Наталија Нарочницка: Папа Пије II још 1463. године нацртао план комадања Балкана

У Москви је одржан округли сто на тему „Трагедија српске државности: из историје у данашњи дан. Актуелни проблеми Балкана“

(Међународни живот, 26. 2. 2016)

Амбасадор Србије у РФ Славенко Терзић

Амбасадор Србије у РФ Славенко Терзић

Учесници дискусије разматрали су могуће варијанте учвршћења српске државности кроз призму Старе Србије. Објаснићемо. Стара Србија – историјско име територије, отаџбине Срба, у коју су улазиле земље Косова и Метохије, Рашка и Скопско-Тетовски регион. Осим тога, Стара Србије је отаџбина прве династије Немањића и Светог Саве, колијевка српске државности. Ипак, ова територија, уз нарушавање свих норми међународног права, данас је отргнута од Србије. 90-их година 20. вијека, када се одвијао распад Југославије, натовским бомбардовањем, ниједна од земаља, међу њима и наша, није се залагала за Србију. И данас такав појам као Стара Србија избачен је из међународног политичког рјечника.

Али Стара Србија није никуда нестала, она постоји, и тематика њене улоге у стварању и развоју српске државности једна је од најсложенијих у историји Балкана и изазива оштре политичке дискусије. Једна од њих (дискусија) одржана је у прес центру МИА „Русија данас“ 25. фебруара, уз учешће стручњака за балканску проблематику. Међу њима су били изванредни и опуномоћени амбасадор Републике Србије у РФ, бивши директор Института за историју САНУ, др Славенко Терзић; руководилац Фонда историјске перспективе и Института демократије и сарадње (Париз) Наталија Нарочницка; предсједник Императорског Православног Палестинског друштва и предсједник Руског књижевног савеза Сергеј Степашин; епископ моравски Антоније, представник подворја СПЦ у Москви и професор катедре упоредне политологије МГИМО (У) МИД РФ Јелена Пономарјева.

Позвавши своје колеге и пријатеље на дискусију за округли сто, др Терзић је унеколико олакшао њихов задатак – он је донио ауторски примјерак своје књиге, која је изашла недавно на руском језику, и она је постала јасна илустрација за тему. Историографија С. Терзића – у Србији и у академском свијету познат је као научник историчар – зове се „Стара Србија. Драма једне европске цивилизације“. Књига истражује изворе и узроке велике трагедије српске државности. Учесници су анализирали ситуацију, која је формирана данас на Балкану кроз призму историјских судбина српског народа и Србије. Познато је да је Сергеј Степашин био предсједник владе РФ смјенивши на тој дужности Јевгенија Максимовича Примакова, који је покушавао да спријечи бомбардовање Београда.

С. В. Степашин, предсједник Императорског Православног Палестинског друштва и предсједник Руског књижевног савеза

С. В. Степашин, предсједник Императорског Православног Палестинског друштва и предсједник Руског књижевног савеза

С. В. Степашин

И као државни радник високог ранга Сергеј Вадимович боравио је и у Београду и у Сарајеву тих година (друга половина 90-их, почетак 2000-их). O закључку, који је он извео на завршетку свог излагања, мало касније. А прије тога, будући да је пажљиво проучио рад свог пријатеља, како је др Терзић представио С. В. Степашина, он је испричао o руско-српским односима у то вријеме. Прошле године ту исту књигу С. Терзића, на српском језику, представили су на сајму књига у Београду двоје учесника овог округлог стола – С. Степашин и Н. Нарочницка. У исто то вријеме, у Москви, С. Терзић је организовао посјету српске делегације на високом нивоу у Русију. Сама чињеница такве „рокаде“ говори о степену повјерења које је аутор указао својим руским пријатељима и колегама. По мишљењу С. Степашина, „данас немамо ближег народа од српског“. „То у многоме обавезује и нашу владу, и све нас заједно“, – подвукао је предсједник Руског књижевног савеза. Што се пак тиче књиге С. Терзића онда, по ријечима С. Степашина, њен садржај се може пројектовати на оно што се дешава у европском простору у посљедњих десет година. „Авај, сада су присутне центрифугалне тенденције и покушај да се акумулира хегемонија власти једне или двије државе у Европи. Без узимања у обзир историје, проблем, трагедија онога што се десило у Југославији,не може се схватити“. Главни пак закључак С. Степашина звучао је овако: „Историја нема могући начин, али (!) у данашњим условима, и уз данашње руководство наше земље, београдске трагедије не би било, и не би било других трагедија, које ми данас проживљамо“.

Улазећи у дискусије, С. Терзић је примјетио да његово истраживање почиње од анализе историјских процеса краја 17. вијека, пролази кроз 18. и 19. вијек и завршава се посљедњим годинама 20. вијека. Драма Старе Србије, српске цивилизације, приказана је у књизи на фону европских догађаја. Почетак исељавања Срба са њихових исконских територија почело је послије великог европско-османског рата (1683- 1699). Овај процес дешавао се током 17, 19. и 20. вијека. „КиМ никад у току вијекова није имао свој идентитет, чак ни административни“, рекао је Терзић, „када чујемо „косовски идентитет“, „косовски народ“, „косовски језик“ – то је јефтина пропаганда, ако се не назове профанисањем, то не заслужује коментар“. Др Терзић је појаснио да је Стара Србија „основа државне српске идеје“. По његовим ријечима, такозвана „албанска мањина“ такође је дио информационе пропаганде. Албанци имају своју државу Албанију. Дио албанског народа је остао да живи у Србији, Црној Гори, али су Албанци у оквиру Србије и Југославије имали таква права каква нису имали многи балкански народи. Албанци су имали своју Академију наука, своју телевизију и радио. Без обзира на то, Србе су кривили за „етнички шовинизам“, оправдајући идеју исламске државе Изетбеговића, која је почела од Балкана (вјероватно грешка у куцању, логично би било која је почела од Босне и Херцеговине па се проширила на Ким, прим. М. Б.) а затим је пренесена на КиМ и усмјерена против српске армије. „И читава Европа, и читав свијет, подржавали су методе радикалних исламиста против Србије!“ подвукао је С. Терзић.

Амбасадор Србије у Русији је оцијенио да је највеће исељавање Србе са своје територије почело послије 1945. године и трајало све до 1990-их година. Власти Југославије су иселиле око 300 000 Срба у мирно вријеме (!). Када је Југославија била окупирана од стране њемачких, бугарских и италијанских војника за вријеме Другог свјетског рата било је насилно исељено с Косова више од 100 000 Срба. А послије рата, због непознатог разлога, руководство Југославије је забранило Србима да се враћају на своје територије. Они исти који су дошли на српску земљу, тих ратних година, остали су на њој. „Идеја велике Албаније пријети стабилности на Балкану, пријети Србији, Македонији, Грчкој“ – сматра др Терзић – „Косово је резултат агресије НАТО. Србија је спремна да пружи својој јужној највећи степен аутономије, али то не желе они који су равнодушни према судбини Србије.“ Уосталом, др Терзић је навео чињеницу да се економске санкције, уведене Србији 90-их година, не могу никако упоређивати са садашњим санкцијама против Русије. Толико је њима била поткопана економија Србије.

Наталија Нарочницка, руководилац Фонда историјске перспективе и Института демократије и сарадње

Наталија Нарочницка

Наталија Нарочницка

Нарочницка је окарактерисала књигу С. Терзића као правовремену, фундаменталну, научну и актуелну. По њеним ријечима, несрећа Русије и Руса, који су много проживјели 90-тих година 20. вијека убрзо је постала несрећа и Срба само доказујући нераскидивост наших судбина. Н. Нарочницка се слаже са Степашином да је Русија тада била мало другачија, да није изгубила националну вољу – трагедија на Балкану се не би десила. „За мене је било важно да видим ту књигу, коју је С. Терзић почео писати прије 10 година. Тај труд (рад) је епохални одговор на епохалне изазове времена, епохе подметања и изазова“, подвукла је Н. Нарочницка.

По мишљењу стручњака то што се десило с Косовом (квазидржавом), то подстрекивање од стране Запада најрадикалнијих албанских војника директно је утицало на оно што се дешава сада. Стара Србија то је назив КиМ које је било до револуције на свим географским и физичким картама. Псеудо-историчари покушавају да представе ту територију као стару албанску земљу. Историјско пак „платно“ С. Терзића повезује зрнцима историјску истину. „Стара Србија то су потпорне тачке српске историје и националне свијести као за Русе Куликово поље и Невска битка кнеза Александра“, рекла је Н. Нарочницка. Она је прецизирала да је у нападу Турака на Балкан почело протјеривање цјелих српских кланова (племена), а свако племе бројало је до 500 људи. Она је навела, јасан по сликовитости, историјски документ о томе шта је остало од српске цивилизације за 21. вијек: „Остаци цркве Грабовице, латинско гробље (остаци), Градац – остаци цркве, Ступ – остаци цркве на гробљу, руине цркве Светог Георгија“. Посебно је био мучан (тежак) био закључак: „ Остаци, то је будућност Европе ако она не нађе у себи снаге да се ослободи идеолошког пута и да погледа реалности у очи, и да призна да су хришћанска и латинска култура – нераскидиви дијелови једне хришћанске цивилизације“. Одајући признање раду историчара С. Терзића, Н. Нарочницка о његовој књизи рекла је ово: „Пред нама је оригинална научна енциклопедија историје Србије“. По мишљење стручњака из овог рада може се извући много лекција за осмишљавање судбине словенства у 21. вијеку и нас – Русије. Сложена судбина Србије условљена је њеним географским и стратешким положајем: она је смјештена на споју латинског свијета и поствизантијског простора и сва историја супарништва између два вектора историје прелама се на многострадалној судбини српске нације и Србије. Још 1463. године папа Пије Други нацртао је план комадања Балкана. Бечу одлазе Атика, Епир, Пелопонез; Мађарској – Србија, Босна, Влашка и Бугарска. Н. Нарочницка је оцијенила да је независни развој Србије под сталном пажњом и притиском интереса великих држава. Сваки узајамни однос сила у овом стратешком рејону брзо је мијењао односе сила у Средоземном мору. На примјер, Косово је једина равница на Балкану преко које се може прећи до Солуна. И у 14. вијеку Турци су добили основу за даљну експанзију на запад управо послије заузимања Косова поља. „Европа је непромишљено (брзоплето) заборавила да су Турци опсједали Беч, а данас Турска не само да провоцира своје западне партнере већ их и уцјењује“, подсјетила је Нарочницка савремене политичаре на несавладану лекцију. „ Ова књига је дивовски труд, инспиративан акт српског националног духа, када је професионализам аутора уложен у кипећи котао прошлости, садашњости и будућности своје отаџбине“, рекла је Н. Нарочницка.

Јелена Пономарјева, професор катедре упородне политологије МГИМО (У) МИД РФ

Јелена Пономарјева

Јелена Пономарјева

Активно учешће у дискусији узела је професор катедре упоредне политикологије МГИМО (У) МИД РФ Јелена Пономарјева. Она је оцијенила да је само на први поглед са Балканом све готово. „Балкан то је посебна спона преламања свјетске политике“, подвукла је стручњак. По њеном мишљењу губитак Балкана, с тачке гледишта губитка веза с Русијом – хуманитарних, научних, економских – одразиће се и на стање Русије. По ријечима Ј. Пономарјеве, данас је Балкан терен за одрађивање политехнологија. Југославија је била она земља коју су разбијали, користећи разне технологије – њих су пак употребљавали при разбијању СССР-а. Стручњак је оцијенила да су то технологије за одрађивање политичких преврата, „обојених (баршунастих) револуција“ . То што се дешава на Блиском истоку данас одрађено је на Балкану у октобру 2000. године – десила се смјена легитимне власти: све гласачке листиће „неко је спалио“… – како је оцијенила Ј. Пономарјева то су технологије за одгајање радикалних исламских група које су данас израсле у многоглаву аждају, и основа тих процеса десила се на Балкану. У Босни и на Косову оснивани су кампови гдје су се обучавали (формирали) терористи који су данас распоређени по читавом свијету. То су технологије за одрађивање (мијењање) самосвијести. Руси, као и Срби, то су народи који су укључени у посебан православни свијет. Не без разлога Србе називају балкански Руси.

Осврћући се на књигу С. Терзића Ј. Пономарјева је издвојила три нивоа психоисторијског рата против друштва које представља мету.

Први ниво је информациони рат, када се користе искривљене чињенице. Тако је Стара Србија замијењена називом Косова и Метохије, Република Косово, као да је то већ државна творевина, мада то није тако. Али на информационом нивоу иде најједноставније искривљавање чињеница. На другом нивоу – концептуалном – развија се интерпретација догађаја или чињенице на тај начин, да се чињеница претвара у фалш-чињеницу. Тако се утиче на свјетско јавно мијење. На примјер: часописи и новине с краја 1998. и почетка 2000. године за највеће монструме истицали су … српски народ. Фалсификовање чињеница чини информациони ток деструктивним. Трећи ниво је смисаони метафизички ниво гдје долази до губитак разума (смисла). Зашто ће вам Стара Србија када постоји просвећена Европа са њеним општеевропским вриједностима? Србија, да би приступила тој европској будућности, треба да се одрекне најсветијег што је остало – сјећање на прошле изгубљене територије и сјећање на прошлост од прије 17 година, када су натовски бомбардери бомбардовали мирне српске градове. Ј. Пономарјева је цитирала, страшно по својој суштини, упозорење, писца и публицисте 19. вијека, Евгенија Замјатина, који је рекао: „Бојим се да ће Србији остати само једна будућност – то је њена прошлост“.

По мишљењу Ј. Пономарјеве и код русфоба Украјине, и код србофоба – косовских муслимана, обрада се дешавала по истом шаблону. Све по истим технологијама. Шта радити у таквој ситуацији? Ј. Пономарјева је подвукла да су Срби доказали да је државност посебан знак (особина, одлика) народа. Па многе земље чији представници сједе у ОУН немају државност. Државност – то је способност да се створе своје политичке институције и да се током вијекова усавршавају, да се развијају у правцу националне цивилизоване културе. А све то, и своју позицију посебно, у садашњој ситуацију информационих битака треба доносити (преносити) до већег броја људи. Завршавајући излагање, Ј. Пономарјева је навела ријечи једног од идеолога конзерватизма Е. Бјорка: „Да би зло побиједило довољно је да добри људи сједе скрштених руку и ништа не раде“. Зато Ј. Пономарјева сматра неопходним да се свјетској јавности саопшти једноставна истина – Стару Србију ми никоме нећемо дати (предати).

Епископ моравски Антоније, представник подворја СПЦ у Москви

Епископ моравски Антоније

Епископ моравски Антоније

Епископ Антоније, који је учествовао у дискусији, предложио је да се историографија (књига С. Терзића) искористи – „ за свјетску културу“, како је назвао свештеник, „као духовна надоградња за црквене школе и духовне академије Србије“. У закључку С. Терзиће је подвукао основну улогу историјске чињеници: „Треба знати историју“, рекао је амбасадор Србије у РФ, „ко не познаје прошлост тај може чинити велике грешке у садашњости. Ако се не зна историја Балкана, тешко је схватити сложеност региона у којем су концентрисане три свјетске религије – православље, католичанство, ислам. Балкан је мали регион, али преко њега пролазе геополитичке осе“.

Аутор: Јелена Студњева, коментатор часописа „Међународни живот“

Посрбила са руског: Милана Бабић

ПОГЛЕДАЈТЕ ЈОШ

За видео запис округлог стола кликните ОВДЕ


Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7bL

Advertisements


Категорије:Посрбљено

Ознаке:, , , , , ,

3 replies

  1. Da ne pretjeruju malo? I Наталија Нарочницка, koja inače piše vrlo zanimljive knjige
    Toliko pametnih glava, analiza, ali ni jednog trenutka, baš nijednog, se ne pojavljuje misao o makar malo, malčice i vlastite krivnje za stanje. Nevjerojatno.

    Свиђа ми се

  2. Лепо је то што се плаче над нашом судбином, али ја бих више волео помоћ. Не кажем да су Руси и слободни свет дужни да нас избаве, али би добро било због њих – да им будемо ту за следећи пут.

    Јер стоји чињеница да смо 90-тих, заједно са Јерменима у Карабаху и Русима у Чеченији, бранили православље и руски свет од западне Звери. То смо радили у организацији и уз помоћ руске владе у сенци, са јасним циљем: да задржимо Звер и замајемо – док се руски народ не отрезни од пијанства Запада и демократије.

    Можда то нисмо радили из алтруизма и неке русофилије, већ са јасном калкулацијом: да ако ми сада не спасемо руски свет – сутра нас неће имати ко да спасе. Функционисали смо као жртвовани мостобран, дајући времена главнини да се одмори и реорганизује. У романима иза тога долази повратак главнине и спас за браниоце – што ми чекамо ево већ 16 година; можда је 16 година мало и ништа у светској историји, али мени лично се одужило.

    Свиђа ми се

  3. Vatikan (duhovno krilo NSP) i Nato (njegovo militarno krilo) se pripremaju za veliki pohod na Istok i konacni obracun sa Pravoslavljem. Unijatski prevrat u Ukrajini, dolazak na vlast ustasa bliskih Opus Dei u Hrvatskoj, i to u casu kada Amerika naoruzava do zuba novu NDH, srljanje Crne Gore u unijacenje, sve ukazuje na to da Vatikan i Nato nameravaju da eliminisu zadnju prepreku na putu ka svetskoj moci. U ovom casu pravoslavni svet bi morao biti monolitan i suprotstaviti se ko jedan prozelitskim teznjama Oksidenta. Medjutim, sta konstatujemo : unutarnacionalne i verske raskole, bilo to unutar ruskog ili srpskog sveta. Pojedini pravoslavni jerarsi se opasno priblizavaju Vatikanu, koji daje obecanja i izdaje proglase o bratstvu koji ga nista ne kostaju, dok mocnim naletom krece u lov na duse na Istoku. Rusija obecava iskrenu bratsku pomoc evropskim konzervativnim snagama – „koje nas nece izneveriti“ veli Dugin – protiv najezde nihilistickih anti-hriscanskih snaga. Da li pravoslavni stvarno veruju da bi se odnosi sa Zapadom popravili kada bi cela Evropa bila pod politickim kormilom istomisljenika Jobika, Desnog Sektora i HDZ-a ? Ne budimo naivni : takva Evropa bi se zahvalila Rusiji sto je branila katolicku porodicu i drustvo novim krstaskim ratom. Vreme bi bilo da se pravoslavni svet brine oko svog duhovnog i drustvenog zdravlja i ostavi zapadnjake da sami resavaju svoje unutrasnje sporove. Jedinstvo i bratstvo Crkava je cista utopija. Nikada jasenovacke zrtve i njihovi krvolocni dzelati krizari nece biti braca na onom svetu. Kako njihovi potomci mogu ikada biti braca na ovome ?

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s