Реаговање на писмо шефа редакције „Фигаро магазина“ Жана Кристофа Буисона („Политика“, 18. 11. 2015, пренето и на „Стању ствари“)
Драгомир Антонић (Фото: Новости)
Не могу вас господине Буисон назвати пријатељем, јер то мени Србину православне вере нисте.
Нисте ни Албер Ками, нити су Срби Немци. Нисте ништа од тога.
Него, заиграла мечка пред вашим вратима и плачете.
Очекујете да ми плачемо с вама. Тражите од нас да замислимо Маракану, Скадарлију, Дом омладине. Нема потребе господине Буисон да било шта замишљамо.
Много горе ствари смо доживели од вас и ваших НАТО пријатеља.
Хиљаде нису преживели. Многи су доживотно обогаљени. Деца која нису била ни рођена кад сте бацали бомбе обољевају од рака. А вама је сад тешко?!
Жан Кристоф Буисон
Шта мислите, г. Буисон, ко је покрио ваш дивни Париз великим паноима са две слике.
Једна је приказивала слику мршавог човека с друге стране бодљикаве жице, а у углу стражар у нацистичком логору са натписом: Зар вас заробљенички логор, у коме се врши етничко чишћење, не подсећа на нешто!
На другом паноу су биле слике Адолфа Хитлера и Слободана Милошевића.
Да, господине у вашем Паризу, а све у организацији вашег Бернара Кушнера, тад министра здравља. Затим је уследило бомбардовање Срба у Републици Српској.
Да ли сте тад упутили неко писмо Србима?
Кад је ваш председник Жак Ширак изјавио: Срби су народ без закона и вере.
То је народ разбојника и терориста – да ли сте тад писали писмо?
Или сте можда послали писмо кад је убијена Милица Ракић?
Или кад је Сања Миленковића убијена у Варварину на мосту док је шетала са друговима.
Могао бих овако у недоглед: Сурдулица, Алексинац, пијаца у Нишу, воз у Грделици, болница у Београду..
Да ли сте тад упутили било какво писмо?
Ни сад се не извињавате за злочине које сте направили, већ тражите сажаљење јер сте се преварили и пре 25 година изабрали погрешну страну?
Објасните ваш избор мајкама, сестрама, деци чије сте најрођеније вашим бомбама убили. Њима објасните како морални ауторитети које помињете у писму нису за убијеним у Србији рекли ни једну реч сажаљења, пустили сузу, запалили једну свећу, положили макар један цвет. Или се бар јавно извинили.
Ништа од тога нисте урадили, али сте зато кад је ђаво дошао код вас, написали писмо.
Срам вас било г. Буисон и не пишите више, бар нама Србима.
Наслов и опрема: Стање ствари
Напомена: Дневни лист Политика објавила је у уторак 17. новембра писмо аутора из Француске, Жана Кристофа Буисона поводом терористичког напада који се одиграо у Паризу у петак увече 13. новембра. Писмо је објављено на насловној страни.
Наредног дана Драгомир Антонић из Београда упутио је Редакцији реаговање на ово писмо са молбом да буде објављено на било ком месту које Уредништво сматра прикладним. Одговор, међутим, није (до данас) објављен, па га овде преносимо.
Балканмагазин
ИСПРАВКА: Овај чланак је промењен 14. 12. 2015. у 17:02 – додата је напомена Балканмагазина и као извор исправно наведен сајт Балканмагазин.
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-6Im
Categories: Преносимо
Jean-Francois Buisson je nas veliki prijatelj
Koliko znam, dosada je u Francuskoj napisao i stampao dve knjige o nama :
– Roman o Beogradu
– Draza Mihailovic, heroj koga su saveznici napustili
Истини за вољу… http://www.nspm.rs/hronika/ambasador-uneska-zan-kristof-buison-odricem-se-titule-ako-unesko-primi-kosovo.html
Србске патријоте опет “у ништа”. Јел то изненада постало баш јако тешко пронаћи праве непријатеље, већ морамо истресати ус**** гаће на првом чије име нам се не учини довољно “србским и православним”?
Poštovano uredništvo,
vaš čitalac ovog teksta neće saznati važan detalj: da Poltika nije objavila reagovanje Dragomira Antonića na tekst francuskog novinara Buisona. Da ste naveli izvor (Balkanmagazin.net) odakle je Antonićevo reagovanje preneto – sve bi bilo jasnije. Ovako, čitalac može da pomisli kako je Politika omogućila Antoniću da odgovori na njenim stranicama – što nije tačno.
Kako reagovanje Dragomira Antoniće nije izlazio u Politici ni tri dana pošto ga je poslao redakciji, a da ne bi Buisonovo pismo “specijalno za Politiku” ostalo bez odgovora u našoj javnosti, Balkanmagazin je objavio Antonićev tekst 21. novembra, tri dana poštoje dostavljen Politici – gde se ni do danas nije našlo mesta za njega.
pozdrav,
Slavoljub Kačarević, urednik, Balkanmagazin.net
@ prevrat said:13. децембар 2015. у 11:37
Срећом, “Косова” није примљена у УНЕСКО, па је г. Буисон поштеђен непријатности.
Међутим, Француска јесте гласала за тај пријем, тако да је г. Буисон, као Француз, имао сву слободу и моралну снагу националног поноса, да се одрекне те своје титуле. Зар му није испод људске и националне части да га речи коју је дао ослобађа нека нејака државица Јужне Америке или Африке која је гласала противно његовој немерљиво моћнијој али кукавичкијој и лицемернијој Отаџбини?
Но, дубља је ту дилема… То што је Буисон написао/изјавио/учинио добре ствари за Србију (хвала му, мада лично не знам тачно о чему се ради), не може да оправда Француску државу за учешће у злочину против мира агресијом без објаве рата на Југославију/Србију. Још горе – ништа, апсолутно ништа, не може да оправда Французе што су Бернара Кушнера бирали за највише државне функције, с обзиром на његову улогу на Косову и Метохији и активности које се налазе с ону страну закона а поготову људске и лекарске етике.
Отуда, г. Буисон треба да разуме српски став према догађајима у Француској, а не да нам држи слово о моралности.
@ Slavoljub Kačarević
Поштовани г. Качаревићу,
Хвала на јављању и исправци.
У праву сте да напомена о одбијању Политике да штампа одговор јесте извесно ускраћивање информације, али на порталу са кога смо преузели текст није било ни речи о томе (као ни да је текст већ објављен на Балканмагазину).
Не улазећи у мотиве портала који је текст пре неки дан објавио, чињеница је да је текст прво објављен код Вас – исправили смо извор и додали Вашу напомену.
срдачан поздрав,
Александар Лазић