Председник САНУ Владимир Костић: Србија прва у свету по „одливу мозгова“

Александар Вучић: Први пут од 2007. незапосленост испод 16%

Премијер Србије Александар Вучић је, на конференцији за медије, рекао да Србија од 2007. има најнижу стопу незапослености, односно да је пала први пут испод 16 одсто.

Александар Вучић (Фото: Танјуг/Т.В.)

Премијер Александар Вучић (Фото: Танјуг/Т.В.)

„Томе је допринео не само раст економије, већ и бољи рад инспектора за рад, који су са сивог и црног сектора успели да га уведу у легалне токове. Томе је допринело и пријављивање сезонских радника”, рекао је Вучић.

Према његовим речима стопа запослености је повећана за 3,2 процентна поена у односуи на претходни квартал и на исти квартал прошле године.

„То ће се повећати у октобру на испод 17 одсто и верујемо да стопа незапослености у Србији неће прелазити тих 17 одсто”, рекао је Вучић.

Он је додао да је циљ Владе Србије да после четири године мандата просечна стопа незапослености буде на ниову земаља Европске уније – 11,5 одсто.

„Верујем да ћемо то успети да остваримо”, рекао је Вучић.

Премијер је истакао и да је запосленост младих повећана на 19,7 одсто, док је у истом кварталу прошле године то износлило 16 одсто.

(Политика, 22. 8. 2016)

Председник САНУ Владимир Костић: Србија прва у свету по „одливу мозгова“

Председник Српске академије наука и уметности (САНУ) Владимир Костић упозорио је да је Србија прва на свету по „одливу мозгова“ и додао да би за десет до 15 година могло да дође до озбиљног дефицита расположивих ресурса са високим образовањем.

Председник САНУ Владимир Костић (Фото: Танјуг)

Председник САНУ Владимир Костић (Фото: Танјуг)

„Одређени подаци указују на сценарио: више места него студената, а мање студената него што нам је потребно за развој. Једна од последица је трка за студентима, с обзиром на то да је то основ финансијске сигурности високошколских установа. А шта је с квалитетом?“, упозорио је Костић у интервјуу за Нови магазин.

Он је подсетио да је према PISA тестирању из 2012. године – 45,5 одсто ученика у Србији функционално неписмено, док је свега два одсто ученика било у највишој категорији и да то, свакако, није кривица ученика.

Костић је као проблем навео квалитет наставника, јер су критеријуми напредовања ниски и неспецифични, али и, како се изразио, „неразумну експанзију високошколских установа“.

„На пример, 2000/2001. код нас је било 86 факултета, а деценију касније 236 (209 државних и 27 приватних), са 1.228 студијских програма. Поред тога, 2010. године само листа назива менаџера садржи 25 назива које тржиште рада не препознаје. Тужан закључак: мањак компетентних наставника… Драматичан је скок одбрањених докторских дисертација: од 206 у 2007, до 770 (374 одсто!) 2012. године“, навео је он.

Први човек САНУ је подсетио да је у скором извештају Светског економског форума Србија на првом месту у свету по „одливу мозгова“, односно одласку стручњака на рад у друге земље, док је по капацитету за иновације на 132. од 140 земаља обухваћених истраживањем.

„У односу на број људи са вишом или високом школом пописаних 1971. године, удео најобразованијих у спољномигрантском контингенту Србије на крају прве деценије 21. века увећан је за више од 11 пута!“, рекао је Костић.

Он је оценио да је, због тога, потребно унети многе измене попут преиспитивања димензија система, спречавања погрешног усмеравања младих ка областима које нису потребне за развој Србије, увођења система националног рангирања свих високошколских институција и подизања квалитета докторских студија.

Такође је неопходно уједначавати критеријуме за избор наставника независно од установе, укључити иностране универзитете у систем евалуације на различитим нивоима о омогућити реципрочну миграцију из универзитета и у њега, као мобилност наставника и студената унутар саме Србије.

Факти, Бета

(Искра, 26. 8. 2016)

Advertisements


Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , , , ,

5 replies

  1. Исти сценарио у целој источној Европи. Што рече једна Ромкиња из Пловдива, коју су потом обилно цитирали бугарски медији: МЕРИНЏЕРАЈ.

    Свиђа ми се

  2. Ова изјава академика Костића о “одливу мозгова“ подсети ме на недавни интервју – иначе веома занимљив – академика Теодоровића. Каже он ту између осталог да би, у жељи да побољшамо стање нашег образовног система, требали да најбоље студенте пошаљемо на докторске студије у иностранство, на најпрестижније универзитете. У светлу ових података не знам како бисмо исте вратили натраг у земљу. Да узмемо таоце? Претимо Удбом? Мислим да ни чакљама не бисмо успевали да их довучемо натраг. Али сад кад кренемо са дуалним образовањем нема сумње да ће ситуација драматично да се измени 🙂

    Свиђа ми се

  3. @ Milos

    Скоро да је немогуће зауставити „одлив“ из Србије у иностранство: али ја дубоко верујем да је могуће да се, макар неки, успешни врате у Србију.

    Дакле, не Министарства против „одлива мозгова“ него Министарство за повратак мозгова у Србију!

    Лично познајем једну женску особу која је завршила неколико факултета у неколико земаља, зна толико језика, сад је магистар и шеф у некој правној фирми и – ВРАЋА СЕ У СРБИЈУ:

    ПС. Још да је наговорим да то преточи у текст за рубрику ДА СЕ ЈА ПИТАМ – ЗАШТО СЕ ВРАЋАМ.

    Свиђа ми се

  4. Тотално заустављање одлива није ни могуће а није ни пожељно. Многи стручњаци једностано не могу пун капацитет да досегну у Србији или земљи наше величине, степена научног, техничког и економског развоја. Али у скорије време примећујем код људи различитог образовног профила нешто што сам раније радије бирао да не видим – а то је готово хорско исказана жеља да се иде из Србије, било где и да се ради било шта. Прибојавам се шта ће бити ако нас приме у Европску Унију – што можда из политичких разлога ураде по скраћеном поступку – да ли ће Србију напустити стотине хиљада људи огорчених на земљу где су једино охрабрење статистички подаци за премијерових конференција за штапму.

    Свиђа ми се

  5. Милоше, морам Вам написати да сте нажалост у праву. Само из мог окружења је прошле и ове године отишло више људи који су били потпуно остварени у својим професијама и имали више него пристојан живот у Србији гледано са финансијског аспекта. Најгоре је што неки одлазе комплетно са свим члановима породице, а мој пријатељ из детињства, сада доктор наука у Великој Британији, намерава да доведе и оца и мајку тамо јер планира да заснује породицу и жели да му дете одраста уз баку и деку. Клима и опште стање у друштву је оно што њих нагони на такве одлуке. Тренд је врло, врло забрињавајући…

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s