Ненад Поповић: Анализа Предлога закона о буџету за 2016. годину

Иако је Предлог закона о буџету за 2016. годину много реалнији од свих досадашњих, и он у себи садржи „системску грешку“, јер су у њему на више од 1.000 страна сакривени неки од трошкова, који ће у наредној години сигурно бити преваљени на државну касу, односно на плећа пореских обвезника. Уосталом, чак је и Фискални савет оценио да је овај буџет, са аспекта његове транспарентности, корак уназад у односу на овогодишњи, а народни посланици и јавност морају да знају како се троши новац пореских обвезника.

Nenad-Popovic-2014

Недопустиво је, на пример, да се за субвенције по основу старих уговора и то углавном са страним компанијама предвиди осам милијарди динара, а да нико, осим појединаца у Влади, не зна коме и колико ће тог новца бити исплаћено, колико ће добити Фијат, колико Ер Србија, Јура, Леони, Бенетон и друге компаније, које је наша, прилично сиромашна држава частила и са по 10.000 евра за свако ново радно место. У дефицит, такође, нису укључени ни пројектни зајмови, а они се процењују на више од 100 милиона евра, па ће за толико стварни дефицит бити већи од планираног.

СКРИВЕНИ ТРОШКОВИ

У сваком случају, процењује се да су ти скривени трошкови најмање 100 милиона евра, а лако се може десити да буду и два-три пута већи. За толико ће аутоматски бити већи и дефицит буџета, који је предложеним законом пројектован на 121,8 милијарди динара или око милијарду евра. Оно што је додатни проблем јесте да ће и без тих скривених, а скоро извесних трошкова мањак у државној каси наредне године бити већи него ове, чиме се шаље лош сигнал, да се стање у јавним финансијама после солидне консолидације у 2015. погоршава, са малим изгледима да се до краја 2017. постигне жељени циљ и да се фискални дефицит смањи испод три одсто бруто домаћег производа.

За неке је, можда, сам по себи овако низак дефицит, мањи од три одсто БДП-а, споран, али ако је Влада већ донела одлуку о томе и покушава да убеди јавност и посланике да предузима све мере да га оствари, онда се мора на време упозорити да предложени буџет скреће са тог пута.

ЛОШЕ ПЛАНИРАЊЕ ОВЕ ГОДИНЕ

Влада се и ове године, све до краја новембра хвалила рекордно ниским мањком у државној каси, а онда је министар финансија Душан Вујовић морао да призна да ће само у децембру дефицит бити практично 2,5 пута већи него што је био у претходних 11 месеци – заједно. Па, је ли то добро планирање прихода и расхода? Или су неки расходи намерно одлагани да се створи вештачки привид да је стање у јавним финансијама боље него што реално јесте? Јер, како је могуће да баш нико све до последњег месеца у години није знао да Србијагас неће моћи да врати 200 милиона евра дуга руском Газпрому за раније испоручени гас? Па за тај дуг се зна већ годинама уназад. И није ваљда министар финансија веровао да ће Србијагас, који је прошлу годину завршио са нето губитком од 45 милијарди динара, а 2013. са минусом од скоро 50 милијарди динара, моћи сам да плаћа своје обавезе. Зато би министру Вујовићу било боље да одмах провери колико наредне године доспева за плаћање кредита одобрених не само Србијагасу, већ и Петрохемији, РТБ Бору и другим јавним и државним предузећима у реструктурирању, за чије је позајмице гарантовала држава те да и те обавезе одмах уврсти на расходну страну, да после не буде непријатних изненађења. У супротном ће их бити. Па изгледа да сви, осим министра финансија, знају да већ следеће године доспева за наплату 10 милијарди динара обавеза Петрохемије, за које је држава гарантовала. Није, ваљда, да неко у Влади мисли да ће та фирма, која већ две године заредом прави нето губитак од око 100 милиона евра, моћи сама да плати тај дуг? Зато, ако хоћемо реалан буџет, ту ставку одмах треба уврстити на страну расхода и за толико повећати дефицит.

Исто је и са дуговима РТБ Бора, који се процењују на више од 500 милиона евра, од чега је држава гарантовала за 150 милиона, а већ у 2016. за наплату доспева рата од 23 милиона евра, плус 50 милиона евра дуга НИС-у. Зато би и тај трошак одмах требало укључити као расход буџета, да знамо на чему смо и да се не играмо жмурке. Било би добро да од ресорног министра чујемо колико још има оваквих буџетских замки, које је шеф мисије ММФ-а у Београду Дехенг Ким с разлогом назвао „костурима из ормана“, који стално искачу и представљају велику сметњу на путу фискалне консолидације.

ИСМЕВАЊЕ СКУПШТИНЕ И ЗАКОНА

И кад смо већ код тих непријатних изненађења, прошле године били су то и трошкови ликвидације пропалих државних банака, које су такође преко буџета платили сви грађани Србије. А банкрот свих државних банака коштао је, по неким проценама, скоро милијарду евра. Ове године ће уз 200 милиона евра или око 24 милијарде динара дуга Србијагаса, из државне касе, иако то Законом о буџету није планирано, бити исплаћено и око 15 милијарди динара дугова војним пензионерима, плус осам милијарди динара, колико се за субвенције, због лоше планираног аграрног буџета, дугује пољопривредним произвођачима. Све заједно то је око 400 милиона евра додатног трошка. Поређења ради, Влада се хвали да ћемо ове године имати привредни раст од 0,7 одсто, а то значи да ће БДП Србије да порасте за 200 милиона евра. Па, само за непланиране трошкове буџета отићи ће два пута више новца. Да зло буде веће, никоме у Влади не пада на памет да предложи ребаланс овогодишњег буџета. Па, ако Влада може по сопственом нахођењу да потроши 400 милиона евра или више од 1,3 одсто БДП-а, чему онда и служи Закон о буџету? Чему служи парламент? Само да констатује да је Влада потрошила онолико колико је хтела и за шта је хтела? Овакви високи, а непланирани расходи би можда и могли да се толеришу у једној години, али они су већ постали правило, а не изузетак. И понављају се трећу годину заредом, а јасно је да ћемо репризу гледати и 2016. и 2017. године, јер је држава олако давала гаранције јавним и пропалим предузећима у реструктурирању. Па ако је већ тако, зашто се сви ти трошкови одмах не укључе у буџет, него се упорно гурају под тепих, све док рачун не стигне за плаћање. Скривањем од јавности проблеми се неће решити.

КАТАСТРОФАЛАН АГРАРНИ БУЏЕТ

Невероватно је и како је Влада Србије реаговала на одлуку Русије о забрани увоза воћа, поврћа, меса и месних прерађевина из Турске, а раније је званична Москва, као одговор на санкције Европске уније, забранила и увоз хране из ЕУ. Уместо да искористи шансу која се српским пољопривредним произвођачима указала на огромном руском тржишту, Влада предлаже да се смањи аграрни буџет за 2016. Просто невероватно. Као да неко намерно подмеће клипове у точкове српских сељака. Ова одлука још је чуднија ако се има у виду да су укупне субвенције (укључујући и аграрни буџет) повећане за 5,5 милијарди динара, са 80,5 на 86 милијарди динара. Једноставно, повећане су све остале субвенције, за туризам чак 50 одсто, а смањене су само за пољопривреду.

И не пије воду покушај да се објасни како су субвенције за пољопривреду смањене за само 100 милиона динара (са овогодишњих 28,06 на 27,95 милијарди динара у 2016), јер се на тај начин замагљује стварност. А истина је да ће у 2015. те субвенције бити за осам милијарди динара веће, јер је Влада лоше проценила њихов износ, па ће накнадно морати да измири тај дуг. То онда значи да ће наредне године аграрни буџет практично бити за скоро 30 одсто мањи него ове године (27,95 према 36,06 милијарди). И то номинално, а реално ће бити још мањи. То је заиста недопустиво. Поготово што је ово идеална прилика да се српски сељак ојача и да му држава помогне да стане на своје ноге. Пре него што у септембру 2017. ступи на снагу одредба ССП-а, по којој ће и странци моћи да купују пољопривредно земљиште у Србији, што ће бити јединствен случај у историји да је нека земља то дозволила пре званичног уласка у ЕУ, а многе су избориле додатни мораторијум на продају земље странцима, док економски не ојачају (Мађарска је отишла и корак даље, па је уставним променама трајно забранила продају земљишта странцима).

Последица овако предложеног аграрног буџета биће и значајно смањење субвенција, које су ионако неупоредиво мање од помоћи коју од својих држава добијају фармери из земаља ЕУ, па и региона. Према проценама Фискалног савета, ако се усвоји предложени аграрни буџет, субвенције, које се пољопривредним произвођачима исплаћују по хектару, биће у 2016. упола мање него до сада, односно 3.000 уместо 6.000 динара. Ако се то деси, у наредној години могао би изостати очекивани раст пољопривредне производње, а уместо српске хране наруским трпезама ће се служити пољопривредни производи из других земаља. Други ће знати да искористе шансу коју наша влада није препознала. На страну што је на многим поседима и сетва каснила, јер држава није на време исплатила ни овогодишње субвенције. А шта мислите зашто у Србију покушава да дође немачки Тенис, један од највећих европских произвођача месних прерађевина? Да за српско, или за руско тржиште одгаја три милиона свиња годишње? Немци очито знају боље од нас где је наша шанса. Само што ћемо овако накарадном аграрном политиком и сталним кресањем субвенција за пољопривреду уништити домаћег сељака, да би странцима широм отворили врата и нашег и руског тржишта.

СПОР ПРИВРЕДНИ РАСТ МОРА ДА СЕ УБРЗА

Један од кључних проблема је и спор привредни опоравак. Нико не спори да је бољи икакав привредни раст него стагнација или рецесија, али се стиче утисак да је Влада неоправдано задовољна што ће ове године наш БДП да порасте за 0,75 одсто. ММФ је на новембарској ранг листи, на којој су поређане 183 земље света по стопи раста БДП-а за ову годину, Србију сврстао тек на 160. место. И све земље из региона су далеко испред нас. Уз то, Србија ће се и са пројектованим привредним растом за наредну годину од 1,75 одсто тек вратити на ниво БДП-а из 2008. док су све друге земље из окружења успеле да га увећају од осам до скоро 15 процената. Због тога је у праву шеф канцеларије Светске банке у Београду да је Србији неопходан раст од пет-шест а не 0,5 или 0,75 одсто и то у неколико наредних година. Кључни разлог због којег је, уз повећање стопе запослености, убрзавање привредног раста задатак број један је што ће јавни дуг, који је догурао до рекордних 24,3 милијарде евра, наставити да расте све док је просечна камата коју Србија плаћа на свој дуг већа од стопе раста БДП-а. Зато је само питање дана када ће дуг прескочити 80 одсто БДП-а, што се по међународним стандардима сматра границом презадужености неке земље.

Управо због тога би и буџет за 2016. требало другачије конципирати, да има више развојних елемената, као што су субвенције за мала и средња предузећа, да се део новца одвоји за државни Гарантни фонд, који би помогао малим и средњим предузећима да лакше и јефтиније долазе до банкарских кредита. Са неколико десетина милиона евра у том новом Гарантном фонду у мала и средња предузећа банке би могле да упумпају додатну, преко потребну ликвидност од 200-300 милиона евра, што би омогућило динамичан раст и производње и извоза тих предузећа, а она би, плаћањем пореза допринела и бољем пуњењу буџета. За исти циљ требало би више користити и постојеће институције подршку привреди, уместо што се кредити дају пропалим предузећима која немају шансу за опстанак.

Уместо што се сваке године кроз разне субвенције из буџета троши више од 700 милиона евра, време је да се заустави таква пракса и а делом тог новца формира Развојна банка, која би по тржишним критеријумима, предузећима која имају уговорене извозне послове одобравала повољније кредите од комерцијалних банака. Заузврат, ти кредити би се уредно сервисирали па би зајмови могли да се дају и новим клијентима, а све то би убрзало спори привредни опоравак.

Боље је и уместо субвенција, које се годинама одобравају истим корисницима, а да они и даље гомилају губитке, одвојити део новца за субвенционисање банкарских камата на кредите малим и средњим предузећима и предузетницима.

У буџету за 2016. за инвеститоре, углавном стране, предвиђено је осам милијарди динара, а да не знамо коме тачно и колико тог новца иде. Да се тим новцем субвенционише камата од чак четири одсто, уз услов да крајње кориснике кредит не кошта више од два одсто у еврима, то би за банке био више него пристојан, уз то мало ризичан приход од шест одсто, а привреда би дошла до најјефтинијих кредита. И са тих осам милијарди динара могли би да се субвенционишу кредити од чак 200 милијарди динара или 1,6 милијарди евра! Са толиким додатним средствима домаћа предузећа сигурно би запослила пет-шест пута више радника од страних компанија, које су за свако ново радно место од државе добијале од 4.000 до 10.000 евра. Њима ће по том основу и у 2017. и 2018. бити исплаћено из буџета 6,6 плус 8,4 милијарде динара.

Додатни проблем је што је од укупних субвенција за привреду највећи део резервисан за старе обавезе према страним инвеститорима, док је за нове субвенције предвиђено око 3,5 милијарди динара, упола мање него ове године. Но, то не значи да ће тако и бити, јер и у Фискалном савету упозоравају да се предложеним променама Закона о буџетском систему ствара могућност да Влада у 2016. без контроле парламента преузме додатне обавезе према страним инвеститорима, веће од 3,5 милијарде динара.

ИЗАЗОВИ НОВОГ ЗАДУЖИВАЊА

Из предложеног буџета се види и да Влада Србије планира да се у 2016. задужи за 662 милијарде динара. Толико је, наиме, потребно да се покрије планирани дефицит буџета и плате доспеле главнице страним и домаћим кредиторима. Између осталог планира се и емисија еврообвезница на страном тржишту од 122,5 милијарди динара или око милијарду евра. С тим у вези поставља се питање зашто Влада није искористила веома повољну ситуацију на међународном тржишту да се задужи по нижим каматним стопама и превремено отплати део дуга, на који плаћамо камате од 6,75 одсто (повериоцима из Лондонског клуба) до чак 7,25 одсто на дуг у доларима. При томе је трећина дуга Србије у америчкој валути, а она је од емисије првих еврообвезница у доларима порасла у односу на динар за скоро 60 одсто, па је за толико повећана и количина динара која је неопходна за отплату тог дела дуга. Ми нисмо рефинансирали тај део дуга док је камата на долар била на рекордно ниском нивоу, близу нуле. Да смо то урадили могли смо трошак камата на годишњем нивоу да смањимо за више од 50 милиона долара и да тај новац искористимо или за Развојну банку, за Гарантни фонд, за субвенционисање камата за кредите привреди, за повећање Аграрног буџета или подстицање извоза у Руску федерацију, без издвајања додатног новца. Овако, постоји ризик да је Влада најповољнији тренутак за то већ пропустила, с обзиром да се очекује да ће америчке Федералне резерве средином децембра повећати каматне стопе на долар. Како је могуће да о томе у Влади нико није водио рачуна, па ће и због тога расходи за камате у наредној години да буду већи него ове за 8,8 милијарди динара (139,9 уместо 131,1 милијарду динара). Да су за толико повећани Аграрни буџет или подстицаји малим и средњим предузећима, где би нам крај био.

Колико су камате све већи трошак може се видети и по томе што ће наредне године за те намене морати да се из буџета издвоји тачно 10 пута више него 2008. Да зло буде веће, трошак камата наставиће да расте и убудуће и то је логична последица драматичног раста јавног дуга, који је у последњих седам година скоро утростручен и незаустављиво расте:

Tabela-javnidug

НЕГАТИВНИ ЕФЕКТИ ССП-А НА ЦАРИНЕ

Негативни ефекти једностране примене ССП-а из године у годину све су већи. Србија на тај начин годишње губи више новца него што ће га уштедети смањењем плата и пензија. Наиме, 2008. године, пре једностране примене ССП-а, у српски буџет се од царина слило око 800 милиона евра, а ове и наредне године биће наплаћено око 270 милиона евра. У првој години примене ССП-а приходи од царина су пали на 500 милиона евра, а затим из године у годину на 430 милиона, 380 милиона, 315 милиона, 285 милиона и ове ће, у најбољем случају бити 270 милиона. Шта би тек било са тим приходима да од 2009. увоз није повећан за скоро 40 одсто? А да су приходи од царине остали 800 милиона евра, као пре примене ССП-а, у српски буџет би се до сада слило скоро три милијарде евра више. За толико би мањи био и дефицит, па би Влада лакше могла да стабилизује јавне финансије земље. Аутоматски би за толико био мањи и јавни дуг, последично и трошак за плаћање камата, па би тај новац могао да се усмери на капиталне инвестиције.

ЦЕНА НЕОДГОВОРНОСТИ

Како се лако троше паре пореских обвезника сведочи и да су у 2016. за разне новчане казне и пенале по судским решењима предвиђене 1,3 милијарде динара или 11 милиона евра. За казне ће, дакле, отићи дупло више новца него што је планирано за реформу јавне управе (у Министарству финансија за то је предвиђено 565 милиона динара).

СИВА ЕКОНОМИЈА

Осим штедњом и замрзавањем плата и пензија, било би за све боље да је више урађено на већем обухвату сиве економије. Чињеница је да још увек има фирми које послују нелегално, у сивој зони, па би реформом Пореске управе, која се стално најављује, али и одлаже, већ за две-три године приходи буџета могли да се повећају за око 300 милиона евра, или за један одсто БДП-а. Поређења ради, ове године се на платама и пензијама уштедело око 400 милиона евра, па је јасно да је боља наплата пореза и социјално праведнија и економски ефикаснија од даљег стезања каиша. Уз то, наплатом пореза од свих привредних субјеката створили би се и услови за равноправну тржишну утакмицу, јер су сада у горој позицији они који послују легално и плаћају уредно порезе и друге дажбине. А уз то би и државна каса била пунија. Тим пре није јасно зашто се реформа Пореске управе и даље одлаже.

КАПИТАЛНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ ЗАДЊА РУПА НА СВИРАЛИ

Колико год је пре годину дана за похвалу било опредељење Владе да у 2015. за капиталне инвестиције резервише 49 милијарди динара, толико је сада за критику што је до краја октобра за те намене потрошено само 17,5 милијарди, или тек 35 одсто од планираног новца! Десило се, на жалост, оно што се дешавало и свих претходних година, у којима су капиталне инвестиције увек биле прва жртва растућег дефицита. У 2014. на капиталне инвестиције потрошена је 31 од планираних 46 милијарди динара, а годину раније 21,1 уместо 33,6 милијарде динара. А управо би веће, а не мање капиталне инвестиције требало да буду одговор државе на рецесију и спор опоравак, који су судбина Србије већ четири од последњих седам година. После вишегодишњег искуства остаје бојазан да се ни наредне године неће реализовати све капиталне инвестиције, а додатна невоља је што су за те намене планиране 42 милијарде динара, за 15 одсто мање него ове године, што може имати негативне последице по будући привредни раст.

ПРЕАМБИЦИОЗНИ ПЛАНОВИ ОТПУШТАЊА

Фискалном стратегијом за 2016. предвиђено је и смањивање броја запослених у јавном сектору за 35.000, од чега би већ у јануару отказе или решење о пензионисању требало да добије њих 14.000. Чини се да је ово преамбициозан циљ. Уосталом, пре годину дана, када је Влада преговарала о новом аранжману, обећала је ММФ-у да ће до краја 2017. смањити број запослених у јавном сектору за 75.000. Било је изгледа то много лакше обећати, него урадити, јер ове године практично отпуштања није ни било, па се све свело на добровољни одлазак у пензију. Зато је сада Влада због олако датих обећања у незгодном положају, али је сама крива за то.

Уз то, поставља се питање колико је ова мера и економски оправдана и социјално одржива у земљи у којој је висока незапосленост, уз спор привредни опоравак, кључни проблем. Да би се број запослених у јавном сектору свео на оптималну меру неопходно је претходно обезбедити услове за бржи привредни раст, да вишак људи из јавног може да нађе посао у приватном сектору.

Аутор је председник Српске народне партије

Данас

(Сајт Српске народне партије, 10. 12. 2015)


Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-6HG

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s