Ознаке

, , , , , , , ,

Пре две недеље за Спутњик сам коментарисао како Владу Србије мучи неко тешко слепило када су у питању односи са Сарајевом и како из тог разлога константно доживљава непријатности из бошњачког политичког круга.

Фото: Спутњик

Фото: Спутњик

Од покушаја атентата на председника Владе, до ревизије пресуде Међународног суда правде по тужби бивше Републике БиХ, низале су се непријатности, а адекватне реакције Србије су обично изостајале.

Данас је задовољство било пратити конференцију за новинаре, где премијер Вучић признаје да је метод изградње бољих политичких односа са представницима Бошњака био погрешан и да је комуникација са Изетбеговићем све време била неискрена с његове стране. Неко ће рећи да је у Србији већ увелико изборна кампања и да је данашњи став премијера Вучића био подешен према фреквенцијама национално оријентисаних гласача, без којих нема победе на изборима. Могуће, али без обзира, након данашњег састанка сигурно више неће бити шетњи са Изетбеговићем по Београду уз песму „Сарајево, љубави моја“. Премијер се очигледно озбиљно припрема за функцију председника, тако да сумњам да ће више дозволити да достојанство Србије урушава једна квазидржава каква је БиХ.

Више је разлога зашто бисмо могли данашњи састанак у вили „Мир“ означити као историјски.

Ако изузмемо да је Владу Србије коначно напустило наведено слепило, највећи утисак је оставило манифестовано српско јединство са обе стране Дрине. Какав год буде исход покушаја ревизије пресуде Међународног суда правде из 2007. године од стране Изетбеговића, важно је истаћи да је Србија безрезервно подржала српско јединство у Републици Српској у настојању да се одбране уставом загарантована права српског народа у БиХ.

Иако је неко можда очекивао да ће Вучић покушати да одговори српске представнике од намере да напусте институције БиХ, то се није десило. Напротив, стиче се утисак да је српско јединство у овом питању само добило ветар у леђа од председника и премијера Србије, тако да ће тешко моћи министар Мирко Шаровић да убеди руководство СДС-а да одустане од најављене намере да изађу из парламентарне већине на нивоу БиХ ако захтев за ревизију буде упућен.

Такав политички потез у овом моменту био би салто мортале за СДС, посебно када се види одлучност г. Додика и г. Иванића да до краја „оголе“ антисрпску и антиуставну политику Бакира Изетбеговића уз снажну подршку Србије.

Сигуран сам да нови председник СДС-а г. Вукота Говедарица неће напустити овај снажан фронт српског јединства.

Наредни разлог зашто данашњи састанак можемо назвати историјским јесте и коначно идентификовање дуплих стандарда међународне заједнице према Србима у целини, од стране српских политичких лидера окупљених на једном месту. Обично се дешавало да један лидер на то указује, док други то игнорише у нади да ће сâм имати неке користи од међународне заједнице. Онда тај други доживи судбину оног првог, док неки нови игнорише искуство претходног надајући се да ће баш он да буде по вољи међународне заједнице. И тако од лидера до лидера.

Данас, с друге стране, сви су јединствено констатовали да нас међународна заједница све заједно перфидно замајава, чак и кад наступају умивени у добре намере о бољој будућности, што је дефинитивно помак.

Коначни и последњи утисак са данашњег састанка јесте обелодањивање г. Додика да се Тужилаштво БиХ спрема да покрене кривични поступак против њега и г. Иванића (и ко зна још кога) због организованог референдума о Дану РС.

Ту се опет враћамо на перфидне игре бошњачких политичких представника и међународне заједнице, јер је очигледно да је један од наредних корака политичког Сарајева онемогућавање будућих кандидатура г. Додика и г. Иванића на изборима 2018. године због евентуалних кривичних пресуда. Било како било, ако се данашње српско јединство одржи и у наредном периоду, све будуће смицалице под покровитељством међународне заједнице биће неуспешне, јер су пре свега предвидљиве.

Никако да у неколико амбасада у Сарајеву спознају да безусловна подршка бошњачкој политици води крају БиХ. Не, њихова пракса је да смишљају даље начине како да изиграју демократију и на власт поставе оне њима послушне. На њихову жалост, дефинитивно су саучесници Изетбеговићевог рушења БиХ и то ништа неће променити, ма колико се уздали у Мирка Шаровића – јединог Србина на политичкој сцени БиХ који игра улогу оног „другог“.

rs.sputniknews.com

(Искра, 23. 2. 2017)

Advertisements