на нашем сајту доступни су бесплатно.

Стога вас молимо за помоћ, како бисмо остали независни од било ког центра моћи и како бисмо суштински унапредили рад нашег заједничког пројекта – српског Стања ствари.

Како нам све можете помоћи прочитајте на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

Такође, молимо вас да се прикључите нашој страници на Фејсбуку и/или налогу на Твитеру.

Advertisements