Недавну посету мађарског премијера Виктора Орбана нашем премијеру обележиле су пригодне узајамне честитке и похвале. У њима је, као и обично, предњачио раздрагани домаћин А. Вучић, наглашавајући како је северни сусед узор коме Србија треба да тежи. Сходно томе, а да не остане све само на речима, он је одлучио да у Будимпешту на седам дана пошаље министра пољопривреде са сарадницима како би „на оперативном плану (ма шта то значило) разговарао са мађарским колегама”, а затим и Александра Вулина. Ваљда са сличним задатком.

Виктор Орбан и Александар Вучић испред Палате „Србија“ (Фото Анђелко Васиљевић)

Није, затим, пропустио да нагласи како ће „српска привреда преписати од Мађарске шта је добро за нашу земљу. Много од Мађарске можемо да научимо. Још много воде ће Дунавом протећи да будемо као Мађарска. За то ће нам бити потребно 30, 40 година”. Одлучно и одокативно, у његовом препознатљивом стилу.

После тога ће се рока плате (за пензије, разуме се, више неће бити важно) можда вратити на некадашњи ниво, па чак и открити тајанствени налогодавац рушења у Савамали.

Премијери су искористили прилику да се договоре о одржавању заједничке седнице влада Мађарске и Србије у неком месту јужно од Београда, што ће, према њиховом схватању, бити од непроцењивог значаја за развој привредних и пријатељских односа Београда и Будимпеште.

Ипак, како се може наслутити, главни циљ Орбанове посете заправо је заједничко реаговање двеју држава на мигрантску кризу која се не смањује, напротив, има изгледа и да достигне много веће размере.

Орбан је нагласио како Мађарска својим реакцијама на долазак избеглица на њену територију неће учинити ништа што би могло да угрози Србију, која је суверена земља, и да на њеним границама може да се деси само оно што сама држава жели, па ће помоћ из Мађарске доћи само на начин који то Србији одговара.

Није крио и да постоје велике несугласице између Европске уније и Мађарске око решења мигрантске кризе, нагласивши да администрација у Бриселу не жели да прихвати и мађарска мерила.

Слика мигрантске кризе у Мађарској, међутим, има и неке друге димензије. Оне постају видљиве из недавно објављеног чланка Ромкиње Лидије Гал, иначе активисткиње и истраживача организације Хјуман рајтс воч за Европу. Гал већ две године прати ситуацију са мигрантском кризом, па тако и стање у логорима у Мађарској, у којима избеглице живе под веома тешким условима. Власти све чине како би им јасно ставиле до знања да никада неће добити азил или их, користећи бруталну силу, враћају на границу са Србијом.

Изглед чланка Лидије Гал (EU Оbserver)

Више је него очигледно, пише Лидија Гал, да мађарске власти испољавају изразиту ксенофобичност према људима који су побегли са својих огњишта спасавајући се од страхота рата и беде. Оне им намерно стварају разне потешкоће уверене да ће на тај начин спречити прилив нових миграната.

Упоредо са новим рестриктивним законима којима се избеглицама отежавају животни услови сасвим су уобичајене и антимигрантске поруке које стижу од оних који одлучују и воде државну политику.

Ни највиши представници државне власти не устежу се да азиланте називају уљезима и потенцијалним терористима који смерају да униште Западну цивилизацију и хришћанство. Тако је, рецимо, мађарски премијер Виктор Орбан у јулу ове године мигранте назвао „отровом”, док је свакако свима позната чињеница да Мађарска одбија да прихвати квоту азиланата коју јој је одредила Европска унија у покушају да избеглице распореди по државама чланицама.

Према тој одлуци, Мађарска, која има око 10 милиона становника, треба да прихвати укупно 1.294 азиланта; она се, међутим, томе успротивила и поднела тужбу Суду правде Европске уније.

У вези са овим, Орбан је расписао свенародни референдум за 2. октобар, када грађани треба да се изјасне о питању да ли Европска унија има право да без сагласности мађарског парламента одреди број избеглица који земља треба да прихвати.

Мађарска влада се у кампањи против азиланата служи и билбордима. На њима су исписане поруке:

„Да ли сте знали да је после почетка мигрантске кризе у Европи од терористичких напада погинуло преко 300 људи?

„Јесте ли знали да Брисел жели да се један град у Мађарској настани илегалним мигрантима?”

„Да ли сте знали да су од почетка мигрантске кризе у Европи нагло повећани напади на жене?”

Ова кампања мађарског државног врха стаје пореске обвезнике 16 милиона евра.

Но, то није све. Кампања се преноси и путем медија, пре свих МТВА, телевизије коју контролише влада. Током преноса са фудбалског првенства Европе у јуну ове године и Олимпијских игра у Бразилу у августу, МТВА је користила паузе за „мигрантске вести”, помињући избеглице као криминалце, терористе или људе који долазе да се „гребу” о западњачки систем социјалне заштите.

С друге стране, недаће ових људи који беже од рата, терора и глади ретко се (ако до тога уопште дође ) помињу у контексту европске избегличке кризе како у медијима тако и у политичким расправама.

Штавише, све је бројнији хор антиимигрантских гласова. Недавно је Ђерђ Шопфлин, члан владајуће странке и посланик у Европском парламенту, на свом Твитеру предложио да се на граници са Србијом поставе свињске главе, и на тај начин обесхрабри долазак муслиманских избеглица у Мађарску

Ласло Тороцкај, потпредседник десничарске странке Јобик и први човек Асоталома, села на мађарско-српској граници с поносом је на свој Фејсбук поставио фотографије азиланата који леже лицем окренути земљи; руке су им везане а на њиховим леђима стоје натписи „Мађарска против уљеза” .

Ласло Тороцкај у видео поруци: Ако сте мигрант и хоћете у Немачку, из Србије вам је ближе преко Хрватске и Словеније него преко Мађарске

Што се тиче Србије, у њој, како каже премијер, има преко 5.000 азиланата. Тај број, четири пута већи од онога који је за Мађарску велики и неприхватљив, није јој одредила Европска унија (јер на то и нема право) али показује потпуно различит став Београда и Будимпеште према избегличкој кризи. Како је онда и са каквим циљем уопште могуће размишљати о некаквом „заједничком одговору на мигрантску кризу”? И каква би корист била од заједничке седнице влада Србије и Мађарске?

Categories: Разномислије

Tags: Александар Вучић, Виктор Орбан, Војислав М. Станојчић, Мађарска и ЕУ, Србија и ЕУ, Србија и Мађарска, мигранти