Драгољуб Марјановић: Одговор Каргановићу и Крунићу или Неозбиљно тумачење историје

Реаговање на текст Стефана Каргановића Једнострано екуменистичко становиште на трибини о „Великом расколу“ и пратећи коментар Срђана М. Крунића

kargan-tekst

Када Срђан М. Крунић већ помиње „културу повратне информације“ – дозволите да изнесем пар контра аргумената на Каргановићев осврт и на Крунићево виђење трибине, односно мојег излагања.

Када наш народ каже „у страху су велике очи“ не каже то за џабе. Поједини присутни на трибини, а међу њима и г. Каргановић и г. Крунић, су то потврдили. Г. Каргановић је случајно или не, неке моменте из мојег излагања заборавио да помене, а друге је релативизовао и променио им смисао. Г. Крунић се пак бави накнадним тумачењем мојих изјава и „скривеним порукама“, односно оценама шта сам ја заиста желео да поручим слушаоцима, сматрајући их ваљда недотупавим и глупавим те да ћу их лако све заједно обратити у екуменизам. Ко зна, са таквим параноичним слушањем и тумачењем мојих речи, г. Крунић би могао да оде и даље па да устврди да су двојица римокатоличких свећеника доведена на трибину циљано, у случају мог успешног унијаћења публике да их одмах јелте и покрсте и приме њихово исповедање папског примата и филиокве као врховних догми васколиког хришћанства.

У сваком случају, осврт г. Каргановића је све само не истинит. Он каже да сам се само овлаш и површно осврнуо на догматске основе раскола. Ја не знам која је то мера која мора бити испоштована по Каргановићу, али добро знам шта сам том приликом говорио. Јасно сам рекао да су филиокве и папски примат били одбацивани као јерес и неисправна еклисиологија од источних патријаршија и светих отаца од 4. односно 7. века када се појављују у учењу Римске цркве. А изнео сам и свој став по тим питањима, односно, подржао сам однос светих отаца према тим новачењима Римске цркве.

Каргановић чак износи и „поуку“ да је интерполација филиокве у Символ вере „била учињена и на једностран и несаборски начин“ као да ја то нисам рекао, а јесам. Можда г. Каргановић није био довољно концентрисан па му је тај део мојег излагања промакао. Опет кажем, у страху су велике очи, па се види оно чега реално нема, а слух тада изгледа атрофира па се предавач у моментима слабо чује. Но, на радију Слово Љубве су у емисији Збор зборила господа Хришћанска пренели управо тај део мојег предавања тако да сви па и г. Каргановић могу да се подсете. Дакле, догматске основе раскола сам поменуо, и објаснио укратко зашто су оне биле проблематичне за источне патријаршије и оце. Извињавам се г. Каргановићу што нисам испунио меру његових очекивања па говорио само о томе и што сам својих 20 минута за говоранцију желео да искористим за још нешто. И то што сам после говорио, неким чудом г. Каргановић не помиње у својем осврту, ни Савино писмо папи Хонорију Трећем, ни начин како он и брат му Стефан Првовенчани обојица помињу Немањино латинско крштење па потом миропомазање, чиме су показали да се нису плашили Латина док су сами били чврсти у православљу, него да су са њима комуницирали као нормални и озбиљни људи и хришћани, при том не издајући своје православље. Поента тог дела мојег излагања је била да покажем да Велики раскол из 1054. није свугде на исти начин доживљаван, па чак ни после два века од његовог избијања, па чак ни после латинске похаре Цариграда 1204. године. Догматске разлике на којима толико Каргановић инсистира, филиокве и папски примат, постојале су и у време св. Јована Дамаскина, Теодора Студита, Фотија Великог и стотине других светих отаца па Велики раскол није избио тада, него 1054. године у осетљивом политичком тренутку на релацији Рим – Византија. Жао ми је што су Крунић и Каргановић разочарани таквим стањем ствари у 11. веку и актерима раскола, односно што раскол није био последица њиховог ревновања за догмате и православну еклисиологију, него политичких односа и борбе за надмоћ. Једном Св. Теодору Студиту и Св. Фотију нису сметали филиокве и папски примат да буду једна Црква са латинима, иако су обе догме критиковали и називали јересју, а Крунић и Каргановић су изгледа већи од Студита и Фотија. Узгред, буди речено, Теодор Студит је у својим писмима папама Лаву Трећем и Пасхалију ове називао врховним епископима читаве Цркве који једини имају власт да дефинишу православно учење и да га намећу осталим Црквама, дакле и он сам је у неким моментима застрањивао у погрешну еклисиологију. Зато су му ти списи касније и анатемисали у Синодику православља 843. године. Ипак данас га најрадије цитирају разни псевдоревнитељи и расколници.

Plakat---Veliki-raskol

За Каргановића питања публике су била занимљивија од самог предавања. То више говори о његовом познавању историје. Један критичар ми је замерио што не поменух како је Свети Сава позвао на Атос римокатолике и позвао их да приме православље па их анатемисао када су ови то одбили. Међутим, када сам дотичног момка замолио да каже из којег извора црпе тај феноменални податак он није желео. Ја сам му пак рекао да тога нема ни код Доментијана ни код Теодосија, оба сам прочитао пажљиво више пута. Ни Крунић ни Каргановић ме ту нису оспорили, а нису ни могли јер тог момента у Савином житију заиста нема. Али ипак је по њима публика била православна, док сам ја крипто екумениста.

По питању Немањиног латинског крштења па миропомазања у Православној цркви јавио се један момак са тврдњом да се римокатолици морају крштавати сасвим поново, па је тиме испало да ни Немањино присаједињење Православној цркви није било валидно јер није био докрштен. Немам ништа против критике и супротних мишљења, али очигледно, нису сви позвани да критикују, јер да би се нешто критиковало, мора се познавати материја, а ова двојица то очигледно нису знали, па су на крају довели у питање Немањино крштење и Савину ревност за православље и тако стали насупрот оних које наводно бране.

Г. Крунић каже да се надао професионалном и душекорисном предавању, и разочарао се. Жао ми је што нисам испунио меру његових очекивања, осим тога, испоставља се да сам докторирао на историји Византије и средњег века а да нисам ништа специјално научио тако да и један лаик у том смислу може да ме превазиђе. Ове недеље сам имао два излагања на светском конгресу Византолога који се одржава у Београду, као и мој колега и саговорник Владимир Цветковић, али г. Крунића и г. Каргановића не видех тамо, а било је више сесија посвећених односима Византије и Запада, јересима и расколу.

Истине ради треба поменути и то да су критичари мојег излагања били једна бучна и прилично агресивна мањина, док је већина задржала пристојан и културан манир, ако су имали и неко питање или реч слагања, нису се могли чути нити доћи до изражаја од наших ревносних критичара. По којима сада испада да је трибина била екуменистичка и да су посетиоци сви махом устали у одбрану православља. Ако је њима тако лакше да превазиђу осећај пораза у дискусији након сучељавања историјских аргумената с моје стране и њихових неозбиљних тумачења историје, онда нека им.

Др Драгољуб Марјановић је доцент на катедри за византологију Философског факултета и учесник трибине „Велики раскол: јуче и данас“



Categories: Разномислије

Tags: , , , , , ,

164 replies

  1. Судећи према извештају са трибине и овог одговора на тај извештај и припадајући коментар стичем утисак да је између предавача и слушалаца дошло до размимоилажења. Слушаоци су изгледа више хтели да чују о оном делу требине “и сада“ а предавачи су се очекивано њиховој струци концентрисали на оно “јуче“.

    Оно што замерају критичари излагања је отприлике ово – зашто се велики раскол као једна тачка у православно-римокатоличким односима посматра изван историјског контекста и целокупног наслеђа и онда очекивано проглашава за једну политичку маленкост у сложеном и дуготрајном односу. Оно што верујем да је поента је следеће: удаљавање је имало важну прекретницу 1054. године да би се потом у различитим историјским околностима наставоло и за различите православне народе имало другачији ток. Наравно да наше потоње историјско искуство има утицаја и на став о односима са римокатолицима.

    Када се цела та прича склони у страну онда легитимно може да се каже – гледајте то је био један мали политички сукоб који је игром случаја остао хронолошки истакнут па самим тим и антиекуменистичка настојања (у смислу неслагања са приближавањем римокатоличкој цркви у овом историјском тренутку) немају никакво оправдање нити за тако нешто постоји историјски (а можда ни теолошки) утемељен разлог.

    Свака част аутору на референцама које спомиње и на учешћу на Светском конгресу византолога (о чему би могао можда да састави реч-две и за овај сајт?) али то не значи да је погодио оно што многи сматрају суштином проблема.

  2. Одслушах трибину на „Слову љубве“. Не дијелим утиске г. Каргановића, но јако ми је драго што је покренуо даљу расправу: јавна иступања су утолико боља што покрећу више питања. Камо среће да су наши медији, мислим првенствено на Политику и РТС, много опширније пратили Светски конгрес византолога, најзначајнији научни догађај у Србији више деценија уназад.
    Др Драгољуба Марјановића, знам као читалац његових добро утемељених, промишљених и срочених радова. Такође, као младог интелектуалца који не избјегава да пружи свој допринос изградњи наше историјско-црквене свијести. То није лако и заслужује поштовање, у условима када је врх наше помјесне цркве прилично резервисан, да не употребим тежу ријеч, према интелектуалцима.
    Српска интелектуална елита, грубо казано, од средине 19. вијека настајала је у отпору према Цркви. То је донекле измјењено метеорском појавом владике Николаја, мада ни он није успио да превлада доминантну „посветовљену“ матрицу друштвене елите. Парадаксолно, у вријеме комунизма, тактичношћу патријарха Германа и његових сарадника владике Саве и Данила, са једне, и зрачењем ћелијског Аве, са друге стране, интелектуална елита се приближила Цркви. Сада је готово разјурена, а „самоувјерене“ владике су се дале у потјеру за политичарима и спонзорима.
    На питање које с правом потенцира @Milos – „сада“, прије историчара су позвани да одговоре архијереји. Али, они заузети „црквеном дипломатијом“ никако да кажу јасан одговор који дугују како православнима, тако инославнима: Православна Црква Христова као Једна, Света, Саборна и Апостолска не признаје свете тајне и апостолско прејемство инославним организацијама. Ниједна саборска одлука такве врсте не постоји. Није донијета ни у „екуменистичком“ документу Критског сабора, у њему су само инославни који себе сматрају црквама позвани да се изјасне о валидности својих светих тајни и апостолског прејемства. Тај позив, наравно, јесте контрадикторан, чак до бесмислености, али управо као такав не излази „из ограде“ саборског Предања Цркве.

  3. Драги господине Марјановићу, драго ми је да смо тако брзо, захваљујући другом домаћину, овом свеправославном и свесрпском е-простору „Стање ствари“ наставили разговор. Надам се на крају добитку за Бога, и све нас.

    Ха ха ха, ха ха ха – госн. Марјановићу, насмејасте ме лепо, чисто, из срца, и на томе Вам хвала. Једном за мене, други пут за госн. Каргановића. То у вези страха, ха ха ха, ха ха ха… Када сам прво Вама, насамо, а после и госн. Цветковићу, часни презвитер ми се негде изгуби у народу, када сам Вам пришао после предавања да Вас поздравим, да кажем да ако Бог да прилике да се преслушају поново излагања бићу слободан да са Вама поделим нека размишљања писменим путем, електронски, и пожелим Вам на крају свако добро – ја сам у Вашим очима био уплашен? Н-е-ћ-е д-а б-и-д-н-е. А госн. Каргановић ће да се плаши Вас, и Цветковића? – Е, вала свашта. Само Ви, благош мени, вратите мало филм, јер, умирит се помислима да се неко Вас плаши, нећете моћи. Са тиме сте пробали и у току дискусије и видим нисте успели до сада, да се смирите. Полако, има дана. Тек кад појмите до краја дух Симеонов, Савин и Симонов биће Вам лакше. А не дај Боже, да иког крштеног икад у животу напусти страх Божији, и брига за Светињу.

    А да сам током, тачније речено концептом, контекстом излагања био иритиран, и на крају, у свом првом обраћању у малом афекту – јесам. Бити на страшном, на свештеном месту, бити на Врачару а слушати фризирање историје у дневно-екуменистичке сврхе признаћете није лако.

    Занимљиво је, госн. Марјановићу, да сте током целе вечери тамо, и сада овде, заборавили на светог Григорија Паламу, на Свете исихасте? Ако је процес дугог трајања о коме говоримо своје политичко-цивилизацијске темеље добио још у 4. веку, ако од 5. до 9. века јачају разни културно-црквени вектори који доводе до кризе и раскола за времена светог Фотија Цариградског, ако у 11. веку духовно-црквена раселина пуца тако да „Римска патријаршија отпада од Православне Цркве, јер Црква се не може разделити него се од ње може отпасти“ (о.Ј.С.Романидис), ваљда тај процес дугог трајања има свој крај – у 14. веку? У чему је поента да се не прикаже и то доживљавање ткз. Великог раскола, да се не чује Паламин „доживљај“ (који је Догађај, ако је Црква Литургија као што јесте) у Коме јесмо, и бићемо у век века?

    Верујем, госн. Марјановићу, да Ви имате техничког знања да напишете роман са поентом на различитом доживљавању током времена једног историјског догађаја, или процеса. Вишњи задатак историчара ипак није у томе. У свим тим различитим доживљајима 1054. (хмм, добро би нам данас дошла једна организација са тим именом!) код преподобног Симеона Мироточивог и светога Саве Српског, и преподобног Симона Монаха никад није било да су се фалили латинским крштењем, и миропомазањем. Гарант су на свету тајну Миропомазања гледали као на „личну Педесетницу“ (о.А.Шмеман). Тако кад отац Далибор прича о „признавању“ франачко-латинског крштења, нека слободно настави и објасни што онда онима које миропомазујемо дајемо Духа Светога ако Га имају у својим претходним сакраментима? А ја се (као и они у суштини суштине, плус дипломатија с културом дијалога) хвалим што сам вишенационалног порекла, из мултиконфесионалне породице и средине, хвалим се тиме као вољом, избором Божијим да ми ту заснује биолошку, и социолошку, и да ту кусам своју есхатолошку ипостас.

    Историчару ваља да поентира са уочавањем континуитета у развоју перцепције 1054., у раскривању суштине стања ствари – која се у Бога и Његових, у православих, налази у вектору Вере. Есхатолошки идентитет Православља је реална историјска сила, која живи упркос свих овосветских сила, а у одлучујућим моментима је дејствена и насупрот свих њих заједно. Историчар, поготово крштени, да обогати свој рад са теолошким методом, да предузме „критичку… анализу, научног карактера, на основу критеријума дијахронијског догматског сагласја Отаца Цркве. … И то зато што је сигуран и нелажан пут … богопознање, кроз боговиђење светих Отаца“ (Д.Целенгидис). Разданиће му се.

    P.S. У то име сада сви, и Ви и ја, на своје лаичке задатке.

    (наставља се)

  4. @ Срђан М. Крунић
    Ма, знамо брате, да страха, сем од Бога, немаш. Мада бих се кад је у питању метоодологија историографије ја уплашио тих медиавелиста, византолога. Бојим се да је дијахронија недовољна да им се „раздани“. ))

  5. Поштовани г-дине професоре Марјановићу, драги Брате у Христу, Драгољубе,
    Хтели Ви то или не, предметна трибина јесте била тенденциозна и јесте имала екуменистички карактер (понајвише изговореним од стране оца Далибора и г-дина Цветковића, што никако не умањује и Ваш удео). Без дуље анализе, погледајте мало боље Позивницу на трибину – по логици ствари недостаје реч СУТРА, али она недостаје за нас Православне, а за друге раскола сутра нема, неће га ни бити – на слици су ’два плућна крила’, два брата (где један са пуно љубави и топлине одржава и финансира другог, те и америчке маринце пошаље да га чувају кад овај оде са другарима на летовање на Крит… )
    Ја, Миодраг Таназовић, могу (уколико ми дозволите) да разговарам и са Вама и са оцем Далибором и са г-дином Каргановићем и са г-дином Аланџаком и са било ким на тему (рецимо) временске прогнозе за сутра и следећу недељу, али постоје ствари код којих једноставно нема дијалога, а то су (квази)разговори о вери православној, о Цркви, о римокатолицима, о унији и сл. какви су иначе разговори екуменистички.
    Хтели Ви то или не, једноставно, нема дијалога на тему
    – Да ли има хришћана ван православља, јер их нема ( и то не изговарам ни острашћено, ни некултурно, ни непристојно, већ као аксиому, свидело се то Вама или не )
    – Да ли постоји још нека Црква, сем Једне, Свете, Саборне и Апостолске, ПравоСлавне Цркве, јер НЕ ПОСТОЈИ (хтели Ви то или не, не постоји никаква друга (ни) Црква, а ни црква; бесмислене приче о теорији грана, или о два плућна крила су јако опасне, јер директно кваре чистоту Вере Православне и имају погубан утицај на људе који тек улазе у Веру, који тек добијају призив )
    – Да ли је римокатоличка организација у Ватикану јеретичка, јер јесте јеретичка
    – Да ли је било која друга протестантска организација јеретичка, јер јесте јеретичка
    – Да ли је било која друга слична организација у свету, а која не исповеда Истину Православну, јеретичка – јесте ( и то не трврдим ја, недостојан, непотребан и грешни мали хришћанин, већ Свети Оци )
    – Да ли је римокатоличка организација у Ватикану ништа друго до једна велика, у светским размерама (световно) врло моћна и утицајна мултинацинална компанија, као, на пример, КокаКола – јесте. И ништа друго.
    – Да је глава Цркве сам Господ наш и спас Исус Христос, а да је глава римокатоличке организације (сада) сам г-дин Бергољо (ово је, по Вама, претпостављам минорна разлика у исповедању вере између ’две цркве’)
    – Да ли је римокатоличка организација члан светског савета цркава – НИЈЕ драги брате Драгољубе
    – Да ли је г-дин папа (те и тренутно г-дин Бергољо) означен од стране Авве Јустина као архијеретик – јесте ( три су највећа пада у историји, драги Брате мој у Христу, историчаре, а то је Адамов, Јудин и папин – то је рекао Авва Јустин )
    – Да ли су хиљаде и хиљаде мученички пострадалих Православаца од стране латина, за шта се ови никада нису покајали, резултат љубави и тежње да ’постигне јединство’ – јер није, већ резултат вишевековног деловања латинске организације у циљу покоравања Православних јеретику-отпаднику папи.

    А све горе наведено јесте тако, хтели Ви то или не, и још нешто, такође јако важно
    Не плаши се нико било каквога разговора са било ким на тему ВЕРЕ, али бесмислени дијалози са неопокајаном ’браћом’ нису исповедање Истине Православне (свидела се она некоме, па и Вама, или не); бесмислена дружења са нехришћанима, са јеретицима, са којекаквим паганима из ССЦ, немају никако функцију да ојачају и утврде Православље, да тако мисионаре Хришчанство, тј. Православље, да исповедају оно чему су нас Свети Оци поучили и оставили и кроз Свете Саборе и кроз своја житија.
    Не заборавите да је ( само један у низу ! ) резултат тих потпуно бесмислених ДИЈАЛОГА и најновија књижица штампана под будним оком и благословом министра спољних послова Руске Православне Цркве, мастер екуменисте, г-дина Илариона Алфејева (од пре пар месеци, буквално, ваљда као хит-резултат сусрета у Хавани) у којој, између осталог, млади Руси и Рускиње – Православци који се уводе у Веру исповедају Символ вере тако да верују у ЈЕДИНСТВЕНУ, а не ЈЕДНУ Свету Саборну и Апостолску Цркву !
    На самом крају, уколико било шта од горе наведеног не верујете мени, питајте слободно оца Андреја у Манастиру у коме сам Вас први пут и видео и чуо, чућете исто и још много, много више и јаче сведочанство Истине једине Православне.
    Остајте с Богом брате Драгољубе.

  6. Архиепископ Аверкије Таушев – Духовне основе папизма

    Цитати римо-католичке догматике (опрез за Православне)

    „(Римски) папа је божанствени човек и људски Бог.Стога нико не може да суди њему, или о њему. Папа има божанску власт, и његова власт је неограничена. Њему је на земљи могуће исто оно, што је на небесима могуће Богу. Оно што је учинио папа, исто као да је учинио Бог. Његове заповести треба испуњавати као заповести Божије. Само Бог је налик папи; папа заповеда небеским и земаљским створењима. Папа је у свету исто што је у свету Бог, или што је душа у телу. Папина власт је изнад сваке створене власти, јер се она на одређени начин простире на небеске, земаљске и адске предмете, како би се на њему оправдале речи Светог Писма: све си потчинио под ноге његове. Папиној власти и вољи предато је све, и нико и ништа не може да му се супротстави. Ако би папа повео за собом у ад милионе људи, нико од њих не би имао права да га упита: оче свети, зашто то чиниш?

    Папа је непогрешив, као Бог, и може да чини све што чини Бог.

    Воља Божија, па сходно томе и воља папе, који је намесник Божији, свуда има врховну власт. Он се опасује са два мача – то јест влада над духовним и светским: над патријарсима и епископима, на царевима и краљевима. Сви људи на свету су његови поданици. Он је све, изнад свега, и у себи садржи све. Што он хвали или куди, то су сви дужни да хвале или куде.

    Папа може да измени природу ствари, да ни из чега начини нешто. Он има власт да од неистине начини истину. Он има власт да против истине, без истине и насупрот истини чини све што је њему угодно. Он може да приговара против апостола и против заповести које су предали апостоли. Он има власт да исправља све што сматра за потребно у Новом Завету, може да измени и саме Свете Тајне које је установио Исус Христос. Он има такву силу на небесима, да може умрле да узводи међу свете, кога пожели, чак и насупрот свим туђим убеђивањима, и упркос свим кардиналима и епископима који би помислили да се томе успротиве.

    Папа има власт над чистилиштем и адом. Он је Владика васељене. Својом неограниченом влашћу он све чини једино по сопственој вољи. Може да чини чак и више него што је нама или њему познато. Сумњати у његову моћ – то је богохуљење. Његова власт је виша и свеобухватнија од власти свих светих и анђела. Нико нема права чак ни у мислима да узнегодује против његовог мишљења или суда.

    Папина власт нема мере ни границе. Ко пориче врховну власт и поглаварство папе, тај греши против Духа Светога, раздељује Христа и јеретик је. Само папи је дата власт да одузима било шта од било кога и даје другоме. Папа има власт да одузима и даје царства, краљевства, кнежевине и сваки посед. Своју власт папа добија директно од Бога, а цареви и краљеви од папе.

    Папа је намесник Бога и ко то пориче лажов је. Папа је заменик Бога над добрим и злим анђелима; оно што се чини влашћу папе, чини се влашћу Бога.

    Ко се не повинује папи, тај се не повинује Богу. Све што чини папа Богу је угодно.

    Папи не може да суди нико, јер је речено: духован све испитује, а њега самог нико не испитује. Његова власт се простире на небеско, земаљско и адско. Он је подобије Христа, у његовом телу живи Дух Свети.
    Папа је господар свих, цар над царевима и узрок свих узрока.

    Папа је женик и глава Васељенске Цркве. Папа не може да буде у заблуди, он је – свемогућ, у њему је сва пуноћа власти. Он је изнад апостола Павла, јер по своме призвању стоји покрај апостола Петра. Стога он може да приговара против посланица апостола Павла и да издаје заповести противне његовим посланицама.

    Оптуживати папу значи грешити против Духа Светога, што се неће опростити ни у овом, ни у будућем веку.
    Тројна круна папе означава његову тројну власт: над анђелима на небесима, над људима на земљи и над демонима у аду.

    Бог је папиној власти препустио све законе, а сам папа је изнад свих закона.

    Ако би папа изрекао мишљење против суда Божијег, онда суд Божији треба да буде исправљен и измењен.

    Папа је светлост вере и одсјај истине.

    Папа је све над свима и може све.“

    Завршени цитати римо-католичке догматике

    Ово је дословно одлука Првог Ватиканског концила, донета за време римског папе Пија IX 1870. године! Не у нека далека времена средњег века, него тек у прошлом веку, пре око сто година!

    Знају ли за такву одлуку сви православни хришћани? Да ли за њен текст у целини знају чак и сами римокатолици?

    Тешко! Јер савест и здрав природни осећај поштеног човека не могу да се помире са тако богохулним «догматом», који смртном човеку, ма колико он високо стајао на лествици црквене јерархије, приписује оно што је својствено само Богу!

    А ако знају, онда тиме доказују своју безочност и беспринципијелност, јер такву «цркву», која је допустила проглашење таквог «догмата, признају за благодатну Христову Цркву у чијем се крилу може добити вечно спасење.

    Ова богохулна одлука остаје на снази и дан данас, будући да ниједним другим актом није стављена ван снаге, мада је сасвим недавно заседао Други Ватикански концил (1962) који је имао власт да то учини.

    Јасно је и због чега – јер би укидање такве одлуке значило у корену поткопати свој престиж у очима читавог света и уништити вековни духовни темељ на коме је била подигнута та латинска «црква», која се формално одвојила од светог Православља 1054. године, и то управо због лажног учења о првенству и непогрешивости римског папе као тобожњег «намесника Христовог».

    О томе да ова одлука и даље остаје на снази посебно јасно и упечатљиво сведочи служебник на црквенословенском језику који је недавно издат у Риму, где међу додацима за руковођење свештенику налазимо и следећи текст многољетствија римском папи, који треба да се возглашава приликом богослужења:Цитат римо-католичке догматике (опрез за Православне)

    „Спокојан и миран живот, здравље и спасење, и у свему добар труд подај Господе најсветијем, најблаженијем васељенском Архијереју и Оцу нашем (име), пастиру пастира, непоколебљивом камену и утврђењу вере и побожности, кључару Царства Небеског, епископу Богоспасаваног великог града Старог Рима, папи и патријарху целе васељене, наследнику светог и свехвалног првоврховног апостола Петра и намеснику на земљи Господа нашег Исуса Христа, и сачувај га на многаја љета“.Завршени цитат римо-католичке догматике

    Но ево, без обзира на све то – потпуно игноришући овај заиста на небо вапијући основни и главни лажни догмат папизма, који буквално обоготворује римског папу, чак му даје право да по сопственом нахођењу преиначује Богооткривено Свето Писмо Новог Завета и да проглашава нове догмате за које древна Црква није знала – Константинопољска патријаршија је данас фактички већ ступила у молитвено општење са од Православља одвојеним папизмом. На тај начин, нова «Унија» са Римом већ је закључена, о чему нам саопштава и светска штампа.

    Зар то није одступање од Православља? И куда даље ићи?

    Довољно је овлаш се упознати са новим «исповедањем вере» које тек што је одобрено од стране Константинопољске патријаршије, па да се човек у то увери!

    Но, и поред тога, они што су се удаљили од наше Руске Православне Заграничне Цркве – која је себи од самог почетка поставила задатак да чистоту Православља чува неизмењивом, не обазирући се ни на какве лукаве утицаје времена, и да буде непомирљива према непријатељима Христовим који у последње време тако упорно и жестоко нападају истинску Цркву – усуђују се да нас оптужују због тога што се тобоже одвајамо од «Васељенске Цркве» и прекидамо општење са њом!

    Константинопољска патријаршија и сви они који јој се потчињавају и одржавају општење са њом, без обзира на одлучне кораке које је она учинила у одступању од Православља, никако не чине Васељенску Христову Цркву, на општење са којом сви православни хришћани треба да се поносе.

    Глава Васељенске Цркве је Сам Христос (а никако не римски папа), њени благовесници и стубови су свети апостоли, велики васељенски учитељи и светитељи – Оци Цркве и сви истински подвижници православно-хришћанске вере и побожности које поштујемо као свете угоднике Божије – од њих се не одвајамо и општење са њима не прекидамо, него им се, напротив, клањамо, и молитвено их поштујемо.

    А на земљи у састав Васељенске Цркве не улазе они што се само на речима називају «православнима», него они који заиста свето и ненарушиво чувају Свето Апостолско и Отачко Православље, не иду «у корак» са богоодступничким временом и не чине уступке богоборцима и непријатељима Христовим. То су – епископи који право управљају Речју Истине Христове, презвитери и ђакони који су у свему послушни својим верним епископима, и верни хришћани који живе по јеванђелским заповестима, чувајући правила свете Цркве.

    Ето шта је Васељенска Црква!

    Са том Васељенском Црквом ми не прекидамо општење и не мислимо да га прекинемо, јер нам је оно драгоценије од свега земаљског! А са непријатељима Христовим, са богоодступницима и богохулницима нећемо да идемо. Ми можемо само да их позовемо да се обрате на пут истине – исконски двехиљадегодишњи пут истинске Христове Цркве – а не да сервилно и улизички идемо у корак са њима по стазама овога света који у злу лежи, по науци света, а не по Христу. «Ми смо дужни да служимо не времену, него Богу» –овај велики завет стуба и оца Православља, светог Атанасија Великог заборављају савремени патријарси и они који су са њима. Али ми нећемо да га заборавимо!

    Архиепископ Аверкий (Таушев)
    С какой „вселенской церковью“ учат нас объединяться?
    Духовные основы папизма

  7. Мени су јако запарале уши ове речи Др. Драгољуба:
    Једном Св. Теодору Студиту и Св. Фотију нису сметали филиокве и папски примат да буду једна Црква са латинима, иако су обе догме критиковали и називали јересју, а Крунић и Каргановић су изгледа већи од Студита и Фотија. Узгред, буди речено, Теодор Студит је у својим писмима папама Лаву Трећем и Пасхалију ове називао врховним епископима читаве Цркве који једини имају власт да дефинишу православно учење и да га намећу осталим Црквама, дакле и он сам је у неким моментима застрањивао у погрешну еклисиологију. Зато су му ти списи касније и анатемисали у Синодику православља 843. године.

    Они су били у Цркви у којој су биле филиокве и папски примат (по части а не по власти јер онда чему Васељенски Сабори ако је папа имао сву власт) јер су покушавали да сачувају јединство Цркве тако што би папу и присталице филиокви убедили у јеретичностн њихових ставова. Када су временом паписти дошли до тога да они „анатемишу“ Истиниту веру одна су сами доказали своје отпадништво од Цркве и Истине и Православнима није ништа друго преостало него да свима кажу Анатемисањем јеретика да су они Јеретици. А причати о томе како то није сметало јединству Цркве је извртање истине јер тада су сви били иста Црква само што су неки људи имали искривљена мишљења о Истини. И пошто се нису дуго времена покајали за своје измишљотине Бог је допустио да отпадну од Цркве. А то да су тада Хришћани на западу били јеретици а Православни имали јединство са њима је злонамерна (мада можда и несвесна али ђаволом убачена) неистина. Тако ако се и ови арихјереји и доктори и паметњаковићи не одрекну својих злих мудровања и њих не дај Боже чека иста судбина као паписте. Јер као што смо видели Бог је дуго трпео њихове измишљотине у Цркви али их је 1054. одсекао и рекао доста. То што је неко доктор или папа или не знам шта не значи Богу ништа јер он гледа ко је у Истини и има дела Истине тј. Љубави.

    Свима топло препоручујем да прочитају овај текст Св. Игњатија Брајнчанинова о јеретицима. Ко има нешто после тога да каже против његових речи нека је Бог на помоћи јер је на клизавом путу у мрачне дубине…

    Текст у доњем делу на линку

    https://svetosavlje.org/sr/enciklopedija-pravoslavnog-duhovnog-zivota/12/#03

  8. Млађахни византоложе Драгољубе М. хоћете ли бити љубазни да одговорите на следећа (најосновнија) питања:

    1. Верујете ли (дословце) да је Бог створио свет за 6 дана (а да је 7. дан починуо)?
    2. Верујете ли (дословце) да је Бог створио Адама од праха земаљског?
    3. Верујете ли (дословце) да је Бог створио Еву од Адамовог ребра?
    4. Верујете ли (дословце) да је змија преварила Еву, а Ева потом навела и Адама на исти грех?
    5. Верујете ли (дословце) да су Адам и Ева због тог греха протерани из Раја?
    6. Верујете ли (дословце) да је Каин убио Авеља?
    7. Верујете ли (дословце) да је Мојсије с помоћу Божијом раздвојио Црвено Море?
    8. Верујете ли (дословце) да је Мојсије од Бога лично добио 10 Божијих заповести?
    9. Верујете ли (дословце) да је Бог учинио да звук труба сруши зидине Јерихона?
    10. Верујете ли (дословце) да је Мајка Божија Марија била девица?
    11. Верујете ли (дословце) да је Марија безгрешно зачела и да је родила Бога који се оваполтио као човег Господ наш Исус Христ Син Божији који је са Оцем и Духом Светим Једно Тројство?
    12. Верујете ли (дословце) да је Христ претворио воду у вино?
    13. Верујете ли (дословце) да је Христ ходао по води?
    14. Верујете ли (дословце) да је Христ васкрасао Лазара који је мртав већ заударао распадајући се?
    15. Верујете ли (дословце) да је Христ разапет на крсту, да је погребен и да је и недељу Васкрсао 3. дан по распећу?
    16. Верујете ли (дословце) да се Христ потом приказао Апостолима и да је Апостол тома ставио прст у Његове ране?
    17. Верујете ли (дословце) да се Христ обратио Савлу речима: „Савле, зашто ме гониш?“ (после чега је Савле постао Павле)?
    18. Верујете ли (дословце) да су Свети Апостоли васпоставили Цркву Божију Православну на земљи?
    19. Верујете ли (дословце) да се после папске шизме тзв. римокатиличка „црква“ одвојила од Једне Једине Христове Православне?
    20. Верујете ли (дословце) да је римокатоличка шизма директно довела до стравичних злочина римокатоличких „Хрвата“ у Магдебургу (у коме је на порталном камену до када црква у II Светском рату није оштећена стајало: „Сачувај на с Боже куге, глади и Хрвата“)?
    21. Верујете ли (дословце) да је римокатоличка „црква“ (заједно са шизмом од шизме – тзв. реформистичком „црквом“) имала удела у насилном „покрштавању“ и геноциду над десетинама милиона северни и јужноамеручких Индијанаца?
    22. Верујете ли (дословце) да је римокатолички папа подржавао исте такве злочине над србима у II Светском рату?
    23. Верујете ли (дословце) да су „Хрвати“ једини од Адама и Еве имали концентрационе логоре за децу (пре свега српску, а онда и јеврејску и циганску)?
    24. Верујете ли (досовце) да су римокатолички „свештеници“ клали Србе?
    25. Верујете ли (дословце) да за то време кардинал Алојзије Степинац није макар осудио те стравичне злочиине?
    26. Верујете ли (дословце) да је римски папа истог тог Степинца прогласио „блаженим“?
    27. Верујете ли (досовце) да римски папа размишља да истог тог Степинца прогласи за „свеца“?

    Драгољубе М.одслушао сам Ваше излагање на трибини о „расколу“, прочитао Каргановићев коментар о Вашем излагању и овај Ваш садашњи одговор Крагановићу!

    Драгољубе М. ако су сви Ваши одговори на постављених 27 питања „Да“, крајње је време да потражите помоћ психијатра, јер је очигледно да имате озбиљних психичких проблема, услед патолошки подељене и међусобно супротстављене личности, али ако постоји макар и један једини одговор (од 27) који је „Не“, не видим шта вас чини компетентним да у трибини о „расколу“ уопште учествујете, поготово са оним сувопарним небулозама које сте, промашивши тему износили!
    Ваше „набифлане податке“ из историје Византије можете да продајете само клинцима који су јуче изашли из средње школе (а који Вам се очигледно смеју иза леђа, а што још очигледније Ви ни до дана данашњег нисте схватили ни приметили)!
    Не зна се која је ситуација гора по Вас: да ли да као агностик гворите о Православној Цркви и отпадању римокатоличке шизме (дакле као потпуни ДИЛЕТАНТ по питању Цркев и вере) или да се, ако сте верник и припадник Српске Православне Цркве, очигледно што пре морате обратити психијатру за стручну помоћ!

  9. У другом пасусу свог коментара упућеном надобудном византологу Драгољубу М. (други пасус после постављених питања мог претходног коментара) можда нисам био најјаснији:
    Није Драгољуб М. кандидат за психијатријског пацијента ако верује да су свих 27. одговора истинити, јер они то јесу (што наравно сваки Хришћански верник и припадник СПЦ зна), већ ако то и Драгољуб М. зна, а у стању је онако да се „напаметује“ током поменуте трибине (тако да не стави акценат на тих 27 истина, већ да „филује“ излагање подацима који апсолутно, осим као „историчарске пикантерије“, не осликавају суштински однос Православља и римокатолицизма, а везано за „раскол“), е онда Драгољуб М. ЗАИСТА има озбиљних психичких проблема!
    Али ако Драгољуб М. не верује да су 27 тврдњи (изнетих у виду питања) истина, па с којим правом уопште узима себи слободу да говори о „расколу“?
    У том случају Драгољуб М. није Православни Хришћанин (дакле атеиста је, агностик или чак припадник неке друге „вере“) па је не само промашио тему, везано за „раскол“ већ уопште не разуме суштину вере Једне Једине Истинске Хришћанске и Православне, па му то дође као кад би продавац празилука на Каленићу узео себи за право да држи предавање о квантној физици (мада ме не би изненадило да у данашњеој земљи Србији, квантни физичар продаје „лукац“ на пијаци, те можда нисам дао најсјајнији пример)!
    како било, можда је највећа кривица организатора што је на поменуту трибину уопште позвао Драгољуба М. да као крајње некомпетентна особа говори о било чему, а везано за Црквена питања (поготово „велики раскол“)!

  10. @СРБОЉУБ
    Да станемо само код 1. Верујете ли (дословце) да је Бог створио свет за 6 дана (а да је 7. дан починуо)?
    Да ли си ти упућен да је преко 90% Отаца ово разумевало у алегоријском смислу? Дакле, не дословно. Према теби, 90% Отаца нису православни. Оволико лупање је заслужно дивљења…

  11. @ Марко Радаковић
    Да не станемо само код 1. већ да наставимо даље до 27.
    Марко Радаковићу не верујем да је ико икад „одвалио“ небулозу коју си ти одвалио (а срећом остао си жив)!
    Проблем код вас новокомпонованих квази-православаца и јесте у томе што ПОЈМА НЕМАТЕ нити о Светом Писму нити о Православљу!
    Нико никада од Православних свештеника то није разумевао у некаквом „алегоријском“, већ у дословном, јасно написаном смислу, који је ДОГМА!
    Дакле Бог је створио свет за 6 дана и … тачка!!!
    То је црквена ДОГМА и то је тако!
    Нема ту никакве „алегорије“!!!
    И као што је то ДОГМА, тако постији и Символ вере у коме се јасно ствари дају до знања!
    или у то верујеш и Хришћанин си или ниси Хришћанин!
    А за твоју информацију НИКАДА НИ ОД КОГА СВЕШТАНИКА НИСАМ ЧУО ДА НЕ ВЕРУЈЕ У ТО ДА ЈЕ БОГ СТВОРИО СВЕТ ЗА 6 ДАНА, аналфабето!
    такав свештеник нер постоји, јер у супротном не би био свештеник!!!
    Православно Хришћанство признаје „Постање“ Старог Завета и сматра га ДОГМОМ и дословном истином!
    Страшно је што себе данас квазикомунисти и дијалектички материјаслити који у Бога Створитеља не верују, називају Хришћанима, а о својој религији појма немају!
    А ти си заиста „ован“ предводник таквих и то захваљујући незнању ОСНОВНОГ!

  12. @СРБОЉУБ
    Никад нисам срео православног свештеника који говори то што ти снијеш. Пошто овде не иду линкови, прекопирај у претраживачовај наслов:
    ВАСИОНА, КОСМОС, ЖИВОТ – ТРИ ДАНА СТВАРАЊА, Интервју са протојерејем Леонидом Ципином. Пошто ти не можеш да читаш Оце, онда барем овај текстић прочитај. Та хереза коју заступаш је став америчких креационистичких секти. Толико си необавештен да не знаш ни чије ставове браниш:)))

  13. @ Марко Радаковић
    То да ћеш „ископати“ неког не сумњам, али пробај да укључиш мозак:
    Сваки верни Православни Хришћанин верује у Бога!
    Бог може апсолутно све (то никада нити један једини Хришћанин није доводио у питање, јер у супротном не би био ни верник, ни Хришћанин)!
    Ко си ти (или било ко други) да Богу одређујеш да ли Он може створити свет за 6 дана?
    Да је хтео, могао је да га стводи и за 10 минута!
    Само Он зна како и зашто га је стварао 6 дана, а ни теби, ни мени неће подносити рапорт, нити ће се правдати зашто је нешто учинио или није!
    Шестодневље је ДОГМА и оно се у Хришћанству не доводи у питање (ни толико не знаш о Православљу)!
    Ципин кога наводиш (Бог да му душу прости и нек му Рајско насеље да) је био протојереј (народски поп или прота), који је пре него што је ушао у Цркву, студирао физику и то у совјетско време.
    Као и већини у тадашњем СССР-у и њему је мозак био трован марксизмом, лењинизмом, дијалектичким материјализмом и дарвинизмом!
    Срећом, Ципин је очигледно интутивно осећао љубав према Богу, која је код њега на крају преовладала.
    Нажалост, „црв“ који му је убачен у младости га је мучио и када се окренуо религији и духовности, што се све јасно види из његових нажалост неуспешних покушаја да помири материјалистичку физику тог доба и Православље!
    У време када се бавио физиком, готово до ниво „научне догме“ је доведена и истицана само једна најобичнија теорија (једна од многих), а која је данас све више оспоравана: теорија о „Великом праску“.
    Прота Ципин је веровао у ту теорију, очигледно не као у теорију већ као у аксиом (што је била огромна грешка, али надајмо се, слава Богу, да добри прота, физичар Ципин није имао већег греха од тог)!
    Наш ниво знања из области природних наука је веома дискутабилан (оно што данас јесте и што важи, колико сутра није и испостави се готово ништавним)!
    Зато је веома незахвално покушавати објаснити Божије ствари на начин како ми данас физички поимамо свет!
    Дакле упркос ЈЕРЕСИ коју је заговарао попа Ципин, Шестоднеље је у Православном Хришћанству (једном и једином Хришћанству, јер све остало су јереси и секте) ДОГМА, а то значи да се не доводи у питање јесу ли 6 дана дани, еони или ко зна шта друго!
    Шеста дана је шест дана и то је оно чему нас Православна Хришћанска Црква учи и… тачка!
    Једино што је чигледно из свега је то да ти ПОЈМА НЕМАШ о Православљу, да си понешто напабирчио онако са стране, а пошто је очигледно и то да си затрован дијалектичким материјализмом, попут Ципина, безуспешно покушаваш да помириш бабе и жабе!

  14. Србољубе,

    Зар не примећујете да „глас је Јаковљев, али руке су Исавове“ (1. Мој, 27:22)

  15. @СРБОЉУБ
    „Шестоднеље“ није догма. На ком сабору је проглашена? Узми први том Јустинове догматике и тамо нећеш наћи једне једине речи о томе а расправља се и тврди како је Бог творац видљивог и невидљивог света. Све што се тврди у Библији је да је у 6 фаза стваран свет. Нема дана од 24 сата јер није било сунца и месеца којим би се они мерили, јер су створени у четврти „дан“.
    Такође, нема првог дана јер тај дан је „јом ехад“ на јеврејском, што значи дан један. После иде бројање.
    У Православљу је само Јефрем Сирин тврдио да је реч о буквалним данима, ниједан други од великих отаца. Можда се нађе и неки други, али је то само њихово приватно мишљење.
    Зато су „дани“ код великих отаца поређени са епохама света. Тако у Златоустог, Василија Великог, Атанасија, Амброзија, Августина… А сви они су били православци.
    Лазићу је боље да не гледа глас него смисао реченог, а можда је и он прешао у америчке креационисте… Верујем да ову будалаштину ни Артемије не заступа. Јер зна да Библија вели да је у Божијим очима 1000 година као један дан…

  16. Лазићу је боље да не гледа глас него смисао реченог, а можда је и он прешао у америчке креационисте…

    Прилично нерадо, али ипак („Истина је Једна и у Једном“) морам рећи да је Марко Радаковић = Зоран Ђуровић, римски доктор. У неким случајевима то није битно, заправо у већини случајева, а у овом је битно, и они који мало дуже памте знаће зашто сам морао да откријем овај идентитет коментатора (мада је ваљда већини присутних и било јасно). Ако већ неко протура римску пропаганду, онда морамо да знамо (т)ко је.

    Александар Лазић

  17. @ Александар Лазић
    Потпуно је небитно ко шта каже, ако је тачно то што каже. А ти и сам знаш да сам у праву. Ако папа вели да је Исус Бог, а вели, ти ћеш рећи да није? Тачно је да сам докторирао код католика, али сам завршио и БФ СПЦ, као што сам и ЗВАНИЧНИ свештеник у Православној Цркви, као што је и св. Николај Велимировић завршио богословију, али је био старокатолички доктор (то је једини стварни његов докторат, друга 2 су легенде, не постоје).
    Него, нисам знао да си и ти постао амерички креациониста…

  18. @Марко Радаковић
    Па ово је већ комично!
    Па то је као да питаш на ком Васељенском Сабору је прихваћен (догматизован) Стари Завет?
    Па самим тим што је Господ наш Исус Христос рекао да није дошао да поништи старо, већ да донесе ново, Стари Завет (а поготово Књига Постања, као део Петокњижја) је догматизован ни мање, ни више, него од стране Господа Исуса Христа Лично (нешто што нам је речено да је прихваћено као апсолут и непромењиво од Бога Самога)!
    То само показује колико немаш појма о Хришћанству!
    Генезис је постојао пре него се Господ оваплотио у човеку (временски још пре Безгрешног Зачећа), па самим тим претходи свим Васељенским Саборима на којима уопште не мора бити ПРОГЛАШЕН за догму да би био догма!
    Нешто се једноставно ПОДРАЗУМЕВА!
    Уосталом питање дужине трајања дана у Постању се у СПЦ почело постављати релативно скоро (засигурно и проверено знам да су они који су дипломирали пре 6 година на београдском Богословском факултету учили да „јом“ значи „јом“, тј. да дан значи дан, никако еон или ко зна колико дуг временски период)!
    А онда су почеле новатрије, на које су се неке очигледно у вери Православној неучвршћене и екуменизму склоне српске владике примиле као „луд на брашно“!
    А докле то иде код новотараца (којима очигледно припадаш, дакле код екуменистичких ЈЕРЕТИКА), нека ти најбољи пример буде то да је главни идеолог БФ СПЦ постао ЈЕРТЕТИК и ОТПАДНИК ЈОВАН ЗИЗЈУЛАС чије небулозе једнаке Аријевој јереси се помно изучавају у Београду, малтене озбиљније и детаљније него Свето Писмо!
    Поменути **** се усудио чак да постави питање бесмртности људске душе, па својим скудоумним људским мозгићем закључио како је душа створена, а што је створено има почетак, па мора имати и крај, а ове наше будалесине се ухватиле тога, па ни мање, ни више прогласише људску душу смртном (да је ишао на часове математике у основној школи Зизјулас би могао да чује и то да поред праве која нема ни почетак, ни крај, постоји и полуправа која има почетак, али нема крај, дакле Богу ништа лакше него да створи људску душу када пожели и то као бесмртну и вечну)!!!
    Пре 100 год. у СПЦ никоме није падало напамет да дан проглашава периодом (и пре много мање од 100 година такође)!
    Није то никакав „амерички креационизам“, већ тумачење онога што јасно и недвосмилено пише!
    Да је Бог хтео да дан буде „период“, па рекао би нам да се ради о периоду (такође би био јасан у томе да нам скрене пажњу да тај дан не траје 24 часа, већ много дуже)!
    Срећом, у односу на јеретичким екуменизмом затровани београдски БФ, постоји и онај у Србињу (Фочи) на коме још нису прошле будалаштине које трују мозак младим богословима у Београду!
    Али зашто је то уопште важно?
    Па зато што си се немајући другог аргумента ухватио за дужину трајања дана, одвлачећи дискусију на другу страну, да не би било очигледно да си јеретик и екумениста!
    Јер суштина је у 18 „Црквених Истина“ и осталих 9 (до 27) која су НЕПОБИТНЕ ИСТИНЕ!
    Пази мудраца: „Да папа вели да је Исус Бог…“
    Па то је јако јефтина демагогоја која је својствена управо јеретичким екуменистима!
    Тачно је да није било ни сунца и месеца, али Стари Завет није писан у тренутку стварања света, већ потом, када нам је нама пријемчивим и већ познатим терминима дато да знамо (кроз Богом надахнуте писце), речен термин!
    Зашто неко пре појаве Чарлса Дарвина и „модерних наука“ није постављао питање дужине трајања дана?
    Па зато што зло дарвинизма још није убацило демонску сумњу у Богом надахнуту реч!
    Е па кад је требало да се на неки начин усклади уз многе научне истине и намерно подметнута и вешто замаскирана геолошка лаж, е тад је почело колебање и тумачење дана као година, период, еон или ко зна чега све не!
    Зашто се Свети Сава или рецимо много после њега Арсеније Чарнојевић није бавио дужином трајања Божијег дана у Постању?
    Па зато што је њихова вера била далеко већа од наше и њима се подразумевало да дан значи дан (они нису одрастали на пионирској литературу типа „Када је човек био бог“ или масонску Зенона Косидовског типа „Библијске легенде“ и сл.)!
    Што би рекао Свети Вукашин из Клепаца: „Само ти дете ради свој посао…“, дакле само ти екуменисто и јеретиче лапрдај своје, а моја маленкост ће се, попут осталих Православних Срба, држати реченице блаженопочившег (а у Бога се уздам. једног дана и Светог) Патријарка Павла и његове чувене реченице: „Папо, добро недошао у Србију“ (или као што један правоверни, антиекуменистички владика СПЦ – да га не именујем сада – рече: „Можда ће папа и доћи у Србију, али сам сигуран да се одавде тешко жив вратити“!)!!!

  19. @Марко Радаковић
    И још нешто (умало да заборавим):
    Пази ти молим те докле иде твоја гордост, дрскост и самиљубље (до чега врло лако доводи јерес екуменизма) – ти ни мање, ни више, него поредиш себе са његовом светошћу Николајем Српским!!!
    А пошто си се ухватио „америчких креациониста“ као пијан плота, чисто да те обавестим:
    нико до тих несрећних „америчких креациониста“ ко год да су и какви год да су, није поклао 36.000 козарачке деце до 11 година старости, нити је „благосиљао“ оргијање својих свештеника (ако уопште имају такве) у Дракулићима, није оснивао концентрационе логоре за српску децу. није имао „Фра Сатану“ и сличне њему, који су своје злочине вршили уз „благослов“ римокатоличког кардинала Степинца, а који је за све то добио „благослов“ римског папе Пија, са чијим сатанистичким наследницима демонског римокатолицизма ви екуменисти покушавате да нас натерате у јединство (пу, пу, далеко било, Боже ме сачувај и саклони)!!!
    Дакле чак и ти „амерички креационисти“ (које ти помињеш, а не ја, који ти само одговарам на поменуто) су сугуран сам Богу ближи од сатанине ****** **** римског папе и сатанистичке лажне „цркве“ римокатоличке!
    Толико о томе!!!

  20. Значи, Римски нам се маскирао у Марка , па витла својим екуменским буздованом по нама православнима!?
    Случајност или не: и џелати по правилу носе маску кад извршавају туђе пресуде!
    Захваљујем Лазићу на демаскирању овог бездушног папског џелата.

  21. @Антиекумениста (и антикомуниста)
    Хвала на дивном и изнад свега сврсисходном коментару! :)))

  22. @Александар Лазић и Стање ствари
    Има једна стара народна: „Заклела се земља Рају да се тајне све сазнају“, мада и она: „У Цара Тројана козије уши“ није за бацити!!! :)))

  23. „Банкстери, Христери и Гангстери!
    -Нема издаје, само превара-

    Ако се пореде Банкстери, Христери и Гангстери – свој глас дајем за Гангстере!

    Банкстери су своју власт засновали на причи о крвном сродству са лозом Исуса Христа, оном за коју Христери тврде да не постоји.

    Али: Сарађују међусобно! Банкстери по основу крви Исусове , а Хистери по основу легитимације чувара Духа Исусовог!
    И једни и други су издали и крв и Дух Исусов, па је у питању класична превара, криминалистички, правно и теолошки, лако доказива.

    Копља се ломе око алата којим су Банкстери овладали светом, са расправама око висине камата, стварања виртуелне вредности новца као отелотворења преваре, док се о превари и њеној суштини заснованој на причи о крвном сродству са Исусом уопште не дискутује, те се прећутно Банкстерима признаје право порекла, а онда се некако подразумева да се Божија деца не смеју критиковати, јер би се тиме критиковао и њихов тата, лично!

    Христери су постали машине Банкстера – удружено су одустали од својих лажних принципа Правде и Истине и они не могу бити издајници!
    Банкстери и Христери нису никога издали – они су преваранти!

    Варали су по основу прича о свом светом пореклу, односно по основу поседовања Легитимација Чувара Духа Исусовог.

    Докази: Банкстери су својим каматним алатима преварили цео свет, увукли га у дужничко ропство како би тај исти свет увели у стање хаоса и тако припремљеног га предали свом савезнику, Христерима, који би га у таквом стању предали у власт Сатани, којем су се заклели, са циљем да се Сатана зацари….
    Ово је суштина преваре, основа старог договора од времена пропасти Римског царства – ту нема издаје, јер они никада нису ни били прави настављачи свог родоначелника, Исуса, нити су били стварни чувари Духа Исусовог.

    Банкстери и Христери су преваранти, њима се бави криминалистичка полиција, тужилаштва и судови. Римски папа ово потврђује својим изјавама да рат траје – уплашени кривац више не може да крије своју превару.

    Даље-за читање или регистрацију-клик на:http://www.xn--80acmfgbreof2cf.xn--90a3ac/tema.php?id=157

    Драган Славнић

  24. https://pravoslavljepzv.wordpress.com/2015/09/28/filipinci/
    ево што се тиче крштавања Латина који од времена Св Саве нису остали “само“ на филиокве и примату папе, него додаоше низ јереси као и Бого-хула, Анино безгрешно зачеће, пургаторијум, чистилиште итд односно нека свако погледа одлуке Првог ватиканског концила и папе Пија, па нек процени а на горњем линку ето како то раде браћа Руси везано за пријем католика само миропомазањем, код њих је пуно крштење јер управо од времена Св Фотија погледајте само колико су још даље отишли у прави сатанизам то већ није тајна, сатански “благослов“ папе роговима, затим шртвовање мале деце и пијење крви код језуита итд

  25. који је то Сабор јасно и категорично одбацио валидност крштења у латина и који наређује да се римокатолици примају Крштењем. Одговорићу Вам:

    То је Сабор у Цариграду 1755. године, чије су одлуке потписала три источна патријарха – Кирил Константинопољски , Матеј Александријски и Партеније Јерусалимски, који одбацују папско крштење као јеретичко и неправилно.

    Сабор у Цариграду, 1450. године осуђује лажну унију усвојену од Ферарско-флорентинског сабора и јеретичка учења у Латина.
    – Сабор у Цариграду 1722. године: „… Избегавајте лажи и новотарења Латина који не да се се не придржавају нити једне догме и тајинства Цркве, него нема коју нису оскрнавили и изменили.“
    – Сабор у Цариграду 1838. године: „Да се истинска чада Источне Цркве сачувају од богохуљења Папизма … од понора јереси и душепогубних падова папским обманама … да знају колико се разликујемо ми православци и римокатолици , да не падну у заблуду створену софизмом и новотаријама ових душепогубних јеретика … засновани на измишљотинама и сатанској јереси „.
    – Сабор из 1848. године (у Цариграду) такође веома ауторитативан, чију су Посланицу потписала четворица патријараха.
    Jеросхимонах Димитрије Зографски о томе да ли су римокатолици јеретици
    ОДГОВОР ПРОФЕСОРУ ЈАНАКИЈЕВУ РАДИ РАЗРЕШЕЊА НЕДОУМИЦА

    https://pravoslavljepzv.wordpress.com/

  26. – Сабор у Цариграду, 1450. године осуђује лажну унију усвојену од Ферарско-флорентинског сабора и јеретичка учења у Латина.
    – Сабор у Цариграду 1722. године: „… Избегавајте лажи и новотарења Латина који не да се се не придржавају нити једне догме и тајинства Цркве, него нема коју нису оскрнавили и изменили.“
    – Сабор у Цариграду 1838. године: „Да се истинска чада Источне Цркве сачувају од богохуљења Папизма … од понора јереси и душепогубних падова папским обманама … да знају колико се разликујемо ми православци и римокатолици , да не падну у заблуду створену софизмом и новотаријама ових душепогубних јеретика … засновани на измишљотинама и сатанској јереси „.
    – Сабор из 1848. године (у Цариграду) такође веома ауторитативан, чију су Посланицу потписала четворица патријараха.

    да Вам јасно укажем који је то Сабор јасно и категорично одбацио валидност крштења у латина и који наређује да се римокатолици примају Крштењем. Одговорићу Вам:

    То је Сабор у Цариграду 1755. године, чије су одлуке потписала три источна патријарха – Кирил Константинопољски , Матеј Александријски и Партеније Јерусалимски, који одбацују папско крштење као јеретичко и неправилно.

    Jеросхимонах Димитрије Зографски о томе да ли су римокатолици јеретици
    Posted on 07/10/2016 by Православље Живот Вечни
    ОДГОВОР ПРОФЕСОРУ ЈАНАКИЈЕВУ РАДИ РАЗРЕШЕЊА НЕДОУМИЦА
    https://pravoslavljepzv.wordpress.com/

  27. @Срб Соко
    Да ли те је неко обавестио да сабор из 1756 је био локални сабор и управо зато што је донео одлуку против васељенских сабора, те одлуке нису прихваћене ни од једне православне цркве? Има леп текст о томе од архим. Погодина… То што се неко позива на тај орос показује само његову глупост а не валидност тог ороса који је против кан. 7 Другог васељенског сабора и кан. 95 Трулског сабора.

  28. Ја, као марксиста у покушају, заиста уживам у надгорњавању неких који себе проглашавају за врхунске ауторитете у тумачењу вере. Просто не могу, да верујем, да не успевате да се око било чега усагласите! Откри нам Лазић, ко се крије иза Марка, али нем не откри ко се крије иза осталих? Увек сам заговарао, да о озбиљним темама, посебно, као ова, морају коментатори да се представе. Колико је мени познато, највише школе има мој најдражи јеретик. Сви остали, с обзиром, да се крију иза псеудонима су никакви ауторитети за ову тему. Најгоре од свега је, што незналица, као ја, ништа не успева да разуме у паметовању Србољуба, Миодрага, Срб сокола и сличних анонимуса, који иза себе немају ништ.

  29. @слободан млинаревић
    Марјановић је млад доктор, један од ментора му је био наш прослављени византолог Радивој Радић. А овде се појављују људи из Зоне Сумрака, и износе ствари као онај Деретић (Срби народ најстарији). Интересантно је да се чак и Борба за (не)веру скоро дистанцирала од суманутих сплеткарошких теза овог лика.
    Мада примећујем да и мој најдражи комуниста овде има прилику ретко да коментарише.:)) Уосталом, знамо како се поступало са јеретицима:)))

  30. @Марко Радаковић

    Ништа ти роде не знаш!
    Јер да ишта знаш, не би се хвалио својим „римским докторатом“, којим можеш да импресионираш само по којег сеоског проту (а питање је да ли и њега), већ би се покрио ушима и … !
    Па подаци које помињеш и на које се позиваш, данас може да „изгугла“ сваки основац бре и за то му не треба др!
    А што се твог „римског доктората“ тиче (као и „римских доктората“ теби сличних са ових простора) могу само да те упознам са чињеницим (не можеш је се сећати, јер тада ниси био ни сперматозоид), да су у „Титино време“ Хрвати исто тако пуштали Шиптаре да завршавају медицину и остале „факултете“ по Загребу и АВНОЈ-евској „Рвацкој“ иако нису знали ни речи српског, а не мали број њих (као и муслимана) је чак и „докторирао“ на разно-разне теме по „љепој њиовој“ далеко им лепа кућа била и једнима и другима и трећима!
    У то време се причао виц како Шипос у Загребу „докторира“ и како брани „дисертацију“, а сад ћу ти га написати у скраћеној верзији.
    Каже Шиптар (кандидат за „доктора“ биолошких наука) :
    – Сам узео један мува и сам му окинуо један нога;
    – кажем ја на мува „љет“ и мува љет;
    – му окинем и други нога и кажем „мува љет“ и мува љет;
    – му окинем ондак сав шест ноги и кажем „мува љет“ и мува љет;
    – му окинем ондак један криљо и кажем „мува љет“, аљи мува не љет,
    – му кажем на мува јопет „мува љет“, аљи мува не љет;
    – сам закључија: када на мува окинеш ноге и један криљо, МУВА НЕ ЋУЈЕ!!!
    Е тако ти је роде и са твојим (и теби сличним) „докторатима“ и „докторантима“!
    На исти начин на који су комуњаре ономад пуштале Шиптаре, тако и вас надобудне и скудоумне српске богослове (да не кажем свештенике, пу, пу, далеко било), римски папа данас унапређује у „докторе“!
    Скуп набифланих података (које опет подвлачим и основац може да „изгугла“), па потом уобличених у „пар стотина“ страна са закључком „да мува не чује“ може свака бу*** (ово је аутоцензура) да изнесе, поготово ако постоји још већа скупина бу**** која ће да му потпишу тај „докторат“!
    Или они и нису баш толике бу**** као што ми мислимо?
    Као што се испоставило да и нису биле толике бу**** ни они из Загреба, који су Шиптарима, монтенегринима и другима, потписивали те силне и такве „докторате“!
    Јер и са вама „римским“ и са оним „рвацким“ докторантима ми Срби поцркасмо и јад нас снађе велики!!!
    Јер ти роде мој у себи ни „Д“ од Духовности и ни „П“ од Православља немаш (нити га уопште разумеш – дакле ПОЈМА О ПРАВОСЛАВЉУ НЕМАШ), а кукала мајка генерацијама којима ћеш ти ичему да учиш (а још више онима који ће доћи после ових „твојих“)!
    Како год било, обрни-окрени, са тобом и теби сличнима (који још увек не схватају да су разно-разна тумачења, од стране духовника, речи „јом“ само ТЕОРИЈЕ и то најчешће, без икакве зле намере, али будући да је „пут до пакла поплочан добрим намерама“, ипак, нажалост јеретичке, или не знају да поменутом Деретићу маса српских „историчара“ не сме да изађе „на црту“, а попут тебе се усуђују да му се ругају, иако ни редак од његових писанија и аргумената нису прочитали), ми Срби смо најкраће речено нај***** (аутоцентура наравно)!!!
    П.С. „Срби нариод најстарији“ је наслов књиге код нас и у свету познате научнице Олге Луковић Пјановић и везе са Деретићем нема!!!

  31. @слободан млинаревић

    Кад смо већ код елоквенције и код брада (знања, звања и ср***) то је само код вас комуњара могло да абаџија (Ранковић) руководи одбраном земље (унутрашњом и спољном), бравар (Броз) да буде маршал, а сеоски уча (Кардељ) да води привредни систем, док плејаду пропалих и никада свршених студената није потребно ни помињати, било их је сијасет (што се тиче пропалих сликара, попут вашег главног идеолога Моше Јеврејина, истини за вољу, ту ствари стоје малчице другачије, јер је био је један пре њега, Адолф се звао и свет је у црно завио)!
    Уосталом, управо ви комуњаре би требало да цените „природно обдарене“, јер сам ту флоскулу само од вас чуо!!!
    П.С. знајући за ваш антагонизам према „анонимусима“, цркни-пукни тешко да ћеш икада сазнати ко се крије иза наших „псеудонима“ (то је једна од савремених, слободарских, некомунистичких и нетоталитарних тековина и хвала „Стању ствари“ што још увек држи до ње)!!! :р

  32. @СРБОЉУБ
    Баш се потрудисте, да обновите тему. Шта све изговористе и колико непоштовање показасте према онима који су старији, који више знања имају је невероватно. Замислите, која сте ви сорта, мислим на Вас и истомишљенике, када сте дозволили, да вама управља бравар, да вам уча пише друштвени и економски систем, абаџија брине о државној безбедношти. Заборавили сте Кочу. Можда је он био та српска памет, која је руководила браваром, учом и абаџијом. За мене је потпуно несхватљиво, да доказујете нечију неспособност, а они су „вама“ владали. Па где бејасте Ви када је требало, да будете против њих? Као да уживате у доказивању, да су вама „способнима“ владали неспособни? Лако је бити у анонимности, а личи, да сте цео живот провели у том аутистичком стању. И сада дође интернет и може свако, да пише шта му пада на памет. Што је најгоре и да вређа. Споменусте и Деретића. Упознах га. На нека питања није успео да одговори ни на мом нивоу. Како да неко, од озбиљних историчара и са њим разговара о Србима као најстаријем народу на Земљиној кугли? Сомињете и Ђуровића, мог најдражег јеретика. Уместо, да од њега нешто УЧИТЕ, без обазирања на његов докторат, који НЕ ПОШТУЈЕТЕ, Ви се надгорњавате!!?? Како да неко као ја, верујем Вашим писанијама, а да неверујем доктору наука? То је и разлог зашто анонимност није добра. Да сте Ви доктор наука, сигурно бих обратио више пажње на Ваше писаније. Овако ја више обраћам пажње на писанија мог најдражег јеретика. Слично је и са Деретићем. Човек је машински инжењер. Од тога је живео и стекао пензију. Хоби му је била историја. И сада је он за Вас врхунски ауторитет?!? Само зато, што Вам ПРИЈА оно што пише? Што се тиче Вашег ПС, кога уопште интересује косте Ви? При томе заборављате, да свако кога то интересује МОЖЕ до Вашег идентитета и да дође. Надам се, да Вам је јасно, да то никога и НЕИНТЕРЕСУЈЕ.

  33. @слободан млинаревић
    Пошто преферирате искључиво докторе наука (колико их је само докторирало на темама из самоуправног социјализма, а колико данас на пропаганди лековитости неолибералне маглуштине), ево Вам једног америчког Србина, доктора наука, па научите нешто и од њега:
    http://www.dragas.biz/slovenska-germanija
    Иначе: У срБском језику се одречна речица НЕ пише заједно са глаголским наставком само у следећа три случаја: НЕМОЈ, НЕЋУ, НЕМАМ!
    Мада нисам доктор, и од мене, инжењера, се може штошта корисно научити невезано за моју струку!

  34. @Мирослав Анђелковић
    Беше некада давно нека прича, да прозборимо неку реч уживо? Као на Душановачкој пијаци. И оста мртво слово на папиру. Радо ја примам савете. Наравно, што више научних титула и звања то су вреднији. Сама чињеница, да је неко загревао столицу неупоредиво више, него ја, мени је довољно, да га поштујем. Што се тиче срПског језика, како да обратим пажњу на савет од некога који ме учи срБском? Што се тиче Драгаша, није место да се о њему расправља. Шаљем размишљање о њему директно. Генерално, неупоредиво више поштујем докторе медицине и техничких наука од доктора друштвених наука. Посебно сам алергичан на политичке и организационе „науке“, као и савремене менаџерске и ИТ „науке“ и докторе тих струка.

  35. Реч је о др Иву Вукчевићу, a не о Драгашу!
    Поштујем Вашу добронамерност и у овом случају помирљив тон.
    О Србима као срповима и о језику српова, до сада сам безброј пута елаборирао, па и на Стању.
    Комунисти су 1954. у Новом Саду Србе произвели у српове, а срБски језик у срПски!
    Комунизам је давно пао, ал’ Срби осташе српови!?
    Зар Вам не звуче смешно придеви изведени од именица:
    сноб-снопски уместо снобски (снобовски),
    роб-ропски уместо робски (робовски),
    штаб-штапски уместо штабски…
    А, шта тек са придевима од именица:
    штап-???
    коб-???
    гроб-???…
    Хрвати немају сентимент према 54. тој:
    Присвојни придев од имена њиховог острва Раб у хрватском гласи: раБски!
    Један од рабских летњих фестивала се зове „Рабска фјера“!
    Можемо разменити живу реч, ако сте још увек петком у 11:00 у „Комитету“?!
    Поздрав!

  36. @Мирослав Анђелковић
    Ваљда знате, да се у Комитет не долази тек тако. Прво са Вама обаве разговор задужени чланови Комитета, па ће видимо. Лепо сте то сложили, да су за срПски језик криви комунисти. Примери које наводите заиста су смешни примери, који не доказују Ваше размишљање. Поставља се питање, од каквог је значаја натезање око Б и П? Постојећа правила су таква каква су и чему прича? Да узвратим примером. Ко каже „снобски“ или „снопски“? Колико је мени познато већина ће рећи „снобовски“. И какве то везе онда има.
    Упутили сте нас на Драгашев линк, а ја његов линк не пратим, те сам га споменуо, као проблематичан извор. Какве везе има професор политичких наука из белог света са нашим разговором? Није ваљда, да се умешао у причу о П и Б?

  37. @слободан млинаревић

    Дакле не могу да верујем шта пишете (што би наши СрБи староставни рекли: „Боже ме сачувај и саклони“)!!!
    Па човече, то „ЧИМЕ СЕ БУДАЛА ПОНОСИ, ТОГА СЕ ПАМЕТАН СТИДИ“!
    Јер вама комуњарама, када се заразите тим станистичким вирусом, погубним по људску душу и „целокупну човекову околину“, неко као да на самом почетку ампутира бар 4/5 мозга (ваљда то тако мора, јер да је другачије, извесно не бисте ни могли да будете то што јесте)!!!
    Подсетићу вас да народ срПски каже, да је Бог, међу људима, једино памет правилно распоредио, јер – свако мисли да је има довољно (тим поводом ми је поодавно, један стари човек, који је тада имао година управо колико и ја сада, рекао: „Виђу Србољубе, да нам овдје и сада, неко обојици главе о`кине и пушти их низастрану, сваки би само за својом заждио!“).
    П.С. једина срећа у несрећи овог напаћеног народа СЕРБСКОГ је то што је вас комуњара, на овој несрећној и намученој планети Земљи све мање, јер – биолошки изумирете брате, па вас с Божијом помоћи, ускоро, међу живима неће ни бити (у аду ћете до Судњега дана моћи да држите вечни партијски састанак, али без „пиш или пуш паузе“ и то са председавајућим ЦК – сатаном лично)!!!
    Паметноме довољно!!!
    Али паметноме(!!!)

  38. Поштовани господине Лазићу,
    после прошлогодишњег Вашег саопштења о потпуном прекиду сарадње са Зораном Ђуровићем-лажним Марком Радаковићем https://stanjestvari.com/2015/05/13/поводом-прекида-сарадње-са-др-зораном/comment-page-1/ и после свих међусобно размењених најблаже речено увреда, најблаже речено сам искрено изненађен свим коментарима из овог поста.
    И можда би, ипак могли да ми кажете шта је то променило Ваше мишљење: „За све оне који се питају ЧЕМУ СВЕ ОВО, могу да кажем да ово ипак има неког смисла: са римске одоре Зорана Ђуровића спала је јагњећа кожа, грунула је његова (не баш пријатна и учтива) природа… А свима постављам питање: ШТА ТОЛИКО НАГОНИ И ШТА ЈЕ И КОМЕ ОБЕЋАО др Зоран Ђуровић да мора да објављује на нечијем сајту, где није пожељан?! Не био нико у његовој кожи, Бог да се смилује и њему и нама. (Мада је он безгрешан и непогрешив, ма и незаблудив, скоро као и Свети Отац му )“.
    Или је Свети Василије Острошки услишио Ваше молитве ?
    А сећам се, и да сте му пожелели срећан одлазак: „Др Зорану Ђуровићу – и онима који ће с њим напустити сајт – желим сваку личну срећу, а њега подсећам да стоји понуда да му технички помогнем у оснивању новог сајта/блога (типа ekumenisti.wordpress.com).
    Уз извињење свима на неизбежно личном тону,
    Александар Лазић, уредник „Стања ствари“
    Поздрав !

  39. @Мирослав Анђелковић
    @слободан млинаревић

    Обојици вам „топло“ препоручујем Правопис и граматику срПског језика!

    А ово вам је из истог за основце (усвојеног и написаног „још ономад“, деценијама пре 1954. да не кажем вековима, још у време пре `ромог Вука Караџића, јер кад смо СерБи или СораБи онда пишемо серБски или сораБски, али кад смо СрБи, онда и полуписмени СрБин мора и да пише срПски):

    „Зато што је земља Србија, народ – Срби, треба ли придев да буде српски или србски?
    Српски – наравно!
    Гласовна промена која се зове ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО ЗВУЧНОСТИ, каже – Ако се у некој речи нађу један поред другог два сугласника неједнака по звучности – први се једначи према другом!
    Према томе, од речи Србија придев је СРПСКИ, будући да је слово Б звучно а С безвучно – Б мора да пређе у П које је његов безвучи пар.
    Исто је и са: ШАБАЦ – ШАПЧАНИ, ДОЛАЗАК – ДОЛАСКА, ПРЕДАК – ПРЕТКА…

    Правопис, када означава начин писања речи, може бити:

    1) ЕТИМОЛОШКИ ~ када чува делове од којих је реч настала (корен и афиксе): СРБИЈА – СРБСКИ

    2) ФОНЕТСКИ ~ који се заснива на начелу да свакој фонеми одговара један знак у писму (тј. слово). Овај правопис бележи гласовне промене: СРБИЈА – СРПСКИ

    Наш правопис је у основи фонетски, мада има и неких елемената етимолошког (као у ПРЕДТУРСКИ, нпр.).

    Иако школарци мисле (тако су ми рекли) да су гласовне промене измишљене како би их наставници мучили – није тако. Оне се врше у појединим речима како би нам изговор тих речи био олакшан. Управо је тако и са наведеним примерима!
    А за „мучење“ су измишљени неки други предмети…“

    И опет, ПАМЕТНОМЕ – довољно!!!

  40. @ Грешан

    Поштовани господине,

    Искрен да будем, нисам до краја схватио зашто и шта мене питате, ја нисам писао нити један коментар овде?

    Потпун прекид сарадње је и даље „на снази“, а шта лажног или правог Ђуровића нагони да се упорно јавља и шаље коментаре – доиста није питање на које ја могу да дам сувисао одговор. (Можда треба појаснити да САРАДНИЦИ нису исто што и КОМЕНТАТОРИ: коментатор може да буде свако, а сарадник је ипак нешто друго.)

    Ја се начелно слажем са Вама да се не треба бавити том особом, али на овом сајту важи и важиће да свако може да слободно коментарише док не крши правила.

    Александар Лазић

  41. @СРБОЉУБ
    Препаметни Србољубе, реците Ви нама онако, србољуПски, како гласи присвојни придев од именице Уб?
    И, зашто на том примеру фонетика узмиче пред етимологијом?
    Дакле, изнимци или Ти одступање од правила је могуће.
    Кад се буду стекли услови, тј. Срби престану да буду срПи (краћа множина од српови) придев срБски биће октроисан мимо свих правила која наводите!
    Правила и служе да се прво крше, па затим мењају!
    Не треба Вам бољи пример за моје наводе од односа актуелних политичара према важећем Уставу Србије!

  42. @Грешан
    Где нађосте, да Стање призива једноумље по Вашем? Да сте пажљивије читали у рубрици МИСИЈА стоји: „Мисија Стања ствари јесте да пружи платформу за уравнотежено сучељавање различитих гледишта о националним политичким, друштвеним, економским, верским и културним српским питањима, без екстремизма, шовинизма и дисквалификација, са циљем очувања српске традиције али и без затварања врата природном развоју друштва.“. Успут, што је Лазић рекао НЕЖНО, Ви не успевате, да разликујете САРАДНИКА од коментатора!

  43. @СРБОЉУБ
    Што мени и Мирославу иста прича, када се Мирослав и ја не слажемо? И ту дођосмо и до међусобне сагласности!!?? И ја мислим, да постоји Правопис и граматика срПског језика и да по истом треба поступати. Било би ту још питања по којима би се разумели, да нисте оптерећени „комунистима“, или знањем и титулом, мог најдражег јеретика.

  44. @слободан млинаревић
    Мисија Стања свакако није да се коментатори играју игрице „глувог телефона“!
    Полемишете са Грешним, и изигравате „дрвеног адвоката“ Главном, мада Вас Грешни у свом коментару није ни поменуо!?
    Истовремено игноришете гомилу увреда које Вам је упутио Србољуб?
    Очекујем позив комисије „централне комитеје“ !

    @Србољуб
    Неће Вам помоћи ни консултације са „експертима“ после шустермата који сте добили на убском „једначењу сугласника по звучности“ и непрелаку Б у П?
    Но, надам се да нећете храбро утећи са мегдна без сувислог објашњења ове чудне уБске правописне девијације?
    Додуше, ја већ имам искуства са римским „доторе“-ом, који ми је витешки утекао са двобоја, кад је требало сувисло да ми објасни, зашто на фрескама посвећеним пребиловачким мученицима Исус личи на Кончиту Кобасицу.
    Надам се, да после свега што сте о њему претходно рекли, а што пас с маслом не би појео, нећете поновити његову „храброст“?!

  45. @Мирослав Анђелковић

    Опет вам препоручујем обавезно градиво за основце из правописа и грамтике српског језика!
    Од именице срп (дакле од српа) бива српни, док од Србина бива српски!
    Тако и никако другачије (или другојачије, ако Вам је драже)!

    Поново ћу Вам цитирати (прилагођено нивоу основца, да лакше схватите оно што сте очигледно прескочили – да ли зато што сте бежали са часова срПског у 5. и 6. разреду основне или сте били оправдано одсутни, резултира истим):

    „Правопис, када означава начин писања речи, може бити:

    1) ЕТИМОЛОШКИ ~ када чува делове од којих је реч настала (корен и афиксе): СРБИЈА – СРБСКИ

    2) ФОНЕТСКИ ~ који се заснива на начелу да свакој фонеми одговара један знак у писму (тј. слово). Овај правопис бележи гласовне промене: СРБИЈА – СРПСКИ

    НАШ ПРАВОПИС ЈЕ У ОСНОВИ ФОНЕТСКИ, мада има и неких елемената етимолошког (као у ПРЕДТУРСКИ, нпр.).

    Иако ОСНОВЦИ мисле да су гласовне промене измишљене како би их наставници мучили – није тако. Оне се врше у појединим речима КАКО БИ НАМ ИЗГОВОР ТИХ РЕЧИ БИО ОЛАКШАН.“

    Дакле, полако ћемо, да се не замарате сувише, како бисте поменуто могли да коначно схватите и прихватите, јер је очигледно да сте одавно пропустили градиво, а будући да сте већ у годинама, сасвим је нормално да теже усвајате и памтите чињенице:

    Везано за поменуте изузетке у срПском језику, код једносложних речи (нпр. имена насеља Уб или именице алатљике срп):

    – У првом случају испред сугласника Б имате самогласник У, који се спонтано и лако изговара, управо на начин који у потпуности одговара духу срПског језика, па бива „убни“, „убно“, а може и „убски“ – мада ређе, јер је теже и рогобатније за изговор!

    – У другом случају слово „р“ није самогласник, већ је сугласник (подсетићу Вас да је слово „р“ једини сугласник у срПском језику које може бити и самогласник и сугласник, али само у речима попут „крв“ или „црв“, док у речи „срп“ оно није самогласник, већ је сугласник – пратите ме, зар не или Вам је ово сувише брзо и обимно и захтева од Вас сувише напора?).
    Елем (претпостављам да имате снаге и концентрације за даље?), с тога бива „српни“ или „српно“, а теоретски би могло и „срповно“ или „срповски“ (иако звучи ружно и рогобатно, па је самим тим и мање правилно, да не кажем неправилно, а постоје и још неки други граматички и правописни разлози, међутим они превазилазе градиво за основну школу, па Вас овај пут не бих тиме замарао). Дакле никако „српски“ (чак ни са дугоузлазним акцентом), јер реч „српски“ значи нешто сасвим друго (свиђало се то Вама или не, али тако Вам је то у срПском језику)!

    – У случају двосложне именице Србин, бива „срПски“, а никако „срБски“ (уједно ћу Вас и упознаћу са чињеницом да из тих разлога поменуту реч Србин, раздвајамо на слогове као Ср-бин, а избегавамо да пишемп Срб-ин, знам сада Вам већ није лако, јер то је друга лекција, али ценим да ћете већ издржати некако – другим речима, чврсто верујем у Вас)!
    Претпостављајући да ипак нисте Бушманин, Судански или Банту црнац (већ СрбИН беле расе), звучали бисте управо као поменути негроиди (или рецимо свеже придошли Ганци из земље Индије – не Инђије, јер Инђија је варошица у Срему), када бисте уместо „срПски“ покушали да изговорите „срБски“, зато што бисте морали да „поломите“ како језик, тако и усне, а све то под условом да не испљујете саговорника или екран пред Вама (грађом ларингса, положајем гласних жица и обликом лобање, по којима се црнци и разликују од нас белаца, такође Вас нећу оптерећивати, јер сада Вам дајем лекцију из српског, а не из биологије)!
    Дакле, срБски би можда и могло, али под условом да Вам нос није преширок, да Вам усне нису превелике и предебеле, да Вам горња и доња вилица нису избачене, зуби за белца нису предимензионирани и наравно да не изговарате речи као Кунта Кинте!

    Да ли Вам је сада коначно јасно зашто ми Срби, који смо беле расе и којима је срПски матерњи језик, за себе и свој народ кажемо „срПски народ“, а не „срБски народ“?

  46. @слободан млинаревић

    Ви сте и онако, у свему овоме, само „колатерална штета“!!!

  47. @Србољуб
    Немам ја никакве штете. Напротив! На моје велико задовољство сте јасно објаснили све што ја у досадашњем ћакулању нисам знао и умео да саопштим! Ваш коментар је мени све разјаснио, што ја, као лаик у тој области нисам знао да кажем. Ваљда томе и служе сајтови. Да нешто научимо! И господин Мирослав може, да доказује, да треба кршити ПРАВИЛА. Наравно само у језику. Када правила крше и законе тумаче ТАЈКУНИ, онда му то не одговара. Замислио чова, да је он тај, који кршећи правила, успоставља нова правила и то само у областима, која њему одговарају. Све у свему, изузетну сте му ПОДУКУ пружили.

  48. Молим све коментаторе да се или врате на тему или прекину дискусију која је значајно одлутала. У противном, коментари који се не буду држали теме биће брисани.

    Хвала свима на разумевању!

  49. @Stanje stvari
    Znači, vreme držanja principa počinje od 17:34.
    A, do tada?
    Ja Vama, g. Laziću, nikada na ovako grub način ne bih vezao ruke!
    Neka Vam je prosto!

  50. Г. Анђелковићу,
    Кад Ви направите сајт, или кад код Вама омиљеног и обожаваног г. Драгаша КОМЕНТАРИ МОГУ ДА СЕ ОСТАВЕ БЕЗ РЕГИСТРАЦИЈЕ, радо ћу учестовавати и опробати ту вашу „слободу“.
    До тада, мораћемо на овом и оваквом Стању ствари да се мучимо.
    Свако добро у приватном животу,
    Александар Лазић

    ПС. Већ сам брисао и брисаћу све што није везано за тему ОДГОВОР КАРГАНОВИЋУ И КРУНИЋУ… Хвала на разумевању!!!

  51. Ne liči ovo čudno obraćanje meni na Vas, g. Laziću.
    Više liči na Maju Gojković.
    Ne želim Vas ovakvog u uspomenama i sećanju.
    Zato Vas molim da izbrišete sve napisano posle Vašeg saopštenja od 17:34.
    Da ne ostaju ružni tragovi.
    I ovako će „sve ovo prekriti snjegovi i šaš“!

  52. @Stanje stvari
    Држати се теме је сасвим исправно. Међутим, неопходно је реаговати одмах и првог коментатора који одлута опоменути и тиме прекинути „лутање“. Овако, накнадно је непримерено.

  53. Лазићу, а шта је све ово, ако не „држање теме“?
    Па нису људи роботи, већ мислећа жива бића која спонтано или смишљено реагују на грешке, манипулације, непринципијелности или неправду (ма са чије стране оне дошле)!
    Дискусија на форуму се не може одвијати само по принципу:
    „Е, клинци, ово је моја лопта и њоме неће нико више да игра фудбал, ако не важи овај гол који сам управо дао руком (и после мог очигледног фаула над голманом). Кад купите своју лопту, а ви онда играјте како хоћете. Са мојом лоптом ћете играти по мојим правилима, ма колико се она разликовала од опште усвојених и признатих правила фудбала“!
    Не иде то баш тако!
    Или иде?
    Ово је мој форум и ја ту могу све и кад и како хоћу?
    Па све поменуто до сада је итекако део теме, а кроз примере ћу Вам објаснити и показати и како и зашто!
    Чак и мој коментар (који сте избрисали), а који се односио на стару француску народну изреку (дакле нисам је ја измислио, већ Французи који је користе вековима), а везано за способности умног расуђивања сликара!
    Човече, па мени је кум сликар. Пофесор је на ФЛУ (иначе сјајан и духовит човек), па кад он почне да лупета о „домаћој“ и „светској“ политици или стварима о којима појма нема, ти или седи и смеј се или плачи (не зато што се ја слажем или не слажем са његовим констатацијама и ставовима, већ зато што он, ПОПУТ ОГРОМНЕ ВЕЋИНЕ СЛИКАРА, до закључака долази на крајње ирационалан начин, користећи „логику“ естетике или „суву“ интуицију)!
    Не ради се ту о било каквим предрасудама, већ је у реалном животу то заиста тако. Јер сликари су захваљујући својо уметничкој занесености и посвећености оним чиме се баве, најчешће до темере површни у стварима које се не тичу сликарства и уметности, да је то „смехотресна олимпијада“ када почну да паметују о било чему сувислом (управо зато и нису укинуте студије историје уметности, јер замислите само када би децу у школама или на факултетима поимању уметности кроз векове, учили ти и такви сликари?)!
    Познајем не мали број сликара и огромна већина њих стварност посматра управо на тај начин и види је само тим очима. То је једноставно тако!
    Ретки су сликари, попут Мома Капора, који су сувисло могли да зборе и о нечем другом, а не само о уметности и сликарству. Или које је било шта друго, осим уметности, уопште интересовало. Али је то зато што је Капор пре свега био писац. Био и остао, без обзира на његову струку и основне студије!
    Ипак мораш бити помало „луд“ да би био сликар, зар не?
    Не постоји ни један једини сликар на планети Земљи, а који је потпуно „стрејт“ и како би жаргонски рекли – „нормалан“!
    Па управо то „позитивно лудило“ нам се и свиђа код њих!
    Наравно, када је позитивно, али када није?
    Па зар Ви Лазићу мислите да сам ја случајно повукао паралелу између сликара Моше Пијаде, сликара Адолфа Хитлера и сликара Зорана Ђуровића?
    Па може Ђуровић не да докторира, већ и да га папа лично прогласи за „блаженог“ (ма и за „свеца“ ако треба, јер шта је то римокатолицима, ситница бре), али он је био и остао сликар. Такав му је „ментални склоп“, на тај, сликарима карактеристичан површни начин размишља, зато има проблем са разумевањем суштине Православља и Духовности (није правописна грешка, већ ове речи намерно пишем великим почетним словима), без обзира што су га интуитивно привукли православље и духовност.
    Па за њега је све „пчелице, цвеће и лепи мајски дан окупан светлошћу“ и он би, мученик, тако радо да помири Православље и римокатолицизам, да сви људи коначно почну да се искрено воле, да буду једно, „да рата не буде“, да буде „мир у свету“ и ето, екуменизам би могао да буде баш право решење, па зашто онда не тежити јединству, ма проблем је сигурно и у нама, јер грешили смо ми и раније, а ето, папа је љубазан човек, фин је и лепо говори, а све око њега је тако… све сија златним сјајем и мирише на…
    Е драги мој површни Ђуровићу, на пакао мирише, а не на Рај и тамјан!
    На милионе српских невиних лешева заудара и нема сјај прелепог пролећног поподнева, већ је обавијено вечном пакленом тамом дубоких и предубоких црних, безданих јама, ископаних српских очију и просутих дечијих мозгова.
    И не звуче Ватикан и папа сликаре Ђуровићу, у ушима Господа Бога Јединога као барокне, црквене, Бахове оргуље и пролећни цвркут птица, већ као обједињени, хорски вапај и крик десетина хиљада тек рођене или из раскопаних утроба мајки извучене, па потом на бајонете набијане, нерођене српске деце!
    Јер једино би катарза кроз ИСКРЕНО ПОКАЈАЊЕ И ОКЕАН ИСПЛАКАНИХ СУЗА могла да доведе до опроста римокатолицима, душе оне, која на ивици херцеговачког бездана хвата за руке своја два чеда и казује им: „Анђели мој, хај`мо летит…“ (можеш ли ту слику да визуализујеш, сликарчино и ватикански докторе Ђуровићу, умеш ли да материјализујеш канонски или бар неканонски, кроз навођење година одржаних или неодржаних, усвојених или неусвојених црквених сабора, помоћу цитата ставова Светих Отаца или на било који други начин, макар бојом на белом дрвету или платну припремљеном за живопис, можеш ли да представиш урлик бола младе жене којој „србосјеком“ цепају утробу, која гледа како јој из роднице извлаче, а потом комадају оно чему се надала и радовала више него животу, а којој потом одсецају и дојке, да би је као Емануила и Јагње преклали, приносећи је њиховом римокатоличком „богу“ непоменику на жртву?)!
    А ИСКРЕНИХ суза покајница за почињене паклене злочине и грехе, код „пастира“ оних који су их у њихово име и починиле, ни код римоактоличке „цркве“, ни код Ватикана, нити код папе римског ни до дана данашњег нема!
    А неће их ни бити (смилуј ми се грешном Сине Божији, дај ми да сам поводом тога у заблуди)!
    Зато Ђуровићу ти о Православљу појма са појмом немаш. Не схваташ га, па колико год се држао правила и колико год да си података научио напамет, не можеш ни да га живиш. Јер га не доживљаваш онако како су га доживљавали они које су лавовима по аренама римскими бацали, па га и не разумеш. Зато си екумениста, а то, у овом твом, српском случају, безмало значи да си на путу да постанеш саучесник у злочину са онима који су те и такве злочине и смислили и починили!
    Немој Ђуровићу, ако Бога знаш, капицом те српском кумим, немој више бити екумениста!!!
    Јер ти Ђуровићу уопште ниси схватио ни шта, ни за кога, а ни на чему радиш!
    Не зато што мислим да си ти Зоране Ђуровићу лош или зао човек, ВЕЋ ЗАТО ШТО СИ ПОВРШАН, као и огромна већина сликара, па те је самим тим било лако и завести (можеш ти себе Ђуровићу да видиш и као богослова и као свештеника и као „римског доктора“ али ти си сликар Ђуровићу, био и остао)!
    Твоја вредноћа и студиозност у изучавању детаља није контрадикторна са овим о чему ти Ђуровићу пишем, напротив!
    Па управо твоја амбициозност, склоност ка детаљима и естетици те је и довела до тога да будеш заведен и постанеш екумениста (наравно захваљујући истима си и „успешно докторирао“, при чему нико ни једног тренутка не губи из вида не мали труд који си за све то уложио)!
    Али јеси ли се икада запитао зашто све то радш Ђуровићу?
    И шта у свему томе што радиш и зашто недостаје?
    Па недостаје твоја способност поимања разлога одласка на постдипломске и докторске студије!
    Ни твој, нити било чији разлог за одбрану доктората из теологије не треба и не сме да буде задобијање друштвеног статуса и самопотврђивање (јер то је у овом случају грех гордости) већ предузимање свеобухватне анализе свих доступних података, у циљу постизања њихове успешне СИНТЕЗЕ, а ради разумевања и сагледавања божанске СУШТИНЕ вере Православне!
    А то без Духовности никако не може мој Ђуровићу!!!
    Јер када спознаш једну и једину Истину Божију и када те она свог прожме (а то значи она реч Духовност са великим Д), тада је свака лаж пред тобог гад и смрдеће ти на сумпор као ад огњени, а онда, једноставно, све и да хоћеш, не можеш више бити екумениста!
    Али ти то ипак јеси!
    Па погледај се у огледалу онда, добро се загледај и запитај: где је грешка?

    Видите ли Лазићу да све ово што смо до сада сви ми у коментарима писали итекако има везе са темом „Велики раскол“ (па чак и онај део који се дотиче граматике и правописа српског језика)?
    А да би то и Вама Лазићу било јасније, „позабавићу“ се мојим првим коментаром (везаним за црквене и опште истине), а које сам реторички поставио др Драгољубу М.
    Нису та питања била постављена са идејом да ми Др-агољуб М. на њих и заиста одговори (сигуран сам да појма нема о томе да се о његовом „препуцавању“ са Каргановићем на овом форуму уопште и расправља), већ да би осталима који прате Стање ствари било предочено следеће:

    – Колико је Ваша и моја СПЦ „забраздила“ на путу (надам се још увек не без повратка) ка грешној јереси екуменизма са јеретицима и отпадницима римокатолицима и протестантима, јер се и „из авиона“ види ко су и какви су гости позвани да о тој теми говоре, а пре свега захваљујући организатору и гордости не малог броја свештеника, па потом и захваљујући опортунизму истих, који се или плаше за своју пуку материјалну егзистенцију (што донекле и разумем) или се прибојавају да не остану без срамног луксуза у коме овоземаљски обитавају (или им ни то није довољно, па желе чак и да га увећају – што ни донекле не разумем).
    Сетићу се само једне од многих реченица блаженопочившег Патријарха српског г. Павла, када је видео све оне џипове, аудије и мерцедесе паркиране изпред Патријаршије народа, кога више од половине живи испод границе сиромаштва: „А шта би тек било да нису дали завет скромности…“?
    Е о томе се овде ради (срећом макар су већину „поставе“ из Храма Светог Саве, услед огромне проневере „разјурили“ иако се званично, разлог за то пред мирјанима крије, к`о змија ноге што крије)!
    Очигледно су ОДГОВОРНИ СВЕШТЕНИЦИ из СПЦ, дакле ОРГАНИЗАТОРИ ове трибине све то осмислили да би се што мање о јереси екуменизма отворено говорило (јер позвати досадног и попут Ђуровића површног, а можда чак и атеисту, византолога Др-агољуба М. на трибину о расколу је исто што и надати се „киши око Крагујевца“ – дакле очигледно, циљано јалово)!
    Просто не могу да верујем да су наше преосвећене владике изненада и ничим изазвано заглупеле, па да не разумеју да се на таквој трибини и са таквим гостима ништа не може озбиљно и од суштинске важности, о расколу услед римокатоличке јереси чути!
    Јер није свети цар Константин, главом без обзира побегао из Рима, зато што му није пријала клима, већ с тога што се читав један период римске „цркве“ у том периоду историји зове ПОРНОКРАТИЈА (бар тројицу папа су, на женама раскречених ногу, убили осрамоћени мужеви, а који су их на гомили са папама и затекли, док то да је чак и жена успела да постане римски папа, није потребно ни помињати, то и врапци знају)!!!
    Уосталом, везано за многе, кроз историју учињене покушаје на „помирењу“ (не разумем само како је могуће мирити Христову Православну Цркву са јеретицима), сувопарни, површни и досадни византолог Др-агољуб М. не помиње да су покушаји помирења често чињени ПРЕ САЗНАЊА ИЛИ БЕЗ САЗНАЊА ПРАВОСЛАВНИХ МИРИТЕЉА, О ПЛАНЕТАРНИМ РАЗМЕРАМА МОНСТРУОЗНИХ ЗЛОЧИНА РИМОКАТОЛИЧКЕ И ПРОТЕСТАНТСКЕ „ЦРКВЕ“ НПР. НА ИСТРЕБЉЕЊУ И „ПОКРШТАВАЊУ“ ЛАТИНОАМЕРИЧКИХ И СЕВЕРНОАМЕРИЧКИХ ИНДИЈАНАЦА (овом приликом ћемо само поменути по размерама не мање злочине геноцида, почињене „у име вере римокатоличке“, од стране „Светог римског царства“ и Немаца, над Лужичким Србима, а и балканским Србима током оба Светска рата, као и пре и после тога)!
    Јесу ли римокатолички злочини Хрвата над Немцима у Магдебургу, почињени на исти начин као они много касније у Јасеновцу и да ли се могло претпоставити да ће се поновити?
    Дакле великодостојници СПЦ, одговорите свом стаду верном Православном, својим мирјанима, ко вам даје за право и у чије име радите на екуменизму са римокатолицима и протестантима, зашто стално, отворено или „у рукавицама“ папи и јеретицима идете „низ длаку“ и ко вам је икада од нас дао то за право?

    Дакле Лазићу, видите ли да смо се сви ми овде, све време дискусије управо „држали теме“ и да нико од нас, а везано за тему, ни једног тренутка није „заблудео“?
    Дискусија на Тему се само ширила и развијала, са циљем да се потом фокусира на њу!
    Да ли Вам је сада све мало јасније?

  54. @Stanje stvari
    Дошао је тренутак, да се сви коментари објаве, који су стигли после најављеног прекида дискусије. Истовремено је неопходно објавити и име и презиме СРБОЉУБА, који написа толико о другом човеку, чији је псеудоним откривен. Селекција коментара и селекција откривања псеудонима није примерена.

  55. А с обзиром Ђуровићу, да си, како се сам представљаш, „љубитељ љутих и непобитних чињеница“, па зар СА ОВИМА, ти покушаваш да нас Србе, Православне Хришћане, гурнеш у „евхаристијско јединство“ (и све остало што твој и екуменизам теби сличних, између осталог подразумева)?
    Ево ти „сјајни аналитичару и естето“ Ђуровићу, само један од хиљада и хиљада примера (да не идемо у „далеку“ прошлост).
    Ово је управо данас (у 01:11, 29.12.2016.) објављено:

    „У Загребу одржана миса затвореног типа усташком поглавнику Анти Павелићу“

    http://fakti.org/globotpor/hrvati/u-zagrebu-odrzana-misa-zatvorenog-tipa-ustaskom-poglavniku-anti-pavelicu

    Па каква је разлика „сликарчино и цртачу стрипова“ Ђуровићу, између Бозанића данас, Степинца онда или било ког римокатоличког „поглав(ник)ара“ у било ком периоду, од настанка римокатоличког отпада и шизме, као најобичније удруге папољубних, сатанистичких јеретика?

  56. Него „доторе“ Ђуровићу, од четкице „мештре“ 3. и 9. уметности (за необавештене, сликарство и стрип), шта твој вољени садашњи „клупски друг“, а бивши црни језуитски генерал и папа (тренутно по директиви својих језуита „бели“ Франциско), мисли о овоме што ћу ти навести, будући да Степинца ЈОШ УВЕК НИЈЕ прогласио за свеца, него га је ЈОШ УВЕК држи (питање је за шта) „само“ као БЛАЖЕНОГ?
    Ти би као, на делу доказани екумениста и ватикаснки „доторе“, морао да знаш ЧИЊЕНИЦЕ о којима су, на основу материјалних доказа и изјава сведока, писали многи историчари, а које, између осталог публикује и историчар Момчило Диклић:

    „… Степинац, после аудијенције код краља Александра 1934. године, у својим дневницима планира покатоличавање становништва и у Србији, те оцењује да је данас процес покатоличавања довршен готово комплетно у западном региону Балканског полуострва. Он поводом тога, у свом дневнику (и то оном делу који је објављен, док је већи део, иако не малом броју особа познат, још увек необјављен и од стране римокатолика склоњена од очију јавности, јер се ту огољено пројектује потпуни нестанак српског народа), 3. јула 1934. године пише:

    – Да је већа слобода и довољно радника, Србија би за 20 година била католичка…

    Степинац потом, 3. јула 1940. године записује:

    – Најидеалније би било да се Срби врате вјери својих отаца, то јест, да пригну главу пред намјесником Христовим, светим оцем папом…

    У својим дневницима, које је водио од маја 1934. до фебруара 1945. године (према информацијама оних који су имали прилике да их виде, више од 90% текстова је писао лично), Степинац пише и то да је:

    – Православље шизма и нешто што је скренуло са правог пута…

    Павелић је хрватско становништво у НДХ насељавао по српским крајевима (већином испражњеним, услед у историји цивилизације незабележеног геноцида над православним Србима), док Степинац од њега тражи да се и северна Босна, такође насели Хрватима. Постоје и документа која говоре о Степинчевом прикривеном преузимању власти у НДХ, док је код себе скривао документацију, крваво усташко злато, те организовао усташко-крижарске организације.
    Степинчев двор, био је центар усташко-крижарских организација, а римокатолички клер и часне сестре су помагали терористима који су извели низ атентата на представнике нове власти и поред тога што је Степинац све уложио да се покуша спасити НДХ, па је тако обавестио папу Пија и Ватикан да треба обавезно спасити НДХ, јер ће, како је сам писао:

    – Пропасти нових 240.000 покатоличених.

    Степинчев систем покрштавања је био са једне стране усташки нож, а са друге римокатолички „свештеници“ који долазе са „крижм“, да оно што је остало од фамилије пређе на римокатоличанство.
    Степинац је био председник комисије за покатоличавање и био је надређен својим „свештеницима“, од којих су између 1.200 и 1.700 на известан начин окрвавили руке или били команданти концлогора.
    И поред свега (што је још један од доказа о природи комунистичког покрета и у Краљевини Југославији и у потоњој АВНОЈ-евској Хрватској), Титов блиски сарадник, Владимир Бакарић, је у вези са Степинчевим дневницима, 1945. године рекао да су то:

    – Безначајна писања која нису намијењена јавности.

    Постоји довољно докумената по целом свету о Степинцу, у Италији, код Енглеза, Немаца, Американаца, Руса, код балканских нових држава насталих из бивше Југославије, а наведено је само мали део онога што још увек није уништено.
    Не треба папи Фрањи то показивати, све то има. Бројни су документи, на десетине Хрвата је писало о улози Степинца и његових структура, на стотине Хрвата давало изјаве шта су радила Степинчева удружења, братства, јер били су то познати кољачи…“ каже Момчило Диклић.

    Дакле „доторе мештре“ Ђуровићу, ако то све поседује мили ти језуита „свети отац“ Франциско (јер језуити немају форму ишчлањења из свог црног, сатанистичког братства), итекако је све познато и милима ти „у Кристу и вјери“ Бозанићу и Кухарићу, а са којима покушаваш да нас „збратимиш и ујединиш“!
    Па могу само једно да ти поручим: ДА БОГ ДА ТИ СВЕ ОД БОГА БИЛО, КАКО ЧИНИО!
    Ништа више, а ни мање!!!

  57. Извињавам се на лапсусу у претходном коментару: поменуо сам Кухарића, уместо Хочевара, мада, суштински то не мења ствар, јер ради се о истој врсти римокатоличких папиних прозелитиста!

  58. @СРБОЉУБ
    У сваком случају, јуначе наш, можеш само да изливаш жуч из мишје рупе. Зар те није срамота, да као анонимус пљујеш по свему и свачему? Зар заиста мислиш, да претиоцима и коментаторима овог сајта није познат однос католичанства према околини и Србима на овим просторима? Ниси баш сасвим јасан, као анонимус, какве то везе има са Ђуровићем и да ли из тебе сукља завист? Завист и није одлика која краси православца, којим се претстављаш.

  59. @слободан млинаревић

    Морам да Вас најозбиљније и најискреније приупитам (пре свега бранећи се од Ваших страсних насртаја, услед од Ваше стране исказане и пренаглашене жудње за тим да сазнате ко сам, без обзира што Вам рекох да то НИКАДА нећете открити):
    Будући упознат са старом српском изреком „ко се бије тај се воли“, да ли Ви то према маестралном „стрип-цртачу“, „доторе“ Ђуровићу“ (или далеко било према мени), гајите само однос дивљења (пре свега према Ђуровићевој „титули“, „вештини“ и „интелекту“) или ту има још нечег, а што може имати и везе са Ђуровићевом рурално-пасторалном појавом (јер мене никада нисте видели, а Ђуровића би можда боље било описати на начин на који је наш чувени драмски писац Душан Ковачевић описао „знаменитог“ Теофила Панчића – као особу више, онако, ренесансне лепоте)?
    Знајући да је и „елегантно попуњени“ загребачки кардинал Бозанић, за 27 година службе, променио чак 27 „секретара“ (како добро обавештени кругови „у љепој њиовој Рвацкој“ пишу – „све љепшег од љепшег“ и који, цитирам: „просто на гријех наводе…“), да нисте и Ви, као левичар решили да се придружите општем тренду помирења партизана и четника (да не кажем марксиста и екуменизму склоног клера)?
    Јер за толику количину исказане наклоности, верности и безрезервне подршке, а које сам код Вас приметио, знам да је постојала само код античких Спартанаца (што на основу историјске литературе коју сам током студија изучавао, а што на основу опште познатих, уврежених и признатих чињеница)!
    А бићу слободан и да Вас подсетим, да се у случају Спартанаца ипак није радило само о обичном „братству по оружју“, већ о нечем много, много „дубљем“!!!

  60. @СРБОЉУБ
    Каже Ваш имењак Србољуб Димић, да нисте иста личност. Међутим, по детињастим инсинуацијама све ми се чини, да сте исти лик. Никада нисам срео и лично упознао трн у Вашем оку, мог најдражег јеретика. У том смислу, а везано и за моје године, Ваше инсинуације су потпуно бесмислене. Успели сте и да побркате односе, јер пишете „ко се бије тај се воли“!? Из досадашњег коментарисања Ви се бијете са Ђуровићем, а не ја. Последично Ви сте у страсној вези са дотичним, а не ја.

  61. Не допада ми се како пише СРБОЉУБ, али ми је чудно да се проф. др. Ђуровић не оглашава на ове тешке оптужбе!?!

  62. @Колега новинар
    Има ли потребе, да се „оглашава“ поводом писанија АНОНИМУСА. С обзиром, да је њихова разговоранција постала прилично лична и увредљива ред би било, да нам се открије, ко пише под псеудонимом СРБОЉУБ.

  63. @слободан млинаревић

    1. Будући да сам са Ђуровићем само ушао у полемику, ни у какву битку, нити сам се са њим, далеко било потукао (то само код вас комуњара бива да за супротно мишљење, а поготово полемисање поводом истог, бијете и стрељате), моја маленкост је апсолутно искључена из било какве релације са старом српском народном изреком „ко се бије, тај се воли“!

    2. Будућу да сте сами себе квалификовали као марксисту, а опште је познато да је, како сам Маркс, тако и футуристични нераздвојини „брачни“ пар Маркси-Енгелс, тврдио да је (цитирам): „Религија опијум за народ“, Ви као њихов самодекларисани верни следбеник, логично је да баштините и „светле“ традиције „диктатуре пролетеријата“, а који се на најкрвавији могући начин, где год да се злочинима, издајама и преварама докопао власти (јер за други начин није ни знао), прво обрачунао са клером (био он римокатолички, протестантски, унијатски, екуменистички или Богоугодни Православни – за вас је цитирам: „све то иста, назадна и контрареволуционарна банда“)!
    Дакле Ви се налазите у „перманентном рату“, како су то ваши идеолози извољевали рећи „до истребљења“ са „мантијашима“ и „клеро-фашистима“, па се одатле намеће и једини логички закључак да управо Ви, једини овде, још увек ратујете са Ђуровићем „и њему сличнима“, те се она горе поменута, стара народна „ко се бије тај се воли“ може односити једино на Вас!

    3. Будући да припадате идеолошком табору оних, који су услед светског дебакла завршили на „сметлишту историје“, по инструкцијама Манифеста КП (Ваше црвене „Библије“) логично је да сада пређете „у илегалу“ и чекате „повољан историјски тренутак“, када ћете отоврити „широки народни фронт“ и повести „свеопшти партизански устанак и беспоштедни рат“ против „мрског идеолошког непријатеља“ (у овом случају „клике Ђуровићеваца“) и свега што он и њему слични представљају.
    Упркос томе, сведок сам, Вашег јавног експонирања (што се наравно „из фундамента“ коси са основним правилима „илегалног партијског рада и деловања“, поготово у „периоду перманентне окупације“) и манифестације буре осећања према свом заклетом идеолошком непријатељу, Зорану Ђуровићу, кога упркос непомирљивим разликама, не престајете да називате „својим најдражим јеретиком“, тако да ме не би изненадило да то у једном тренутку ***** ***** ***** **** **** ***.
    Све наводи на утисак о мом присуствовању монументалном ШЕКСПОРОВСКОМ заплету између „Монтегија“ и „Капулета“ (**** **** *** *** **). То што имате година колико тврдите да имате, је у овом случају без икаквог значаја, **** ***** **** **** **** **** ***** **** **** **** ****
    4. Просто „цркосте“ од жеље да сазнате ко сам (називајући ме, услед мог псеудонима СРБОЉУБ – „анонимусом“), док Вам, при том, уопште не смета да саговорника покушавате да нађете у исто тако анонимном „Колеги новинару“!?
    Зашто ме то неодољиво подсећа на стари комунистички принцип „сарадње са поштеном интелигенцијом“, а која је само послератни наставак отворене предратне колаборације између комуниста и усташа или оне ратне, између „Титиних“ партизана из 2. Пролетерске и усташа Јуре Францетића у источној Босни, у пролеће 1942, (као и много пута потом)?

    Стари комунисто и тоталитаристо, коначно научите да поштујете туђу приватност и не копајте по оном што Вас се не тиче!!!

  64. @ СРБОЉУБ

    Молим Вас да се са поштовањем односите према другим саговорницима. Овога пута сам „озвездичио“ крајње непримерене делове, следећег пута нећу пустити цео коментар. Можете се слагати или не слагати са другим коментатором, али на овом сајту једни друге морамо да поштујемо.

    хвала на разумевању,
    Александар Лазић

  65. @Колега новинар

    De gustibus non est disputandum!

    Него, кад смо већ код „оптужби“, да није којим случајем нетачно било шта од свега што сам написао?!
    Народ српски има обичај да каже како је „ћутање знак одобравања“, а ћути се најчешће услед стида или недостатка аргумената!

  66. Да ме о. Зоран Ђуровић недавно није обавестио да се овде увелико води расправа, никада ми не би пало на памет да после толико месеци, безмало пола године, ова тема и даље изазива интересовање публике. Наравно, немам времена а ни жеље да све потанко ишчитавам, нити да улазим у полемику са непогрешивим Србољубом, који је изгледа рођен научен и сматра се позваним да решава све и сва и још свашта нешто.
    У исто време, знајући темперамент и карактер о. Зорана Ђуровића, као и његову ерудицију и изванредно познавање свих овде поменутих тема, чуди ме да се више не оглашава и не учествује у овој полемици.
    Жао би ми било уколико се испостави да је то услед некакве уређивачке политике администрације сајта.
    Свима вам желим сретан Божић и Нову годину, и шта да вам кажем још, видимо се на некој новој трибини.

  67. @ Драгољуб Марјановић

    Др-агољубе М. нисам се ја научен родио већ сам деценије и деценије живота и рада уложио у своје формално и неформално школовање (па се извесно сматрам компетентнијим и од Вас и од Ђуровића, који сте млађи, јер све и да имате знања колико ја, логично је да не можете имати толиког искуства, поготово Ви, који сте „ЈУЧЕ“ изашли из школске клупе)!

    Што се комплетне полемике овде вођене тиче, па она се може ископирати (по претпоставци) на нешто више од десетак страница у „ворду“ (макар онај део који се НЕПОСРЕДНО тиче теме, а може се и овде на каналу прочитати).
    Дакле то што „немате времена“ (за критику), само је још један од доказа ваше површности (мада, интимно осећам да сте Ви итекако ДЕТАЉНО прочитали све овдашње коментаре, али да немате нити један једини аргумент против њих, а у одбрану свог непознавања ствари, којима покушавате, очигледно сувопарно и нажалост јалово да се бавите)!
    Да Вам је било који студент, написмено, као семинарски рад донео оно Ваше излагање на предметној Трибини, па Ви бисте му сами рекли да је потпуно промашио тему, рад му не бисте прихватили, већ би сте га натерали, како да обнови градиво, тако и да рад поново напише, али овај пут на задату тему!
    Него, кад сте већ „овде“, одговорите Ви мени лепо на постављених 27 питања, а која се тичу наведених истина!
    Уосталом да ли ви Др-агољубе М. уопште припадате СПЦ, да ли сте верни Хришћанин, да ли прихватате веронауку онако како нас томе Православно Хришћанство, као једна и једина Црква Христова учи или сте безбожни агностик?

    А сад мало о „доторе“ Ђуровићу, кога овде покушавате да (безуспешно и неаргументовано) заступате и за кога тврдите да га познајете:
    јесте ли погледали какву је аутобиографију „доторе“ сикар Зоран Ђуровић САМ СЕБИ поставио на Википедији?
    Па да ИШТА знате о Православљу (а очигледно је да, као и Ђуровић, осим понешто сувопарних информација које сте напабирчили и којима на прилично досадан начин и погрешно, као и он, „баратате“, о томе НИШТА СУШТИНСКИ НЕ ЗНАТЕ), тада бисте знали и то да је СРАМОТА да на тако самољубив начин један СВЕШТЕНИК пише и то САМ О СЕБИ (што је извесно тежак грех гордости)!
    Надам се да и Ви нисте „до`торирали“ код Латина, већ доКторирали на БУ (толико сте ми били, после оног Вашег излагања, верујте ми на реч – незанимљиви, да чак нисам ни проверавао), па би самим тим требало и да познајете „…методологију израде научног рада…“?
    Ако сте доКтор са БУ, онда морате знати НЕ МАЛУ РАЗЛИКУ ИЗМЕЂУ МОНОГРАФИЈЕ (тј. у овом случају монографске студије, а по њеном објављивању и публикације) и ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ?
    А шта бисте, у научном и стручном смислу мислили о некоме ко КОМИСИЈИ (па била она и „латинска са све латинским критеријумима“) покуша да уместо докторске тезе ПОДМЕТНЕ (као што је, у свом површном, како стручном, тако и ординарном животу, онако 100% сликарски, навикао да подмеће и манипунише) ни мање, ни више него МОНОГРАФИЈУ (или монографску студију, ако вам је драже)?
    И да ствари по „доторе сликара“ Ђуровића, буду још горе, један од чланова комисије ТО НИ МАЊЕ, НИ ВИШЕ, НЕГО ЈАВНО ПРОКОМЕНТАРИШЕ ДАЈУЋИ ДОМАЋОЈ И СВЕТСКОЈ НАУЧНОЈ ЈАВНОСТИ ДО ЗНАЊА ДА ЈЕ ТО „ПРОДАВАЊЕ ТАНТЕ ЗА КУКУРИКУ“ ОД СТРАНЕ КОМИСИЈЕ (ПА БИЛА ОНА И ЛАТИНСКА) ПРИМЕЋЕНО, ТЕ ДА ЈЕ (ЦИТИРАМ): РАД ЈЕРЕЈА ЂУРОВИЋА ВИШЕ ЛИЧИО НА МОНОГРАФСКУ СТУДИЈУ, НЕГО НА ДОКТОРСКУ ТЕЗУ“ (чиме се чак и латинска комисија оградила од „евентуалија“ – подсетићу Вас да су „Латини старе варалице“, ал што је много – много је, па и од и за њих)!?!
    С обзиром да ће Латини извесно, према сваком ретком Православном Србину који код њих залута, снизити критеријуме (на исти начин на који су и Хрвати, у Загребу „гледали кроз прсте“ Шиптарима), без обзира на „кукавичије јаје“ које им је Ђуровић покушао да, као свој докторат подметне, правдајући пре свега себе (а и читаву комисију), један од чланова („доторе“ Додаро) је прокоментарисао (цитирам): „…да ће озбиљно промислити да се овакав приступ почне примењивати у будућим истраживањима на Институту Августинијанум“.
    `Ајде да видимо и то чудо, али паз` да неће („у 100 евра куме, да неће“)!!!
    Дакле, будући да сам, у различитим својствима, присуствовао на више одбрана доктората, могу Вам Др-агољубе М. рећи да се ја тим и таквим „до`торатом“ не бих баш „дувао“, него бих се „покрио ушима“, па бих „покупио пинкле“ и оно што сам до тада урадио (без обзира да ли је, услед „латинског ерваматина“ почела да ми расте брада „знања“ – јер са брадом звања до тада и нисам био у неким односима), изабрао бих ОЗБИЉНОГ МЕНТОРА у Београду (или рецимо било где у Русији) и доКторирао, а не „до`торирао“, тако да се више не стидим и да нико после тога не може да ме „прозива“, попут „др“ Синише Малог, „др“ Небојше Стефановића или Томе Николића, за „диплому“!
    Да не знам „целу причу“ око тог „до`тората“, чудио бих се ментору како је све то уопште дозволио (јер то је менотру вееееелики минус, да такав „до`торат“ уопште стигне до чланова комисије за одбрану), али занајући да се ради о „браћи“ екуменистима и папољупцима (који се међу собом држе попут „браће“ масона или „топле браће“ из хомосексуалног лобија), читава ствар ме и не изненађује сувише!
    Зато ћу Вам Др-агољубе М. за крај написати један виц који ће извесно бацити више светла на читаву ову ствар:

    Седи зека испред жбуна, у шумици и куцка на лаптопу. Наиђе лија и пита га:
    „Је ли зеко, шта то радиш“?
    „Ево куцам докторат“, каже јој зека.
    „А јеееел, па то је лепо, а која ти је тема?“, упита лија.
    „Тема је: ЗЕКА НАЈЈАЧА ЖИВОТИЊА У ШУМИ“, одговори јој зека.
    На то лија почне да се грохотом смеје, а зека ће:
    „Е лијо, `ајде пођи са мном“, и поведе је иза жбуна.
    Тамо се зачује: бум, трас, шљис, шљас, лија истрчи из жбуна и почне главом без обзира да бежи.
    Зека се мирно врати из жбуна и настави да куцка. Уто наиђе вук и читава се прича понови: вук почне да се ваља од смеха, зека га позове иза жбуна, бум, трас, шљис, шљас и вук почне као луд да бежи. Зека се потом мирно врати и настави да куцка. После извесног времена излази из жбуна меда и каже зеки:
    „ШТА САМ ТИ РЕКАО ЗЕКО, НИЈЕ ВАЖНА ТЕМА, ВАЖАН ЈЕ МЕНТОР“!!!

  68. Ко је индивидуа која стоји иза ник Србољуб?
    Ни не интересује ме много, јер искомплексираних ******** који иду наоколо и шире ове бљувотине има доста, родна земља је Србија… Интересантније је како је СС постао овдашњи Информер. Како је могуће да се пустају овакве бљувотине које ни пас с маслом не би могао појести?
    Прве паре које будем могао да ставим са стране биће да тужим СС за дефамацију.

  69. Г. Марјановићу,

    Хвала на честиткама, и Вама све најбоље!

    Написали сте

    Жао би ми било уколико се испостави да је то услед некакве уређивачке политике администрације сајта.

    па осећам потребу да одговорим.

    Коментари корисника Зорана Ђуровића, било потписани као Зоран Ђуровић или Марко Радаковић, пролазе на овом сајту КАДА ПОШТУЈУ ПРАВИЛА, која уосталом важе и за све остале, били они доктори наука или не.

    Супротно тим правилима, а за оне који још верују да је др Ђуровић некаква „жртва“ а не „џелат“, шаљем доњи снимак два непуштена коментара (за неупућене: Св. Илија је моја крсна слава, за коју ми је др Ђуровић пожелео да добијем знак, „јер је св. Илија добар са ватром…“)

    ОПРЕЗ: СЛЕДЕЋА СЛИКА НИЈЕ ЗА ПРИСТОЈНЕ ОСОБЕ И ЗА ОНЕ СА СЛАБИМ СТОМАКОМ:

    уз извињење свима што сам натеран да ово напишем и окачим,
    Александар Лазић

    ПС. Слика је аутентична али није баш читљива, за крупније кликните ОВДЕ

    ППС. Скоро да се радујем што је др Ђуровић прешао са клетви на претње тужбом!

  70. @ Драгољуб Марјановић
    Надам се, да са анонимусом нећете ући у разговор. Његово потцењивање туђих звања и знања показује завист у бар толиком степену, као и што је самољубље код мог најдражег јеретика. Рекао бих, да ни самољубље, као ни завист и потцењивање нису особине за поштовање. Наравно, да се код другог све види јасно, а код самог себе све је замрљано. У чему је разлика између самољубља и гордости на сопствена звања и знања Ђуровића и зависти и потцењивања туђих звања и знања уз показивања гордости од стране АНОНИМУСА. Чини ми се, да је људскије показати јавно свој карактер, него са сакривати и делити лекције другима из мишје рупе.

  71. Фра аво, није ваљда да Ватикан не може да вам да кредите да угушите ово антиекуменистчко гласило?

  72. @Александар Лазић
    Сигурно, да ова два коментара не заслужују, да буду објављени. Покушавати, да личне односе пребацимо на сајт није у реду. Шта остале занима приватан однос два коментатора или власника сајта и коментатора? За претпоставити је, да Ђуровић има приватни мејл, па је могао директну поруку да пошаље. У сваком случају, сајт СТАЊЕ СТВАРИ је кућно двориште власника, а у туђе двориште се улази после куцања и дозволе власника дворишта за улазак.

  73. Што би рекао народ, поцепа Србољуб “ докторчића“ као свиња масан џак.

  74. Лазићу, док сам ја био на СС овакве бљувотине нису пролазиле. Колико се сећам, увек си ме молио да проверим информације на које си сумњао. А кад си отворио дисциплину: „Пљување на о. Зорана“, ствари су отишле предалеко. Ти можеш мене да мрзиш, то ти нико не брани, а и није тајна колико ми добра желиш; но, из мржње изгубити образ, то је већ трагедија.
    Знаке пак „с више“ можемо да тумачимо како желимо. И Исусу рекоше да чини чуда кроз демона… Ја сам се помолио, али не да те Драги Бог сокруши, него да ти мало отвори очи, ако је то могуће, чудо се десило, а ти види што ћеш с њим.
    Настави да објављујеш баљезгарије на мој рачун, Бог ће нам судити.

  75. Марко Радаковић радио при сајту СС?
    Да ли то Марко јавно признаде да је он заправо ФРА АВА ЂУРОВИЋ?

  76. Оче Зоране,
    Нема шта лепа вам ова молитва „Илија кад ти гаси свећу…“ Јел то молитва аве Зорана за „отварање очију“!?

  77. И појавише се два коментатора, који такође не заслужују објављивање VolEmDaZezamFraAvuDjurovica said и „обичан посматрач“. Оба коментатора, један већ са псеудонимом, а други са свињом и „докторчићем“, које поцепа анонимус су незаслужено објављени. Али као што написах, туђе двориште па се према томе морамо равњати. И мом најдражем јеретику изгледа, да су се побркали живци. Ни његов последњи коментар није вредан објављивањаљ. Чему износити чињенице из прошлости, које ништа не говоре, изузев, да су Лазић и Ђуровић сарађивали. Сарађивали, па се разишли и сада ми треба, да читамо што и како су се разишли. Па и ако су се разишли, зар није могуће остати у нормалним односима?

  78. @ Марко Радаковић

    Што се тиче тужбе за „дефамацију“, морам признати да је једва чекам – радо ћу суду доставити да је коментатор СРБОЉУБ основне тезе („Нагласио је да рад јереја Зорана Ђуровића више личи на монографску студију него на строго докторску тезу“) свог коментара цитирао са ЗВАНИЧНОГ САЈТА СПЦ!

    Користан линк: http://www.spc.rs/sr/jerej_zoran_djurovic_postao_doktor_patristickih_nauka_u_rimu

    Александар Лазић

    ПС. @ слободан млинаревић

    Начелно сте у праву. Али, што рече Били Питон, „посо је такав, ни ја га не волим“.

  79. @слободан млинаревић

    Поштовани г. Млинаревићу,
    немам намеру да улазим у дијалог са Србољубом, не толико зато што је анонимус, колико због тога што ми је јасно да су сва његова питања заправо реторичка постављена с намером да њему дају шлагворт за даље монологе и лекције. Чак ни то не би био проблем да из његових писанија може нешто корисно да се чује, или нешто оригинално што до сада нисмо сазнали од многих њему сличних фејсбук и интернет ревнитеља. Једноставно нема сврхе. Био је на трибини, и тамо је био најгласнији. Али, када тамо ништа није схватио, како ће овде, где ни не жели било кога да слуша него искључиво да пљује све оне који се усуде да мисле другачије од њега. То је чист тоталитаризам, и нема никакве везе са Православљем. Ту је он сличнији папистима који су на силу католичили наше Србе преко Дрине само зато што су писали другим писмом и нису исповедали папску јерес, него што је сличан светим Немањићима.

  80. „До`торе“ Ђуровићу, питај Слободана Млинаревића ко сам!
    Он зна, рекао сам му!!!

  81. @ Драгољуб Марјановић

    Др-агољубе М. пошто видим да су вам моја питања претешка, задржимо се на једном:

    „Да ли прихватате веронауку онако како нас томе Православно Хришћанство, као једна и једина Црква Христова учи или сте безбожни агностик“?

  82. И да, желео бих кратко да се осврнем на питање доктората о. Зорана Ђуровића који је он успешно одбранио у Риму са највишим признањем magna cum laude, како каже народ, конац дело краси. А односи се на искривљено и у основи крајње злонамерно тумачење Србољуба с циљем да се личност понизи, а не толико да се сам докторат дискредитује, јер је то немогуће једном анониму Срби, који нема ни потребна звања ни квалификације да се тиме бави (животно искуство ту не вреди много) када је читава међународна научна заједница о. Зорану признала научни и методолошки квалитет његовог доктората. Наиме, у извештају са сајта који нам је љубазно прослеђен стоји следеће:
    „Нагласио је да рад јереја Зорана Ђуровића више личи на монографску студију него на строго докторску тезу, али је уједно и истакао да је рад зато више него интересантан и да открива ново читање Августина: кандидат је успео да изађе из свима добро познатих и уобичајних августинијанских схема.“
    Дакле, Срба је исекао пасус и представио само прву половину запажања једног од чланова комисије, који се ако се прочита у целости заправо најбоља могућа похвала, јер у науци као и у животу, траже се оригиналност и нови приступи, и то је у својем раду о. Зоран показао и представио. Нико не жели да чита нешто што није оригинално и не представља нов допринос у истраживању неке теме. А то да је рад личио више на монографску студију него на докторат, ја не знам шта је ту толико зло и наопако, пошто се већина добрих доктората управо прерађује у монографске студије ради публиковања. Ниједан издавач вам неће издати докторат ако га не прилагодите стилу монографије или синтезе. То зна свако ко се бави науком, осим Србољуба, којем је то негативна квалификација у његовом искривљеном систему вредности.

    Поздрав!

  83. Докторе Ђуровићу, мој најдражи јеретиче, шта рећи о АНОНИМУСУ, када лаже и по тако једноставном питању. Никада ми није саопштио на било какав начин, било шта о себи. Према томе, немам појма ко је. Знам, да је анонимус, а сада видим и лажов. Погледати раније коментаре у којима саопштава, да НИКАД нећу моћи, да било шта сазнам о њему. Довољно је, бар за мене, да се показао, као лажов. Са лоповима и лажовима се НЕ ДРУЖИМ!

  84. Млинаревић не зна ко је Србољуб. Само још једна од лажи овог беспризорног лика.
    @Верник. Ис је давао вид слепцима, али има категорија слепаца којима никако није могао да отвори очи. Вели на једном месту Писмо: И због неверовања њиховог, он није могао тамо да чини чуда. Ни Исус ни Ава нису Мандрак мађионичар.
    А за Србољуба једно тест питање: Земља је сфера или равна плоча?

  85. Зашто Драгољуб Марјановћ не помогне свом пријатељу Ђуровићу и нама читоцима саопштењем о томе, ко се крије иза псеудонима СРБОЉУБ?
    Сам је рекао раније да је дотични био на трибини и то врло гласан.
    За претпоставити је, да није било могуће дати му реч, пре него што се представио?!
    Иначе, ја који нисам доктор наука, примећујем извесну конфузност у Ђуровићевом стилу писања.
    Пример: „Млинаревић не зна ко је Србољуб. Само једна од лажи овог беспризорног лика“.
    Из наведеног проистиче да је Млинаревић лажов, што не одговара истини, нити је доторе хтео то да каже. Али, рекао је!
    Можда је због избивања из Србије заборавио срБски?

  86. @ Драгољуб Марјановић

    О млађахни Др-агољубе М. одговорићу Вам будите сигурни, верујте ми да ћете се пушити, јер дали сте ми као и „стрипосликариматоре“ Ђуровић, својим несувислим, типичним „болоњашким“ излагањем, непознавањем основног, неистинама и заменама теза (итекако својственим поменутим „болоњцима“ јако пуно материјала (за неупућене, „стрипосликариматоре“ је новонастала српска кованица постала спајањем речи „стрип“, „сликар“, „Рим“ и „до`торе“, а то је и једини „научни“ допринос до кога је довео и уопште могао да доведе „падре“ Зоран Ђуровић)!
    Нажалост тренутно немам времена (али не као Ви што „немате времена“, па сте „прогутали“ све што смо овде писали, већ заиста), јер жена ме тера да оперем судове, да у ову „нову“ римокатоличку, ђуровићевско-екуменистичку не уђемо са пуном судопером!
    Шта ћете, стари професор др Србољуб, без обзира на звање и знање, мора и то понекад да ради, ***** ********* ***** ****** ****** *****, него ова моја се кад год се споречкамо око реда за прање посуђа, позива на то да је докторирала чак два месеца пре мене!

  87. Па „стрипосликариматоре“ Ђуровићу, добро те нисам послао да погледаш да тренутно нисам на Копаонику!
    То да Милинаревић зна је било више онако фигуративно, како да кажемо, а да, као што Др-агољуб М каже „реторички““
    Да умеш пажљиво да читаш, прочитао би да Млинаревић НИКАДА неће сазнати ко сам!
    Дакле Ђуровићу, сад си стварно, али стварно превазишао себе!!!
    Па била је то, како кажу весели босанци „шега ба“!!!

  88. @Александар Лазић
    Погледао сам линк, на који сте нас упутили. Склон сам, да верујем у могућност, да је Ђуровић имао протекцију у вези доктората. Сећам се, да су код нас школе завршавали студенти из различитих земаља, који нису језик довољно знали. Познавао сам такве. И то није ништа ново. Поред утицаја политике, некад је и чисто гостопримство. Међутим, текст са сајта СПЦ, ја не читам, нити разумем, да говори негативно о докторском раду. За мене је то пример, да је човек толико различит од другог човека, да ни исти текс, двојица не „виде“ исто. По моме, то не би смело, да води у лични сукоб, већ би морало, да се разговара, расправља. Најгоре је од свега, што код других видимо све оне карактерне особине, које и сами имамо, али их код себе не признајемо. Коментар сам насловио на Вас, јер сам желео, да захвалим на датом линку.

  89. @ Стање ствари

    Поштовани г. Лазића замолићу Вас да не „озвездичите“ речи које у наредном делу текста, имам намеру да употребим, а попут: лажов, лопов и сл. јер су у коментарима упућеним мени, на овом форуму већ коришћене, а бићу слободан да овај коментар, упућен Др-агољубу М. АРГУМЕНТОВАНО обогатим још неким сликовитим и незаменљивим српским речима.

  90. @ Драгољуб Марјановић

    Молим Вас да мене, током читања овог мог обраћања Вама замислите у следећем ставу:

    за кратко, по угледу на „познатог“ стрип цртача, „риматоре“ Ђуровића, како заузимам самозадовољну позу (исту ону коју и он има на ОНОЈ његовој „чувеној“ римској фотографији из које просто избија љубав, а која „сфумато“ боји атмосферу приказаног односа између њега и римокатоличких јеретика).
    Потом „набацујем“ загонетни и „блажени“ Монализин осмех (попут „риматоре“ Ђуровића на истој фотографији).
    Затим опуштам позамашни стомак (немогуће га је на поменутој фотографији „риматоре“ Ђуровића не „замјетити“), а који ће ми управо и помоћи, да попут главног архиватора Ђорђа Чваркова спустим глас, једну до две октаве ниже.

    На исти такав начин, Др-агољубе М. и ја замишљам „риматоре“ Ђуровића, како самодекларисаном марксисти Млинаревићу, пигмалионски, „добронамерно“ и покровитељски, ставља руку на раме, а онда му „риматоре“ Ђуровић, као у свом коментару од 11. октобра 2016. за Вас, Др-агољубе М., полу-гласом, негде на прелазу између бас-баритона и баса, опонашајући Мирослава Чангаловића, попут Ђорђа Чваркова, онако заверенички тихо, готово шапатом каже: (…кххх-кххх, пуф-пуф… пант-пант… па шта да вам кажем… знате… оваааај… ма…) „Марјановић је млад доктор…“.
    И то без обзира што је Вама Др-агољубе М. тема прихваћена 1. априла 2010 (да ли случајно или је судбина желела да се за читав Ваш будући „научни“ живот и рад, жестоко поигра са вама).
    Шта је „риматоре“ Ђуровић мислио када Вас је назвао „младим доктором“ мени извесно, још увек није јасно!
    Да ли је желео да само на основу Ваших година, омаловажи Ваш докторат, без обзира што сте читаву ствар обавили „на време“ (судећи по томе да сте 2007. дипломирали), док је он успео да „до`торира“ тек у петој деценији живота, не обазирући се на ону стару српску народну пословицу која гласи: „зло говече – довијека јуне“?
    Или је мислио да је он већ „стара до`торска кука“, с обзиром да је већ „до`торирао“, додуше тек неколико месеци пошто је Вама прихваћена тема, „ал` датум је датум“, са тим „нема шале“?
    Чудни су путеви Господњи, јер када смо већ код датума, не могу да се отмем фасцинацији да Вама Др-агољубе М. тема буде прихваћена на светски дан „шала, лажи и превара“, а „риматоре“ Ђуровићу „до`торат“ на дан црни, да црњи тешко може бити, 22. јуна, на годишњицу Хитлеровог напада на Малу, Белу и Велику Русију (тада у саставу СССР-а), док је тај напад, узгред буди речено, здушно подржавала управо римокатоличка „црква“ чији је „до`торе“, славно постао и дон падре Ђуровић!
    И читава та ствар са „до`торирањем“ падре Ђуровића дешава се усред Рима, а пред онима чија је тадашња (а и садашња) Ватиканска „фирма“, са све тадашњим „службеницима“ и „генералним директором“ Еуђенијем Пачелијем (Пијем XII папoм ЗЛОЧИНЦЕМ познатим по безрезервној подршци Степинцу) оснивала потоње „пацовские канале“ којим су небројени усташки и Хитлерови крволоци успели да побегну „руци“ правде!
    Даке истог тог дана (али 69 година касније – о чудне ли цифре), pater sacerdotem Auroriae neque Matutinus Georigius (алијас падре Зоран Ђуровић) постаје римски „до`торе“ тј. „риматоре“ и то пред штоватељима „светог“ Ињига Лопеза де Лојоле, познатијег као Игнасио – оснивач црног братства Језуита, а који је „беатификован“ 1609. године која у себи крије још једну, већ речену, чудну цифру 69, а која је грешним римокатолицима тако омиљена).

    Поштовани г. Др-агољубе М. пре него што вас аргументовано до(ф)атим (не за оно чему сте се можда понадали, попут рукава, трегера, ногавице или нечег другог, већ) за небулозе које сте на предметној Трибини износили и исте, а које сте у потоњим својим небулозним коментарима овде „нарендали“, морам Вам поставити прва два питања:

    1. да ли је свака сличност Вас, са далеко познатијом, загонетном „Радмилом М.“, чувеном српском Монализом, којој је и Горан Бреговић „спевао стих“, случајна, пре свега у смислу да ли сте се икада користили тим псеудонимом?
    Ако јесте, неке ствари у вези са Вама ће ми постати јасније!
    Али ако нисте, већ сте били или јесте у некој другој релацији са поменутом, неописиво би ме радовало, да сви ми на Стању ствари, коначно и први откријемо ко је „Радмила М.“, јер Бреговић већ деценијама одбија да било коме, било шта каже о тој чувеној „српској Монализи“.

    2. Да ли сте којим случајем упућени (будући да по сопственим речима контактирате), да се „риматоре“ Ђуровић не служи или се макар повремено по форумима не крије иза псеудонима „Радмила М.“?
    Наиме, на помисао да се можда ипак ради о „риматоре“ падре Ђуровићу, навело ме је то што се он на својој, билборда вредној фотографији из свог „римско-екуменистичког периода“, као не малог дела његовог свеобухватног и целокупног „екуменистичког опуса“, попут Леонардове Монализе, умилно смешка папољубним јеретицима, мада ми се чини да не бих погрешио, ако бих тај његов мили, попут у длановима „дјечице домољуба“ растопљене „пионирове“ чоколадице, лепиљиво-снисходљиви, тајновити „осмијех“, пре упоредио са оним, из српске, епске, народне поезије: чувеним „снатрењем (ш)враке на Југовину“, а све у нади за „масним“ залогајем)?

    Дакле, Др-агољубе М. надам се Вашем искреним одговорима (наравно ако сте Ви уопште способни за такве, после свега чему смо сведоци, да сте се, како на предметној Трибини, тако и овде, у коментарима, служили)!

    ПА, ДА ПОЧНЕМО (са трећим, назовимо то комплексом питања)!

    3. Зашто Ви Др-агољубе М. лажете овај часни и незанемарљиво поштени српски народ са Стања ствари (као и ширу јавност)?
    Чините ли то с намером или услед Вашег пуког „болоњашког“ незнања?
    И зашто, по сваку цену и безрезервно браните падре Ђуровића, када он или лаже или захваљујући потпуном незнању и необавештености исказује потпуни дилетантизам?

    Ево Вам и примери:

    3.1. У делу свог коментара упућеног 11. октобра Слободану Млинаревићу, „риматоре“ Ђуровић, између осталог каже да је Вама Др-агољубе М.: „…један од ментора био наш прослављени византолог Радивој Радић…“.
    Будући да се и ту, по обичају, „риматоре“ Ђуровић налупетао, јер Вама је Др-агољубе М. ментор био Влада Станковић, а Радивој Радић Вам је, у почетку, био „само“ члан комисије за одбрану предлога теме и будући да већина овдашњих „коментатора“ (са Стања ствари) нема попут Вас и мене, искуства са докторским студијама, покушаћу да им читаву ствар поједноставим и покажем на примеру фудбала (да би и „риматоре Ђуровић могао да разуме – ради се о ногомету):
    То би било исто као када би „стрип цртач“ Ђуровић „бубнуо“ да је један од чланова УПРАВЕ КЛУБА у ствару тренер првог тима, док тренера уопште није ни поменуо!
    Влада Станковић, иако тек доцент (тек, јер у моје време доценти нису могли бити ментори докторандима, већ је то морао бити најмање ванредни, а препоручљиво је било да то буде неки од редовних професора, али међу вама „болоњцима“ ионако „све може“), заслужује да му се макар име помене, као Вашем ментору, а који се не мало „бактао“ Вама и најмање што је требало да учините, је да стрип цртачу Ђуровићи скренете пажњу да Вам ментор није био Радивој Радић, већ Влада Станковић!
    Али „ко шиша“ ментора, он је ионако „одгуслао“ своје, а важно је сакрити или лаж или незнање „риматоре“ Ђуровића као садашњег или будућег члана „екипе“ са којом „дувате у исту тикву“ (оно „ти мене војводо, ја тебе сердаре, а знамо се која смо *****“)?
    Зашто Ви Др-агољубе М. пре свега према Станковићу безобразно, али и „мудро“ ћутите?
    На Вашем месту ја се не бих претерано хвалио самозадовољним и аморалним екуменистом, Радивојем Радићем (у Срба симболом анти-националног) или Вам се то што је такав управо и свиђа?
    А знате ли зашто не бих?
    Између осталог, рецимо и зато што је био у стању да без обзира што се „академик“ (е кукала ти мајка сирота Србијо шта си дочекала, да ти и такви буду академици, па ти је зато и САНУ постала „герантолошко одељење духовних и анационалних ушкопљеника“) Раде Михаљчић „налупетао за све паре“ реченицом због које је чак и Патријарх Српски интервенисао да буде избачена из УЏБЕНИКА ИСТОРИЈЕ ЗА 6. РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ („о tempora, o mores“, рекао би неко са стране да смо по питању науке једна од водећих земаља у свету, чим нам и „академици“ пишу уџбенике за основце, али се плашим да то нема везе са науком већ са „духовном проституцијом и то за мале паре“ – тешка су времена, ударио „немања“, пара ни од куда, а „бара мала пуна крокодила“). Радивој Радић срамно подржава Михаљчића само зато што „врана врани очи не вади“ (а и добро ће доћи, када се сутра буде гласало за чланство у САНУ – ваљаће неком „нашем“)!
    А знате ли како је гласила поменута Михаљчићева реченица (од које се Радић у почетку оградио речима да је о свему сазнао из штампе, што му наравно није сметало да безусловно брани Михаљчића – иако нешто касније и сам, у потпуности побија Михаљчићева „лупетања“)?
    Ако не знате, ево Вам је:
    „Староседеоци који су живели заједно и чија су насеља груписана у веће скупине нису словенизирани. Обичаје, језик и друга народна обележја сачували су Албанци. Део досељених Словена примио је језик и обичаје Албанаца и стопио се са њима.“
    Па по томе испада да су се Срби населили на земљу на којој су пре њих живели Шиптари, а за које, по Михаљчићу, испада да су на овим просторима „аутохтони“ и да су постојали пре Срба!
    И иако све то Радић касније и сам негира (тврдећи да Илире и Шиптаре у овим крајевима дели бар 800 год. историје, те да Шиптари не могу бити Илири), њему не смета да безусловно брани Михаљчића!
    Е, то се Др-агољубе М. зове „духовна проституција“ и ја НИКАДА нећу бити део те и такве менажерије (а којој, очигледно је и Ви и падре Ђуровић припадате – додуше дон Ђуровић све цупка као „мачак не око вреле каше, него око телеће главе“ не би ли се коначно у ту екипу некако угурао и најзад валоризовао и компензовао не мале паре, које га је коштало оно „а ла до`торе римско планинарење“ – питање је само одакле му паре за све то, јер од „платице“, са све додатним примањима, провинцијског, смедеревског падреа, то тешко да је могао да плати – мислим на трошкове путовања, разне школарине, бораваке и остале трошкове, у не тако јефтином Риму и Италији)!
    Дакле дон Ђуровић би да накупи помало референци, па макар и попут Ваших, јер потпуно је јасно одакле и уз помоћ кога, особа попут Вас, дакле крајње досадна, безидејна и сувопарна на Светском конгресу Византолога (на крају крајева Ваша „стручност“ и референце су смешне у односу на много старије, стручније и компетентније историчаре и византологе)!
    Дакле, рецепт је једноставан, продај част, земљу и нацију, „слижи“ се са истим таквим издајницима и… ето тебе на конгресима, студијским путовањима, ето те и као сарадника на разно-разним уџбеницима и публикацијама, мало овде, мало онде, будеш негде и предавач, а дневнице и хонорарчићи само „капљу“!
    Па Др-агољубе М. јесте ли сте по угледу на падре Ђуртовића, Ви, ипак као млад човек „искварили“ (што би наш народ рекао „`ајд` што се потурчи, ал` кад пре турски научи“)?

    3.2. Покушавајући да попут разгоропађене чиваве, безуспешно одбраните од неодбрањивог, свог „клупског“ друга дон Ђуровића, Ви или масно лажете или сте бежали са консултација код Станковића, па не знате ни најосновније (мада се од „болоњца“ човек свему може надати). Ви у свом коментару од 31. децембра 2016. пишете:
    „…желео бих кратко да се осврнем на питање доктората о. Зорана Ђуровића који је он успешно одбранио у Риму са највишим признањем magna cum laude…“
    Па да ишта о томе знате, знали бисте и то да се оцене докторандима, по одбрањеном докторату рангирају на следећи начин:
    RITE – без пропратне похвале, дакле најнижа, али ипак прелазна оцена, која се данас готово ником и не даје (стога се и сматра застарелом), а представља описну оцену ДОВОЉАН успех, а бројчану (6).
    CUM LAUDE – уобичајена пропратна похвала, описно ДОБАР успех, бројчано између 7 и 8.
    MAGNA CUM LAUDE – велика похвала, описно ВРЛО ДОБАР успех, бројчано између 8 и 9.
    MAXIMA CUM LAUDE – највећа похвала, описно ОДЛИЧАН успех, бројчано између 9 и 10.
    Дакле, Ви или свесно лажете и обмањујући јавност покушавате да свог компањона дон Ђуровића неистинито представите као одличног „до`торанда“ (а потом и „до`тора“), јер он и поред спуштених критеријума „Латина старих варалица“ није успео да постигне одличан успех и нема највише признање (нити оцену)!
    Падре Ђуровић дакле од Латина има оцењен „до`торат“ као врло добар, дакле није истина да има највише признање!
    Или Ви, као „болоњац“ за ове оцене никада нисте ни чули, што у том случају озбиљно доводи у питање како ниво, тако и постојање Вашег доктората (што Вас веома лако може сврстати у већ поменуту категорију „др“ Синише Малог, „др“ Небојше Стефановића и сл.)!!!

    3.3. Ви Др-агољубе М. потом пишете:
    „Наиме, у извештају са сајта који нам је љубазно прослеђен стоји следеће: „Нагласио је да рад јереја Зорана Ђуровића више личи на монографску студију него на строго докторску тезу, али је уједно и истакао да је рад зато више него интересантан и да открива ново читање Августина: кандидат је успео да изађе из свима добро познатих и уобичајних августинијанских схема.“ Дакле, Срба је исекао пасус и представио само прву половину запажања једног од чланова комисије, који се ако се прочита у целости заправо најбоља могућа похвала, јер у науци као и у животу, траже се оригиналност и нови приступи, и то је у својем раду о. Зоран показао и представио.
    Опет Др-агољубе М. испадате полуписмени и морам да вас упутим на већ поменути уџбеник „…методологију израде…“.
    Ви пишете: „…Дакле, Срба је исекао пасус и представио само прву половину запажања једног од чланова комисије, који се ако се прочита у целости заправо најбоља могућа похвала…“.
    Е па овакву глупост давно нисам прочитао. Па ако се нешто цитира, уопште се не мора навести цео цитат (јер би у супротном, понекад било потребно цитирати читав рад), поготово ако се ненаведеним делом цитата, не мења смисао дела цитата који је наведен. Овим делом (с моје стране ненаведеног, а с Ваше стране наведеног) цитата се уопште не доводи у питање моја теза да падре Ђуровић НИЈЕ ПРЕЗЕНТОВАО ДОКТОРАТ ВЕЋ МОНОГРАФСКУ СТУДИЈУ!
    То: „да је рад зато више него интересантан“, не значи у научном смислу АПСОЛУТНИ НИШТА, поготово што комисија, па била она и латинска, мора да се огради и на известан начин оправда себе.
    То да рад: „открива ново читање Августина: кандидат је успео да изађе из свима добро познатих и уобичајних августинијанских схема.“ такође не значи апсолутно ништа у смислу тога да падре Ђуровић није умео да „сочини“ дисертацију по најстроже могуће дефинисаним правилима израде исте, већ је успео да комисији потури МОНОГРАФСКУ СТУДИЈУ (па је ли „Бог дао“ да је падре Ђуровић и у тој монографској студији ИШТА осмислио, јер да ни то није учинио, шта је имао да долази у Рим, да види Колосеум, шта ли?).
    А потом наводите такву флоскулу, коју ни основац не би овако неписмено и неистинато саставио: „јер у науци као и у животу, траже се оригиналност и нови приступи, и то је у својем раду о. Зоран показао и представио“.
    Паз` да се не траже или паз` да није представио, јер није умео ни дисертацију да састави онако како се то било где у свету ради (па би требало и код Латина, без обзира што „чим зину варају и лажу“)!
    Јер у науци можда се и вероватно тражи „нови приступ“, али што се живота тиче, то са новим и оригиналним (револуционарним) приступима може да прође само код вас револуционарних екумениста, мондијалиста у евро-атлантских интегратора!

    3.4. Е, а овде сте Др-агољубе М. или у лажима или у незнању (као прави „болоњац“ код кога „све може и овако и онако“) ПРЕВАЗИШЛИ СЕБЕ. Најавероватније блефирајући (јер не могу да верујем да толико не знате) и надајући се да ће код већине читалаца то ипак проћи, Ви замењујући тезе и износећи потпуно неистините тврдње пишете:
    „А то да је рад личио више на монографску студију него на докторат, ја не знам шта је ту толико зло и наопако…“
    Па како бре Србине није 666-999 (читај: „зло и наопако“) кад је разлика између доктората и монографске студије иста као нпр. разлика између документарног и играног филма (а на исту тему)!
    Дакле (ако сте уопште Ви радили „свој“ докторат) морали сте прво да пријавите тему, па Вам тему одобри комисија, па (под надзором и уз консултације са ментором) радите рад на одобрену тему И ТО ПО СТРОГО ДЕФИНИСАНИМ ПРАВИЛИМА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРАТА (а не монографске студије која се од доктората не мало разликује), ПА СЕ СА ПО СТРОГО ДЕФИНИСАНИМ ПРАВИЛИМА УРАЂЕНИМ ДОКТОРАТОМ УПОЗНАЈЕ КОМИСИЈА, ПА РАД БРАНИТЕ ПРЕД КОМИСИЈОМ, ПА СЕ ОДБРАЊЕНИ РАД ПУБЛИКУЈЕ КАО ОД КОМИСИЈЕ ПРИХВАЋЕНИ ДОКТОРАТ, ПА ТЕК ПОСЛЕ ТОГА МОЖЕТЕ ДА СА ТИМ РАДОМ РАДИТЕ ШТА ГОД ДА ВАМ ПАДНЕ НАПАМЕТ (ПА И ДА ГА ПРЕРАДИТЕ У МОНОГРАФСКУ СТУДИЈУ, ОБЈАВИТЕ КАО МОНОГРАФИЈУ ИЛИ МОНОГРАФСКУ ПУБЛИКАЦИЈУ ИЛИ ДА МУ ИСЦЕПАТЕ ЛИСТОВЕ, НАПРАВИТЕ АВИОНЧИЋЕ И БАЦАТЕ ИХ СА ВРХА ЗГРАДЕ – ОД ВОЉЕ ВАМ)!!!
    Потом пишете: „пошто се већина добрих доктората управо прерађује у монографске студије ради публиковања.“!
    Па наравно да се публикује, то нико не спори, али Ви управо подмећете, јер монографска студија се приређује ПОСЛЕ ТОГА ШТО ЈЕ РАД ПРВО УРАЂЕН И КОМИСИЈИ ПРИКАЗАН КАО ДОКТОРАТ И ПОШТО ГА КОМИСИЈА ПРИХВАТИ И ОЦЕНИ, А ШТО ЈЕ ПАДРЕ ЂУРОВИЋ ПРЕСКОЧИО, УВАЉУЈУЋИ КОМИСИЈИ МОНОГРАФСКУ СТУДИЈУ УМЕСТО ДОКТОРАТА, А ЛАЖЉИВА ЛАТИНСКА КОМИСИЈА МУ ЦЕЛУ ТУ СТВАР, ЕКУМЕНИЗМА РАДИ, ЦИЉАНО ОПРОСТИЛА, „ГЛЕДАЈУЋИ МУ КРОЗ ПРСТЕ“!
    Потом пишете: „Ниједан издавач вам неће издати докторат ако га не прилагодите стилу монографије или синтезе.
    Да, па?
    А ко је икада и игде тврдио другачије?
    АЛИ ТЕК ПОШТО ЈЕ ДОКТОРАТ И НАПИСАН И ПРИХВАЋЕН И ОБЈАВЉЕН ПРВО У СТРОГО ДЕФИНИСАНОЈ НАУЧНОЈ ФОРМИ ДОКТОРАТА!
    А онда покушавате да „поентирате“, при томе потпуно промашивши услед гомила лажи и глупости које сте навели (а ипак остали живи): „То зна свако ко се бави науком, осим Србољуба, којем је то негативна квалификација у његовом искривљеном систему вредности.“

    Е, мој „драги“ Др-агољубе М. што би „шлагер певачу“ реко онај Цига из „Ко то тамо пева“: „нећете се ни Ви, а ни „риматоре“ Ђуровић, леба најести, од оваквог доКтората и „до`тората“!

    П.С. Убудуће се Др-агољубе М. не „залећите“, јер немате појма на кога, где и када, можете да „налетите“!!!

  91. @ Драгољуб Марјановић
    @ Марко Радаковић
    Поштована господо, поцепа вас АНОНИМУС, ко Панта питу! Као што је и обећао. Надам се, да ће се полемика наставити, па се можда и у књигу претвори. Много смо сазнали о обојици, а и АНОНИМУС се полако разоткрива. Пажња коју вам је посветио говори о великој зависти, или о раду „по задатку“ на проучавању ваших ликова и дела.

  92. @слободан млинаревић

    Морам Вам признати да сте ме, исказујући врхунски и итерабилну когницију, овај пут пријатно изненадили!
    Просто не могу да верујем да Ви, као правник и пензионисани банкарски чиновник, нисте макар „наузгре“ били сарадник или чак професионални полицајац!
    Посебно сте ме оставили „без текста“ делом Ваше реченице:
    „…говори о великој зависти, или о раду „по задатку“…“.
    За сада ћу Вас оставити у дилеми, који део цитата је тачан, али ћу Вам (као у „Игри престола“), донекле и помоћи!
    Упутићу Вас на следећи „траг“:
    „Угаљ… рука… бик… рој… ново седло…“!
    Желим Вам среЋне наступајуће Божићне и Новогодишње празнике, са жељом да загонетку, у овој години, успешно и решите!
    Свако Вам добро и од Бога Вам, пре свега здравље и дуг живот!

  93. Одговарам само ради шире публике која није упућена у активности моје маленкости, а које на овом сајту денигрира анонимус. Та индивидуа није узела да скине моју докторску теза са интернета па да нешто сувисло каже око ње, него је узела да плете своје психоделичне приче. Дакле, почећу мало издаље.
    После подгоричке гимназије, где сам завршио дизајн, полажем 1988 пријемни на БФ СПЦ, који тада није био у саставу БУ. Полагао сам код покојног о. Радована Биговића, и како сам положио као најбољи, добио сам одмах смештај у згради факултета, а јако је мали број бруцоша којима то полази за руком. На другој години добијам самицу на последњем спрату, што НИКОМЕ није пошло за руком. Полажем последњи испит (добио 10) код протођакона и проф. литургике, који је тада био и декан БФ, Прибислава Симића, а када је он чуо моје одговоре који су били ван уобичајене литературе, позвао ме је у деканат и понудио да одем на усавршавање у Швајцарску. Митрополит Амфилохије је, из њему знаних разлога, каснио и одбијао да да тај благослов за специјализацијом, тако да сам пошао на филозофски, презентирао моје публиковане радове, тако да је проф. Слободан Жуњић одредио да полажем као диференцијални само целокупну историју философије, па сам и то положио блиставо (тако је мој рад прихваћен и од универзитетске јавности) и уписао докторске на Историји философије. Постао сам парох смедеревски и те обавезе су ме спречиле да завршим докторат, а и ментор је отишао за УСА. Наравно да ће анонимус да каже како сам био превише глуп, па нисам могао да то завршим тамо, али га препуштам његовим душевним онанијама.
    На св. Николу 2002 сам дошао у Рим да се специјализујем у патристици, а требало је да већ у септембру будем тамо, но, митр. Јован Павловић нам је свима искомпликовао живот, па сам уз надљуске напоре успео да положим све испите из првог, зимског семестра. После су ствари ишле глатко, тако да је моја смиреност на крају сваког семестра завршавала све испите. ПРВИ САМ ПРАВОСЛАВАЦ који је на Августинијануму радио ТЕЗУ О АВГУСТИНУ, јер Руси и Грци и остали нису имали храбрости да се упусте у тај подухват, а први сам Србин који је тамо докторирао. За време студија сам имао стипендију (договор мог надлежног владике и католичких надлежних власти), али ми она не би била довољна за живот да нисам и сликао у међувремену. Поред познатих особа из многих поља (научници, прелати, уметници, спортисти, амбасадори…) моја се дела налазе у највећој мери у Лацију, и само ако „мухаџедини“ освоје Италију и дигну у ваздух ове цркве, моје име се неће наћи у сликарским монографијама Лација.
    Магистрирао сам на Августину, а у међувремену радио на уџбенику за грчку палеографију са прослављеним проф. Салватореом Лилом. Због текстова који су нам остали само на старосиријском, код Јефрема Кара сам студирао тај језик, и наравно успешно завршио (помогло ми је осредње познавање јеврејског). За предлог докторске тезе сам морао да напишем 10 страница текста, са аргументима и циљевима. То је разматрано на научном већу, где је био данашњи кардинал Проспер Грек (први августинијанац кардинал!), а сива еминенција, mostro sacro, Манлио Симонети је рекао како је то превелики залогај, али се на крају сложио да ја то ипак радим.
    Како сам исполагао све испите за докторски, одобрен ми је рад на тези, имао сам дозволу да предајем докторантима на другим католичким факултетима, јер је то привилегија која се у Риму даје само августинијанцима и библичарима, јер смо ми посебна фела, манијаци науке. На Латерануму сам дао предлог за држање курса, али ми је један декан рекао (преговори су потрајали око годину дана), а његово име нећу рећи, да не могу да ме приме јер из Београда немају сагласност, а БФ је био потписао конвенцију о научној сарадњи са Латераном. Братија из Бг, иако немају ниједног који би предавао на Латрани, нашли су за сходно мени ноге да поткрате. Тада нисам примљен ни на БФ за асистента, а у срамном образложењу су још написали како немају доказа да сам ја завршио основну школу…
    Предавао сам једно 2-3 године на Академији СПЦ за уметност и конзервацију, а ту сам потукао све рекорде јер су студенти 3 пута писали петицију да ме уклоне са катедре, јер почињу да сумњају у њихова дотадашња знања, а прву су написали после мог првог предавања!:))) На крају, када су скоро све мантије прогнане са Академије, ја сам био у том броју. Мени је то била услуга јер нисам имао материјалну компензацију за та предавања, а летео сам из Роме за Бг.
    Докторат је јуначки одбрањен. Сам декан, о. Додаро, је рекао да се на Августинијануму то зове „одбрана тезе“ (la difesa della tesi dottorale), док се на другим факултетима зове „расправа о докторској тези“ (la discussione), а да су тог дана и заиста имали одбрану! Јер „није моје срце дрхтало пред Змајем“, као ни Ђоковићево кад осваја Гранд слемове… Ћипријани, човек који држи прву катедру за Августина у свету, је поставио њему болно питање, али сам одговорио како тај његов предлог функционише у првом моделу код младог Августина, а како у другог, и зашто се треба прихватити моје решење. Ја сам, да бих показао да текст на који се Августин позвао (једна реченица је у питању) потрошио 3 летња месеца истраживања да бих показао да је то дело изгубљено (то сам са латинског превео на старогрчки у неколико верзија да бих могао да претражујем у отаца до Августина), и о чему се ту уствари ради. 3 месеца за 2 странице текста после! И онда дођу неки анонимуси да се иживљавају… Плач Мајке Божије!
    Мој рад је био конфигурисан у 4 тачке, а наиме да се покаже како су протологија и есхатологија били разумевани у првог и другог Августина. Ствар је изузетно комплексна јер се морају знати решења и предлози који су постојали у других хришћанских аутора. Зато је у мом поступку, који је био иновативан, и за који је Додаро казао да ће он настојати да се метод ЗЂ користи у наредним истраживачким радовима, управо вредност која је дата на ползу будућим генерацијама, мада је сам поступак јако компликован. А ко каже да је наука лака ствар? Дакле, он је казао да је моја смерност испоштовала сву дотадашњу методологију у истраживању, али да ју је и унапредила. Овде се доприноси признају. Није то Србија, пусто Турско.
    Рад је оцењен са magna cum laude, тако да луђачке идеје анонимуса не пију воду, јер ако се некоме нешто поклања (добро није измислио да смо ја и Додаро љубавници…), онда ће му поклонити тек нешто, а не да се брукају пред светом кад их неко сутра буде питао: Који вам је то Стефановић?:)) Нисам добио максимум зато што ће проћи још доста година да се метаболише ово што сам ја ископао из Августина. Жао ми је за анонимуса, али нико у свету неће моћи да напише научни рад који се бави овом темом а да не наведе ЗЂ. Као што ја нисам могао да заобиђем О’Конела и сву ту екипу која се овим бавила и разбила претходне схеме. Академски пак степен magna cum laude, је нешто што неко само пожелети може, а највиши јесте summa cum laude (with highest honor), док не постоји на Августинијануму maxima cum laude (with very great honor), што анонимус из незнања пласира (ретко где постоји овај међустепен maxima између magna и summa) за највиши степен. Ова мучена душа не зна да је систем оцењивања другачији, па покушава да то преведе на основну школу са: недовољан, довољан, добар, врло добар и одличан. Проблем је што овде у одличан се имају градације, тако да у оквиру одличне оцене на испиту имаш 28, 29 и 30. То није систем који сам ја имао на БФ где се ишло у од 6 до 10.
    Овде, где сам ја докторирао, после одбране ти си само докторант. Да би био доктор, мора да предаш комисији своју тезу за штампу која садржи евентуалне сугестије за измену (ја их нисам имао, што опет говори да ми ништа није поклоњено, него да стоји), тада професори дају дозволу, и то иде на потписивање ректору Латеранског Универзитета, и када он да коначну дозволу, иде у штампу и ти добијаш титулу доктора по публиковању тезе. Е, то све моја маленкост има.
    Моју тезу ова ситна душа као и свако заинтересован може да скине са академија еду. И онда може да коментарише. Ја сам само 8 година крвавог рада провео над њом, а овај „др“ ће за 1 дан да да осврт на те небулозе. Чуди ме да „др“ није узео да се расправља са тезом него да плете митове о мојој личности, што Лазић радо дочека?… Што се тиче „монографија“ ја не знам зашто је то аутор текста на патријаршијском сајту написао, јер се сам не сећам тог детаља. Можда се у Срба реч „монографија“ узима у смислу популарнијег, прилагођенијег штива, како нагласи др Марјановић, али то овде није случај. То је овде АКАДЕМСКИ ТЕКСТ који се бави једном темом или једним аутором, а није серија, нека колана. Када се на нету гледају докторске тезе, оне се библиотекарски (Livello bibliografico) означавају са монографија. Свако ко скине моју тезу видеће да она нема ништа заједничко са популарним штивом. Зато се овај анонимус није ни осврнуо на тезу. Све што му је остало је лавеж…
    Верујем да мој некадашњи пријатељ, Лазић, се само брука са пуштањем ових анонимних пашквила. То у неком културном или академском свету не би се могло допустити. Курир и Информер, ок., али у озбиљних људи ово не пролази. Коментари овог анонимуса су само производ једне дубоко ******* и исфрустриране особе, која, могуће, нема ни факултет, а камоли докторску титулу. Јер, доктор би се у кости уфатио са доктором око теза, а не да лупета као Максим по дивизији и пљује на људе наоколо. Анонимат те штити и омогућава да пљујеш како ти се свиди, али ако се бориш за тезе, онда се лепо потпишеш као Ђуровић или Марјановић. Овако си само јајара. Нема боље речи у српском за то.
    Зоран Ђуровић

  94. Pozdrav Dragoljubu Marjanovicu i njegovom clanku posvecenom tribini “VELIKI RASKOL”. I burna diskusija tokom tribune i brojni komentari ovde – na Stanju stvari, otkrivaju predrasude i netrpeljivost, (pa cak i mrznju) koji postoje izmedju pravoslavnih i katolika. I ukazuju da je medjusobni ravnopravni dijalog (ekumenizam) put koji vodi smanjenju napetosti i postovanju izmedju istovernih hriscana.

    Sa tugom sam citao komentare Srboljuba, pune ekstremizma i diskvalifikacija . . . sa osvrtima na licnost i privatan zivot jednog od vlasnika Stanja stvari . . . pune uvreda i netrpeljivosti . . .

  95. @ СРБОЉУБ
    Већ сам написао, да би поред Б и П, нас двојица могли и по другим питањима, да се сложимо. Наравно, да не употребљавате неке изразе, које не успевам, да протумачим: „итерабилну когницију“. И да не глумите противника комунизма. Има ту и других оптерећења, која Ви вучете, а то је и истанчан нагон, да проникнете у детаље нечије прошлости. Очигледно је, да и поред Вашег покушаја, да се дистанцирате од сопствене прошлости, тешко Вам иде. Наравно, да Вама изгледа, да било ко постоји у претходном времену, ко није био „повезан“, али то може бити претпоставка или знање. Шта је код Вас? Ја бејах 1971 године одборник у Скупштини Општине Савски венац, председник Омладинске организације у Народној банци Југославије и када код референта у војном отсеку затражих, да ме пошаљу у Билећу, показаше ми шипак. Када предложих војну полицију, опет шипак и стигох у пољску пешадију. У чизме које носих годину дана, а биле су десет година старе. Таква је била протекција у она времена. И сада неки АНОНИМУС прича о тим временима, а сасвим се ПРОФЕСИОНАЛНО, потрудио, да проучи лик и дело ДОКТОРА НАУКА. Професионалност се стиче упражњавањем, примењивањем и извршењем постављених задатака. И ко је онда радио за „службе“. Рекосте ли, да НИКАДА нећу открити, ко је СРБОЉУБ? Јасно је да сте у то сигурни, јер надлежни чувају податке о ангажованима. Зато о мени можете све да нађете на интернету, а Ви се кријете и проучавате, ничим изазвани лик и дело двојице ДОКТОРА НАУКА и још их ниподаштавате!!?? Хвала Вам на добрим жељама за наступајућу годину. Нажалост, није довољно ЗДРАВЉЕ. Потребно је и ВЕСЕЉЕ! Може бити човек здрав, али ако није весео, него је намћор и завидан, нема ту ни здравља. Зато ја Вама шаљем поздраве са жељом да уз здравље и весеље дочекате предстојеће Божићне и Новогодишње празнике, а и да Вас послужи здравље и весеље убудуће.
    Што се тиче Марка Радаковића, очигледно сте почели касније, да пратите овај сајт. И мени је требало прилично времена, да разумем Марка и да га прогласим, за мог најдражег јеретика. Нисам на свом терену, што се тиче религије, али сам читао и покушао да разумем оно што пише. Видео сам, да неупоредиво више зна од многих који се овде јављају, а НЕ ЗНАЈУ одговарајуће језике, да би писане материјале из прошлости у оргиналу читали. У том смислу је он за мене јеретик, јер покушава, да нас обавести, шта заиста пише у документима из прошлости. Нисам приметио, да се изјаснио, да је за екуменизам, па га по том основу не могу ни проглашавати за екуменисту. А ако се јасно изрази, одмах ћу га осудити и са њим разговарати на другачији начин.

  96. @Deda Djole
    Мени је разумљива Ваша тежња за разумевањем међу људима. Нису ми разумљиви Ваши покушаји, да изједначите католичанство и православље. Нисам довољно стручан, да се у религиозна размимоилажења упуштам, али би свакоме, ко било шта зна о историји било јасно, да је католичанство УВЕК имало освајачки карактер и тежњу, да и на силу освоји територије и душе. И ту нема никавог изједначавања, коме Ви ничим изазвани тежите. Где су православци изопштавали и уништавали припаднике друге вере? Можда и јесу, али КОЛИЧИНСКИ је то тешко изједначити. Шта ће Вама та прича? Да ли Ваши унуци и било ко око Вас ту причу прихвата и у њу верује? Или немате са ким, да причу поделите, па Вам интернет служи, као место, да се изјадате?

  97. слободан млинаревић
    ако имате жеље, елем воље, да боље упознате (зло)дела фра аве Ђуровића,познатог унијата и папољупца , а и имате времена за „бацање“ , предлажем Вам да прочитате следеће:
    https://pravoslavljepzv.wordpress.com/2016/09/15/%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%B5%D0%BA%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D0%BB%D0%B0%D0%B6%D0%B8-3/
    https://pravoslavljepzv.wordpress.com/2016/09/16/%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%B5%D0%BA%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D0%BB%D0%B0%D0%B6%D0%B8-3-2/

    а ако Вам ово није довољно,јавите,има још!
    Свако добро!

  98. Пошто линкови госпе Сопране увек пролазе, а за моје се извињава да не могу да иду, ипак да линкујем целу расправу: https://www.academia.edu/28693968/sveti_marko_efeski_se_klanjao_papi.pdf

  99. @VolEmDaZezamFraAvuDjurovica
    Упутнице на линкове, које ми препоручују АНОНИМУСИ, који у самом псеудониму показују сопствено опредељење. не посећујем. Ако је једино што знате, да псеудоним претворите у став и то ЗЕЗАЊЕ, заиста нисам спреман, да се зезам упутницама. Наравно, да ћу радо погледати, ако ми саопштите, ко је отворио и ко стоји из сајта на који ме шаљете.

  100. Није ми јасно да ли ће сада Марко Радаковић (кад фра ава Ђуровић прикупи паре) да тужи Стање ствари или сајт СПЦ јер је тамо написано да је доктирирао преко монографске студије!?!?

    @Deda Djole
    Србољуб нема баш коректан језик, али како нисте видели да и код Марка Радковића/фра Зорана Ђуровића има (молим Редакцију да ово не цензурише) одредница БОЛЕСНИК, ЈАЈАРА и слично… То што је „власник“ даје му право да вређа остале који нису власници!=

    @ слободан млинаревић
    Сад сте превазишли и самог себе….. Ви сте вероватно једина особа на свету која не зна да је фра Ђуровић екумениста (додуше, он није екумениста него је унијата, ал то сад није битно)

    Ево Вам један цитат из фра авиног текста

    Ne mogu a da ne pomenem i jedno posebno lično iskustvo sa IIVat u PC. Naime, kao mlad student, ali krajnje rezervisan ka ekumenizmu, otišao sam do manastira Vitovnice, zadužbine sv. kralja Milutina Nemanjića, gde je bio čuveni starac Tadej o čijoj kanonizaciji se danas razmišlja. Tokom razgovora, on mi pomenu IIVat kao vaseljenski sabor. Ja sam se začudio tako nečemu, pa sam ga upitao: „Starče, pa zar taj sabor nije samo katolički“? – „Nije“ – uzvrati on – „jer su tamo i pravoslavni bili prisutni“. Prošlo je nekoliko godina dok nisam shvatio Starca…

    15. фуснота на http://pouke.org/forum/topic/43652-zoran-%C4%91urovi%C4%87-uz-godi%C5%A1njicu-smrti-i-izdavanje-knjige-kongarov-doprinos-ekumenizmu/

    Ако Вам, поштовани Млинаревићу и даље није јасно, фра Ђуровић је био резервисан према екуменизму а сад више није… А то што је окрпио Светог Тадеја Витовничког неће му бити олакшавајућа околност на Страшноме Суду

  101. @слободан млинаревић

    У праву сте, важно је и весеље !
    Зато и ја Вама желим што више весеља!
    У ту сврху препоручујем „Не љути се човече“, у кругу фамилије! :)))

  102. @Artemijevac
    – Монографска је поменуто у ширем контексту поклањања доктората некоме ко нешто треба за некога да уради. Не прави се луд.
    – Ја сам власник до…
    – И унијата иде у тужбу.
    – Када се некоме каже да је болестан, онда је то дијагноза. Нисам доктор за грип и сл. ствари, али за ове јесам. Имам папир.
    – Јајара у српском означава особу која нема храбрости и лаје из мрака. Индивидуа која за себе тврди да је доктор, она то није, јер нема разлога да ме не нападне за моје јавне научне ставове. Ја немам никакву власт и никога не могу да угрозим у оквиру његовог јавног посла. Ерго, реч је о јајари.
    Тадеј је то све рекао. То је факат. Као што је факат да су моја деца била код Лазића у подруму за време рата, као што је факат да смо ја и Лазић више од 100 пута ручавали и вечеравали заједно, да сам му био јатак у првим данима мобилизације… Као што је факат да ми нисмо више пријатељи… Тако је и факат да је Тадеј ово рекао. Жив је Лазић, све може да потврди. Тадеј није. А сад да ли ја лажем, једном ДОК артемиту не може да буде сумње, јер ако кажем да је шећер сладак, он ће рећи да није… Једино што мислим да Лазић не може да се сети, је да сам ја некад слагао…
    Не верујем да је наше дружење било лаж, да је Лазић носио моју децу на раменима и играо се са њима из фолирања… Тако ни мени Тадеј није имао разлога да прича глупости… То што се Тадејева визија не уклапа са артемитском, то није мој проблем, као што је и време када сам нешто писао овде и питао се око уређивачке политике, само давно прошло време…
    Неће пријатељ да се сети пријатеља, има сада неке боље…

  103. @ Марко Радаковић

    Значи тужићете због „унијата“ а нећете због „папољубац“!?!

  104. @ Марко Радаковић

    И да ли ће у тужбу да уђе ако кажем да је, не било примењено један папољубац тако скончао код ногу свога папе….

  105. О чему је беше горњи текст?:)

  106. Везано за екуменизам није ми јасно слиједеће:
    -Чега требамо, односно морамо ми православци да се одрекнемо да би били прави екуменисти?
    -Чега требају, односно морају да се одрекну католици, протестанти, муслимани и остали да би били прави екуменисти?
    – Ко о подобности за прави екуменизам уопште одлучује ? (нека комисија, конгрес, савјет, папа или неко трећи?).
    Без ових одговора није јасно гдје и куда се иде … Дај боже да они што кренуше на овај пут знају шта их чека на крају.

  107. @Стање ствари

    Поштовани г. Лазићу, молим Вас да поводом мог одговора на коментар од 4. јануара 2017. риматоре фра Ђуровића, примените исти критеријум, а у смислу, с моје стране коришћења „ружних“, „срамотних“ и „недоличних“ речи (истих оних које су мени упућене како до стране фра Ђуровића, тако и од стране његових „фауторибуса“)!
    Такође напомињем да сам свој одговор припремио још истог дана, али сачекавши да прође Божић, шаљем га сада.
    Христос се роди!!!
    С поштовањем, Србољуб.

  108. Фра Ђурези, напомињем ти да је свака сличност са „разговором папе и бостанџије“, из Волтеровог „Филозофског речника“ (као и закључкцима истог), управо намерна!

    Унијата Ђуровић: Одговарам само ради шире публике која није упућена у активности моје маленкости, а које на овом сајту денигрира анонимус. Та индивидуа није узела да скине моју докторску теза са интернета па да нешто сувисло каже око ње, него је узела да плете своје психоделичне приче.

    Србољуб Православни: Ево сад ћу… хитам… „теке“ што нисам…

    У: Дакле, почећу мало издаље.

    С: Јоооој… ако мораш… ал` ако икако можеш – немој молим те…

    У: После подгоричке гимназије, где сам завршио дизајн,

    С: Па како те бре унијато није срамота да лажеш народ или си и ти сам почео да верујеш у те своје лажи?
    Какав си бре ти „завршио дизајн“ кад си био „усмерењак“ и ако се добро сећам, у „Слободану Шкеровићу“, у 3. и 4. РАЗРЕДУ УСМЕРЕНОГ је постојао и смер „Организатор културних активности“ (а можда су, школске 85/86, када си се ти уписао у 3. разред средње и увели још неки „цртачки“ средњошколски смерчић, вала ме неће мрзети да проверим и како се звао, па да завршимо више овде с тобом). Уосталом ево шта си сам о себи и то о том периоду написао на Википедији:

    У: „Живео у Сутомору где је завршио основну школу и општи смер у Барској гимназији.“

    С: Какав си ти бре то „општи смер“ завршио и у каквој „гимназији“, кад су то биле ЗАЈЕДНИЧКЕ ОСНОВЕ У УСТАНОВИ СРЕДЊЕГ УСМЕРЕНОГ ОБРАЗОВАЊА, који је апсолутно сваки средњошколац морао да заврши?

    У: „У Подгорици, гимназија „Слободан Шкеровић“, студира дизајн код Драгољуба Бата Брајовића, ученика Мила Милуновића. Посвећује се више стрипу и илустрацији; узори: Џон Басема, Барн Хогарт, Виљам Ванс, Френк Фразета.“

    С: Опет бре лажеш!
    Каква бре гимназија „Слободан Шкеровић“ када она није тада постојала, већ се звала Општа образовна установа усмереног образовања „Слободан Шкеровић“?
    А у тој УСМЕРЕНОЈ СРЕДЊОЈ ШКОЛИ, професор ЛИКОВНОГ је био и Бато Брајовић (кога сам игром случаја и лично познавао, сећам се да му је покојна жена била опасан баксуз, али је била бољи сликар од Бата, а знао сам му и кћер Катарину, чини ми се да је била баш ту негде твоја генерација). Бато је као и теби, предавао још најмање тридесеторо ученика у твом одељењу и ко зна коликом још броју, у целој школи!
    Какав си ти бре „дизајн СТУДИРАО“ код Бата, када ти је предаво ликовно (а на твом смеру је могао само да ти предаје и цртање), али на СРЕДЊОШКОЛСКОМ нивоу?
    Па ти бре дечко ДЕФИНИТИВНО имаш проблем. О каквим СТУДИЈАМА код Бата ти пишеш?
    У средњој школи се не студира, него се свако јутро или поподне иде у школу, а ако оправдано изостанеш или мораш да донесеш оправдање или тата и мама дођу у школу…!
    И какве везе то има са тобом, што је Бату НА ФАКУЛТЕТУ (ликовној академији), један од професора био сликарчина Мило Милуновић?
    Па Милуновић је предавао не само Бату, већ и свима осталима у Батовој класи, као и генерацијама пре и после. И Гвозду је предавао (знаш ти одлично ко је Гвоздо), па?
    Ни од Гвозда, ни од Бата никада нисам чуо да су себи „дизали цену“ хвалећи се тиме да су били Милови студенти (попут тебе, Батовог средњошколског ученика, који се хвали се тиме да је Милуновић Бату био професор). Па какве везе то са тобом има???
    Те форе, ти дечко можеш само тамо оним полуписменим римокатоличким жабарима да продајеш, али си се изгледа много уживео у свој измишљени лик, што је већ за „Лазу“ или „Ковин“ (мој ти је искрен савет да што пре потражиш стручну помоћ, јер се плашим да СТВАРНО можеш да заглавиш у некој од поменутих установа)!
    Ово бре није никакво „подбадање“, већ најискренија људска препорука!
    И наравно, о каквом то „посвећивању стрипу“ ти пишеш?
    Мислиш ЧИТАО си стрипове?

    У: „полажем 1988 пријемни на БФ СПЦ, који тада није био у саставу БУ. Полагао сам код покојног о. Радована Биговића, и како сам положио као најбољи, добио сам одмах смештај у згради факултета, а јако је мали број бруцоша којима то полази за руком.“

    С: Аиииии Мрђанеееее, па СВАКИ бруцош који је показао одлично знање, а који је имао финансијских проблема и који је живео далеко од Београда, на БФ СПЦ је збринут. У СВАКОЈ генерацији је понеко био најбољи, па?
    Није ти пало напамет да то није било због твоје „ванземаљске интелигенције и ванредних квалитета“ него зато што си из Црне Горе, па ти је било теже него онима из Београда или ближих градова по Србији, а који су могли да „скокну“ до куће кад су хтели?

    У: „На другој години добијам самицу на последњем спрату, што НИКОМЕ није пошло за руком.

    С: А није ти пало напамет да је то зато што си и онда био смор као и сада, па да те нико од осталих студената није хтео за цимера и да су се сви жалили на тебе (мада се то и другачије могло тумачити, о чему овом приликом не бих)?
    Не знам да ли си упућен, али манастирске келије, поготово у мушким манастирима, готово увек имају НЕПАРАН број лежајева!
    Хајде распитај се мало, сада си човек у годинама, па питај „класиће“ или неког од професора (ако је међу живима). Уосталом ево ти живог и здравог „Амфија“ хвала Богу (тако је током студија Амфилохија звала моја генерација), па га питај о себи, какав си био и где је узрок твојих проблема и сукоба са њим. Рећи ће ти Митрополит, веруј ми, али ти препоручујем да пре разговора ипак прогуташ пар бенсединчића (или „дрмнеш“ коју)!

    У: „Полажем последњи испит (добио 10) код протођакона и проф. литургике, који је тада био и декан БФ, Прибислава Симића, а када је он чуо моје одговоре који су били ван уобичајене литературе, позвао ме је у деканат и понудио да одем на усавршавање у Швајцарску.“

    С: Да па?
    Хоћеш ли статистику колики број студената је последњи испит положило са 10. и коликом броју је такође понуђена специјализација?
    Ти се стварно трипујеш да си био нешто посебно и да је БФ СПЦ слао само тебе на специјалистичке студије?
    Па то је могао сваки бољи студент, у свакој генерација да тражи, а не мали брох њих је специјализацију и добио, па?

    У: „Митрополит Амфилохије је, из њему знаних разлога, каснио и одбијао да да тај благослов за специјализацијом,“

    С: Па зато што си смор Ђуровићу. Преамбициозни, самољубиви, лажљиви и користољубиви смор. И зато што си незрео (и тада био, као и сада што си), а ево ти и дијагнозе (у потпуности испољаваш све симптоме, али они нису и једини које имаш). Ради се пре свега о „емоционалној незрелости пасивно – зависног типа (Immaturitas emotionalis) Ђуровићу, али је то и најмањи твој проблем. До те мере си болесно амбициозан, самољубив, самозадаовољан и подложан ласкању и толико у себи вере, као ни духовности немаш, да те је Митрополит провалио „на један“. И зато што се добро распитао о теби Ђуровићу, јер ни Црна Гора, ни Србиј нису Америка. Ту се лако све о свима и зна и сазна. Да си другачији, па не би теби Амфилохије правио било какав „проблем“, али је ЗНАО да ћеш се примити на римокатолике и да си последња особа коју треба послати њима „на обраду“, јер ће те смамдрљати „док си рекао кекс“ (као и што су). Да си се замонашио или све и да ниси, али да си отишао у неки манастир или испосницу на коју годину, да си открио шта је Православље и да си досегао ма и најмањи ниво духовности, не би теби Митрополит био препрека, већ би те и сам препоручио, али он с правом није имао поверење, што се показало исправним. Површан си Ђуровићу, себичан, самољубив, горд, подложан свему ономе чиме Рим хипнотише и то је твој проблем. Него, јеси ли служио војску Ђуровићу (мислим на цео војни рок) или су те ослободили?
    Хајде, кажи искреном јер ми личиш на човека који има озбиљан проблем са ауторитетом!

    У: „тако да сам пошао на филозофски, презентирао моје публиковане радове, тако да је проф. Слободан Жуњић одредио да полажем као диференцијални само целокупну историју философије, па сам и то положио блиставо (тако је мој рад прихваћен и од универзитетске јавности) и уписао докторске на Историји философије.“

    С: Е да је добри и велики Господ дао да тамо заувек и останеш (него се плашим да те ни они, због твог неподношљивог карактера нису хтели, већ су гледали да те се како знају ослободе и врате одакле си дошао). Овако, велики си ти и сада проблем у СПЦ, а плашим се да ћеш постати још већи и да ће како народ, тако и СПЦ велики јад још од тебе снаћи (стара народна гласи: „што један попут тебе (зла) направи, 100 паметних (потом) не исправи)!

    У: „Постао сам парох смедеревски и те обавезе су ме спречиле да завршим докторат, а и ментор је отишао за УСА. Наравно да ће анонимус да каже како сам био превише глуп, па нисам могао да то завршим тамо, али га препуштам његовим душевним онанијама.

    С: То си ти рекао, не ја, а једини ко овде онанише си ти и то на себе (а не би ме изненадило да имаш макар један зид у повећем огледалу). А што се твог тадашњег несуђеног ментора тиче и не зна човек да га је Бог „погледао“ спасивши га од тебе (или зна, па је побегао „главом без обзира“ и то чак „преко баре“)!

    У. „На св. Николу 2002 сам дошао у Рим да се специјализујем у патристици, а требало је да већ у септембру будем тамо, но, митр. Јован Павловић нам је свима искомпликовао живот, па сам уз надљуске напоре успео да положим све испите из првог, зимског семестра.“

    С: Чуј „надљудске напоре“. Ма добро је што ниси рекао „уз муке Кристове“ фра Ђуровићу. Него, је ли било још студената који су били у ситуацији попут твоје, па су успели све да постигну или су се само теби, „од муке стигме отвориле“, а?

    У: „После су ствари ишле глатко, тако да је моја смиреност на крају сваког семестра завршавала све испите.“

    С: Кажеш „твоја смиреност“?!
    А гледаш ли се понекад у свом веееееликом огледалу дон Ђуровићу и обраћаш ли се тада себи са „ВИ“, а?

    У: „ПРВИ САМ ПРАВОСЛАВАЦ који је на Августинијануму радио ТЕЗУ О АВГУСТИНУ, јер Руси и Грци и остали нису имали храбрости да се упусте у тај подухват, а први сам Србин који је тамо докторирао.

    С: Ти Павославац Ђуровићу?
    Тешко. Ти све можеш да будеш, али Православац, јаааако тешко!
    Јер ти појма немаш о томе шта значи бити Православац нити ишта знаш о Православљу. Не мене, већ тешко да ћеш било кога уверити у то да си Православац!
    Што се бре Ђуровићу и формално не „покрижаш“, па и себе и нас коначно решиш беде?
    Тиме би, макар и исказао и ЧОЈСТВО (знаш оно „сачувати друге од себе“) или још увек немаш појма шта то значи?

    У: „За време студија сам имао стипендију (договор мог надлежног владике и католичких надлежних власти),“

    С: Има дон Ђуровићу у СПЦ и екуменистичких и прикривених (а и јавно) унијатству склоних владика, то ти верујем. А да неки владика „контактира надлежне римокатоличке власти“ и да се договрио или „нагодио“ око тебе, ни у то не сумњам. Једино ми се јавља помисао да је то „грешни“ владика учинио како би те што дуже задржао далеко одавде. Уосталом, МАСА студената са БФ СПЦ је током специјалистичких студија имала стипендију за студије у иностранству, па?
    А оним бољим су и БФ и СПЦ давали стипендију, на коју извесно „твоја смиреност“ није могла да рачуна, већ су ти је дали римокатолици. Јеси ли се икада упитао зашто?

    У: „али ми она не би била довољна за живот да нисам и сликао у међувремену. Поред познатих особа из многих поља (научници, прелати, уметници, спортисти, амбасадори…) моја се дела налазе у највећој мери у Лацију, и само ако „мухаџедини“ освоје Италију и дигну у ваздух ове цркве, моје име се неће наћи у сликарским монографијама Лација.“

    С: Лепо је то дон Ђуровићу, али како ти не паде напамет да неку макар групну, ако већ ниси спреман за самосталну, изложбу не приредиш овде?
    Лично бих баш волео да уживо видим та твоја „ремек дела“, а посебно ме интересује како би их оценили и ликовни критичари. Уосталом, погледао сам оне твоје жврљотине које си поставио на свом ФБ профилу. Размисли само, зашто од свега (а то било ко може и да провери), у смислу квалитета, нешто (АЛИ НЕШТО) вреде једино 2 портрета (Хочевара и оног жабара – мислим да има везе са петро-хемијом или нафтом)?
    Зашто, иако се из петних жила упиреш, ни један једини твој покушај да насликаш било шта што је Православно и што би требало да макар ликовно, у твом случају посведочи о постојању било какве Духовности, изгледа као да је „цртало“ дете предшколског узраста или „наивци из Ковачице“, дакле катастрофа (а о триповима „а ла Микеланђело, Леонардо и сл.“ и твојим „сликовањем“ по скелама, детаљно да и не говорим)?

    У: „Магистрирао сам на Августину, а у међувремену радио на уџбенику за грчку палеографију са прослављеним проф. Салватореом Лилом. Због текстова који су нам остали само на старосиријском, код Јефрема Кара сам студирао тај језик, и наравно успешно завршио (помогло ми је осредње познавање јеврејског).

    С: Баш лепо, али морам да те обавестим фра Ђуровићу да се језик не студира, него учи (осим ако ниси уписао ФАКУЛТЕТ за неки језик и књижевност и то на катедри за тај језик и књижевност). Такође ми Православни Срби тај твој „старосиријски“ обичавамо да овде зовемо арамејски.
    Успешно си га завршио кажеш?
    Дакле дипломирао си на катедри за арамејски језик?
    На ком факултету живота ти?
    Да није опет код тих твојих „Аугустинских“ римокатоличких дилетаната, а?

    У. „За предлог докторске тезе сам морао да напишем 10 страница текста, са аргументима и циљевима.“

    С: Чак 10?
    Аиииии несрећниче, па ти си се претргао. Замисли, да напишеш чак 10 страна. Па то мора да је било јако тешко?

    У: „То је разматрано на научном већу,“

    С: Ма није могуће, а где друго па да буде разматрано, живота ти?
    Или је НАСТАВНО-научно веће (како се оно заиста и зове) САМО због тебе, бившег Србина „наднаравних“ способности и основано и формирано?
    Не би ме изненадило да и то, попут свега оног претходног измашташ и избаронишеш!

    У: „где је био данашњи кардинал Проспер Грек (први августинијанац кардинал!), а сива еминенција, mostro sacro, Манлио Симонети је рекао како је то превелики залогај, али се на крају сложио да ја то ипак радим.“

    С: Па што одмах не рече човече да су у питању КАРДИНАЛ Проспер Грек и „СВЕТА КРАВА“ Манлио Симонети?
    Па да сам знао да су ОНИ у питању, отрчао бих из ових стопа у „цркву“ „Ристе краља“, пошкропио се из оног њиховог бетонског лавора и ничице пао, све док Хочевар лично не би дошао да ме одатле дигне. А и тада бих му дозволио да ме макне, само ако би ме језуита Франциско лично позвао телефоном (мада, ето, да будем искрен, пристао бих и на смс од Франциска, а то да бих се приклонио и поклонио „светом оцу“, па то се подразумева, око тога уопште нема двојбе, уосталом ти најбоље знаш како то иде)!

    У: „Како сам исполагао све испите за докторски, одобрен ми је рад на тези,

    С: После испита на „до`торским“ стуријама ти је одобрен рад на „тези“?
    Ма није могуће, па теби као и свима осталима, од како је „света и века“ и постанка постдипломских студија?
    А нису те пре тога послали да урадиш 10 склекова или да им отпеваш нешто?
    Чуди ме, ти баш „лепо“ певаш. Гледао сам те још ономад на РТС-у, приликом ТВ преноса Литургије, толико си се гурао пред камере, да је мало фалило да обориш и Патријарха Павла. Да остали свештеници, који су саслуживали, то нису приметили и заштитили га тако што су те просто изгурали са „бине“, не би ме чудило да си стао испред њега и почео да машеш камери!

    У: „имао сам дозволу да предајем докторантима на другим католичким факултетима, јер је то привилегија која се у Риму даје само августинијанцима и библичарима, јер смо ми посебна фела, манијаци науке.“

    С: То да си (и да сте), како ти кажеш МАНИЈАЦИ (и то чега год), у то не сумњам, али како те није срамота да опет најгнусније лажеш?
    Па сваком постдипломцу (а посебно докторанду) се било где у свету дозвољава да одржи по које факултативно предавање на по којем КУРСУ из области којом се бавио, а никаквим предавањима у смилу редовних студија на обавезном или изборном предмету који се током студија оцењује, чиме опет лажно наводиш лаике да поверују како си услед „своје изузетности“ ангажован да као „професор“ држиш редовна предавања на факултету или на неком од института, у смислу редовних или постдипломских студија. Какав си ти лажов Ђуровићу и на који начин манипулишеш, с намером доводећи људе у заблуду, па ово је већ патологија!

    У: „На Латерануму сам дао предлог за држање курса, али ми је један декан рекао (преговори су потрајали око годину дана), а његово име нећу рећи,“

    С: Ма да бре, „један“ декан се ето читаву годину бавио само „преговорима“ са тобом. Он „џа“, ти „бу“, он „тамо“, ти „вамо“, те се ви не нађете „на пола“, а (каква је тек ово патологија)?

    У: „да не могу да ме приме јер из Београда немају сагласност, а БФ је био потписао конвенцију о научној сарадњи са Латераном. Братија из Бг, иако немају ниједног који би предавао на Латрани, нашли су за сходно мени ноге да поткрате. Тада нисам примљен ни на БФ за асистента, а у срамном образложењу су још написали како немају доказа да сам ја завршио основну школу…“

    С: А шта мислиш сироти Ђуровићу зашто (ево, можеш 3 пута да погађаш, а да бих ти помогао, рећи ћу ти да се не ради о било каквој зависти твојих претпостављених или „колега“, јер човек не може осећати завист према другом човеку, на чијој психи постоје озбиљни ожиљци)?
    Постоји озбиљан проблем између тебе и било чега Православног Ђуровићу. И не само Православног већ и било каквог ауторитета, а што са твоје стране нема везе са „квалитетом“ већ са недостатком основног, а пре свега породичног васпитања (а потом и са твојим неподношљивим карактером и свим осталим)!

    Наставак следи…

  109. …Наставак пређашњег коментара:

    У: „Предавао сам једно 2-3 године на Академији СПЦ за уметност и конзервацију, а ту сам потукао све рекорде јер су студенти 3 пута писали петицију да ме уклоне са катедре, јер почињу да сумњају у њихова дотадашња знања, а прву су написали после мог првог предавања!:)))

    С: Ништа ти Ђуровићу ни тада, као ни сада, ниси схватио. Нису тебе студенти желели да се ослободе због било каквог твог знања, ВЕЋ ЗБОГ ТВОГ ОСНОВНОГ НЕЗНАЊА. То је значило њихово „сумњање“ у њихово знање. Они су, као лепо васпитани студенти били само сувише фини према теби. Јер ти појма немаш нити о канонском фреско-сликарству, нити о иконопису (што се лако може видети на оним твојим жврљотинама „окаченим“ на ФБ. Јер да би се неко поменутим успешно бавио, он пре свега у себи мора да има Веру, а не болесну амбицију (пошто очигледно не знаш, открићу ти „тајну“ да многи средњовековни, а и каснији „мајсторски рецепти“ садрже и реченице попут: „мешати док се 10 пута не изговори „Оче наш“ и сл.). А довољно је било и да само виде оне твоје неталентоване шкработине, па да им буде јасно с` ким имају посла, јер ти бре Ђуровићу ниси у стању ни кописта да будеш, а не Православни живописац и иконописац!

    У: „На крају, када су скоро све мантије прогнане са Академије, ја сам био у том броју.“

    С: Не лажи. Нико никада са Академије СПЦ није протеривао било какве „мантије“. То си само ти у свом дискутабилном уму измаштао. Одатле су људи или одлазили својом вољом или им је дато до знања да нису довољно добри у оном што раде, а има бољих, спремних да заузму њихово место. Ти си Ђуровићу „замољен да одеш“, јер о конзервацији немаш појма и зато што се у канонско сликарство не могу уносити било какве јеретичке новотарије, а којима си склон, а не због било чега другог!

    У: „Мени је то била услуга јер нисам имао материјалну компензацију за та предавања, а летео сам из Роме за Бг.“

    С. Значи Ђуровићу, „ни код бабе нема џабе“, а?
    Него не рече ми, јеси ли као смедеревски попа наплаћивао крштења, венчања, са`ране и сл. и јеси ли имао „ценовник“?
    И узгред, у српском језику се каже Рим, а не „Рома“, јер никога нећеш убедити да ту „Рому“ ниси покондирено, већ „спонтано“ уметнуо!

    У: „Докторат је јуначки одбрањен. Сам декан, о. Додаро, је рекао да се на Августинијануму то зове „одбрана тезе“ (la difesa della tesi dottorale), док се на другим факултетима зове „расправа о докторској тези“ (la discussione), а да су тог дана и заиста имали одбрану!“

    С: То да си га „јуначки“, такорећи „из петних жила и сав црвен у лицу“ бранио, е то не сумњам, јер си ионако склон да по сваку цену браниш неодбрањиво, а поготово ако се тебе и твог личног интереса тиче!

    У: „Јер „није моје срце дрхтало пред Змајем“, као ни Ђоковићево кад осваја Гранд слемове…“

    С: Него не рече ми, који си на АТПЛ листи био и да ти Новак којим случајем није скупљао лоптице, док си ти „студирао и изучавао“, а диљем света потом и предавао „рекетистику тенисолошких наука“?

    У: Ћипријани, човек који држи прву катедру за Августина у свету, је поставио њему болно питање, али сам одговорио како тај његов предлог функционише у првом моделу код младог Августина, а како у другог, и зашто се треба прихватити моје решење.

    С: То да си са све твојом римокатоличком јеретичком братијом „пилићима воду сецкао“, е у то не сумњам. А да ли си се икада запитао чему служе те будалаштине којима сте се како ти, тако и ти твоји патрони римокатолици бавили (јер нити веру једну једину Православну било чиме не унапређујете, а коју римокатолици као и ти немају, већ се бавите разноразним „(ф)атањем ветра капом“ и „цепањем длаке не начетворо, већ на сто стотина комада“ и то проглашавате „науком“, нажалост на исти начин, на који се данас, рецимо не мали број њих са БУ, будући потпуно безидејни и неоригинални, дохвате неке „идеје“ без сврхе, па о њој тупе, а да то никада никоме, како то онако „речито“ волиш да уметнеш“, на „ползу“ неће и не може бити – осим што на крају, попут тебе, могу да се потпишу са „др“)!

    У: „Ја сам, да бих показао да текст на који се Августин позвао (једна реченица је у питању) потрошио 3 летња месеца истраживања да бих показао да је то дело изгубљено (то сам са латинског превео на старогрчки у неколико верзија да бих могао да претражујем у отаца до Августина), и о чему се ту уствари ради. 3 месеца за 2 странице текста после!“

    С: Што се мене, а и било кога у свету тиче, могао си не 3, већ 333 и летња и зимска, а и пролећна и јесења месеца да „истражујеш“, па то твоје „истраживање“ никакву сврху, како прошлу, тако и будућу, не би имало (осим можда везано за оне будалаштине и згубидањење, а које ти и твоји љубљени римски јеретици називате „науком“). Уосталом могу да се кладим, да би сваком познаваоцу „градива“ (што ти очигледно ниси), требало далеко мање времена!

    У: „И онда дођу неки анонимуси да се иживљавају… Плач Мајке Божије!“

    С: Иживљаваш се овде једино ти са својим неподношљиво пренадуваним, а препразним егом, над којим Мајка Божија неутешно плаче, услед тужне спознаје да се било ко, а ко је саздан по „лику Божијем“, може изметнути у нешто у шта си се ти претворио. Или си такав рођен?

    У: „Мој рад је био конфигурисан у 4 тачке, а наиме да се покаже како су протологија и есхатологија били разумевани у првог и другог Августина. Ствар је изузетно комплексна јер се морају знати решења и предлози који су постојали у других хришћанских аутора. Зато је у мом поступку, који је био иновативан, и за који је Додаро казао да ће он настојати да се метод ЗЂ користи у наредним истраживачким радовима, управо вредност која је дата на ползу будућим генерацијама, мада је сам поступак јако компликован.

    С: Више је него очигледно да „твој рад“ никога овде претерано не интересује, али ми се чини да ћу некада, када будем имао времена „за бацање“, ишчитати тај твој „вајни“ рад, па да ћу те тако „одрати“ да ти неће ништа друго преостати, него да коначно и формалноодеш у римоатолике!

    У: „А ко каже да је наука лака ствар?“

    С: Наука наравно није, али од тога чиме се ти фрљаш као „науком“, извесно ништа лакше (за то си очигледан пример)!

    У. „Дакле, он је казао да је моја смерност испоштовала сву дотадашњу методологију у истраживању, али да ју је и унапредила.

    С: мислиш „унапредила“ је онако „смерно“ као што си се ти, основцима својственом заменом теза налупетао, када си киптећи од беса услед урличућег ега, одговарао Амфилохију, после „учитељске пацке“ којом те је тако одаламио, да те је са земљом саставио, а пошто си претходно почео да онако теби својствено, „мудро“ и „наивно“, „паметујеш“ о екуменизму, са жељом да нас све поунијатиш (јоооој, тако бих волео да седнеш негде са Велибором Џомићем, па да те раскупуса)?
    Па ти си како у лаичкој, тако и у црквеној јавности опште познат и по „методологији“ замене теза, подметању и небулозним закључцима, својственим загребачким Шиптарима (вицом сам ти, у коментару од 25. децембра 2016. на твој „божић“ појаснио), а који се, између осталих, односе и на твоје ничим сувислим, осим претпоставкама, поткрепљено самозадовољно трабуњање о Назарету. Бре Ђуровићу, крајње је време да коначно постанеш свестан тога да си међу последњим људима на свету, а којима ће Син Божији открити ишта или их упутити на било какву „неоткривену“ чињеницу о себи, А знаш ли зашто?
    Па зато што у Њега не верујеш Ђуровићу, већ се искрено молиш и верујеш само у свој лажљиви его (и у теби вољеног, папу римског наравно)!

    У: „Овде се доприноси признају. Није то Србија, пусто Турско.“

    С: „Доприноси“ попут твојих, хвала Богу се не призају, то си у праву, а што се Србије тиче (коју ти и турском и Турском називаш), послужићу се једном мудром реченицом, коју је имао обичај да каже блаженопочивши, добри, скромни и смерни отац Жарко Гавриловић: „Боље је да ме Турци муче, него да ме Латини уче“. Иди бре Ђуровићу више из ове и овакве Србије, пређи коначно у римокатолике и ослободи нас, севап ћеш не мали и народу и Цркви Православној учинити!

    У: „Рад је оцењен са magna cum laude, тако да луђачке идеје анонимуса не пију воду, јер ако се некоме нешто поклања (добро није измислио да смо ја и Додаро љубавници…), онда ће му поклонити тек нешто, а не да се брукају пред светом кад их неко сутра буде питао: Који вам је то Стефановић?:))“

    С: Дали би римокатолички неверници и згубидани теби и нешто више од „magna cum laude“, али је и њих био блам, веруј ми. И протекција има граница, па и код милих ти папољубаца, платежних „кунст-муштерија“ (узгред, на твом месту се више не бих бламирао „кунстом“, већ бих лепо прешао у фирмописце – пробај, кажу да онолика скела и није потребна, довољне су само мердевине)!

    У: „Нисам добио максимум зато што ће проћи још доста година да се метаболише ово што сам ја ископао из Августина.“

    С: И шта кажеш, ископ`о си из Августина, к`о Били Питон што ископава, а?
    Видиш ти то, кад они једног дана буду све то „метаболисали“, какав си ти уствари Тесла, е онда ће и „разумети“, а можда и „схватити“. И горко ће се због „греха својих“ кајати и сузе ће лити. Уосталом, будући да су тешко, оним твојим „собо-сликаријама“ могли бити задовољни, могуће и да „у том грму лежи зец“, што доби „четворку“, а не „петицу“!

    У: „Жао ми је за анонимуса, али нико у свету неће моћи да напише научни рад који се бави овом темом а да не наведе ЗЂ. Као што ја нисам могао да заобиђем О’Конела и сву ту екипу која се овим бавила и разбила претходне схеме.“

    С: Па тешко да ће се ико бавити тричаријама, којима си се ти бавио и бавиш, али можда и грешим, никад се не зна када ће ову планету још неки такав да „стрефи“!

    У: „Академски пак степен magna cum laude, је нешто што неко само пожелети може, а највиши јесте summa cum laude (with highest honor), док не постоји на Августинијануму maxima cum laude (with very great honor), што анонимус из незнања пласира (ретко где постоји овај међустепен maxima између magna и summa) за највиши степен.

    С: Опет лажеш и лупеташ. Чисто информације ради (јер ни толико не знаш), „summa cum laude“ и „maxima cum laude“ су у истом академском рангу, само се негде користи „summa“, а негде „maxima“ (сасвим је свеједно ко и где, коју користи)!

    У: „Ова мучена душа не зна да је систем оцењивања другачији, па покушава да то преведе на основну школу са: недовољан, довољан, добар, врло добар и одличан. Проблем је што овде у одличан се имају градације, тако да у оквиру одличне оцене на испиту имаш 28, 29 и 30. То није систем који сам ја имао на БФ где се ишло у од 6 до 10.“

    С: Какав си ти „откривач рупе на саксији“, па то је за медаљу. А још и по свом обичају замењујеш тезе и импутираш. Па један од разлога за увођење „Болоње“ са одговарајућим рангирањем је и учињено да би била могућа међусобна нострификација и реципроцитет како испита на основним студијама, тако и оцена на различитим факултетима и универзитетима (уз обавезну дефиницију програма градива у виду тзв. „кредита“) и нивоима последипломских студија!
    Дакле, оно што је негде „summa cum laude“, на другом се месту и пише и односи на „maxima cum laude“; што је у Београду 6-10, то је у милом ти кардиналском и римокатолиЋком Загребу 1-5; у папиној жабарији је … 28, 29, 30 и сл. док је у другим земљама и универзитетима (нпр. код Амера: A, B, C, D…), а све значи потпуно исто!

    У: „Овде, где сам ја докторирао, после одбране ти си само докторант. Да би био доктор, мора да предаш комисији своју тезу за штампу која садржи евентуалне сугестије за измену (ја их нисам имао, што опет говори да ми ништа није поклоњено, него да стоји), тада професори дају дозволу, и то иде на потписивање ректору Латеранског Универзитета, и када он да коначну дозволу, иде у штампу и ти добијаш титулу доктора по публиковању тезе. Е, то све моја маленкост има.

    С: Да, па?
    Мислиш као милиони других „др“ пре тебе, на разним мање или више рангираним универзитетима у свету?
    Али знаш која је разлика?
    Не мали број њих се попут тебе, „закитио“ оним Нушићевим „ДР“, али постоје и они, чији је научни допринос незанемарљив или истински немерљив, а њихови докторати нису попут твог „сецкање воде пилићима“!!!

    У: „Моју тезу ова ситна душа као и свако заинтересован може да скине са академија еду. И онда може да коментарише.“

    С: Већ сам ти написао, НЕ ПАДА МИ НАПАМЕТ, али ако ми се икада и деси, ПА ОДРАЋУ ТЕ ЧОВЕЧЕ!!!

    У: „Ја сам само 8 година крвавог рада провео над њом“

    С: „Много је куме“, боље да ниси!

    У: „а овај „др“ ће за 1 дан да да осврт на те небулозе.“

    С: И за мање, веруј ми!

    У: „Чуди ме да „др“ није узео да се расправља са тезом него да плете митове о мојој личности, што Лазић радо дочека?…“

    С: Рекох ти, било коме озбиљном, „преписка“ са тобом заиста дође као релаксација. И да ти човек да 2. рунде „форе“ и даље си „пацијент“ кога је лако „одрадити“ чак и левом руком (не то чему си се понадао, већ интелектуално)!

    У: „Што се тиче „монографија“ ја не знам зашто је то аутор текста на патријаршијском сајту написао, јер се сам не сећам тог детаља.

    С: Ја знам: зато што ниси у стању да напишеш докторат већ МОНОГРАФСКУ ПУБЛИКАЦИЈУ, а коју су чак и ови твоји „фалш `ришћани“ и самозвани папољупци декларисали као такву. А за амнезију око детаља, препоручујем ти „гинко билобу“!

    У: „Можда се у Срба реч „монографија“ узима у смислу популарнијег, прилагођенијег штива, како нагласи др Марјановић, али то овде није случај.“

    С: Узми „ВуКајлију“ (мада бих ти препоручио „Вујаклију“ иако не верујем да ће ти бити лако да га „пратиш“). И у Срба, као и било где у свету монографска публикација има исто значење!

    У; „То је овде АКАДЕМСКИ ТЕКСТ који се бави једном темом или једним аутором, а није серија, нека колана.

    С: Опет лажеш, замењујеш тезе и подмећеш. А ко је где и када рекао да монографска публикација није академски текст?
    Па наравно да је академски текст, али цркни-пукни, није докторат НИТИ ИКАДА МОЖЕ БИТИ. Она може да произађе из доктората (пошто докторат претходно буде одбрањен и публикован у строго дефинисаној научној форми доктората), али претходно, монографска публикација не сме бити ПОДМЕТНУТА уместо доктората. То ти ни код „латина старих варалица“ није прошло!

    У: „Када се на нету гледају докторске тезе, оне се библиотекарски (Livello bibliografico) означавају са монографија.“

    С: Опет лажеш, замењујеш тезе и подмећеш. То што се у библиотекарству докторати КЛАСИФИКУЈУ као монографије, нема никакве везе са тим да докторати НИСУ монографије, а поготово не са тим што си ти покушао да твоју монографију КОМИСИЈИ ПОДМЕТНЕШ КАО ДОКТОРАТ (јер ниси ни био способан да урадиш прави, научни докторат). Као што се у библиотечком словном каталогу, налазе сви они аутори којима презиме почиње, рецимо на „А“, тако су ради лакшег претраживања и сви докторати смештени под „монографије“. На твоју жалост, у „библиотечке монографије“, поред правих и научних доктората (што твој по речима саме комисије НИКАКО НИЈЕ) спадају и многе друге публикације. Имају библиотекари рецимо и каталог „периодике“, па су у њу смештени како строго научни часописи, тако и дневна, недељна или месечна штампа. Па никоме нормалном не пада напамет да изједначи рецимо „Практичну жену“ (коју неке библиотеке кориче и чувају), са рецимо теби блиским часописом „Праксис“, а које је издавало „Хрватско филозофско друштво“ (иако у погледу те „марксистичке скупине ЗагребаЋких свјеуЋилиштанаца“ сматрам да се, попут тебе, ради о чистом оксиморону)!

    У: „Свако ко скине моју тезу видеће да она нема ништа заједничко са популарним штивом. Зато се овај анонимус није ни осврнуо на тезу.

    С: Ево, само што нисам. Трчим и да је „скине“, а поготово да се за њом „осврћем“ (мада ми се чини да ако је се икад будем дохватио, само ћеш ти још моћи да се осврћеш за својом раксринканом и подметнутом монографијом)!

    У: „Све што му је остало је лавеж…“

    С: Ма јок бре „буразеру“, као што већ рекох твом „клупском другу“ Др-агољубу М. овде само вас двојица лајете и то као разгоропађене чиваве!

    У: „Верујем да мој некадашњи пријатељ, Лазић, се само брука са пуштањем ових анонимних пашквила.“

    С: Е видиши и ту си се зезнуо. Једина Лазићева брука, у целој овој причи, је то што је икада обратио било какву пажњу на тебе Ђуровићу. Нажалост, Лазић је то учинио из најбоље намере, али „пут до пакла је ионако поплочан добрим намерама“ фра Ђурези!

    У: „То у неком културном или академском свету не би се могло допустити.“

    С: Па ти Ђурићу, као особа која се усудила да комисију за одбрану, уместо научног доктората подметне „монографску публикацију“, си последња особа на овом свету „целом белом“, која може да суди шта је у „културном и академском свету“ допустиво или не!

    У: „Курир и Информер, ок., али у озбиљних људи ово не пролази.

    С: Молим те Ђурићу да устанеш и „станеш мирно“ када помињеш и „Курур“ и „Информер“, јер они, за разлику од тебе, никада ништа нису покушали да подметну и „увале“ комисији за одбрану, чиме су показали далеко више и „људске“ и „професионалне“, а и „научне“ и части од тебе!

    У: „Коментари овог анонимуса су само производ једне дубоко ******* и исфрустриране особе, која, могуће, нема ни факултет, а камоли докторску титулу.“

    С: Па Ђурићу, већ сам те једном „послао по бурек“ код Млинаревића. Теби то изгледа није било довољно?
    Ево иди питај га поново ко сам и шта „имам“. Сад сам му стварно, али ствааааарно рекао. Часна папина пионирска!

    У: „Јер, доктор би се у кости уфатио са доктором око теза, а не да лупета као Максим по дивизији и пљује на људе наоколо.

    С: Па доктор са доктором можда, али доКтор са до`тором – тешко. Поготово ако је до`тор раскринкан као „подметач“ монографске публикације, уместо доктората и то на званичном сајту „фирме“ за коју још увек (надајмо се не задуго) „ради“. Али, да те утешим, погледао сам мало огласе за посао и пронашао један, који теби може бити врло занимљив. Објављен је 06.01.2017:
    „У центру Загреба призивали из мртвих Павелићевог Франкенштајна – „Хрватску православну цркву“, па изводили „НЕОУСТАШКИ ПЕРФОРМАНС ПОРЕД САБОРНЕ ЦРКВЕ ПРЕОБРАЖЕЊА ГОСПОДЊЕГ“.
    Ако се мало боље загледаш у „дно огласа“ и вирнеш између редова, видећеш да им извесно требају „стручњаци“ (оскудација Ђуровићу влада и у „ЕУ“, а не само у сиротој Србијици). Ето шансе Ђуровићу, да „за собом оставиш“ и распопа Мираша Дедеића, прескочиш звање „митрополита“, па утрчиш „директ“ за „патријарха“. Пробај Ђуровићи, не кошта те ништа – осим ДУШЕ, а коју си њима већ продао!!!

    У: „Анонимат те штити и омогућава да пљујеш како ти се свиди, али ако се бориш за тезе, онда се лепо потпишеш као Ђуровић или Марјановић.“

    С: Уууууу, пу, пу, далеко било, не дај ми Боже и Свети Василије да икада упаднем у ту и такву „дружину“!

    У: „Овако си само јајара.“

    С: Ђуровићу, ти доказано много лажеш. А ко лаже, тај и краде. А ко краде, тај комисији, чак и уместо до`тората, подмеће монографску публикацију. Према томе, једина „јајара“ овде можеш бити ти!

    У: „Нема боље речи у српском за то.“

    С: Судећи по оном „Рома“ уместо „Рим“, слабо ти фра Ђурези стојиш са српским. А кад си са њим већ на „ВИ“, кажи ти мени како се на „рвацком новозбору“ или на „древном, римокатоличком, папољубном, жабарском, крекетању“, једном речју каже „компулзивно опсесивни, самозаљубљени лажов и фалсификатор, пасивно – зависног типа“?
    Помози ми макар иницијалима, неким словом Ђуровићу, да није З….Ђ……., а?

    П.С. Него фра Ђурези, ево прође Божић па је ред и да се насмејемо, те реко` да ти испричам један виц:

    Седи Цига усред Рима и на Шпанским степеницима ваља неку робу.
    Приђе му (како ти Ђурези „сликовито“ кажеш) једна „мантија“ и пита га:
    „Је ли, да немаш неки до`торат на продају?“
    „Имам, имам куме, како да немам!“
    „А пошто су ти до`торати?“
    „Ево куме бирај, к`о за тебе, 100 еврића!“
    „А имаш ли неки домаћи, римокатолички, из теологије“?“
    „Имам куме, како да немам, ал` за тај ћу морати и да те пропитам мало!“

    Крај!

  110. @Penzioner:
    Мислим да вам нико неће одговорити јер сте промашили тему 🙂
    Егзибиционистичко-схоластичка промоција, одбрана језуистских доктората и писање ‘докторских’ биографија су теме о којим се овде дискутује.

  111. @Ненад
    „Егзибиционистичко-схоластичка промоција, одбрана језуистских доктората и писање ‘докторских’ биографија су теме о којим се овде дискутује.“

    Све се дешава у контексту тога ко се уопште ухватио теме „Великог раскола“ и ко јавно, поготово на Трибинама, „држи банку“ тумачења екуменизма, од стране заговорника замаскираног унијаћења!
    Дакле потребно је приказати ко су уопште заговорници екуменизма (у овом случају читај унијаћења)!
    Да би се о томе могло озбиљно разговарати, потребно је пре свега разоткрити и дискредитовати, у шарени папир „академизма“ умотано римокатоличење, кроз „предавања“, „излагања“ и „теоретисање“ разно-разних „стручњака“, а све самих безбожника, агностика или римокатоличких подметнутих „кукавичијих мућкова“, а од стране Ватикана опремљених и снабдевених „борбеним комплетом“ и свом потребном „пратећом опремом“ (рецимо типа поклоњених до`торара), само да би се поменутим, анти-националним и анти-Православним аналфабетама, по сваку цену доделила „лажна академска елоквенција“, а којом ће преварити и завести наивне!

  112. @Penzioner

    Питајте свог свештеника у Цркви у коју редовно идете!
    Под условом да није екумениста и унијата, објасниће Вам сигурно!

  113. Лепо сам рекао да је ово дубоко болесна особа… Јадничак… Кад је био млад студент, саставио сам му један у осмерцу…
    Аој, О… В……..,
    ђе утече сиви тићу,
    скрио си се од народа,
    и од Бога Великога…
    Да не настављам са песмом. Нашла се „млада београђанка“ и за њега. Није успео ни богословски да заврши, али је зато успео да туче свог покојног оца, који је био пријатељ митр. Амфилохија. Сада се рекламира као нечесои православни публициста. Наравно да није ни примаћи Влади Димитријевићу или покојном Небојши Крстићу. Нажалост, артемити и слични преносе његове текстове. Не би их преносили да су видели снимке пребијања свога оца према коме сви ми, којима је српство и православље у срцу, имамо поштовања. Његов отац је био човек од моралног кредибилитета као и покојни ујак А. Лазића, прота Жарко Гавриловић. Али и сам Давид, краљ и псалмиста, доживе од најближих издају. Тако и отац овог несрећника.
    Само изузетно глупа особа, аналфабета, би могао помислити да се иза ник Србољуб крије неки доктор. Не, иза тог ника је само овај мученик савести, човек који успева да ме активно мрзи скоро 30 година! То је подвиг!
    Потпуно је депласирано објашњавати овом лику шта је гимназија (свако може да провери на сајтовима барску и подгоричку), и шта је „шуварица“ била; јадничак не разликује сума и максима што може и на википедији да консултује; не качи да је Грек био само професор, а не кардинал, иако се ја на српском изражавам. Што је најболније, сви моји риферименти стоје, а он покушава да их реинтерпретира у свом кључу. Наравно да је све остало искривио из мог курикулума, јер тај лик не зна ствари, ја сам пак човек са терена, а он само незналицама може да прода ту његову маглу.
    Мало делује чудно да све моје референце СТОЈЕ, да не постоји ништа што би било лажно, само овај веселник то прелама у својој призми. И сам Лазић зна да је овај курикулум фактографски тачан. Сада, ко ће у то шта да учитава, то је други проблем. Тужно је све то, колико људи дубоко могу да падну…

  114. Marko, Srboljube, sto se vas dvoje ne sastanete u nekom kafancetu i resite vase intimne nesporazume uz flasu dobrog vina ? Bez nas.

  115. @Deda Djole

    Будући да сам мушко, да Ви то нама, делом своје реченице: „vas dvoje“, не откривате још неку од „предримских тајни“ фалсификатора, риматоре Ђуровића?
    Па не будите себични, поделите то са свима! :)))

  116. @Марко Радаковић
    Реченица:„Тужно је све то, колико људи могу дубоко да падну…“ није у духу срБскога језика!
    Осим тога, стил писања Вам је веома лош!
    Уосталом, рече ономад неко: „Стил, то је човек“!

  117. Свезнајући Србољубе, одакле Вам три лајка већ у 21:55, само десет минута после објаве коментара?

  118. Србољубе, јесте да си леп мушкарац, и то нико не може спорити (нисам ја као ти па да кажем да си као Квазимодо, као што ти за моја дела што велиш, јер сам ипак господин човек), али те ипак не бих познао, пошто нисам d’altra sponda. Гуглуј ово што значи, пошто италијански не знаш.

  119. Пааа… фра Ђурези, морам ти рећи да си ме сада опчинио (чуди ме да имаш само један, а не 5 жабарских до`тората). Каква когниција!!!
    Ето, после више непреспаваних ноћи, падре Ђурези коначно си сазнао ко сам!
    Али дон риматоре, шта ћемо ако си опет, по свом старом „добром“ обичају, ипак
    остао доследан својим нетачним, нелогичним и небулозним закључцима, који ни код површних, папољубних, „аугустинских“, дилетаната више нису могли да прођу (будући да су те и они провалили, да не умеш да напишеш поштен докторат, већ да им подмећеш монографску студују)?
    Ништа зато, не секирај се сувише, „рвацка квазиправославна удруга“ вапи за таквима. Сигуран сам да ће се тамо за тебе „избургијати“ неко месташце (а као што ти рекох, можда догураш и до „падрејарха“)!

  120. @Мирослав Анђелковић
    Па то Вам је још један од доказа да серБска памет прати немилосрдно раксринкавање папољубне, екуменистичко-унијатске удруге!!!

  121. У: „где је био данашњи кардинал Проспер Грек (први августинијанац кардинал!), а сива еминенција, mostro sacro, Манлио Симонети је рекао како је то превелики залогај, али се на крају сложио да ја то ипак радим.“

    С: Па што одмах не рече човече да су у питању КАРДИНАЛ Проспер Грек и „СВЕТА КРАВА“ Манлио Симонети?

  122. Питао сам; и он је за разговоре, заједничку молитву и сл. Нисам даље инсистирао, нити вјерујем да се то питање рјешава између нас двојице у (блискоисточном) Сарајеву. Мислим да ни ови из Синода не знају, или што је још горе, можда и знају, али нам не „приопћавају“. Кад нам „приопће“, ко буде против проћи ће као владика Артемије. И код браће Руса је раскол почео… види https://facebookreporter.org/2017/01/10/обраћање-јеромонаха-гаврила-кондраш/

  123. @Penzioner

    Видећемо!
    И вишњем Богу ћемо се молити, јер „човек снује, а Бог одлучује“!
    У међувремену, бранићемо се од папољубаца како знамо и умемо, а пре свега у Бога се уздајући!
    Када је јунак Иван Васојевић са 12 својих Обилића учинио јуриш на више од 300 љутих Агарјана, не верујем да се и у шта, осим у Бога вишњега надао!
    Ако воља Божија буде таква „на гробу ће изникнути цвијеће, за далека нека покољења“!

  124. У: „…Наравно да је све остало искривио из мог курикулума…“
    С: Фра Ђурези, будући да „Стање ствари“ још увек није расписивало конкурс за пријем у радни однос, одакле ти уопште идеја да своју ФАЛСИФИКОВАНУ биографију овде оглашаваш ?
    А лично не верујем ни да би ико од пратилаца сајта имао неку посебну жељу да те по било ком основу ангажује (пре свега због неодговарајуће стручне спреме)!
    Пробај на „Лако до посла“, можда ти и прође (наравно, док те и лично не упознају)! :)))

  125. Чисто да покажем на једном примеру „стручност“ овог „доктора“, а који је само музикант (то је по занимању, мада нема музичку академију). Он „докторски“ објашњава: „Опет лажеш и лупеташ. Чисто информације ради (јер ни толико не знаш), „summa cum laude“ и „maxima cum laude“ су у истом академском рангу, само се негде користи „summa“, а негде „maxima“ (сасвим је свеједно ко и где, коју користи)“!
    Пропливао је у слободном стилу, јер ни енглески не зна, а не само италијански, па зато може да пушта само ветрове на тему мог доктората:
    „A rarely-used distinction, maxima cum laude, „with very great honor“, is an intermediary honor between the magna and the summa honors. It is sometimes used when the summa honor is reserved only for students with a perfect academic record (used by the University of Portland and La Salle University)“.
    Тако је за СВАКУ тврдњу овог патолошког лажова. Он јесте из Подгорице, тако да зна где сам студирао, јер је он тада био у музичкој, а после је дошао на БФ, али га није завршио. То је ваљда произвело неки комплекс инфериорности у овој индивидуи, али она не зна да се људи не цене по школама, него по моралном карактеру, кога неко, ко туче рођеног оца, не може да има. Дакле, О.В., није твој проблем што ниси завршио школу јер си глуп, него је ти ниси завршио што ти психа није била стабилна, а она те је учинила … (не могу да кажем несојом, јер потичеш од соја) лузером… ситном душом… А и радно место које сада имаш је само захваљујући твом покојном оцу. Сваки зелак који стављаш уста је његовом заслугом.
    Зато да пођеш код проте Тапушковића, да те он причисли после исповјести и кајања цркви Христовој, да не живиш у неопростивом гријеху!

  126. Фра, дон падре, риматоре, стрипаторе и тд. Ђурези,

    с обзиром да од инсртрумената знам да свирам само „у чешаљ“ (а и то лоше), зар не мислиш да си по обичају, као и у свему до сада (а поготово по питању израде и подметања свог до`тората) ОМАН`О?
    А колико си „краткоталасан“, ево пробај и сам да „оваришеш“ (напрегни се, можеш ти то, мало ће болети, али кад загусти, узми „бруфен-600“, може да помогне):
    Све на шта се позиваш, данас је, преко интернета, доступно сваком детету (на што сам ти „још ономад“ скренуо пажњу)!
    Дакле све и да не знам било шта од онога што пишеш (а знам извесно боље од тебе, јер се не бих ни упуштао у раскринкавање самољубивог преваранта и фалсификатора попут тебе), па лако сам могао да пронађем из потпуно истих извора из којих си и ти, после огромног труда, коначно успео да „ископаш“ (наравно уз много мање муке, јер не само да течно говорим енглески – узгред, свој докторат сам и писао и бранио на енглеском – већ се служим још понеким од белосветских, а и мање распрострањених језика)!
    Дакле и код мене, а код већине мојих колега, захваљујући мору петица које би ти биле УПИСАНЕ у индекс, не да не би могао да до`торираш, већ не би имао ни шаси да упишеш постдипломске, а пре свега захваљујући мизерном просеку који тешко да би могао икада да поправиш!
    Дакле, „колега“, јавите ми се у следећем року, а до тада – пробајте да „загрејете столицу“. Ипак је ово академски Београд, а не шарлатанско-жабарска „Рома“, са све љубљеним ти папом и Ватиканом приде!
    Слободни сте „колега“! :)))

  127. Уосталом дон Ђурези,

    а шта се ти секираш око „summa cum laude“ и „maxima cum laude“, када је и једно и друго теби недостижно?
    Ти немаш ни једну од те две (неретко једначених), већ и поред протекције и гледања кроз прсте од стране папољубне комисије, а која је провалила твоју, услед неспособности невешту подметачину типа „танте за кукурију“ (монографске студије за до`торат)!
    Имаш читав степен нижу „cum laude“ од поменутих, иако се продајеш за „врхунског до`тора са најбољим оценама“!
    Поменуте „cum laude“ су биле само један од мора примера за твоје лажи, фалсификате и подметачине!

  128. @СРБОЉУБ
    Пензионера си послао код свештеника, за нешто што си и ти могао, да нам објасниш. Човек је поставио питања, а ти велики стручњак не знаш, да му одговориш? Зар и ти не би требало, да одеш код свог свештеника и да мало поразговараш о степену твоје мржње и зависти и проблему потребе, да пишеш као анонимус? Да ли је нормално, да неко ко себе приказује православцем, живи и трпи толику завист? Или су у твом острашћеном свету завист, мржња и сакривање од јавности нормални? И док се ти бавиш, ликом и делом мог најдражег јеретика, он је на овом сајту, пре тебе раскринкавао сличне лажове. Па се поставља питање, да ли су те ти лажови ангажовали, да се бавиш и „раскринкаваш“ некога, коме толико завидиш. Успут си толико пута набацивао неке алузије на мужеложништво, да би и по том питању могао, да поразговараш са својим свештеником. Када мало загребемо, има ли ту оне: Прва љубав заборава нема? Можда ту дође и она: од љубави до мржње ни пола корака. Можда си некада био у Марка и заљубљен?

  129. @слободан млинаревић

    „…И док се ти бавиш, ликом и делом мог најдражег јеретика…“

    Па после свега што смо, у не малом броју коментара овде могли да прочитамо, ова Ваша реченица се, све и да је до сада постојала било кава дилема, већ може протумачити на један једини, потпуно недвосмислени начин!
    Ваљда зато Срби пречани и „обичавају“ да кажу: „Не лаје кера села ради, већ…“

  130. Монах Антоније:

    „У свету у коме живимо видимо да је [Божић] изгубио свој смисао. Недавно сам био у Европи, био сам у Берлину, све је било у знаку Божића – али то је био Божић без Христа, одавно је Христос прогнан из Европе, из западног света. А ми апсолутно живимо у том свету. Симбол тог данашњег Божића је звезда петокрака…“

    https://stanjestvari.com/2017/01/11/monah-arsenije-sedmica/comment-page-1/#comment-17357

    Врло корисно штиво. Ваља га прочитати!

  131. Такође веома корисно штиво:

    Проф. др. Србољуб Живановић:

    „Дана 28 децембра била је годишњица смрти поглавника Независне државе Хрватске, ноторног ратног злочинца, лично одговорног за истребљење преко 700.000 Срба, свих Јевреја (33.000) и свих Рома (80.000) у Хрватској.

    Римокатоличка „црква“ у својим храмовима поново обележава дан смрти овог свирепог ратног злочинца одржавањем помена. Слављење злочинаца одговорних за смрт стотина хиљада жртава најбоље говори о карактеру саме Римоктоличке „цркве“. Јако је жалосно што се тим поводом није огласио поглавар Римокатиличке „цркве“ папа Фрања и што није јавно осудио овакав поступак Римокатоличке „цркве“ у Хрвата. Ово јасно говори о његовој искрености према страдању православног српског народа, страдању Јевреја и Рома у Хрватској. Папа Фрања стално говори о разним проблемима у целом свету и непрестано се залаже за некакво „помирење“ са Православном Црквом, а ипак прелази преко помињања злочина које су починили римокатолички свештеници, часне сестре, кижари и католички активисти у Хрватској. Ниједан поштен човек не може да пређе преко злочина почињених у Хрватској у току Другог светског рата, или пак недавно, у току тзв.“отаџбинског рата“ у Хрватској у току „Олује“, „Бљска“ и других акција Хрвата предвођених америчким „пензионисаним“ официрима уз ваздушну подршку авијације НАТО пакта.

    Овакав непријатељски став Римокатоличке „цркве“ према православном српском народу, према Јеврејима и према Ромима је свима добро познат. Међутим, не може да се разуме да у Српској Православној Цркви постоје неки епископи који се још увек залажу за некакво помирење са римокатолицима због некаквог екуменизма. Већина тих владика је рођена и одрасла у комунистичкој Југославији у којој се није смело говорити о дивљању Хрвата, римокатолика и злочинима римокатоличког свештенства, часних сестара и католичких активиста против православних Срба, Јевреја и Рома. Њима је ипак познато шта је све претрпео недужни народ у Хрватској. Поменимо само да је у Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома мучки убијено110 000 деце испод 14 година старости. Хрватска је била једина држава у свету која је имала концентрациони логор за истребљење мале деце у коме су часне сестре мучиле и свирепо убијале децу која су им допала у шаке.

    Знамо да сада у Загребу постоји тз. православна гимназија која носи име славне сестре српског цара Душана. Са правом се питамо шта ученици у овој школи знају и уче о страдању Срба, Јевреја и Рома у Хрватској? Шта им о томе страдању говоре њихови наставници? Како објашњавају овакве злочиначке поступке римокатолика? Како се тумачи став Римокатоличке „цркве“ према овим злочинима? Зашто Римокатоличка „црква“ подстиче и подржава дивљање усташа у садашњој Хрватској?

    Нисмо нажалост запазили да се у јавности огласио Митрополит Загребачко-Љубљански г. Порфирије. Јасно нам је да он као митрополит СПЦ мора да сарађује са властима у Хрватској, али ипак не мора да прелази преко разних провокација Римокатоличке „цркве“, њених бискупа и свештенства. Који је разлог што се јавно не огради од наведених провокација и не заузме један поштен и одлучан став? Зашто сада није прекинуо сваку комуникацију и свако општење са римокатолицима?…“

  132. Постоји на РТС-у емисија „Шта радите БРЕ?“

    Е управо то, апропо „Великог раскола“ (читај КОНАЧНОГ отпадања папољубне, римокатоличке шизме, од Једне Цркве Христове Православне) и будућег „остварења“, очигледно лажног „црквеног јединства“ и питам „с конца и конопца“ сакупљене марксистичке комуњаре, безбожне агностике и „екуменизмом“ заогрнуте унијате, попут Слободана Млинаревића, Др-агољуба М. и дон падреа риматоре Ђурезија (наравно и све њима сличне):

    Аман, заман, ШТА (то) РАДИТЕ БРЕ???

  133. @СРБОЉУБ
    Питам и ја тебе, што сада потураш неку другу причу? Треба ли ти туђа штака, која се под старе дане пробудила? Надам се, да си проучио живот и рад проф Живановића. Човек је АНТРОПОЛОГ, а прву књигу је написао о Јасеновцу у 76. година. Какве то везе има са твојом мржњом, завишћу и једноумљем? Још пишеш анонимно!
    Немаш три чисте ни да се преставиш. Пензонер је поставио питања на која не одговараш. Научи нас, како да препознамо то што ти пишеш о екуменизму. Лако је теби ти МРЗИШ, па можеш у сваког да упиреш прст. Лако ти је јер си АНОНИМАН. Мажда нас само провоцираш? Зар мислиш, да се прави непријатељи јавно пувају, да су против екуменизма? Како ти знаш, шта је у нечијој глави, ваљда си неки видовњак, ште ли? Мени је јасно, шта је и чиме се бави католичка црква и не треба ме на то потсећати. Али, да некога проглашавам за ово или оно заиста ми не пада на памет. Поново се бавиш мужеложништвом? Размисли, шта би ти свештеник, или лекар рекао тим поводом. Као што рекох, изгледа, да се у односу између Марка и тебе крије неузвраћена и никад непрежаљена љубав? Као да си пропао начисто, када си видео да ти Марко оде, нађе жену, направи проширену репродукцију, чак и слика, да докторат не спомињем, а ти ни да се претставиш немаш три чисте.

  134. @СРБОЉУБ
    Што се тиче коментара у коме спомињеш тројку, која ти боде очи, како ниси разумео и открио, да смо различитог идеолошког опредељења? Ја не знам за њих двојицу, али што се мене тиче, нисам ни глобалиста, а ни екумениста. А противник сам лажи и будалаштима са било које стране, да долазе.

  135. @слободан млинаревић

    О друже комесаре, па зар смо нас двојица на „ти“?

    Будући да сам особи „Penzioner“ дао како детаљан, тако и целовит одговор (а који је он, за разлику од Вас, савршено добро разумео), морам констатовати да је више него очигледно да имате проблем са праћењем „градива“!
    С тога Вам препоручујем да се више не образујете само овде, на „Стању ствари“, већ да по „умировљеничком“ попусту платите годишњу чланарину и постанете члан макар локалне библиотеке, па и тамо прочитате понешто!
    А моћи ћете и да уместо марамице, у џеп сако ставите чланску карту библиотеке, али обавезно тако да вири макар „два прста“!
    Само Вас молим да обратите пажњу и на саобраћај!

  136. @СРБОЉУБ
    Пензионер је питао, упутио си га на свештеника и то је по твоме, детаљан одговор!!?? Колико видим, добио је одговор, округло па на ћоше. Можда је и тај свештеник екумениста? Да ли си ти отишао код свога свештеника, да те ослободи мржње? Што се тиче тикања, постали смо толико блиски. Ми мужеложници! А за викање, треба некога и поштовати. Научи ме, како се то АНОНИМУС поштује. Видим да си начитан и лако ми је да ти то признам. Проблем је што прочитано треба и разумети. Могу да замислим, како ти је било тешко, када те Марко, неузвраћена љубав није разумео. Да си те твоје књиге разумео, јасно би ти било о чему се ради, када ти није узвраћена љубав. Све то има у књигама.

  137. @слободан млинаревић

    Слатко сте ме насмејали и одобровољили, па ћу Вам сад и објаснити неке ствари (а иначе, верујте ми да не бих)! :)))
    Ако обратите пажњу Млинаревићу, „Penzioner“ је поставио РЕТОРИЧКА питања!
    И за неког ко је екумениста и за неког ко није (претпостављам да знате шта су то реторичка питања, а ако не знате, ево да Вас упутим – то су питања која не захтевају одговор, већ су сама себи потврда)!
    Је не могу унапред знати је ли „Penzioner“ екумениста или није, је ли тако?
    Пратите ме?
    „Послао“ сам га код свог свештеника и он ми се одмах након тога „легитимисао“ (зато што ме је савршено разумео и шта и зашто радим и на шта мислим)!
    Дакле одговорио ми је да је већ разговарао са својим „свештеником“!
    И, шта је потом урадио?
    Па написао ми је став његовог свештеника по питању екуменизма!
    И, шта мислите, да ли је његов свештеник екумениста?
    Пошто не разговарамо уживо даћу Вам одоговор (јер смо се „Penzioner“ и ја разумели дословце „на један“)!
    „Penzioner“-ов свештеник јесте екумениста!!!
    Потом је „Penzioner“ од мене добио најискренији могући одговор, а који Ви нажалост не можете разумети, јер – сте комуниста (дакле и не трудите се да ово схватите, јер Ви то једноставно нисте у стању)!
    Не зато што сматрам да сте глупи (далеко од тога) већ зато што бисте морали да доживите просветљење и потпуну трансформацију, да бисте разумели језик којим се „Penzioner“ и ја споразумевамо (дакле да постанете верујући Хришћанин Православни)!
    Лично бих волео да се то код Вас и деси, али искрен да будем, не верујем да ће се то икада десити (дај ми Боже да грешим, али се бојим да је то тако)!
    Дакле, пошто нисам лицемер, да Вас не лажем и да не околишам: и „Penzioner“ и ја мислимо да ћете Ви Млинаревићу вечно ГОРЕТИ У ПАКЛУ (силно ћете се изненадити, пошто испустите душу, дакле пошто УМРЕТЕ, а то Вас пре или касније чека, а када будете увидели да пакао постоји, нажалост плашим се да ће за Вас тада већ бити касно)!
    Око Божијих „послова“, Млинаревићу нема „договора“ и „преговора“!
    Господ нам је наравно ЗА ЖИВОТА дао могућност и искрене спознаје, покајања, искупљења и опроста грехова на разне начине (дакле пристанка на Његове „услове“ – око којих, као што рекох, нема „преговора“, било каквог „условљавања“ Њега и „разно-разних договора“ са Њим)!
    Можда ће се то исто десити и „Penzioner“-овом свештнику, управо због тога што је екумениста (надам се да грешим)!
    Постоји једна једина Црква коју је основао Господ наш Исус Христ и упутио нас је да је следимо (јер, она је тело Његово на земљи – али стварно, не тек оако да се то тако архаично каже)!
    Потом су они који нису веровали у Њега, од те Цркве отпали!
    Није се то десило за један дан и то баш 1054. године (када се „нашао и повод“ да отпадништво буде и формализовано)!
    То је био процес који је трајао вековима. Ствари су се нагомлавале све док… нису постале толико пренапрегнуте, да су једноставно – пукле!
    Пре тога је било једностраног Православног праштања са надом да ће „римска црква“ и папе схватити шта чине и каквом се сатанизму подају (то су разлози зашто су Свети Оци толерисали и „римску цркву“ и папе, покушавајући готово по сваку цену да одрже јединство Цркве Православне, а то је оно што управо не може да схвати сувопарни и досадни „болоњаш“ Др-агољуб М.). Дакле није се радило ни о кавом „признавању римских грехова богоотпадништа“, у смилу „јурисдикције Рима“, већ о Хришћанској нади и ЉУБАВИ у спознају и отрежњење истог!
    У свом „саксијском“ гледању на ствари, пре свега захваљујући недовољној ширини (а донекле и немогућности синтезе) Др-агољуб М. није у стању да све то схвати. Он мисли да му звање „болоњашког др“ даје право да о томе и говори. А ништа од овога што Вам пишем он не разуме. У свом самозадовољном самољубљу, он МИСЛИ да довољно познаје ствари (човек је ни мање, ни више него „византолог“ бре), па да може и да суди о њима!
    Он је такав какав је („верник“ или неверник – лично мислим да је или неверни агностик или „формални верник“, како они то данас воле претворно да кажу – а нисам приметио да се попут Вас или мене, по том питању „легитимисао“). Али у свему је његова кривица (иако незанемарљива), много мања од оних који су га на ту Трибину и позвали (мислим пре свега на „свештенике“ СПЦ, како би „држао слово“ и управо, попут „тихе воде брег ронио“ и тако годинама и годинама и годинама, он и њему слични до те мере „разводњавали целу причу“, док она не постане до те мере досадна и свима пријемчива, да се више не буде видела разлика између онога што јесте и онога што није („хиљадама пута поновљена лаж, полако, временом, онима којима вера није јака, а то је не мали број нас, почиње да звучи као истина“)!
    То је вековима проверена сатанистичка, унијатска, римска тактика!
    Нпр. „Penzioner“-ов свештеник (ако је уопште, а претпоставимо да јесте), може (попут не малог броја свештеника СПЦ) бити екумениста из опортунизма (што нажалост не мали број наших прота, дакле свештеници који нису монаси, управо јесте, мада постоје и монаси који су такви, поготово они са огромним грешним егом, самољубљем и гордишћу, попут неких наших владика и оних који се надају да ће то једног дана и постати)!
    Да ли сада схватате којим се оружјем и у ком циљу служе екуменисти?
    Шта фали екуменизму?
    Па то што нам је Господ Бог управо и рекао да са њима не сме бити ни договора, ни преговора. Јер са онима који „служе, саслужују и моле се“ са јеретицима који кваре веру Христову, милости нема, јер и сами постају неверници!
    Рећи ће неко да је и блаженопочивши Патријар Павле саслуживао са англиканцима!
    Па?
    Ко је и када рекао да то није био Павлов грех?
    Али дај нам Боже да имамо вере, духовности, доброте и чистоте, ма и за делић колико је Патриајрх Павле у себи имао, па да нам то буде и једини грех!
    Прошли бисмо кроз Митарства и „без пасошке“ и без „царинске контроле“!
    Мислим да је интимно, огормна већина наших свештеника против екуменизма (који је само римокатоличка превара за следећи корак који је унијаћење, а онда и пуно римокатоличење), али нажалост не смеју ни да зуцну против њега!
    Уцењени су службом и платом!
    Екуменизам је могућ Млинаревићу само на један, једини начин, а то је да се римоактолици покају и врате сви до једнога у Православље (дакле да римокатоличанства као таквог, у потпуности нестане)!
    Ништа мање, а ни више од тога!
    Али вратимо се протама. Они или НЕ СМЕЈУ да размишљају „својом главом“ или ако то већ чине, не смеју да се супротстављају општем тренду екуменизма, јер ће остати или без посла или ће бити пребачени негде где ће им овоземаљски живот заиста бити „пакао“!
    Ретке су проте, попут оца Жарка Гавриловића, који данас нису такве. Али отац Жарко је живео готово као монах. Носио је у себи монашку посвећеност и скромност, а нажалост, мало је таквих данас (од њега рецимо никада нисам чуо да се хвалио својим оксфордским трогодишњим постдипломским студијама и докторатом одбрањеном и на БФ СПЦ и на Филозофском факултету у БГ)!
    Веома сличан њему је рецимо и отац Ненад Илић (Бог сваку срећу и здравље дао како њему, тако и његовој фамилији). Деценијама га познајем и из времена када нити је завршио БФ СПЦ, нити је био свештеник, већ „само“ редитељ“. Упозано сам га када је са својом тадашњом девојком дошао код мене кући. Он свој „крст“ зна и како и зашто носи (као и свако од нас). Да ли га је оправдано или неоправдано заслужио (као и свако од нас), Бог је ту да суди!
    Постоје и многи други (попут оца Жарка или оца Ненада), али нажалост постоје и они попут Зорана Ђуровића (и других сличних њему)!
    Давно сам ја Млинаревићу прегорео мржњу и емоције према таквима као што је Зоран Ђуровић (према коме углавном осећам жаљење)!
    Сада се са таквима, потпуно хладне главе и без емоција, разрачунавам „левом руком“, готово „по аутоматизму“, где, кад и како стигнем!
    А знате ли зашто?
    Не због њихових „до`тората“ или „квалитета“, нити због трунке, с моје стране непостојеће љубоморе, већ зато што су зло Млинаревићу!
    Веееелико (свесно или несвесно) зло!!!
    Јер зашто је по Православље Зоран Ђуровић опаснији од Др-агољуба М.?
    Не зато што је „лепши“ или „паметнији“, „елоквентији“ или „образованији“ већ зато што је постао од стране Рима, савршено дресирани инсајдер (ако знате шта то значи)!
    Најгоре од свега је то што он, услед своје заслепљености самољубљем, услед своје болесне гордости и свог не малог среброљубља и не види шта чини, већ из дана у дан, срља све више (никада њега Митрополит Амфилохије није мрзео, већ је од Бога добијеним даром прозорљивости у њему препознао ту ђавољу клицу и све је покушао, како би онемогућио да она проклија)!
    Па хајде што Зоран Ђуровић све то не види, али се и не труди да зло у себи сагледа!
    Или, када остане насамо са собом и са Богом, види???
    А то је онда још страшније. Онда је то СТРАВИЧНО!
    Јер питање је, ако је свестан својих греха, ко је његов „бог“?
    Јер Бог Православни и „бог Рима“ и римских папа никако нису исти „бог“!
    Јер, „лако“ је било (реторички, јер никада им и заиста није било лако, јер свако време је носило и неко своје бреме) Светим Оцима из првог и другог миленијума да се боре за јединство Цркве, да имају у себи стрпљење и наде у поновно јединство, када грешни, папољубни Рим тада још увек није починио онакве стравичне злочине над човечанством, а у чију крв је све више и више тонуо!
    А „круна“ тих злочина, од када је Бог створио Адама и Еву, су управо злочини римокатоличке „цркве“ према Православним Србима (а који су се колико „јуче“ десили). Они по монструозности превазилазе сву дубину пакла у коју је Рим успео да упадне!
    После онога што је Рим Србима учинио, у планетарним размерама, доказано је да дубина пакла нема граница!
    Дакле о тим и њима сличним се стварима овде ради!
    Имали сте ви комунисти један израз за такве попут Вас Млинаревићу, Др-агољуба М. и Зорана Ђуровића!
    Без жеље да Вас на било који начин увредим, звали сте их „корисним идиотима“!
    Е па о томе се овде ради Млинаревићу!
    Тренутно на земљи се води рат!
    Рат за душе наше српске (и остале) Православне!
    Она друга страна не бира ни начин, ни оружје!
    Зато се ми Срби Православни бранимо!
    Како знамо и умемо!
    А то је оно у чему се „Penzioner“ и ја савршено добро разумемо!
    И оно због чега Зоран Ђуровић скаче и дречи по „каналу“ као „Дамјанов зеленко“!
    Јесу ли Вам сада ствари макар мало јасније Млинаревићу?

  138. @слободан млинаревић

    И још нешто Млинаревићу, у ово моје писаније Вама, убачена је једна мала, већини готово неприметна удица!
    Могу да се опкладим, да ће се риматоре Ђуровић управо на њу, прво упецати!
    Видећете! :)))

  139. @СРБОЉУБ
    Пре свега да се захвалим на пажњи коју си ми указао са читавих три странице А4 формата. Када је реч о „разумевању“ са Пензионером, верујем, да смо обојица могли да предвидимо одговоре свештеника. Зар сте Пензионер и ти очекивали, да ће свештеник другачије одговорити, када наши одоше на Крит, а Глигорије заједнички ради са фратрима у Дубровнику? Шта може обичан свештеник да одговори?
    Добро је потсећати на „рад“ Ватикана током историје и ту ниси ништа ново саопштио. А ни са цитирањем Живановића ниси нам ништа ново рекао. Без много детаља, све то сам учио у основној школи. Злочине које су кроз историју извршили католици, протестанти и ини су познати свима, које је бар мало занимала историја. Шта данас и како раде углавном је познато. Лично сам у потпуности на страни православља. Проблем настаје, када се бавиш ликом и делом некога, па једнога хвалиш једном реченицом, а о другоме кога мрзиш пишеш есеј. Зар се није потребно мало одмакнути, па љубав и мржњу погледати издалека и онда писати. Рацимо, дуго сам читао текстове Илића, кога спомињеш. Сада сазнајем, да је био и филмаџија. И одмах његове текстове гледам другачије. А ти заборављаш, да је и његова фацебук страница део глобализма и екуменизма. И њему нећеш ништа замерити, али неком другом хоћеш? Самољубље које замераш Ђуровићу, показујеш и ти. Одакле ти идеја, да људе, са толиким убеђењем сврставаш и дајеш изјаве као да си ти једини који све процењујеш? Па спомињеш и „корисне идиоте“. За 24 године чланства у СКЈ нисам чуо да је међу чланством употребљаван тај израз, а теби је познат? Зар ти није јасно, да су израз измислили они споља? Ту се опет показује не разумевање прочитаног и онога што си негде чуо. Неразумевање показујеш и употребом појмова „комуњара“ и „комуниста“. Тек ти је бисер онај пример са Патријархом Павлом. Све гледаш из своје перспективе, а онолико се трудиш, да се прикажеш објективним познаваоцем православља.

  140. @Срба
    ********* ************* *************** ************** ************ ********* **************** ************** ************

    Што си ћута дослен па нам не рече да те је Бог запослио да одлучујеш ко ће у рај, а ко у пакао? Да знамо ја и Млинаревић како да ти се додворимо, иначе изгибосмо! Како те није греота за наше душе што ће у вјечноме огњу да горе?
    Него, морам да те обавјестим да си ти екумениста. Једино ако не припадаш артемитима или акакијевцима. Они су једини антиекуменисти на српском тлу. Ваљда си догура до историје цркве, иако факултет ниси завршио, па си чуо шта је закон спојених судова? То је у цркви овако: „Сваки епископ који општи са другим јеретичким епископом, потпада под осуду за ту јерес“. Патријарх српски исповеда свејерес екуменизма, пали у синагоги свеће, моји се са јеретицима и зато артемијевци немају општење са њиме и наредили су својим верницима да не примају свештенике из СПЦ. Амфилохије је у заједници са пт. Иринејем, свејеретиком, тако да је и он исповедник екуменске јереси. Зато с правом борбаши за неверу, артемити и акакијевци веле да је Амфилохије екумењара. Као и моја маленкост. Свако то може да провери ако оде на сајтове поменутих секти. Такође, Амфилохије свако мало иде на поклоњење папи. Има и прстен усташког папе Војтиле.
    Видиш, као што лажеш да имаш докторат, а немаш ни факултет, тако лажеш да припадаш СПЦ, јер да припадаш СПЦ онда би био екумениста. Зато да знаш, сваки пут када целиваш Амфилохијеву десницу, ти добијаш папински благослов!:::::))))))))))))
    Ето, мрчо, „борче“ за православље!
    И још нешто: По каквој то црној магији су Ненад Илић, као и Дарко Ђого, моји интимуси?

  141. Фра Ђурези, па ти си заиста један од живих доказа квалитета римских „до`тората“!
    За почетак, пробај да научиш да читаш (кренеш полако, слово по слово)!
    Ненад Илић је мој, а не твој пријатељ! :)))
    Опет си по обичају конфузан и опет се бламираш!
    Остало, је… што би ови твоји папољубци рекли – „тлапња“!
    А што се пакла тиче, па ти си већ у њему!
    Али би као „попа у покушају“ могао да макар малчице и мисионариш (можда тиме и повратиш душу од сатниног шефа кабинета, милог ти римског папе).
    Уместо да га упутиш на пут вере Православне, ти Млинаревићу, онако класично папољубно, дајеш лажну наду да ће као комуњара (из чега имплицира да негира постојање Бога) моћи да заврши било где, осим у паклу!
    Или мислиш да у Смедереву, по узору на ове твоје, уведеш и шалтер за „откуп гријеха“ (ваљда да се специјализујеш за ове са партијским књижицама)?
    Цркни-пукни, као ни Млинаревић, НИКАД нећеш сазнати ко сам!
    Изношењем својих младалачких фрустрација о „раним сукобима“ са неким од твојих школских „другара“ само се овде бламираш!
    Што се мене тиче, настави са покушајима нагађања. Ми ћемо сазнати још неку од „пикантеријица“, а ти ћеш нам показати колико си сличан оном Шиптару, загребаЋком „до`тору“, у „сувислим“ закључцима! :ррр

  142. @слободан млинаревић

    М: Пре свега да се захвалим на пажњи коју си ми указао са читавих три странице А4 формата.

    С: Мислио сам да има икакве сврхе.

    М: Када је реч о „разумевању“ са Пензионером, верујем, да смо обојица могли да предвидимо одговоре свештеника.

    С: За разлику од ваше фасцинантне прекогнитиције, ја да бих био сигуран – питам, јер „ко пита – не скита“.

    М: Зар сте Пензионер и ти очекивали, да ће свештеник другачије одговорити, када наши одоше на Крит, а Глигорије заједнички ради са фратрима у Дубровнику?

    С: Ништа нисам очекивао. Зато сам и питао. Узгред, који су то „ваши“, јер плашим се да моји и „ваши“ нису „наши“?

    М: Шта може обичан свештеник да одговори?

    С: Много тога (узгред, не постоје ни „обични“ ни „необични“ свештеници).

    М: Добро је потсећати на „рад“ Ватикана током историје и ту ниси ништа ново саопштио. А ни са цитирањем Живановића ниси нам ништа ново рекао. Без много детаља, све то сам учио у основној школи. Злочине које су кроз историју извршили католици, протестанти и ини су познати свима, које је бар мало занимала историја. Шта данас и како раде углавном је познато.

    С: Рекох Вам, учланите се у библиотеку и читајте, како бисте научили нешто ново. Узгред, део интервјуа који сам цитирао, који дан је старији од 2 год. а за њега извесно је, Ви никада нисте чули.

    М: Лично сам у потпуности на страни православља.

    С: Говорите неистину (да не употребим неку грубљу реч). Марксиста и комуниста не може бити на страни Православља, јер та сатанистичка идеологија негира постојање Бога, а самим тим и Православље. Или је неистина да сте комуњара или сте против религије. Треће – не постоји!

    М: Проблем настаје, када се бавиш ликом и делом некога, па једнога хвалиш једном реченицом, а о другоме кога мрзиш пишеш есеј. Зар се није потребно мало одмакнути, па љубав и мржњу погледати издалека и онда писати.

    С: Ако сте под овим мислили на моје „шамарање“ (левом руком) фра Ђурезија (и њему сличних унијата), рекох Вам (будите пажљивији) у то не уносим било какве емоције. То радим рутински. Мада морам признати да се некада и насмејем његовом аматеризму и неелоквенцији.

    М: Рацимо, дуго сам читао текстове Илића, кога спомињеш.

    С: Драго ми је због тога.

    М: Сада сазнајем, да је био и филмаџија. И одмах његове текстове гледам другачије.

    С: Није. Бавио се позоришном режијом. А то је један од основних података о Илићу, а који апсолутно сви знају (осим Вас наравно, што не мало говори о Вама). Рекох Вам, учланите се у неку библиотеку, али Вас морам подсетит, да обавезно читате и предговор и поговор, као и белешке о писцу.

    М: А ти заборављаш, да је и његова фацебук страница део глобализма и екуменизма.

    С: То није истина. Илић је „глобалиста“ таман колико сам и ја (дакле нити је глобалиста, нити је екумениста, осим онолико колико сам и ја екумениста, а то значи да „уједињење“ са римокатолицима долази у обзир само ако се одрекну папољубља и врате изворној вери Православној, а од које су отпали). Опет слабо разумете и тешко пратите оно што читате. Појачајте концентрацију (кажу да за то „гинко“ за то није лош).

    М: И њему нећеш ништа замерити, али неком другом хоћеш?

    С: То је апсолутна неистина. Не мало пута сам Илићу и лично рекао шта му замерам. Као и он мени. Уосталом, на исти начин на који сам разговарао и са покојним оцем Жарком. Као и он са мном.

    М: Самољубље које замераш Ђуровићу, показујеш и ти.

    С: Ваш проблем је што сте површни. Бавите се Ђуровићем, а о њему готово ништа не знате. За почетак „прошетајте“ по његовом ФБ. Згадиће Вам се. Никакво „самољубље“ нисам исказивао (осим ако „мерење дужине …“, а које је он тражио, не сматрате самољубљем). Препоручујем Вам Речник српског језика. Прочитајте шта значи реч самољубље.

    М: Одакле ти идеја, да људе, са толиким убеђењем сврставаш и дајеш изјаве као да си ти једини који све процењујеш?

    С: Нисам једини. И не ради се ни о каквом „убеђењу“. Ради се о искуству и чињеницама. Познајем многе који знају унијату Ђуровића, а не знам никога ко је био у стању да каже било шта позитивно о његовом карактеру, његовој „части“ и његовом „поштењу“, дакле уоште о било шта добро о њему (осим можда његове маме – знате оно „нико к`а мајка“). Чак га је и Лазић „замолио да оде“ са Стања ствари. А Лазић је познат као прилично толерантна особа. И њему је, што се неподношљивог риматоре Ђуровића тиче, на крају „пукао филм“. Унијата Ђуровић је болесно нарцисоидна и користољубива особа. И не преже ни од чега, како би удовољио себи и свом егу. То сви, али апсолутно сви, осим Вас Млинаревићу знају. Док нисам сазнао за унијату Ђуровића, нисам могао да сањам да постоји „православни свештеник“, а који, у суштини и не верује и Бога.

    М: Па спомињеш и „корисне идиоте“.

    С: Да, па?

    М: За 24 године чланства у СКЈ нисам чуо да је међу чланством употребљаван тај израз, а теби је познат?

    С: Да, па? Већ сам Вам рекао да имате проблем са инфотмисаношћу и образовањем. То није вређање или провокација, већ добронамерна сугестија. Више читајте и информишите се, па ћете више и знати.

    М: Зар ти није јасно, да су израз измислили они споља?

    С: 24 године сте и формално били комуњара (јер сада сте, ако сам добро разумео, само неформално), а очигледно готово ништа не знате о „партији“ чији сте били члан. Требало је да више и читате и знате о историји своје „удруге“. Овако сте, како је то ваш Лењин (као и многи његови претходници, а и сарадници) имао обичај да каже, били (а и још увек сте), само „корисни идиот“.

    М: Ту се опет показује не разумевање прочитаног и онога што си негде чуо.

    С: Неразумевање се пише заједно (као и подсећати, а не „потсећати“, јер да Вам је први пут, не бих Вам скренуо пажњу). Мислим да је Ваш проблем комплекснији, јер нити сте прочитали, нити сте чули. А пише и основано се тврди.

    М: Неразумевање показујеш и употребом појмова „комуњара“ и „комуниста“.

    С: Управо супротно. Исказујем финоћу. Код огромне већине Срба су уз поменуте појмове обично изговаране речи попут „бандит, пљачкаш, лопов, убица, издајник, вероломник, безбожник, сарадник окупатора, „нула од човека“, незналица, неспособњаковић, примитивац, аморалник, развратник…“ и сл.

    М: Тек ти је бисер онај пример са Патријархом Павлом.

    С: Запањујуће је колико не знате. Не једном су испред Патријаршије и то за време достојности његове светости блаженопочившег Патријарха српског господина Павла, били организовани протести дела студената БФ, незадовољних управо због саслуживања са англиканцима. Чинио је то и Патријарх Герман. Патријарх Павле је само наставио. Ви заиста јако мало тога знате!

    М: Све гледаш из своје перспективе,

    С: Не, него ћу из Ваше.

    М: а онолико се трудиш, да се прикажеш објективним познаваоцем православља.

    С: Ништа се ја не трудим. Само своју веру и Цркву Православну, себе и ближње своје покушавам да онако, како је Господ Бог заповедио, а Патријарх Павле напоменуо („будимо мудри као змије, а безазлени као голубови“), сачувам од патолошких лажи, крађа и фалсификата, почињених од стране аморалних, среброљубивих унијата и папољубних римокатолика, а какви су лажљиви фрариматоре Ђуровић и њему слични нарцисоиди.

    П.С. Најљубазније бих Вас замолио да наставите да ми се обраћате са ВИ. Унапред, хвала на разумевању. :)))

  143. @СРБОЉУБ
    Ти очигледно ниси схватио, да сваки човек на земаљској кугли у нешто верује. Неко верује у Бога, неко у еволуцију, неко у мале зелене, неко у Буду, неко у нешто треће, било вакцинацију, било против вакцинације, неки верују у теорију завере, неки не верују. На срећу или несрећу, за ниједно од тих ВЕРОВАЊА не постоје ДОКАЗИ. То што ти је пало на памет, да ме шаљеш у ПАКАО, скоро сам сигуран, да није и размишљање Пензионера, кога ти покушаваш, да „разумеш“ и преведеш на твоју страну. У међувремену сам погледао шта сам о себи, код екуменистичког и сасвим сам сигуран НЕПРИЈАТЕЉСКОГ медија БЛИЦ, само о себи говори твој „пријатељ“ ђакон Илић. Немам појма шта значи ЂАКОН, али из његове приче из два извора, видим, да је до визије дошао, када се појавила могућност, да буде мобилисан. И шта неко, који је јасно опредељен за уметност ради? Одједанпут „прогледа“, оде у богословију, постаде ЂАКОН и настави да се бави оним што је увек, ОЧИГЛЕДНО, желео. Могу само, да кажем, свака му част! И данас он и даље ради оно што је од малена желео. И ти пошто га познајеш, наравно да невидиш, у његовом опредељењу за глобалиситчке и екуменустичке вредности, ништа лоше, јер си, боже мој, упознао његову супругу! Хвалиш се пријатељством са Ненадом Илићем? У чему је разлика између њега и Ђуровића, када су и један и други успели, да се баве оним што воле и успут направили проширену репродукцију? За мене су и један и други ЈЕРЕТИЦИ, али без обзира на то, ја могу само да их ПОШТУЈЕМ, јер су остварили више од мене. То ти наравно НЕ РАЗУМЕШ, нажалост. И очигледно не признајеш, да је завист непримерена православцу за којег се претстављаш.

  144. @СРБОЉУБ
    Колико ти је сценографија натегнути нека оцене пратиоци сајта. Да ти одговарам на исти начин нити умем нити хоћу. Много смо блиски, а ти си АНОНИМУС, па нема сврхе да ти викам. Рекао сам ти, да је за викање потребно и поштовање. Ти то НЕ ЗАСЛУЖУЈЕШ! Нисам прочитао ниједан твој коментар против лажи, изузев када је у питању твој мрски непријатељ. Када си написао било шта против лажи, које су се и овде појављивале? Рецимо о 60 непознаница о Николају? Или мислиш, да је све тамо тачно? Јок, ти се бавиш искључиво Ђуровићем! Господин Лазић УОПШТЕ НИЈЕ толерантна особа. Одакле ти то сазнање? Да се није разишао са Ђуровићем, одавно би се ова твоја злоупотреба сајта прекинула. Он се разишао, ти не успеваш, да неузвраћену љубав преболиш и сада мени спочитаваш, да боље СВЕ знаш. Рекох, да о православљу мало знам и рекох, да сам НА СТРАНИ православља. Шта ту теби није јасно, појма немам. Камо среће, да неки коментатор, покуша, да обојици нешто разјасни.

  145. @слободан млинаревић

    Држе комесаре, јесте, у праву сте, смрт фашизму и клерикализму! ;)))
    П.С. Вас едуковати узалудније је него „тикву у воду гурати“! :)))

  146. Фра Ђурези, одличан ти овај сарадник! :)))
    Сјајна сте екипа! :)))

  147. Борба против Владика у служби Беча

    А онда су дошли аустроугарски окупатори. Миле Павловић Крпа, предратни писац и учитељ деце краља Александра Карађорђевића, у свом делу „Православље у Босни и Херцеговини за време окупације Аустро-Угарске“ истиче да је Беч успео да од Цариграда добије право на постављање православних владика у Босни, а затим, по Павловићу, „да би влада имала што јачи политички уплив, она је још 1884. године укинула владикарину, а епископе је везала за своју касу, те је, таквим начином, епископе направила сасвим зависне, што се одмах и видело, јер чим је који хтео бити самосталан, влада би му изнудила унапред спремљену оставку или би га најурила и поставила свог приврженика. Тиме је Православна црква још више уведена у сферу политичких интереса и рада Аустро – Угарске/…/ Власт има епископе у својим рукама, тј има „своје људе“ у епископима.А они принуђени силом околности постављају на протска места и боље парохије људе које влада влада препоручи, који ће, у свему, бити послушни, и без промишљања вршити наредбе власти. Тиме се народ поступно одбија од својих пастира/…/Тај процес влада је убрзала субвенцијама које доводе свештеника у непосредну зависност одф котарских предстојника. /…/ Честити свештеници устају против тога и протестују, јер им влада убија углед у народу. /…/ Те субвенције дају само оним паросима који служе влади а не олтару. Последице тога су врло осетне, јер неки свештеници, често и не увиђајући владине планове, падају у те Калајеве замке (Бенјамин Калај, бечки намесних у БиХ, нап. В. Д.) Дејство тих субвенција огледа се у одвајању народа од својих служитеља вере, у напуштању и непохађању цркава. То је дотле довело да је народ из Сарајева носио панаију на Илијаш, између Рељева и Високог, а прве недеље поста, њих 80 поруче зесебан воз те су тамо ишли на причест, „јер,веле, ту није субвенционаш, него народни свештеник“. Чак ни своје мртваце народ не опева у цркви. Један погреб у Мостару или Сарајеву леди мозак човеку у глави. Не може се исказати како је то тужна, претужна слика. Четворица носе покојника, а за њим маса народа, погружена. Све то ћути или плаче. Нити свештеника, нити певача. Када га спусте у раку, пратиоци отпевају „вјечнаја памјат“, и разиђу се. Важнији људи у народу забринуто питају: како да се помогне јер је ужасна провалија коју је влада створила између свештенства и народа“.

    И ово се издржало. И овде се победило.

    Текст је објављен у новом броју часописа „Збиља“

  148. @СРБОЉУБ
    Ништа ново и непознато. Када неко нема шта да одговори, онда иде дисквалификација. Ја „комесар“?!! Колико се сећам проучио си мој профил на Линкедину. Надам се, да си приметио, да никада нисам био директор, а ни озбиљан партијски функционер за вакта СКЈ. Теби ништа не значи ни то што сам три пута био на бироу рада. Не значи ти ништа ни што се ја ни на кога не љутим и не пљујем око себе. Могао си онако, успут, да ми објасниш, шта је ђакон. Успут си, могао нешто, да кажеш и о мом размишљању о твом пријатељу ђакону, кога ја поштујем више од тебе, јер је постигао више од тебе у животу. И не спомињеш, да ли си отишао код свештеника, да мржњу и завист избациш из себе? Да у теби постоји и траг од објективности, запитао би се, зашто ме нису примили из прве у СК. Можда би ти пало на памет, да баш и нисам био добар материјал за мешање. Аки ништа од тога ти не паде на памет? Теби „великом“ и стручном анализатору лика и дела других „вољених“ особа. Па ти показујеш све одлике некадашњих „комесара“, који су без размишљања били спремни на преки суд. Срећом, да сте, сви такви отишли у историју.

  149. ****, кајло стара, добри мој брате у екуменизму…:)) Мило ме је што си у еухаристијском опћењу са свима нама, осведоченим екуменистима, а који су у Црној Гори предвођени митр. Амфилохијем! Он пак саслужује са мојим митр. Генадијем, који је у Синоду Васељенске столице којој ја припадам.
    Узми сада да „оправославиш“ патријарха Вартоломеја, а пријед тога митр. Амфилохија. Да га поучиш како он не смије са нама, екуменистима, да се моли!:))) – Која си ти комендија, штоно се вели у Црној Гори! А шљедећи пут (ваљда вам је тако по новом изговору), да цунеш Амфилохија у папски прстен, немо у руку! Да ти се мало више папског благослова прими:)))
    Но, теби ка да је отац Новак Килибарда, а не **** ****** **** **! Као да си тић нечесојег голуба прелетача, јер такви увек гугучу колко им се плати, а страшивице су, које моје поносне горе не рађају, а ми страшивице у пошљедње људе држимо, и сукње им облачимо, не би ли их ђеца по међама пупуљима гонила! Ђе виђе јунака који не смије да се потпише? Но, сада би ти се цио свијет смија, **** **** ****, зато на твом блогу ни не пишеш да имаш докторат. Ође можеш да се … јер као куче лајеш из мрака, јер ти ниси чоек па да изађеш на мегдан.
    Иначе, сам Лазић зна да су моји пријатељи Илић и Јевремовић, па мислим, ако ме сећање не вара, да сам их ја и са њим упознао. Драго ми је да Лазић није прекинуо сурадњу са Илићем, него је имао више слуха од митр. Амфилохија којему сам ја предложио управо један пројекат који је Лазић водио, али када је митр. видео моје име, одмах је све одбио, без обзира што је било на општу ползу.

  150. Ово није шала већ озбиљно питање !

    Да ли је тачно да су римо-католички свештеници најодговорнији за рапидно ширење сиде међу малолетном популацијом широм света?

    http://fathersmanifesto.net/aidsdeaths.htm

  151. Риматоре Ђурези, које ли тебе муке море?
    Него, тај који те толико мучи, да ти није отимао џепарац кад си био мали?
    Да му ниси оженио бившу девојку, шта или…?
    Ја сам се рецимо у „уво“ (мада би било боље написати у „око“) претворио? :)))

  152. @Ненад

    Када сам видео наслов поглавља „Hallelujah! ONE MILLION Priests Died of AIDS“, нека ми Бог опрости, али почео сам да се смејем, безмало као кад је Лазић цитирао Били Питона! :)))
    Ето видите да је „Велики раскол“ донео и не мале предности!
    А фра Ђурезију „дубоку сућут“ због колега!

  153. @Ненад

    Мада је мени ненадмашна она Мугабеова изјава да ће из затвора ослободити двојицу хомосексуалаца који су покушали да ступе у брак:
    „Чим један од њих двојице затрудни“! :)))

  154. Оњегине (боље него О.В., то ми безвезе, а кад ова индивидуа мене назива Ђурези и сл, онда да барем ми Лаки не брише ово име), све нешто ћутиш кад си задњи пут љубио у Амфилохија папски прстен?… Што се срамујеш да нам кажеш? Пре 2 месеца је поново био ође на поклоњење папи, па су после у Кјетију потписали документа на која се ти ниси осврнуо.
    Али, то није ништа лоше, јер преко Амфилохија примате благослов Прве ‘ришћанске столице! Петров благослов, мало ли је?
    Ја се још са овијем папом не фотографисах, јер сваки пут кад хоћу да закаже, веле ми: Чекај, опет је митр. Амфилохије на поклоњењу код Његове Светости!

  155. Фра Ђурези, како би сузио избор у твом, неретко самодописивању, ипак ћу ти рећи нешто о себи:
    Свој први докторат одбранио сам на српском, а други на енглеском!
    До`торирао нисам ниједном, нити сам лагао да сам похађао гимназију уместо средње школе усмереног образовања. Такође нисам ни попут тебе „студирао дизајн“ код НАСТАВНИКА ликовног у 3. разреду усмереног (сетио сам се тек касније да ни Бато Брајовић није завршио ликовну академију)!
    А пошто си толико сигуран да знаш ко сам (а веруј ми да и не сањаш), чик напиши пуно име особе за коју си сигуран да сам!
    Тиме ћеш свима извесно помоћи да те у јавности сербској додатно раскринкају у свим твојим свашточињењима (могу само да замислим шта би та особа тек имала да нам каже или напише о теби)!
    П.С. Знам да ти логика није јача страна, али макар пробај да размислиш:
    да сам тај за кога ме сматраш, па зар не бих овде изнео толико твојих поганлука, да ни на улици више не би смео да се појавиш?
    П.П.С. А можда и јесам, па мудро ћутим чекајући да „извучем кеца из рукава“, баш онда, када ми се онако добро наместиш ?

    Аух, пази сад тек ово унијато Ђурези!?
    Бога ми, није ти га лако! :)))

  156. Оњегине, да ти није ладно у сукњи овијех дана?:))
    Чуди ме да Лазић још није приметио колико си делиричан, јер је њему обично довољно да сабере 2 и 2, па да провали особу која не зна шта је сума а шта максима, а ође може да ископира одмах што ћу дати и што те легитимише, Оњегине, каКо патолошког лажова, јер ти велиш: „ни Бато Брајовић није завршио ликовну академију“, градећи тог гиганта по твојој карикатури! Јер ово стоји у Батовој биографији: „Основну школу и Вишу реалну гимназију завршио у Подгорици. 1958-1963. дипломирао на Академији ликовних уметности у Београду у класи мајстора- сликара Мила Милуновића. 1965-1967. постдипломске студије на АЛУ у Београду као ванредни студент у класи Милуновића и Зорана Петровића. 1969-1970. као стипендист Француске у Паризу, похађао графички атеље Џона Фридлендера. 1987-1991. боравио у Паризу као наставник Југословенске допунске школе… спроводио стручно усавршавање из Историје модерне уметности на Сорбони стекавши постдипломске академске степене Метриз (Maitrise) и Д. Е. А. (D.E.A. – диплома продубљених студија)… Секретар ULUCG od 1968. do 1973. godine. Председник УЛУЦГ (ULUCG) у периоду 1991-1995. Председник Савеза удружења ликовних уметника Југославије од 1992. do 1995. godine. 1990. године изабран за члана Светског савета InSEA… 1982. добио звање Заслужни ликовни педагог Југославије. Дугогодишњи педагошки радник и инспектор Министарства просвете РЦГ за ликовну културу“.
    То је, Оњегине, био мој професор, учитељ, назови како хоћеш, јер су студиј и учење иста ствар, а то може и највећа будала да види у речницима за српски. Бато је само магистар, а ти велиш да он ни факултет нема. Ти, болесни човече немаш факултет. Али ни образа кад лажеш за све ове ствари које свако за минут може да провери.
    Ти, шарлатану, пођи на сајт подгоричке гимназије па види историјат и како се када називала, јер је у једном моменту комунистичка власт укинула гимназију као такву, али је она остала у пракси. То ти и Лазић може објаснити, незналицо. Није епископ но је владика или обрнуто. Тужна си шарлатанчина. Како ти се ништа од оца не прими?
    Но, док ти извлачиш кеца из рукава, што нам не кажеш кад си задњи пут пољубио папски прстен? Заборавимо на осврт о мом докторату који ти можеш за 2 минута да срушиш (људска психа је крхка ствар, пуца чешће него што мислимо), јер ни италијански не знаш, а види се и из твојих блогова да ни енглеским не владаш, него си осуђен на српски или матерњи, како га сада зовете у ЦГ, као сужањ, али је и то за средњошколца доста.
    Дакле, кад си задњи пут пољубио папски прстен, да знамо колко се та благодат прима и колко дура?

  157. Па тебе је фра Ђурзи заиста лако послати по бурек! :)))

    Ако се сећаш (а сећаш се сигурно) мог првог коментара о Бату Брајовићу, могао си и да прочиташ да Бата и лично познајем.
    Такође си могао да прочиташ (будући да не гуташ, веч ПРОЖДИРЕШ сваки ред који напишем) да сам у том коментару НАГЛАСИО да је Бату (као и многим другим на академији) шеф класе био Мило Милуновић!
    Поменуо сам ти и то, да данас, ни детету ништа лакше, него да на интернету изгугла податке!
    Е сад, знам да ће те болети, али ПРОБАЈ да укључиш мозак (иако се све више учвршћујем у уверењу да уместо њега имаш ликвор):
    Будући да су ми (као и било коме другом) доступни потпуно исти подаци као и теби (рецимо о Бату), шта мислиш, све и да га не позајем, да ли сам могао да прочитам исто и да се попут тебе не бламирам и да ме, попут тебе нико не хвата у лажи?
    А пошто већ гуглаш податке по које те пошаљем (и то о особи за коју кажеш да си код ње СТУДИРАО и то ни мање, ни више него као СРЕДЊОШКОЛСКИ УСМЕРЕЊАК – ДАКЛЕ ЈА САМ ТЕ ОВДЕ, ПРЕД СВИМА УПРАВО РАСКРИНКАВАО КАО БЕЗОЧНОГ И БОЛЕСНОГ ХВАЛИСАВЦА И ЛАЖОВА), ако макар мало будеш обратио пажњу (и то у истом том извору по коме си копао податке о неком о коме би требало да знаш макар основно) видећеш да тамо нигде не пише ни ко му је, ни шта му је била жена, а поготово се не помиње његова кћерка, за коју сам ти и поменуо да је, „колико се сећам“, била ту негде, твоја генерација)!
    Па свако нормалан (подвлачим НОРМАЛАН) фра Ђурези, ко нема проблема са логиком би могао да закључи:

    а) Да ја очигледно ли познајем Бата;
    б) или да ми неко говори (или пише) ПРОВЕРЕНЕ податке о Бату.

    Дакле, фра Ђурези, ОПЕТ СИ СЕ УПЕЦАО НА УДИЦУ!

    А ако ти још није јасно, ево и да ти кажем шта је овај пут удица на коју си се као крап упецао:

    Будући да си ухваћен у небројеним лажима и будући да цептиш и пенушаш тресући се поред рачунара, са зебњом очекујући неку нову прозивку која ће те доказано ухватити у још некој од твојих болесних ауто-митоманских лажи и хвалисања (попут уваљивања комисији монографске студије уместо до`тората), а пошто сам ти већ рекао да особе попут тебе „отресам“ левом руком и без емоција, био ми је циљ:

    а) Да примером покажем да ти уопште није лако и да највероватније не можеш да спаваш због свега што те је (с разлогом) снашло (јер у лажи су кратке ноге риматоре ђурези);
    б) да примером такође покажем да твој его све ово тешко да може да издржи;
    в) да уместо да се заувек покупиш са Стања ствари (одакле си већ једном срамно отеран), ти потпуно аматерски и безуспешно покушаваш да и даље „провалиш“ ко сам (иако сам ти већ рекао да нисам особа за коју мислиш да јесам);
    г) да свима који на то обрате пажњу покажем каквих све примерака и „ликова“ данас има у СПЦ (и који служе, то како ти оно сликовито рече „као ЗВАНИЧНИ свештеик).

    Подсетићу те да је слична удуца уграђена и у мој коментар упућен Млинаревићу (а коју и поред тога што сам је посебним коментаром нагласио, ти као „вајни“ жабарски до`торе ниси ни приметио, а што ме са своје стране само уверава у твој потпуни дилетантизам, будући да си се на ову и више него првидну „да Бато није ни завршио академију“ упецао, али из прве и одмах потрчао да покажеш како си ме „ухватио“ – не знам само за шта)!
    Дакле дон Ђурези стварно си аналфабета и пуки дилетант!!!

    П.С. Будући да сам те и прошли пут тако прошетао (подсетићу те, срећом да те нисам послао да отрчиш до Копаоника и провериш да нисам тамо), молим те када следећи пут будеш ишао по бурек, понеси и јогурт!

    Дон Ђурези, па мала шала ба, шега ба дон Ђурези! :)))

  158. @Оњегине, екуменисто црногорски, изгледа да ти се од шамарања млого „узблутио мозак у тиквини“ па не знаш ђе удараш:)))
    Кад те човек разобличи у лажи, ти кажеш: ја се спрдао! Још само да нађемо малог Перицу који ће да ти поверује.
    Знаш како, од свих чуда Исусових која се помињу у јеванђељима, ни једно се не односи на исцељење будале. Глупост је неизлечива.
    Ваљда си и ову у Jonathan Swift-а прочитао, пошто си ти „доктор“: Када је прави геније појави у свету, он се препознаје из чињенице да се сви идиоти удруже против њега.:))
    Него, не рече нам кад си задњи пут целива митрополитову часну десницу на коју је папа свој прстен ставио?:))
    Лош вам хероин тамо, у Црној Гори!:)))

  159. @ Марко Радаковић (Зоран Ђуровић), СРБОЉУБ

    Више је него очито да се ваши аргументи у последњим коментарима понављају и да више личе на увреде него допринос конструктивној дискусији, па је зато овде ПРЕКИДАМ. Молим вас обојицу да више не шаљете коментаре у којима се препуцавате на личној бази – јер их нећу више објављивати.

    хвала на разумевању,
    Александар Лазић

  160. Носио сам се мишљу, да исто предложим. Поздрављам одлуку Уредништва!

  161. СРБОЉУБ said:

    12. јануар 2017. у 19:27

    @Ненад

    ‘Када сам видео наслов поглавља „Hallelujah! ONE MILLION Priests Died of AIDS“, нека ми Бог опрости, али почео сам да се смејем…’

    Мени није баш смешно, како се уопште може разматрати било какав диалог о ‘великом расколу’ са таквим отворено речено, монструмима?
    Веома је наивно веровати да заговарници диалога од стране Православне цркве
    нису упознати са ‘догмама’ и свакодневним животним настраностима римо-католичког клерштенства. Таквo понашање и пракса осим што је антихришћански, такође су и антихумани јер се косе са основним кодексима човечности.
    Зар са таквима, давно одпалим треба поново да се уједињујемо?
    Како да се обичан иксан огради и заштити себе и своју породицу од ове ватиканске смицалице, која се све агресивније пролонгира и од самог врха Православне цркве?

    QWWWZZZzzz

    Где је логика када 3-4 фашисте са аутоматима воде стотине цивила на стрељање, а притом да нико не покуша да пружи отпор и разоружа убице а затим се спаси?
    Колико је паметно склањати се у јаму пред надолазећи велики потоп?
    Зар није боље изаћи на брдо, окупити се и одржати јавни сабор на којем ће се јавно осудити јерес, безакоње и сатанизација која је у току?

  162. @Ненад

    „Где је логика када 3-4 фашисте са аутоматима воде стотине цивила на стрељање, а притом да нико не покуша да пружи отпор и разоружа убице а затим се спаси?“

    Па ево где је логика:

    1. Људи су углавном били преварени. Наравно да им није било речено ни где ни зашто их воде (јер нису сви довођени пред јаме, а кад су видели где су и шта се заиста дешава, већ је било касно – исто питање је могло бити постављено не малом броју добростојећих Јевреја, који су могли све ма и у бесцење да распродају, а и имали су поред тога новца да плате одлазак из Немачке, јер не мало тога се могло и „на време“ наслутути – Е. М. Ремарк рецимо то одлично описује у „Трујумфалној капији“ или у „Три ратна друга“). Људи ЖЕЛЕ да верују да их неће снаћи најгоре (уосталом то је савршено приказао и Никита Михалков у „Сунчаници“, а радило се о готово МИЛИОНИМА добро обучених и спремних официра и војника, који су бољшевицима прво поверовали, затим дозволили да буду разоружани, а потом су их „као јагњад водили на клање“).

    2. Не знам да ли сте били у војсци, али чињеница је: „један са пушком – к`о стотину без пушке“. Лично су ми причали и неки од „тврдих“ момака са „београдског асфалта“. Кажу: „Нећете веровати професоре и најјачи и најхрабрији, када им се цев стави у уста, плачу и моле као мала деца…“.

    3. Страх је чудо. Паралише. Неретко, после стравичних сцена којима су присуствовали, људи су се у очају који их је захватао, препуштали судбини. Најчешће су то били старци, жене и деца. А замислите тек сцену у којој одраслом мушкарцу пред очима побију или покољу читаву фамилију. Има ли он потом разлога да живи (или када их везане жицом, на десетине гурну у јаму где оно прво, повуче све остале)?

    Није то баш као у „партизанским“ филмовима („после битке је лако бити генерал“). Рецимо, после масовног покушаја бекства из Јасеновца, од њих неколико стотина, пробила су се свега 2-3 логораша!

    Кажете: „Мени није баш смешно…“

    Мени јесте, јер у првом тренутку, после феноменално духовитог наслова пасуса, нико у првом тренутку не размишља о сиротој деци, жртваматих римокатоличких монструма који углавном без осуде, готово институционализовано у својој римокатоличкој фирми, коју зову „црква“ то раде (исто је стравичним примерима „протестаната“ и то усред Лондона).
    Уосталом, немојте ми рећи да се нисте смејали када у „Маратонцима“ деда спали Ђенку или у „Ко то тамо пева“, када Ташко Начић из пушке „гађа“ Бату Стојковића, а Бора Стјепановић „одушевљено“ викне: „Е сад је готов – стварно“?

    Питате:
    „Зар са таквима, давно о(д)палим треба поново да се уједињујемо?“

    Наравно да не треба. Само нек се „неки“ који су чак и овде на форуму, поводом тога покушавали да „држе банку“, надају да ће им све то „тек тако“ проћи.
    Јер народ српски је готово до понизности трпељив народ (знате оно, кад су се још у „Почетку буне против дахија“ разни „знаци“ јављали на небу, а Срби ни тада да се „дигну“).
    Толеришу Срби много тога не малом делу свог готово бесрамног „свештенства“ (не верујем да треба да Вас подесећам на Пахомија, Качавенду, Григорија који је чак и иконостас уклонио, разне новотарије, „ценовнике“ за „услуге и сл. или са друге стране, МА КОЛИКО БИО У ПРАВУ ИЛИ НЕ, отпадништво и раскол владике Артемија – немојте ми само рећи да се иза свега не крију савим друге ствари и да се оне баш никако нису могле и на други начин решити и сл).
    Али чак и код Срба постоји граница!
    Дакле „црвена линија“ коју чик да покушају да пређу.
    А то је отворен рад на томе да папа ипак дође у Србију, а да се претходно НЕДВОСМИСЛЕНО не извини за све злочине које су римокатолици починили Србима и СПЦ (посебно за зверстав у Јасеновцу), као и да НЕДВОСМИСЛЕНО осуди како „цркву у Рвата“ тако и цео „рвацки народ“ за њихова ондашња (а и садашња) усташка зверства и злочине!
    И наравно отворени, дакле НЕПРИКРИВЕНИ рад на томе да се ујединимо са слочинцима, зверима и убицама!
    Плашим се да ће у том случају МОТКА ДА РАДИ, а да ће им и Дунав и Сава и Вардар и Морава и Морача и Уна бити плитки!
    Јер, када се престолонаследник Алекандар Обреновић родио, Српски народ је из пушака пуцао и славио… али кад је тај исти „слављеник“ ПРЕКАРАДШИО, Србима није сметало да га и то усред Београда, КРОЗ ПРОЗОР ЗАВРЉАЧЕ!!!
    Из читаве петооктобарке ујдурме и преваре, као истина се може издвојити само једна стара добра српска изрека и претња, а која је жива истина (нажалост и њу су успели да деградирају, али јој поруку не могу изменити):
    „ГОСПОДО, САМО ВАС ГЛЕДАМО“, јер… „ШТА ТО РАДИТО БРЕ…?“
    Уме по земљи Србији коров не мало да рађа, ал` рађају и КОЧЕВИ, ма чудо једно!

  163. Наздравље и на весеље Нова Година!

  164. СРПСКИ РЕПЕР ПОНОВО ЗАПАЛИО ИНТЕРНЕТ: На генијалан начин стао у одбрану Цркве!

    8. јануара 2017.

    Господо, овако стоје ствари. Свесни смо ми да сте ви навикли да годинама нападате све што је Свето и све што вреди у Србији.

    Невероватан је тај талас негативаца који само чека неку изјаву неког црквеног великодостојника како би свим снагама напао на Цркву и понизио је што више.

    Како се никада нисте сетили да кажете нешто добро, како никада нисте пренели бар сат времена „живота“ једног монаха са Космета, како нисте пренели тај страх у њиховим очима, а они ћуте и бране оно што је остало наше, они на рушевинама стоје храбро, а вама су „пуна уста пореза“, ваљда је само то битно.

    Где сте били ви господо кад су нам отимали шуме, где сте били кад су нам отимали земљу коју је неко крваво стекао.

    Где сте били кад су вашој деци забраљивали да у школама спомену своју крсну славу, кад је било забрањено да одеш у свој Храм, прекрстиш се, а да то сви виде. Кад је сваки спомен земље „Србије“, био строго забрањен? Ко је тада сачувао наш идентитет?

    Што тада нисте спомињали „порез“, што се тада нико није огласио, где сте били кад су нам горели манастири?

    Ко је остао кад је било најтеже, ко је сабирао свој народ? Ко је ризиковао свој живот?

    Ко је плакао за срушеним светињама? Како се све то брзо заборави…

    Само чекате да се као секташти „ухватите“ за једну секвенцу, за један делић целе приче и да онда свим снагама ударите на Име Божије!

    Ви морате да схватите једно, а то је основна ствар коју сваки разуман човек може да препозна.

    У Цркви, као и у свакој другој „професији“ постоје добри и лоши људи, нису свештена лица дошла са друге „планете“, они су ту међу нама. Немојте да због појединаца сви страдају! Ваљда ви треба да знате да је то негативна генерализација.

    Поштујте своју Цркву и памтите њена дела, памтите сваку сузу наше распете светиње, мученичку крв, памтите страдања, а све остало ћемо лако.

    Живела Србија!

    Пише: Никола Станоев – репер

Оставите коментар