Стефан Каргановић: Д. Марјановићу – трећа и завршна рунда

Поводом текста Драгољуба Марјановића „Други одговор Каргановићу или Мантра о прогону антиекумениста“, Стање ствари, 1. 9. 2016.

Стефан Каргановић

Стефан Каргановић

Господин Марјановић је љубазно прокоментарисао мој последњи осврт на контроверзу која се распламсала поводом трибине о „Великом расколу.“ Редакција „Стања ствари“ је исправно поступила што је на сајт поставила аудио запис трибине тако да сви који нису били присутни могу да преслушају и формирају сопствено мишљење. Мислим да је то најцелисходнији приступ, уз поштовање права свих заинтересованих читалаца да сами расуђују о овим важним питањима. Остаје само жал што Радио „Слово љубве“ није проценио да је и дискусија након излагања предавача достојна јавног публиковања.

Ја нисам имао никаквих специфичних опаски везано за излагање г. Марјановића, већ сам у свом првобитном приказу покушао да представим ток и атмосферу трибине у целини. Зато и није било потребно да са њиме посебно полемишем по свакој тачки његовог излагања. Као неко са стране, један од најдубљих утисака који сам понео са трибине била је готово опипљива дисонанса између дискурса говорника и расположења публике која их је слушала. Плашим се да тај који промовише поларизацију између „екумениста и антиекумениста“ нисам ја, већ да је то готова чињеница, која је настала и траје без икаквог доприноса са моје стране.

Да сам на месту ауторитета званичне Цркве, ја бих пажљиво и самокритички одслушао тонски запис трибине и извео бих из тога нужне закључке. Да подсетим. Они су организовали трибину, одржали су је на територији која је несумњиво њихова, изабрали су тему и учеснике и одредили су модератора. Ако је намера било да се јавности приближи екуменистичко становиште, свима који су били присутни и онима који нису, али ће преслушати запис, биће јасно да замисао није успела. Ако би екуменистичко становиште посматрали аналогно новом производу који се нуди на тржишту, рекао бих да исувише велики број потенцијалних потрошача не показује велику пријемчивост за нову пасту за зубе, а знатан број чак исказује одбојност према њој. Ако има нешто у фабричкој формули што не одговара потрошачима, можда би требало да се формула мења.

Зато бих сугерисао, уместо јалових препуцавања, да је време да компетентни црквени ауторитети и њихова интелектуална екипа озбиљно преиспитају свој приступ. У противном, завршиће каријеру као колеге у Цариградској Патријаршији, као пастири без пастве, али не зато што им је паства протерана и етнички почишћена, него из разлога који ће по њихову репутацију бити неупоредиво гори  – зато што им је окренула леђа и напустила их.

Почаствован сам да ме је г. Марјановић погрешно проценио као свештено лице, али чини ми се да неадекватно оцењује питање које сам му после трибине приватно поставио. По среди није „цака“, како се прилично неакадемски изражава, него питање које је врло умесно и смислено: Ако је објављени циљ екуменистичког покрета дијалог и ништа више, шта ће се догодити, има ли неки следећи корак, након што, захваљујући успешно обављеном дијалогу, све стране постигну наведени циљ и савршено схвате садржај ставова других страна и аргумената који их поткрепљују? Да ли се тада само рукујемо, и свако иде својој кући, или је предвиђено још нешто, да уследе и неки други кораци?

Одговор на то питање може да буде врло значајан уколико би разјаснио из чега се састоји стварна суштина екуменског пројекта. Да ли се исцрпљује међусобним бољим упознавањем и дружењем (чему би било тешко приговорити) или је та етапа део неке шире, синкретистичке агенде? Питање је смислено зато што, у пријатељском духу, можемо (и треба) да становиште и начин размишљања другог схватимо и испоштујемо, али ипак не морамо да то друго становиште делимично или у целини прихватимо и напустимо сопствено. Међутим, у наставку дијалошког процеса могућа је и друга варијанта. Могли бисмо такође да кренемо и ка одређеним изменама у сопственој вери и пракси, жртвујући аспекте свог верског становишта зарад неке „више синтезе“, каква год она била. Али уколико таква намера јесте присутна, уместо играња са стварима које мноштво људи перципира као светиње (били они у томе у праву или не), зашто не, поштено и од самог почетка, све карте ставити на сто, уместо позивања на „дијалог“, правећи се као да је то циљ по себи? Дакле, сврха мога питања није било да г. Марјановића лично изводим на чистац, него нешто друго. У оквиру екуменског дијалога који сам после трибине покушао да поведем са њиме, и у нади да би ми он могао помоћи да стекнем боље разумевање, настојао сам да изведем на чистац сам екуменистички покрет, у погледу његових коначних планова и намера.

У закључку, искрено колегијално, подсетио бих г. Марјановића да је он по струци историчар, али да је тема која се налази у позадини наше расправе, иако мултидисциплинарна, ипак суштински теолошке природе. То не значи да он алатима своје струке, или ја моје, не би могли да корисно допринесемо расветљавању појединих важних аспеката ове контроверзе. Мислим, наравно, на централно питање екуменизма, не само на потпитање Великог раскола. Рекао бих да свако ко није теолог или, још прецизније, особа изграђена на темељима православног духовног искуства, свакако може да учествује из свог угла и са својом интелектуалном опремом, али ће на крају ипак морати да се задовољи статусом – да се изразим помало застарелом средњовековном терминологијом – „слушкиње (или слуге) теологије“. До коначних одговора на ова дубока питања из области богословља нећемо доћи методологијом историјске или правне струке, зато што се та питања налазе на сасвим другом плану.

У односу на свако од тих питања подразумева се да људи треба да се одреде слободно и без икаквог притиска. А то значи – по савести, која је, пожељно, још и просвећена. Моја савест бира да буде руковођена расуђивањем и искуством о. Јустина Поповића и изразите мањине из круга његових најближих ученика. Али нека свако бира ауторитет који му најверодостојније делује и нека формира своју савест у складу са тиме.

Advertisements


Категорије:Разномислије

Ознаке:, , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s