Горан Цветановић, градоначелник Лесковца из редова СНС-а, постао је звезда друштвених мрежа овим видео записом.
Ево транскрипта:
… Своју биографију бих хтео да изнесем.
Рођен сам 11. марта 1965. године, усавршавао се у Великој Британији, у Лондону, годинама, у разним колеџима, Кембриџ, Хејнсис, Хентенбери, Оксфорд.
Радно искуство. Већ од својих тинејџерских дана, паралелно са учењем, едукацијом, образовањем, помагао сам својим родитељима који су се бавили приватним послом. Са поносом и љубављу могу да кажем да сам заједно са својим родитељима, а и сам, учествовао у многим приватним пословима који су били први на овим територијама. Од првих месара односно производња роштиљ меса и давао идејама многим успешним привредницима.
Сећам се, рецимо, кад је била производња сокова управо власник Пеђа „Златног трага“ је био у суседном локалу и радио је трговину, тако да јуче у разговору са њим каже: штета што ниси остао да се бавиш приватним послом, јер си имао и више идеје и више потенцијала а и материјалне могућности да постигнеш много више него ми који смо успели у овом приватном послу.
На роштиљади сам први који је успео да Грке доведе овде и да неке производе из Грчке, од гироса до сличних специјалитета пружимо у оно време санкција и изолације наше земље.
То је отприлике, онако, радно искуство кад је у питању сви могући послови, па чак могу с поносом да кажем да се у оно време са једним од најбољих ортопеда Срђаном Стаменковићем, продавали грожђе на лесковачкој пијаци, били смо трећа година медицинског факултета, и грожђе са мог приватног винограда, „афусали“, „хамбург“, „кардинал“, „краљица“, и сличне сорте, да је у оно златно време гроз’ и до два килограма износио …
…
Касније сам радио као републички санитарни инспектор, врло кратко, једно шест месеци, није ми се допао начин на који се тај посао у то време радило тако да сам сматрао …
Транксрипт: Д. С.
(Блиц, 13. 3. 2015/Youtube)
ПОГЛЕДАЈТЕ ЈОШ
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5Vl
Categories: Поново прочитати/погледати
шта рећи него става & ужас
Tрагично …