Јелена Пономарјева: Борба за власт, територије и ресурсе постаје све суровија

Перспективе руске „меке силе“ на Балкану

На међународној научној конференцији „Мека сила и културна дипломатија у 21. веку“, одржаној 11. новембра на Руском универзитету пријатељства међу народима (РУДН) у Москви, наша дописница је разговарала са експертима у овој области о будућим перспективама руске „меке силе“ на Балкану.

Јелена Пономарјева на међународној конференцији „Мека сила и културна дипломатија у 21. веку“. Фото: Јекатерина Туришева/Руска реч

Јелена Пономарјева на међународној конференцији „Мека сила и културна дипломатија у 21. веку“. (Фото: Јекатерина Туришева/Руска реч)

Брзи али лоши резултати

Међународна научна конференцијаМека сила и културна дипломатија у 21. веку“ организована је на Руском универзитету пријатељства међу народима (РУДН) у Москви са циљем усаглашавања позиција међународне стручне јавности о улози меке силе и културне дипломатије у савременим међународним односима. Русија се није детаљно бавила стратегијом меке силе до 2014. када је у Украјини избила такозвана „обојена револуција“. У сценарију таквих догађаја мека сила је најважнији инструмент, сматра др Игор Морозов, члан Савета Федерације (горњег дома руског парламента).

„Украјина је најочигледнији пример примене меке силе каква се не може толерисати у међународним односима. Након догађаја у Украјини почели смо пажљивије да пратимо све програме које САД и европске земље спроводе на територији бившег Совјетског Савеза“, каже сенатор Морозов.

„У условима глобализације борба за власт, територије и ресурсе постаје све суровија и води се на нов начин, пре свега на информативном и психолошком пољу“, објашњава Јелена Пономарјева, доктор политичких наука и професор Московског државног универзитета међународних односа МГИМО) при Министарству спољних послова Русије.

„Информативно-психолошки утицај даје брзе али лоше резултате.Видимо да се у пријатељској земљи каква је Украјина појавила генерација која показује мржњу према свему што је везано за Русију“, каже Пономарјева.

Ни један народ који је током историје ушао у састав Русије није нестао. Напротив, сви ти народи су се развијали и формирали своју интелигенцију, напомиње Николај Стариков, писац, публициста, друштвени активиста и један од лидера покрета „Антимајдан“.

„Украјина је најболнији пример. Међутим, Русија је помогла и очувању државности Румуније, Бугарске, Србије, Пољске, Аустрије, Чешке, Грчке, Луксембурга и Кореје. Наши војници су проливали крв за њихову слободу, наше дипломате су се бориле за њихово право да постоје као државе. Данас су све те земље, изузев Србије и Северне Кореје, заборавиле ове чињенице.Какве закључке из тога можемо извући? Доста је било једностраних уступака. Живимо у суровом свету у коме се лепе речи могу прочитати само у новинама. Морамо да будемо јаки јер ће само у том случају инструменти меке силе бити ефикасни. Главна реч у синтагми ‘мека сила’ је ипак сила“, објашњава Стариков.

„Словенију и Хрватску смо већ изгубили“

„Мека сила је веома перспективна на Балкану“, сматра Георгиј Филимонов, доктор политичких наука и директор института за стратешка истраживања и прогнозе Руског универзитета пријатељства међу народима (РУДН).

„Нажалост, за нас су многа врата већ затворена, и регион који је за Русију некада био приоритетан временом је, из различитих разлога, изгубио свој некадашњи значај. По мом мишљењу, оваква ситуација би могла да се поправи. Неопходно је успоставити нови систем односа Русије и балканских земаља да се отворена врата за нас не би сасвим затворила. Под англосаксонским утицајем многе земље на Балкану су се већ окренуле Западу. Дакле, наш задатак је да сачувамо она врата која су за нас још увек отворена“, рекао је Филимонов за „Руску реч“.

Успех Русије на Балкану није могућ без интензивнијег информативног присуства у региону. Неопходно је посветити више пажње раду са младима и побољшати контакте са медијима и новинарима,упозорава Пономарјева.

„Може се рећи да смо на Балкану већ изгубили Словенију, Хрватску и муслимански део Босне. Ипак, није све изгубљено. Балкан је за нас један од приоритетних региона у коме Русија мора да појача свој утицај. Треба применити нову тактику, пре свега у информативној сфери. Посебно треба да се ангажујемо у Србији, Македонији и Републици Српској, како путем руских медија, тако и кроз сарадњу са партнерским домаћим медијима. Добар пример такве сарадње је ваш пројекат (Russia Beyond the Headlines – прим. ред.). Веома је битан начин и стил преношења информација. По мом мишљењу, изузетно је важан и рад са младима. Морамо понудити информације које су актуелне управо за младу популацију. Такође морамо активније учествовати у образовању и у пројектима везаним за културу. Једном речју, великом силом себе може назвати само земља која је у стању да утиче на глобалне односе у свету, а без добре стратегије меке силе Русија у томе неће успети“, закључује Пономарјева.

Јекатерина Туришева

Текст је објављен уз званичну дозволу портала Руска реч. Било које друго коришћење текста без специјалне дозволе Руске речи није дозвољено.

(Руска реч, 13. 11. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-6mv



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , , ,

Оставите коментар