Ознаке

, , ,

Јанко Баљак

Јанко Баљак (Извор: Блиц)

Пре неколико дана добио сам позив из уредништва „Политике“ да започнемо сарадњу. Молили су ме да за њих почнем да пишем једну колумну месечно. Питао сам их да ли су, нарочито после раскида с Петричићем сигурни да сам баш ја тај с којим желе да „шире круг аутора“? Да, рекли су.

Добио сам уверења да имам пуну слободу у избору тема и да чекају мој први текст.

Написао сам текст и послао.

Тражили су да га „ублажим и смирим“ а убрзо су ме обавестили да не могу да га објаве јер „не објављују текстове који се односе на изборну кампању“ (!).

Ваљда се зато зову „Политика“ јер се не баве политиком?

Свеједно, био је то почетак и крај „једног лепог пријатељства“.

У наставку ево текста који нису објавили.

Јанко Баљак

Јанко Баљак: У авиону с Лујом XIV

Авион који је назван Србија 2017. у Вучићевом предизборном председничком споту и у коме осим њега путује и стотинак младих уредних и лепо исфризираних страначких ботова, наравно није Србија у којој живимо. У овој земљи осим Вучића и његових партијских поданика на свим нивоима, који се боре за мрвице плена, живе и бабе и деде које се одавно више не возе авионима. У сваком авиону на свету осим овога возе се и ћелави, ружни и дебели и увек има и несносне мале деце која нарушавају тишину и хармонију. Али кастинг у коме доминирају лепушкасти млади људи које као страначку декорацију често срећемо на скуповима Српске народне странке, сасвим је примерен вођиној перцепцији да захваљујући њему живимо у најбољем од свих светова.

Вучић у "авионском" споту (Извор: Јутјуб)

Вучић у „авионском“ споту (Извор: Јутјуб)

И није превише битно што је спот плагијат и што је ову исту идеју способна израелска агенција већ наплатила клијентима у Словачкој и Украјини. У друштву ужасно кратког памћења ни крађа ни лаж више немају никакву тежину. Политичарима на власти потпуно је дозвољено да се без последица „негативно доказују“ како су то деведесетих волели да кажу јунаци мог документарца „Видимо се у читуљи“. Потребно је само једну лаж заменити другом, још већом и правити се као се ништа није десило. Зар Вучић није љуто и врло агресивно више пута у последњих годину дана рекао да му „не пада на памет и да није луд да се кандидује“? Па ко је онда могао да очекује да ће дружина фалсификатора с плагираним дипломaма свог кандидата представити нечим оригиналним?

У споту је посебно је занимљив глумачки деби Александра Вучића иако он страст за глумом, нарочито драмским паузама, врло често показује у јавном наступу. Сцене у превозним средствима већ је вежбао протерујући шлепер кроз тунеле на аутопуту Љиг-Прељина. Имао је мању епизоду у филму катастрофе који се дешавао у завејаном Фекетићу. Овде у првој већој улози игра уснулог путника који је кратко задремао у авиону. И док путници најчешће дремају уваљени у седиште, често отворених уста, неки чак и хрчу, неуморни премијер је само нежно наслонио песницу на браду па се у тренутку чини као да се самом Веберу на неком далеком путу приспавало. Тренутак буђења из ноћне море, одигран је прилично неуверљиво. Премијер се осврће по авиону и лоше глумећи олакшање схвата да је све само сањао. Затим сасвим разбуђено, за разлику од свих осталих смртника који када се тргну из кошмара обично неко време не знају где су, упућује врло прибрано предизборну мотивациону поруку.

Вучићева порука је разрада елементарно недемократског става да никада као премијер не би могао да прихвати неког председника који „звоца“. Проблем ове директне поруке која непогрешиво гађа своју циљну групу је то што је она застрашујућа и представља најаву отворене диктатуре. Она манипулише уобичајеним људским страхом од летења који за разлику од других страхова има већина људи. Ако не гласате за Александра Вучића прети вам најстрашнија смрт. То је корак даље од већ уобичајеног плашења људи да неће имати пензије и плате и да ће се све у овој земљи распасти без Вучића и његове странке. То је позив да на свом гласачком месту доживите флешбек „најстрашније ноћне море“ свог пропадања у амбис и наравно заокружите кандидата владајуће партије. Или како је још Луј XIV говорио: „После мене потоп…“

Испоставља се да су Милошевићеве „снаге хаоса и безумља“ којима је називао све противнике свог режима била сасвим бенигна етикета. Вучић било коју алтернативу осим себе самог у будућности у овом споту доживљава као катастрофу библијских размера.

Ствари су на срећу ипак другачије. Вучићева „најгора ноћна мора“ није и наша ноћна мора. Његов одлазак са власти као потпуни кошмар могу да доживе само он и путници овог авиона којима су послушност и полтронство награђено партијским запослењем једина залога будућности. А то са слободним, мислећим грађанима нема никакве везе.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Јанка Баљка)