Ознаке

,

Ђакон Ненад Илић

После најразличитијих коментара о протестима младих, отишао сам у центар града да видим о чему се ради.

Није било ни једног страначког обележја, ни једног председничког кандидата, а чини ми се ниједног професионалног политичара. Био је то карневал са озбиљним бројем учесника. Колико сам могао да проценим – око 30.000, можда и више. Углавном млади људи, али било је и старијих, па и баш старијих. 

После дуже времена један масовни скуп који ми је изазвао добро расположење и пробудио наду.

Наравно, како нема видљивог вођства да усмерава енергију, како ће од сутра време да се поквари па ће бити и кишице – мале су шансе да ће ствар да прерасте у нешто озбиљно, али никад се не зна. Можда и хоће. Ако нам наша памет допусти то.

Тамо док сам ходао међу младим хулиганима и хулиганкама који су између осталог претећи викали „Хоћемо културу“, упозоравали једни друге да не праве никакву штету и да се не пентрају на опасна места, схватио сам да је наш највећи проблем то што смо постали препаметни.

Унапред све знамо.

Знамо да нема шансе да узурпатор не добије изборе.

Знамо да је побуна против бахатих власти у циљу страних служби које би да дестабилизују земљу, која ето стабилно и мирно иде у пропаст.

Знамо да деца нису могла сама да изађу на улице.

Знамо ми и много тога више. Знамо де нема сврхе да се венчавамо, да рађамо децу. Да је глупо да ризикујемо и верујемо једни другима. Зна се колико сви лажу.

Знамо да ћемо сви једног дана умрети. Па што онда уопште и да се трудимо.

Убиће нас ова наша памет.

Колико само овде на Фејсбуку може да се прочита паметних анализа које су толико паметне да вас само бацају у безнађе.

Србија је у недељу понижена.

Од човека који је наше паре искористио да направи нове зубе, купи нове наочаре и одштампа се у зилион примерака да нам се смеје у лице.

Деца неће да отрпе понижење ћутећи.

Хвала им због тога. Хвала им што сам осетио за тренутак да овај народ није мртав. Хвала им ако ништа друго штo су ме мало орасположили, што су унели дах живота у ово наше мртвило.

Али паметни смо ми. Навикли смо се на мир и нећемо допустити да нас ико узнемирава. Послаћемо ми сву ту децу преко границе, а ми ћемо остати овде да они од седамдесет година допуњују пензије тако што ће се старати о онима од преко осамдесет.

И да се разумемо. Не гарантујем за будућност ових протеста. Да ли ће их и ко ће их злоупотребити. На шта ће све то да испадне, кад, овако паметни, знамо да не може ништа. Али ко се умори од памети може себи да дозволи мало глупости ових дана па да осети живот у Србији. Ако деца не одустану од нас.

Први део наслова: Стање ствари

(Фејсбук страница ђакона Ненада Илића)

Advertisements