Милан Ружић: Обистинише се речи мати Февроније

Данас, 19. новембра 2015. године у Пећкој Патријаршији се преставила игуманија, мати Февронија.

mati-fevronija

Доносимо следеће саопштење канцеларије Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја:

Саопштење

Са тугом извештавамо све свештенство, монаштво и верне подручне Нам Архиепископије београдско-карловачке, као и  целе Српске православне цркве, да се Високопреподобна схи-игуманија ФЕВРОНИЈА  БОЖИЋ, настојатељица  ставропигијалне лавре Пећке Патријаршије упокојила у Господу 19. новембра 2015. године.

Заупокојена  Литургија  и помен  служиће се у петак 20. новембра 2015. године у јутарњим часовима  у  манастирском храму  Покрова  Пресвете  Богородице,  а  монашко опело и сахрана  почеће у 14 часова истога дана.

С благословом Божјим,

АЕМ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ
И р и н е ј

***

Кратка биографија мати Февроније

Рођена је 29. септембра 1921. године као Петра Божић у селу Сандићи код Брчког. Замонашила се са 19 година у манастиру Јовању у Овчару. Ту је провела 12 година, од 1940. до 1952. године. Тада прелази у манастир Тавну, где остаје до 1956. године. Након тога бива премештана у још неколико манастира, да би напокон 6. априла 1957. године прешла у манастир Пећка патријаршија. Тада је у њему боравило свега четворо људи — отац Серафим са једним богословом и две монахиње.

За њено време и њеним залагањем урађено је много за манастир: црква је обновљена и препокривена оловом, у манастирској порти су откопани многи темељи средњовековних конака, направљена је звонара, подигнут је нови конак…

У ноћи 16. марта 1981. године избио је пожар на крову конака из 15. века. Мати Февронија је тада стицајем околности стекла поштовање читаве Србије. Десило се то да је, спасавајући од ватре древне реликвије, остала пожаром заробљена у манастирској ризници. Врата су била затрпана, на прозорима су биле гвоздене решетке, а плафон је претио да падне сваког тренутка. Мати Февронија је ипак упорно сакупљала иконе и крстове у филиграну, рукописне књиге и остале драгоцености. Славна монахиња се спасла интервенцијом монаха Дамаскина, који је успео да ишчупа решетке са прозора. Сматра се да је пожар подметнут.

Присуствовала је чину устоличења 43, 44. и 45. патријарха Српске православне цркве – Германа, Павла и Иринеја. Била је сведок свега што је задесило Пећку патријаршију и Косово и Метохију у другој половини 20. и почетком 21. века. Веома је омиљена међу косовским монахињама и војницима Кфора који чувају манастир.

Вукову награду је добила 2009. године. Примила је 2012. године награду „Браћа Карић“ за хуманитарне активности, јачање мира, сарадње и пријатељства међу народима, заједно са мати Харитином из Пећке патријаршије.

Преставила се у Господу 19. новембра 2015. године.

(Сајт СПЦ, 19. 11. 2015)

Милан Ружић: Обистинише се речи мати Февроније

Milan-RuzicОдавно се нисам најежио као јуче када сам сазнао за смрт мати Февроније, игуманије манастира Пећка патријаршија. Разлога су два. Први је тај да сам упокојену мати Февронију поменуо у свом претходном тексту, а други разлог је много дубљи и мистериознији.

Наиме, на сајамској промоцији књиге „Пресвета Богородица Красница пећка“, скупило се доста нас који смо, у духу тадашње напетости око пријема Косова у УНЕСКО, хтели да чујемо још више о нашем духовном животу. О књизи су говорили моји велики пријатељи Матија Бећковић и Желидраг Никчевић. Међутим, реч је преузело Његово Високопреосвештенство Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије и изговорио речи које су мене натерале да се данас јежим на помен смрти мати Февроније. Он је, говорећи о књизи рекао да је мати Февронија, пре штампања књиге, изјавила да би њен живот изласком те књиге могао бити мирно окончан. И ево, само две или три недеље после те промоције, њене речи су се обистиниле. После говора свих учесника промоције и појања Косовских божура, млада Бојана Пековић узела је у своје руке гусле и почела да пева. Певала је тако емотивно и тако нестварно да је сва околна галама тог тренутка утихнула и сала се испунила сузама. Неко је плакао због Косова, неко због мати Февроније и свега онога што је она урадила за манастир, неко због Бојаниног гласа, неки опет због деце са Косова. Али, некако су се све те сузе слиле у једну и оросиле наше одавно суве душе. Песма је почела моћно и живо, а завршила се тихо и свечано, баш као и живот упокојене игуманије.

Данас мене, уместо више прича и вести посвећених упокојеној мати Февронији, истинској хероини свих Срба, дочекује вест о топлом пријему секретара НАТО-а Јенса Столтенберга. Сви су похрлили да му се нађу при руци. Скоро све новине брује о том човеку који тврди да је на Калемегдану појео први сладолед и играо „ринге, ринге, раја“. Кога то уопште интересује? Приликом посете, изјавио је: „Наша интервенција 1999. није била против српског народа, већ се радило о заустављању неприхватљивих радњи Милошевићевог режима.“ Искористио бих ову прилику да кажем да је ваша интервенција била искључиво против српског народа, јер је једино народ патио и страдао.

Поред тога, у периоду након НАТО бомбардовања, сестринство манастира Пећка патријаршија је пружало уточиште избеглим Србима. Наравно, ту је била присутна и мати Февронија. И данас, уместо писања о њеној доброти, ми више пажње посвећујемо злу против кога се ова племенита игуманија борила на свој начин. Сви они који су све време извештавали о Столтенбергу и НАТО-у и избегавали тему бомбардовања и мати Февронију, предмет су једне моје мисли која се родила на тој промоцији, а повезана је са смрћу игуманије. Жао ми је оних којима је тако кратак пут од српских гусала до НАТО-а и Соросових јасала.

(Искра, 20. 11. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-6s7



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

Оставите коментар