Ознаке

, , , , ,

Московски медији су се, наравно, позабавили и посетом Александра Вучића Владимиру Путину, и Србијом, и перспективом руско-српских односа.

Путин и Вучић у Кремљу

Утицајни експерт Ростислав Ишћенко прво је навео да је портпарол Кремља, Дмитриј Песков, оценио да се Русија не меша у председничке изборе у Србији. Па наставио:

„Русија се у српске изборе заиста не меша. Међутим, питање треба поставити другачије: утиче ли Москва на исходе избора у Србији? Одговор ће бити: наравно, утиче. Исто као што утиче – чак и кад се не меша у њих – на резултате избора у било којој европској држави и или у САД. Чак и кад је према њима потпуно пасивна. Јер, Русија врши утицај и самим тим што постоји. А јасно је да Вучић није у Москву стигао случајно недељу дана пре избора на којима је и сам председнички кандидат. Он није први европски политичар који је покушао да добије додатне поене демонстрирајући оријентацију на пријатељство са Русијом“.

Ишћенко додатно наглашава да Русија – за разлику од САД – не финансира десетине хиљада НВО по целом свету, да не организује обојене револуције и друге операције срачунате на насилну „демократизацију“ држава које им нису по вољи. И додаје:

„Русија напросто постоји. Живи како мисли да мора. Никога не дира, а засад ни њу не дирају. Она својим начином живота даје пример целом свету који се уморио од америчке хегемоније. Зато је Вучић долазио код Путина и разговарао о војно-техничкој сарадњи. А један од противкандидата му је Војислав Шешељ који се залаже за руске војне базе у Србији. Изгледа је обећавање Србима уласка у ЕУ и NATO постало некако неперспективно“.

Московски дневни лист Московски комсомолац (MK) указао је својим читаоцима да Вучић досад није јавно демонстрирао симпатије према Путину и да се сматра пре проевропским политичарем који иступа за улазак Србије у ЕУ и сарадњу са NATO. А да је допутовао да тражи подршку Кремља због председничких избора.

МК цитира и ове речи Павела Кандеља, експерта Института Европе који је у саставу Руске академије наука:

„Према анкетама, око 70 одсто Срба је за добре односе са Москвом и са њом повезују заштиту српских интереса на Балкану. Све српске партије схватају: за успешан наступ на изборима треба отпутовати у Москву и направити селфи са председником Русије“.

Исти лист наводи и да неки страни политичари – упркос томе што су стигли до Путина – или нису задржали позиције (Никола Саркози) или нису више у орбити Москве.

Као доказ за ово друго наведен је грчки премијер Алексис Ципрас који је – у време трвења са Бриселом – био у „Путиновом загрљају“, а потом се преоријентисао на Брисел.

(Факти, 29. 3. 2017)

Advertisements