Уставни суд БХ донео одлуку о проглашењу 27. јануара за противуставни датум. На тај дан, заправо, пада Свети Сава, православни светац, што иритира и доводи у неспокој припаднике других вероисповести.
Муслимани не верују Светом Сави и сумњају у поједине тврдње да он, иако је школска слава, није читао Његоша и да не познаје Иву Андрића. Још мање да се са њима не слаже.
Хрвати сматрају да је национална неправда да Срби имају толике свеце а Хрватима се оспорава њихов један једини, Алојзије Степинац, и поред толиког превођења православаца на праву, католичку веру и небројено изговорених молитава за опроштај онима који су само из незнања убили понеко српско дете. Око петнаест хиљада, неко горе, неко доле, није битно, деца су ионако српска.
Уколико би се десило да Срби на тај дан, или уочи 27, јануара, организују свечане академије или друге јавне приредбе на којима би се певала химна Светом Сави, госпођа генералица, главнокомандујућа НАТО снага са седиштем у Сарајеву, прети да би могла позвати „Милосрдног анђела“ да реагује на начин како је то у показној вежби већ приказано у Србији.
Убеђена је да би у окршају Светог Саве и „Милосрдног анђела“, победу извојевали амерички пилоти уколико Трамп не би зезнуо ствар.
Њена екселенција амбасадорка САД-а, госпођа Кормак, увела је санкције како за Светог Саву, тако и за све Немањиће и донела одлуку да се сва њихова имовина у земљи и у иностранству замрзне до даљњег, односно док УНЕСКО не пренесе право власништва на Шиптаре.
У нади да ће госпођу амбасадорку одобровољити или бар донекле омекшати, Срби су јој, у знак пажње, поклонили нануле које не клепећу док њена екселенција погнуте главе силази са чардака америчке амбасаде. Госпођа је такав поклон, коме се у зубе не гледа, са гнушањем одбила позивајући се на потпуно легално поседовање читавог товара нанула и то оних правих које клепећу, и које је добила на дар од друге стране, много стручније од Срба, када је клепетање у питању.
У значајне дародавце нанула које клепећу само против Срба, убраја се и високи представник међународне заједнице Америке и Енглеске, господин Инцко, од Срба назван „Дух Дејтона“. Он се појављује само у поноћ, у глуво доба када се ништа не види и не чује. После се оправдано жали како њега, високог представника, у Републици Српској нико не зарезује ни за глогов колац.
Са друге стране Атлантика, чувена госпођа Мадлен Олбрајт, позната боркиња за права Шиптара, прецизније вољеног Тачија, и права муслимана на слободу вероисповести, иако им то нико не брани, права на нелегалну миграцију свуда где би само пожелети могли, е, та госпођа, на вест да председник САД-а Доналд Трамп рачуна да се разрачуна са нелегалним мигрантима одатим криминалу, дрогама и трговини оружјем и људима, најављује да ће, у знак солидарности са мигрантима, напустити своју католичку, јеврејску и друге вере и прећи у ислам. Нада се да би тако нови 45. председник могао и њу протерати. Право у окриље Тачију који је чека раширеног крила.
У случају да се наде госпође Олбрајт бар делимично остваре, она би у Приштину дошла специјалним возом на коме би на осамдесет варијанти српског језика писало: „Косово није Србија!“ Унутрашњост воза би била осликана портретима Мадлен Олбрајт и Хилари Клинтон како клањају у најпознатијим џамијама широм света. Како се у позама клањања, уместо лица, које је сакривено, види неки други део људске фигуре, претпоставља се да би у возу могао да се нађе још понеки путник намерник који не прави разлику између лица и наличја. Што, бар када су ове две даме у питању, и не представља разумну различитост.
Categories: Преносимо
Оставите коментар