Нова лавина народног незадовољства на пороке одређених личности у цркви, која се преноси и на саму Цркву изазвана је новим ТВ сведочењем монаха Серафима (алиас Бојан Јовановић) о радњама у Зворничко-тузланској епархији. Посебан шок изазвала је информација објављена на Фејсбук профилу новинара Предрага Поповића да се са инкриминисаним плаћеним убицом Небојшом Лазићем Зенгом нашао у истом друштву и патријарх Иринеј.
„На ТВ Прва управо се емитује интервју с Бојаном Јовановићем, који сведочи о злочинима тзв. владике Василија Качавенде.
Између осталог, Јовановић је испричао како је Василије ангажовао професионалног убицу Небојшу Лазића Зенгу, који је дошао у БГ да га ликвидира.
Е, с тим Зенгом упознао ме преподобни Никола Ђогани Сандуловић. Зенга је оставио ок утисак, духовит и занимљив лик, иако је бивши пандур.
Василије + Зенга + Сандуловић + патријарх Иринеј = Содома и Гомора“
Небојша Лазић Зенга је, по Инфо Бијељина, оперативац у регији Бијељина. „Према сазнањима, поједине стране службе су сугерисале лидерима Савеза за промјене да је једини Лазић способан да обори владајућу скупштинску већину (у Републици Српској), са позиције замјеника директора ОСА-а (обавештајна служба) и да треба да добије подршку Савеза.“ (Инфо Бијељина)
Није изненађујуће да режимски медији, док се режим апсолутисте и западњачког марионете Александра Вучића обилато користи услугама сервилних епископа Београдске патријаршије, обрушава на водеће (и маргинализоване) личности Српске цркве. Повременим срозавањем угледа Цркве она се своди на још сервилнији положај, као и стварање утиска да је потребна кадровска реформа црквених структура.
У „олуји“ те реформе могло би да се деси да водеће положаје у Београдској патријаршији заузме струја екстремних релативиста епископа и иначе недодирљивих епископа за критику режимлија као што су Григорије Дурић и Игњатије Мидић. Тиме би умерени јеретици екуменисти (Иринеј Буловић, Иринеј Гавриловић, Амфилохије…) предали своје место другој и екстремнијој генерацији екумениста.
На тај начин би прича о преступима епископа Василија Качавенде послужила каонове Маркале за даље бомбардовање положаја Цркве. Апсурдно реаговање је врло могуће: Иако је сервилност црквених лица ванцрквеним органима довела до доласка компромитованих на чеоне положаје у цркви, новим реформама би се још компромитованији и још сервилнији још јаче учврстили на црквеним положајима.
Крајњи папофил, епископ Григорије, је уједно и човек који повремено промовише причу о лустрацији у цркви, те се тиме намеће као нови патријарх Београдске патријаршије. Тиме би сјахао Курта, да узјаше много гори Мурта који би имао одрешене руке за реформисање црквеног учења.
Најелементарнија и најрудиментарнија логика показује и доказује: да је потпуно нелогична и противлогична сарадња између отворених безбожника, заклетих христобораца и Православне Цркве Христове. Оне који хоће такву сарадњу, или раде на њој, или – hirribile dictu – чак и приморавају на њу, питамо заједно са светим Апостолом: „Какву заједницу има правда с безакоњем? какву везу има светлост са тамом? Како се слаже Христос с Велијаром?“ (2 Кор. 6,14-15). –
Св. Јустин Ћелијски
Наслов: Стање ствари
(Православље живот вечни, 18. 11. 2015)
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-6rb
Categories: Преносимо
Јел ово све што талибани имају да кажу на јавно изречене оптужбе за најгнуснија кривична дела, која је наводно извршио великодостојник Цркве? Ако педерчине, лопове и сараднике свих режима удаљимо са положаја – то више неће бити Српска Православна Црква?
Оцу Ненаду Илићу сам на ФБ страни захвалио на изванредном, љековитом тексту “Болест”. Тим сам још констерниранији чињеницом да “Православље живот вечни” открива да постоје, цитирам, “умерни јеретици”(???) Но, када за њих постоји само нека “Београдска патријаршија”, као за моје аветне монтењаре и сецикесе Мираша и Стева Вучинића, нека су им алал ти доприноси догматици, еклесиологији и националној историји.
Са друге стране, њихов допринос логици, признајем, не разумијем. Каква је то борба против “Маркала”, објављивањем патријархове фотографије са неким “Додиковим убицом” који је истовремено и главни ослонац Запада у РС?
Како је у послиједње вријеме Стање ствари све више читано у Српској, дужан сам неке напомене заинтересованим читаоцима, о синоћњем, првом у историји телевизијском објављивању порнографског снимка једног српског владике. Као некадашњи зам. глодура сајта имао сам поуздане информације да је објављивање тих снимака било планирано на Пецони-Марићевој телевизији у термину тада надуваног рејтинга ријалити програма “Парови”, током мајског засиједања Светог Арх. Сабора, с тим што би снимци били много експлицитнији и екстензивније пуштени него синоћ.
Циљ је била потпуно деградација Цркве, како би јавност у Србији лакше “прогутала” отимање манастира и цркава на Косову и Метохији и у Црној Гори. Касније је то потврдио почетком јуна сам Миломир Марић изјавом да му је неостварена жеља била учешће владика у Ријалитију, као и та да му се жале из Синода како по цијелу ноћ не спавају, него гледају “Парове”. О правној кодификацији окупације православних српских светилишта од квислиншких власти Црне Горе и “Косова”, сада сви знају.
Тада сам, у послиједњем ауторском тексту на Стању ствари(11.05.2015):
http://stanjestvari.com/2015/05/11/%d0%b0%d0%bb%d0%b5%d0%ba%d1%81%d0%b0%d0%bd%d0%b4%d0%b0%d1%80-%d0%b6%d0%b8%d0%b2%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d0%bf%d1%80%d0%b5%d0%b4%d1%81%d0%b0%d0%b1%d0%be%d1%80%d1%81%d0%ba%d0%b0-%d1%80%d0%b0/
написао , на првом мјесту слиједеће:
“Можемо ли, ми лаици, да подржимо Оце Сабора у тешким искушењима, одлучно рекавши г. Премијеру Вучићу да добро знамо да иза свих хајки које се воде против наше Свете Цркве ових дана стоји његова медијска машинерија, која ни секундом не забељежи јасеновачко сабрање (а клео се у Јад Вашему, тај нови лутеранац, у рођаке страдале у Јасеновцу) и можемо ли оце Сабора да замолимо да истога одлуче од Цркве ако са својим пакленим планом њене разградње настави?”
На сајту поуке.орг неколико дана касније запријетио сам да ћу ако Вучић крене у извођење тог плана, објелоданити начин на који се упознао са патријархом Павлом 1994. ( Вучићев некадашњи сарадник а сада оштри критичар, новинар Предраг Поповић, на кога се позива и “Православље живот вечни”, објавио је о томе информацију из пете руке, а будући да сам ја тај сусрет, стицајем околности уприличио, једини знам истину о тадашњем Вучићевом држању). Било је то све што сам могао да предузмем.
За млађе читаоце, посебно из епархије зворничко-тузланске, мој завршни став из чланка од 11. маја:
“Некада и архијереји могу да посрну, али боље да се и бивши зворнички Василије покаје, него да се стално Црква уцијењује снимцима. Била су тешка и опасна времена, када је завладичен у тој богомољачкој тврђави, није свако могао да бира свој пут.”
Зашто сам рекао богомољачкој тврђави? Зато што Подриње, источна Босна и западна Србија, то и јесу биле и највише остале, конкретно у ЗТ епархији, сарадник Светог владике Николаја, епископ др Нектарије Круљ је посијао добро плодну њиву радишног и Богочежљивог народа и одржао је и под комунизмом. Када је требало коначно попунити мученичку катедру дабробосанску, послије прослављења у жртви митрополита Петра Зимоњића и епископа Варнаве Настића, владика Нектарије се прихватио тога али да и даље напаса своју паству у ЗТ епархији, гдје је у Тузли припремио и гробницу. Под притиском режима, патријарх Викентије му одузима администрирање том епархијом и у њу доводи, једног од двојице јединих заиста убијеђених комуниста и режимлија у епископату, Лонгина Томића. (Други је био, по ријечима Светог патријарха Гаврила, “црвени Волођа”, Владимир мукачевски, потом рашкопризренски.) Лонгин је ревносно контролисао “да овчица која не занесе своје руно у грм украј пута”, његов изабраник и ђакон био је Качавенда, који је брзо уцијењен и заврбован од Службе (изгледа и БиХ и савезне), која му је заузврат правила каријеру, па и ореол дисидента. (У НИНу почетком осамдесетих изашао је риједак процрквени чланак, заслужног грађанина и “борбеног новинара”, А.Т., у којем се царина напада због недоличног понашања према владици Василију, скинули су га голог (двострука порука?) итд).
Тако су се, Боже ме прости, ПВЖ “Маркале” десиле много раније.
Нама, што се дичимо да имамо кључеве вјечног живота, остаје да носимо воденички точак око вратова или да се лијечимо уз оца Ненада Илића.
Ђеци зворничко-тузланске епархије, остају дивне, озренске и мајевичке, богомољачке пјесме.
Хомосексуализам, најгнусније кривично дело. Да ли је то дело у питању?
Interesantno je da ovi Kacavendini “drveni advokati”, znaju bolje sta je sve u pitanju i koje zavere su u pitanju (ici ce cak i do malteskih vitezova, ako je potrebno) a tog decka, koji je doveden do krajnje situacije, da na sebe digne ruku, ne pita niko. Siguran sam da je taj decak neki siromasko, i da njegov zivot nije uopste vredan i da za njega pravda ne postoji uopste.
Koliko ce jos godina da se prica o tom Kacavendi? Ima li taj Kacavenda obraza i uopste nekih moralnih vrednosti, pa da oci u oci se suoci, na sudu, pred zakonom i da se sve ovo rascisti. Mozda nije kriv, pa ce, po zakonu, ovaj sto ga optuzuje, ON da odgovara za klevetu.
Ima li crkva obraza i tih moralnih vrednosti koje sama propoveda (ili za nju to ne vazi, vec samo za njeno stado ovaca), kada dozvoljava da se zbog jednog popa, blati cela crkva. Manite se teorija zavera, ovde je u pitanju PRAVO i ZAKON i najvaznije: LJUDSKI ZIVOT. A cini mi se da crkva nije iznad zakona, ma kako ona umisljala da jeste.
Dakle, ovde nisu religijske teme, pa da se objasnjavaju biblijske stvari i raznorazna vidjenja biblijskih prica, i objasnjavanje istih. Nisu u pitanju ni teorije zavera Vatikana, niti bilo koga (sto ovi crkveni “drveni advokati” hoce da prestave i da odvuku paznju od glevne teme: ZLOCINA), ovde su u pitanju ozbiljne optuzbe za ZLOCIN a na to ne treba precutati, ni opravdavati, MA KO DA JE TO URADIO. Pravosudni organi, ako su nezavisni i pre svega moralni (jer vidimo da crkva to nije) trebaju ovde delovati energicno sprovodeci pravdu, ne obracajuci paznju na to, sto je danas popularno religijsko tumacenje sveta i zivota, i pozvati obojicu na suocenje, na sudjenje i da se povede istraga i da se ispita uzrok kako je nestao jedan zivot? Hoce li i ovaj, siromasko (decak), koji nema zaledjinu, proci kao ona dva vojnika, koje je ubila mafija u topciderskoj kasarni? Koliko je zivot, nas obicnih smrtnika, vredan? Da li je crkva saucesnik, prikrivajuci bolestinu nekog svog clana, koji je “daleko dogurao” i da li je ona postala jatak, svakakvim bolesnicima (a moguce i kriminalcima), delujuci na ovaj nacin protiv drzave i pre svega samog NARODA?
Ili ce ovaj mutavi narod, sada nemo cutati i poceti da opravdava i zlocine, posto je pljacku vec blagosiljao? Nase pravosudje je u sluzbi onoga ko vise plati. Latinska poslovica kaze: “ako nemas novca, ne trazi pravdu”. Pravda je na strani crkve a zivot tog jadnog decaka, koji je verovao u lazi koje crkva propoveda, ce biti zaboravljen.
Bojan Jovanovic, alias monah Serafim je prije godinu ili dvije bio poznat sa izvrnutom kapom sto nose reperi a evo sad je postao djakon, pa su mu ugradili onaj sulundar na vrh glave, valjda da bi djelovao ubedljivije.
Mozda ce sledeci put da mu ugrade krila i kakav reflektor na celu.
Ajde bre, sto godina svi znamo da je Kacavenda dvocijevka a sad se pravimo kao da je neko otkrio Ameriku.
Fora je u tome, sto SPC treba na ovom sledecem mega kurvaluku u Instanbulu, kojeg oni nazivaju osmi vaseljenski Sabor da potpuno pljunu na pravoslavlje, pa im zato treba Kacavenda i onaj tipo sa sulundarom da bi malo narodu zamazali oci.