Да ли ће црква судити владики Качавенди

Питање канонске кривице владике Василија, којег оптужују за наводне блудне радње са малолетницима, могло би да буде покренуто после телевизијског сведочења његовог бившег сарадника Бојана Јовановића

Владика Василије Качавенда (Фото: Д. Јевремовић)

Владика Василије Качавенда (Фото: Д. Јевремовић)

 

Случај владике Василија (Качавенде) за Српску православну цркву трајно је разрешен, пише у једном од докумената са меморандумом канцеларије патријарха српског Иринеја, приказаних у телевизијској емисији „Живот прича“ у којој је гостовао Бојан Јовановић, бивши ђакон Епархије зворничко-тузланске, како је представљен.

Наиме, Свети архијерејски Сабор СПЦ, највише црквено тело, на заседању 2013. трајно је разрешио управљања епархијом владику Василија и пензионисао га. Ипак, поглед на јучерашње насловне стране бројних дневних новина и таблоида који су пренели изјаве Јовановића о блудним радњама бившег зворничко-тузланског епископа, наводе на закључак да „случај Василије” јавност није ставила „ад акта”. Духове су наново усталасала сведочења о хомосексуалним склоностима епископа, подвођењу и довођењу малолетника у његов владичански двор у Бијељини, смрти богослова Милића Блажановића у манастиру Папраћа, за коју је Јовановић уверен да је била насилна, иако је исти сведок, под монашким именом отац Серафим, пре неколико година за медије говорио о свим овим догађајима. И нико га, до сада, није демантовао.

Ствари о којима се шушкало о једном од најутицајнијих епископа СПЦ, владики Василију Качавенди, почеле су да се одмотавају пре три године. Изјаве малолетних богослова да их је овај епископ сексуално искоришћавао, узнемиравао, стигле су, црно на бело, до „црквене владе“, Светог архијерејског Синода. Видео-снимци, на којима наводно владика обљубљује малолетнике, процурили су у јавност, право на „ју-тјуб“ средином 2013. О свему је обавештена и полиција, па се чинило да ће се кривицом или невиношћу тадашњег епископа зворничко-тузланског позабавити не само црквени него и световни суд. Ипак, до тога, бар за сада, није дошло.

За разлику од четворице архијереја српске цркве против којих је од 2010. године на овамо вођен канонски поступак, углавном због финансијских неправилности у епархијама којима су управљали, како нам је објашњено у црквеним круговима владики Василију се никада није судило. Синод је наводно прикупио четрдесетак изјава сведока о његовим недозвољеним сексуалним радњама, добио је чак и поменуте компромитујуће видео-снимке, али канонски поступак против њега никада није покренут. Владика Василије крајем 2012. године сам је затражио да се повуче са владичанског трона из здравствених разлога и Синод, а касније и Сабор усвојили су његову оставку. И тиме је случај „трајно разрешен“.

Како објашњава један од „Политикиних“ саговорника из црквених кругова, питање канонске кривице владике Василија могло би да буде покренуто, будући да је он и даље владика српске цркве, иако не управља ниједном епархијом. Српска црква би могла, а и требало би, да и самој себи, као и својој пастви, кроз тај поступак да одговор да ли је у праву Јовановић који тврди да су снимци аутентични, или владика Василије који је изјављивао да су они монтирани. Како је реч о веома озбиљним оптужбама, право је чудо што су се и епископ и српска црква одлучили за најгоре могуће решење: недореченост.

Тешке оптужбе на рачун епископа Качавенде, које, хтели то неки или не, увек са собом повлаче и компромитовање целе српске цркве, враћају јој се као бумеранг. Као што јој се као бумеранг враћа и случај једног другог епископа, иако је он судски епилог добио пре девет година. Кад год се говори о „гресима српских владика“, медији подсећају на владику врањског Пахомија. Он је 2002. године изведен пред суд због оптужби неколико малолетника да их је сексуално узнемиравао. Суд је 2006. године два кривична дела одбацио због застарелости, а за два донео ослобађајућу пресуду. Остао је, после тога, не мали број оних који сумњају да се са процесом намерно отезало и да правда није задовољена. Као и у случају епископа Василија, ни владики Пахомију никада није судио црквени суд. У поплави информација вероватно има оних који се више и не сећају због чега је СПЦ сменила, на пример, владику западноевропског Константина. То, међутим, није случај са епископима Василијем и Пахомијем, који ће се увек као јак аргумент згодно наметати онима који желе да нападну српску цркву. Све док оптужбе против њих не добију јасан одговор. А тај одговор није –пензионисан је и случај је застарео, већ крив је или није крив.

—————————————–

Најомиљенији пастир у Републици Српској?

Занимљиво је да је дан пре емитовања емисије у којој је гост био владикин некадашњи блиски сарадник, објављено да група невладиних организација из Републике Српске петицијом од патријарха Иринеја тражи да Качавенду врати у редове активних владика. Предлажу да он, због својих заслуга за цркву и народ, буде, на пример, нови митрополит дабробосански и одбацују оптужбе на његов рачун, верујући да је он, ни мање ни више него најомиљенији пастир у Републици Српској.

Јелена Чалија

(Политика, 20. 11. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-6s3



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s