Драгољуб Марјановић: Одговор Каргановићу и Крунићу или Неозбиљно тумачење историје

Реаговање на текст Стефана Каргановића Једнострано екуменистичко становиште на трибини о „Великом расколу“ и пратећи коментар Срђана М. Крунића

kargan-tekst

Када Срђан М. Крунић већ помиње „културу повратне информације“ – дозволите да изнесем пар контра аргумената на Каргановићев осврт и на Крунићево виђење трибине, односно мојег излагања.

Када наш народ каже „у страху су велике очи“ не каже то за џабе. Поједини присутни на трибини, а међу њима и г. Каргановић и г. Крунић, су то потврдили. Г. Каргановић је случајно или не, неке моменте из мојег излагања заборавио да помене, а друге је релативизовао и променио им смисао. Г. Крунић се пак бави накнадним тумачењем мојих изјава и „скривеним порукама“, односно оценама шта сам ја заиста желео да поручим слушаоцима, сматрајући их ваљда недотупавим и глупавим те да ћу их лако све заједно обратити у екуменизам. Ко зна, са таквим параноичним слушањем и тумачењем мојих речи, г. Крунић би могао да оде и даље па да устврди да су двојица римокатоличких свећеника доведена на трибину циљано, у случају мог успешног унијаћења публике да их одмах јелте и покрсте и приме њихово исповедање папског примата и филиокве као врховних догми васколиког хришћанства.

У сваком случају, осврт г. Каргановића је све само не истинит. Он каже да сам се само овлаш и површно осврнуо на догматске основе раскола. Ја не знам која је то мера која мора бити испоштована по Каргановићу, али добро знам шта сам том приликом говорио. Јасно сам рекао да су филиокве и папски примат били одбацивани као јерес и неисправна еклисиологија од источних патријаршија и светих отаца од 4. односно 7. века када се појављују у учењу Римске цркве. А изнео сам и свој став по тим питањима, односно, подржао сам однос светих отаца према тим новачењима Римске цркве.

Каргановић чак износи и „поуку“ да је интерполација филиокве у Символ вере „била учињена и на једностран и несаборски начин“ као да ја то нисам рекао, а јесам. Можда г. Каргановић није био довољно концентрисан па му је тај део мојег излагања промакао. Опет кажем, у страху су велике очи, па се види оно чега реално нема, а слух тада изгледа атрофира па се предавач у моментима слабо чује. Но, на радију Слово Љубве су у емисији Збор зборила господа Хришћанска пренели управо тај део мојег предавања тако да сви па и г. Каргановић могу да се подсете. Дакле, догматске основе раскола сам поменуо, и објаснио укратко зашто су оне биле проблематичне за источне патријаршије и оце. Извињавам се г. Каргановићу што нисам испунио меру његових очекивања па говорио само о томе и што сам својих 20 минута за говоранцију желео да искористим за још нешто. И то што сам после говорио, неким чудом г. Каргановић не помиње у својем осврту, ни Савино писмо папи Хонорију Трећем, ни начин како он и брат му Стефан Првовенчани обојица помињу Немањино латинско крштење па потом миропомазање, чиме су показали да се нису плашили Латина док су сами били чврсти у православљу, него да су са њима комуницирали као нормални и озбиљни људи и хришћани, при том не издајући своје православље. Поента тог дела мојег излагања је била да покажем да Велики раскол из 1054. није свугде на исти начин доживљаван, па чак ни после два века од његовог избијања, па чак ни после латинске похаре Цариграда 1204. године. Догматске разлике на којима толико Каргановић инсистира, филиокве и папски примат, постојале су и у време св. Јована Дамаскина, Теодора Студита, Фотија Великог и стотине других светих отаца па Велики раскол није избио тада, него 1054. године у осетљивом политичком тренутку на релацији Рим – Византија. Жао ми је што су Крунић и Каргановић разочарани таквим стањем ствари у 11. веку и актерима раскола, односно што раскол није био последица њиховог ревновања за догмате и православну еклисиологију, него политичких односа и борбе за надмоћ. Једном Св. Теодору Студиту и Св. Фотију нису сметали филиокве и папски примат да буду једна Црква са латинима, иако су обе догме критиковали и називали јересју, а Крунић и Каргановић су изгледа већи од Студита и Фотија. Узгред, буди речено, Теодор Студит је у својим писмима папама Лаву Трећем и Пасхалију ове називао врховним епископима читаве Цркве који једини имају власт да дефинишу православно учење и да га намећу осталим Црквама, дакле и он сам је у неким моментима застрањивао у погрешну еклисиологију. Зато су му ти списи касније и анатемисали у Синодику православља 843. године. Ипак данас га најрадије цитирају разни псевдоревнитељи и расколници.

Plakat---Veliki-raskol

За Каргановића питања публике су била занимљивија од самог предавања. То више говори о његовом познавању историје. Један критичар ми је замерио што не поменух како је Свети Сава позвао на Атос римокатолике и позвао их да приме православље па их анатемисао када су ови то одбили. Међутим, када сам дотичног момка замолио да каже из којег извора црпе тај феноменални податак он није желео. Ја сам му пак рекао да тога нема ни код Доментијана ни код Теодосија, оба сам прочитао пажљиво више пута. Ни Крунић ни Каргановић ме ту нису оспорили, а нису ни могли јер тог момента у Савином житију заиста нема. Али ипак је по њима публика била православна, док сам ја крипто екумениста.

По питању Немањиног латинског крштења па миропомазања у Православној цркви јавио се један момак са тврдњом да се римокатолици морају крштавати сасвим поново, па је тиме испало да ни Немањино присаједињење Православној цркви није било валидно јер није био докрштен. Немам ништа против критике и супротних мишљења, али очигледно, нису сви позвани да критикују, јер да би се нешто критиковало, мора се познавати материја, а ова двојица то очигледно нису знали, па су на крају довели у питање Немањино крштење и Савину ревност за православље и тако стали насупрот оних које наводно бране.

Г. Крунић каже да се надао професионалном и душекорисном предавању, и разочарао се. Жао ми је што нисам испунио меру његових очекивања, осим тога, испоставља се да сам докторирао на историји Византије и средњег века а да нисам ништа специјално научио тако да и један лаик у том смислу може да ме превазиђе. Ове недеље сам имао два излагања на светском конгресу Византолога који се одржава у Београду, као и мој колега и саговорник Владимир Цветковић, али г. Крунића и г. Каргановића не видех тамо, а било је више сесија посвећених односима Византије и Запада, јересима и расколу.

Истине ради треба поменути и то да су критичари мојег излагања били једна бучна и прилично агресивна мањина, док је већина задржала пристојан и културан манир, ако су имали и неко питање или реч слагања, нису се могли чути нити доћи до изражаја од наших ревносних критичара. По којима сада испада да је трибина била екуменистичка и да су посетиоци сви махом устали у одбрану православља. Ако је њима тако лакше да превазиђу осећај пораза у дискусији након сучељавања историјских аргумената с моје стране и њихових неозбиљних тумачења историје, онда нека им.

Др Драгољуб Марјановић је доцент на катедри за византологију Философског факултета и учесник трибине „Велики раскол: јуче и данас“

Advertisements


Категорије:Разномислије

Ознаке:, , , , , ,

164 replies

  1. Риматоре Ђурези, које ли тебе муке море?
    Него, тај који те толико мучи, да ти није отимао џепарац кад си био мали?
    Да му ниси оженио бившу девојку, шта или…?
    Ја сам се рецимо у „уво“ (мада би било боље написати у „око“) претворио? :)))

    Свиђа ми се

  2. @Ненад

    Када сам видео наслов поглавља „Hallelujah! ONE MILLION Priests Died of AIDS“, нека ми Бог опрости, али почео сам да се смејем, безмало као кад је Лазић цитирао Били Питона! :)))
    Ето видите да је „Велики раскол“ донео и не мале предности!
    А фра Ђурезију „дубоку сућут“ због колега!

    Свиђа ми се

  3. @Ненад

    Мада је мени ненадмашна она Мугабеова изјава да ће из затвора ослободити двојицу хомосексуалаца који су покушали да ступе у брак:
    „Чим један од њих двојице затрудни“! :)))

    Свиђа ми се

  4. Оњегине (боље него О.В., то ми безвезе, а кад ова индивидуа мене назива Ђурези и сл, онда да барем ми Лаки не брише ово име), све нешто ћутиш кад си задњи пут љубио у Амфилохија папски прстен?… Што се срамујеш да нам кажеш? Пре 2 месеца је поново био ође на поклоњење папи, па су после у Кјетију потписали документа на која се ти ниси осврнуо.
    Али, то није ништа лоше, јер преко Амфилохија примате благослов Прве ‘ришћанске столице! Петров благослов, мало ли је?
    Ја се још са овијем папом не фотографисах, јер сваки пут кад хоћу да закаже, веле ми: Чекај, опет је митр. Амфилохије на поклоњењу код Његове Светости!

    Свиђа ми се

  5. Фра Ђурези, како би сузио избор у твом, неретко самодописивању, ипак ћу ти рећи нешто о себи:
    Свој први докторат одбранио сам на српском, а други на енглеском!
    До`торирао нисам ниједном, нити сам лагао да сам похађао гимназију уместо средње школе усмереног образовања. Такође нисам ни попут тебе „студирао дизајн“ код НАСТАВНИКА ликовног у 3. разреду усмереног (сетио сам се тек касније да ни Бато Брајовић није завршио ликовну академију)!
    А пошто си толико сигуран да знаш ко сам (а веруј ми да и не сањаш), чик напиши пуно име особе за коју си сигуран да сам!
    Тиме ћеш свима извесно помоћи да те у јавности сербској додатно раскринкају у свим твојим свашточињењима (могу само да замислим шта би та особа тек имала да нам каже или напише о теби)!
    П.С. Знам да ти логика није јача страна, али макар пробај да размислиш:
    да сам тај за кога ме сматраш, па зар не бих овде изнео толико твојих поганлука, да ни на улици више не би смео да се појавиш?
    П.П.С. А можда и јесам, па мудро ћутим чекајући да „извучем кеца из рукава“, баш онда, када ми се онако добро наместиш ?

    Аух, пази сад тек ово унијато Ђурези!?
    Бога ми, није ти га лако! :)))

    Свиђа ми се

  6. Оњегине, да ти није ладно у сукњи овијех дана?:))
    Чуди ме да Лазић још није приметио колико си делиричан, јер је њему обично довољно да сабере 2 и 2, па да провали особу која не зна шта је сума а шта максима, а ође може да ископира одмах што ћу дати и што те легитимише, Оњегине, каКо патолошког лажова, јер ти велиш: „ни Бато Брајовић није завршио ликовну академију“, градећи тог гиганта по твојој карикатури! Јер ово стоји у Батовој биографији: „Основну школу и Вишу реалну гимназију завршио у Подгорици. 1958-1963. дипломирао на Академији ликовних уметности у Београду у класи мајстора- сликара Мила Милуновића. 1965-1967. постдипломске студије на АЛУ у Београду као ванредни студент у класи Милуновића и Зорана Петровића. 1969-1970. као стипендист Француске у Паризу, похађао графички атеље Џона Фридлендера. 1987-1991. боравио у Паризу као наставник Југословенске допунске школе… спроводио стручно усавршавање из Историје модерне уметности на Сорбони стекавши постдипломске академске степене Метриз (Maitrise) и Д. Е. А. (D.E.A. – диплома продубљених студија)… Секретар ULUCG od 1968. do 1973. godine. Председник УЛУЦГ (ULUCG) у периоду 1991-1995. Председник Савеза удружења ликовних уметника Југославије од 1992. do 1995. godine. 1990. године изабран за члана Светског савета InSEA… 1982. добио звање Заслужни ликовни педагог Југославије. Дугогодишњи педагошки радник и инспектор Министарства просвете РЦГ за ликовну културу“.
    То је, Оњегине, био мој професор, учитељ, назови како хоћеш, јер су студиј и учење иста ствар, а то може и највећа будала да види у речницима за српски. Бато је само магистар, а ти велиш да он ни факултет нема. Ти, болесни човече немаш факултет. Али ни образа кад лажеш за све ове ствари које свако за минут може да провери.
    Ти, шарлатану, пођи на сајт подгоричке гимназије па види историјат и како се када називала, јер је у једном моменту комунистичка власт укинула гимназију као такву, али је она остала у пракси. То ти и Лазић може објаснити, незналицо. Није епископ но је владика или обрнуто. Тужна си шарлатанчина. Како ти се ништа од оца не прими?
    Но, док ти извлачиш кеца из рукава, што нам не кажеш кад си задњи пут пољубио папски прстен? Заборавимо на осврт о мом докторату који ти можеш за 2 минута да срушиш (људска психа је крхка ствар, пуца чешће него што мислимо), јер ни италијански не знаш, а види се и из твојих блогова да ни енглеским не владаш, него си осуђен на српски или матерњи, како га сада зовете у ЦГ, као сужањ, али је и то за средњошколца доста.
    Дакле, кад си задњи пут пољубио папски прстен, да знамо колко се та благодат прима и колко дура?

    Свиђа ми се

  7. Па тебе је фра Ђурзи заиста лако послати по бурек! :)))

    Ако се сећаш (а сећаш се сигурно) мог првог коментара о Бату Брајовићу, могао си и да прочиташ да Бата и лично познајем.
    Такође си могао да прочиташ (будући да не гуташ, веч ПРОЖДИРЕШ сваки ред који напишем) да сам у том коментару НАГЛАСИО да је Бату (као и многим другим на академији) шеф класе био Мило Милуновић!
    Поменуо сам ти и то, да данас, ни детету ништа лакше, него да на интернету изгугла податке!
    Е сад, знам да ће те болети, али ПРОБАЈ да укључиш мозак (иако се све више учвршћујем у уверењу да уместо њега имаш ликвор):
    Будући да су ми (као и било коме другом) доступни потпуно исти подаци као и теби (рецимо о Бату), шта мислиш, све и да га не позајем, да ли сам могао да прочитам исто и да се попут тебе не бламирам и да ме, попут тебе нико не хвата у лажи?
    А пошто већ гуглаш податке по које те пошаљем (и то о особи за коју кажеш да си код ње СТУДИРАО и то ни мање, ни више него као СРЕДЊОШКОЛСКИ УСМЕРЕЊАК – ДАКЛЕ ЈА САМ ТЕ ОВДЕ, ПРЕД СВИМА УПРАВО РАСКРИНКАВАО КАО БЕЗОЧНОГ И БОЛЕСНОГ ХВАЛИСАВЦА И ЛАЖОВА), ако макар мало будеш обратио пажњу (и то у истом том извору по коме си копао податке о неком о коме би требало да знаш макар основно) видећеш да тамо нигде не пише ни ко му је, ни шта му је била жена, а поготово се не помиње његова кћерка, за коју сам ти и поменуо да је, „колико се сећам“, била ту негде, твоја генерација)!
    Па свако нормалан (подвлачим НОРМАЛАН) фра Ђурези, ко нема проблема са логиком би могао да закључи:

    а) Да ја очигледно ли познајем Бата;
    б) или да ми неко говори (или пише) ПРОВЕРЕНЕ податке о Бату.

    Дакле, фра Ђурези, ОПЕТ СИ СЕ УПЕЦАО НА УДИЦУ!

    А ако ти још није јасно, ево и да ти кажем шта је овај пут удица на коју си се као крап упецао:

    Будући да си ухваћен у небројеним лажима и будући да цептиш и пенушаш тресући се поред рачунара, са зебњом очекујући неку нову прозивку која ће те доказано ухватити у још некој од твојих болесних ауто-митоманских лажи и хвалисања (попут уваљивања комисији монографске студије уместо до`тората), а пошто сам ти већ рекао да особе попут тебе „отресам“ левом руком и без емоција, био ми је циљ:

    а) Да примером покажем да ти уопште није лако и да највероватније не можеш да спаваш због свега што те је (с разлогом) снашло (јер у лажи су кратке ноге риматоре ђурези);
    б) да примером такође покажем да твој его све ово тешко да може да издржи;
    в) да уместо да се заувек покупиш са Стања ствари (одакле си већ једном срамно отеран), ти потпуно аматерски и безуспешно покушаваш да и даље „провалиш“ ко сам (иако сам ти већ рекао да нисам особа за коју мислиш да јесам);
    г) да свима који на то обрате пажњу покажем каквих све примерака и „ликова“ данас има у СПЦ (и који служе, то како ти оно сликовито рече „као ЗВАНИЧНИ свештеик).

    Подсетићу те да је слична удуца уграђена и у мој коментар упућен Млинаревићу (а коју и поред тога што сам је посебним коментаром нагласио, ти као „вајни“ жабарски до`торе ниси ни приметио, а што ме са своје стране само уверава у твој потпуни дилетантизам, будући да си се на ову и више него првидну „да Бато није ни завршио академију“ упецао, али из прве и одмах потрчао да покажеш како си ме „ухватио“ – не знам само за шта)!
    Дакле дон Ђурези стварно си аналфабета и пуки дилетант!!!

    П.С. Будући да сам те и прошли пут тако прошетао (подсетићу те, срећом да те нисам послао да отрчиш до Копаоника и провериш да нисам тамо), молим те када следећи пут будеш ишао по бурек, понеси и јогурт!

    Дон Ђурези, па мала шала ба, шега ба дон Ђурези! :)))

    Свиђа ми се

  8. @Оњегине, екуменисто црногорски, изгледа да ти се од шамарања млого „узблутио мозак у тиквини“ па не знаш ђе удараш:)))
    Кад те човек разобличи у лажи, ти кажеш: ја се спрдао! Још само да нађемо малог Перицу који ће да ти поверује.
    Знаш како, од свих чуда Исусових која се помињу у јеванђељима, ни једно се не односи на исцељење будале. Глупост је неизлечива.
    Ваљда си и ову у Jonathan Swift-а прочитао, пошто си ти „доктор“: Када је прави геније појави у свету, он се препознаје из чињенице да се сви идиоти удруже против њега.:))
    Него, не рече нам кад си задњи пут целива митрополитову часну десницу на коју је папа свој прстен ставио?:))
    Лош вам хероин тамо, у Црној Гори!:)))

    Свиђа ми се

  9. @ Марко Радаковић (Зоран Ђуровић), СРБОЉУБ

    Више је него очито да се ваши аргументи у последњим коментарима понављају и да више личе на увреде него допринос конструктивној дискусији, па је зато овде ПРЕКИДАМ. Молим вас обојицу да више не шаљете коментаре у којима се препуцавате на личној бази – јер их нећу више објављивати.

    хвала на разумевању,
    Александар Лазић

    Свиђа ми се

  10. Носио сам се мишљу, да исто предложим. Поздрављам одлуку Уредништва!

    Свиђа ми се

  11. СРБОЉУБ said:

    12. јануар 2017. у 19:27

    @Ненад

    ‘Када сам видео наслов поглавља „Hallelujah! ONE MILLION Priests Died of AIDS“, нека ми Бог опрости, али почео сам да се смејем…’

    Мени није баш смешно, како се уопште може разматрати било какав диалог о ‘великом расколу’ са таквим отворено речено, монструмима?
    Веома је наивно веровати да заговарници диалога од стране Православне цркве
    нису упознати са ‘догмама’ и свакодневним животним настраностима римо-католичког клерштенства. Таквo понашање и пракса осим што је антихришћански, такође су и антихумани јер се косе са основним кодексима човечности.
    Зар са таквима, давно одпалим треба поново да се уједињујемо?
    Како да се обичан иксан огради и заштити себе и своју породицу од ове ватиканске смицалице, која се све агресивније пролонгира и од самог врха Православне цркве?

    QWWWZZZzzz

    Где је логика када 3-4 фашисте са аутоматима воде стотине цивила на стрељање, а притом да нико не покуша да пружи отпор и разоружа убице а затим се спаси?
    Колико је паметно склањати се у јаму пред надолазећи велики потоп?
    Зар није боље изаћи на брдо, окупити се и одржати јавни сабор на којем ће се јавно осудити јерес, безакоње и сатанизација која је у току?

    Свиђа ми се

  12. @Ненад

    „Где је логика када 3-4 фашисте са аутоматима воде стотине цивила на стрељање, а притом да нико не покуша да пружи отпор и разоружа убице а затим се спаси?“

    Па ево где је логика:

    1. Људи су углавном били преварени. Наравно да им није било речено ни где ни зашто их воде (јер нису сви довођени пред јаме, а кад су видели где су и шта се заиста дешава, већ је било касно – исто питање је могло бити постављено не малом броју добростојећих Јевреја, који су могли све ма и у бесцење да распродају, а и имали су поред тога новца да плате одлазак из Немачке, јер не мало тога се могло и „на време“ наслутути – Е. М. Ремарк рецимо то одлично описује у „Трујумфалној капији“ или у „Три ратна друга“). Људи ЖЕЛЕ да верују да их неће снаћи најгоре (уосталом то је савршено приказао и Никита Михалков у „Сунчаници“, а радило се о готово МИЛИОНИМА добро обучених и спремних официра и војника, који су бољшевицима прво поверовали, затим дозволили да буду разоружани, а потом су их „као јагњад водили на клање“).

    2. Не знам да ли сте били у војсци, али чињеница је: „један са пушком – к`о стотину без пушке“. Лично су ми причали и неки од „тврдих“ момака са „београдског асфалта“. Кажу: „Нећете веровати професоре и најјачи и најхрабрији, када им се цев стави у уста, плачу и моле као мала деца…“.

    3. Страх је чудо. Паралише. Неретко, после стравичних сцена којима су присуствовали, људи су се у очају који их је захватао, препуштали судбини. Најчешће су то били старци, жене и деца. А замислите тек сцену у којој одраслом мушкарцу пред очима побију или покољу читаву фамилију. Има ли он потом разлога да живи (или када их везане жицом, на десетине гурну у јаму где оно прво, повуче све остале)?

    Није то баш као у „партизанским“ филмовима („после битке је лако бити генерал“). Рецимо, после масовног покушаја бекства из Јасеновца, од њих неколико стотина, пробила су се свега 2-3 логораша!

    Кажете: „Мени није баш смешно…“

    Мени јесте, јер у првом тренутку, после феноменално духовитог наслова пасуса, нико у првом тренутку не размишља о сиротој деци, жртваматих римокатоличких монструма који углавном без осуде, готово институционализовано у својој римокатоличкој фирми, коју зову „црква“ то раде (исто је стравичним примерима „протестаната“ и то усред Лондона).
    Уосталом, немојте ми рећи да се нисте смејали када у „Маратонцима“ деда спали Ђенку или у „Ко то тамо пева“, када Ташко Начић из пушке „гађа“ Бату Стојковића, а Бора Стјепановић „одушевљено“ викне: „Е сад је готов – стварно“?

    Питате:
    „Зар са таквима, давно о(д)палим треба поново да се уједињујемо?“

    Наравно да не треба. Само нек се „неки“ који су чак и овде на форуму, поводом тога покушавали да „држе банку“, надају да ће им све то „тек тако“ проћи.
    Јер народ српски је готово до понизности трпељив народ (знате оно, кад су се још у „Почетку буне против дахија“ разни „знаци“ јављали на небу, а Срби ни тада да се „дигну“).
    Толеришу Срби много тога не малом делу свог готово бесрамног „свештенства“ (не верујем да треба да Вас подесећам на Пахомија, Качавенду, Григорија који је чак и иконостас уклонио, разне новотарије, „ценовнике“ за „услуге и сл. или са друге стране, МА КОЛИКО БИО У ПРАВУ ИЛИ НЕ, отпадништво и раскол владике Артемија – немојте ми само рећи да се иза свега не крију савим друге ствари и да се оне баш никако нису могле и на други начин решити и сл).
    Али чак и код Срба постоји граница!
    Дакле „црвена линија“ коју чик да покушају да пређу.
    А то је отворен рад на томе да папа ипак дође у Србију, а да се претходно НЕДВОСМИСЛЕНО не извини за све злочине које су римокатолици починили Србима и СПЦ (посебно за зверстав у Јасеновцу), као и да НЕДВОСМИСЛЕНО осуди како „цркву у Рвата“ тако и цео „рвацки народ“ за њихова ондашња (а и садашња) усташка зверства и злочине!
    И наравно отворени, дакле НЕПРИКРИВЕНИ рад на томе да се ујединимо са слочинцима, зверима и убицама!
    Плашим се да ће у том случају МОТКА ДА РАДИ, а да ће им и Дунав и Сава и Вардар и Морава и Морача и Уна бити плитки!
    Јер, када се престолонаследник Алекандар Обреновић родио, Српски народ је из пушака пуцао и славио… али кад је тај исти „слављеник“ ПРЕКАРАДШИО, Србима није сметало да га и то усред Београда, КРОЗ ПРОЗОР ЗАВРЉАЧЕ!!!
    Из читаве петооктобарке ујдурме и преваре, као истина се може издвојити само једна стара добра српска изрека и претња, а која је жива истина (нажалост и њу су успели да деградирају, али јој поруку не могу изменити):
    „ГОСПОДО, САМО ВАС ГЛЕДАМО“, јер… „ШТА ТО РАДИТО БРЕ…?“
    Уме по земљи Србији коров не мало да рађа, ал` рађају и КОЧЕВИ, ма чудо једно!

    Свиђа ми се

  13. Наздравље и на весеље Нова Година!

    Свиђа ми се

  14. СРПСКИ РЕПЕР ПОНОВО ЗАПАЛИО ИНТЕРНЕТ: На генијалан начин стао у одбрану Цркве!

    8. јануара 2017.

    Господо, овако стоје ствари. Свесни смо ми да сте ви навикли да годинама нападате све што је Свето и све што вреди у Србији.

    Невероватан је тај талас негативаца који само чека неку изјаву неког црквеног великодостојника како би свим снагама напао на Цркву и понизио је што више.

    Како се никада нисте сетили да кажете нешто добро, како никада нисте пренели бар сат времена „живота“ једног монаха са Космета, како нисте пренели тај страх у њиховим очима, а они ћуте и бране оно што је остало наше, они на рушевинама стоје храбро, а вама су „пуна уста пореза“, ваљда је само то битно.

    Где сте били ви господо кад су нам отимали шуме, где сте били кад су нам отимали земљу коју је неко крваво стекао.

    Где сте били кад су вашој деци забраљивали да у школама спомену своју крсну славу, кад је било забрањено да одеш у свој Храм, прекрстиш се, а да то сви виде. Кад је сваки спомен земље „Србије“, био строго забрањен? Ко је тада сачувао наш идентитет?

    Што тада нисте спомињали „порез“, што се тада нико није огласио, где сте били кад су нам горели манастири?

    Ко је остао кад је било најтеже, ко је сабирао свој народ? Ко је ризиковао свој живот?

    Ко је плакао за срушеним светињама? Како се све то брзо заборави…

    Само чекате да се као секташти „ухватите“ за једну секвенцу, за један делић целе приче и да онда свим снагама ударите на Име Божије!

    Ви морате да схватите једно, а то је основна ствар коју сваки разуман човек може да препозна.

    У Цркви, као и у свакој другој „професији“ постоје добри и лоши људи, нису свештена лица дошла са друге „планете“, они су ту међу нама. Немојте да због појединаца сви страдају! Ваљда ви треба да знате да је то негативна генерализација.

    Поштујте своју Цркву и памтите њена дела, памтите сваку сузу наше распете светиње, мученичку крв, памтите страдања, а све остало ћемо лако.

    Живела Србија!

    Пише: Никола Станоев – репер

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s