Чујем да је одлучено – коначно да ће да га посеку…

Дакле, овај шестстогодишњи храст, а успут (али не најмање важно) још и заветно дрво, дели судбину Србског народа данас: скоро све су нам ,,исекли“ и на више од шесто година уназад… посекли, одвојили, одбацили, порушили, уклонили, побрисали – и то не само симболично – а све уз наше, макар прећутно пристајање.

Кажу – оставиће калем, посадити га на неко друго, ваљда ,,боље“ место… Нисам сигуран да то овој часној старини нешто значи – а ни нама.

Не помињући ,,завет“ и последице по онога ко се ,,огреши“ о заветно дрво, жао ми је. Жао ми је овог јуначног сведока Србског постојања од Косова на овамо. Жао ми је и НАС СРБА…

Овај храст, његова судбина данас ће у ствари показати колико је успела,,операција“ – лоботомија заправао – јесмо ли ,,готови“, препарирани и спремни за сечу и пресађивање… Јесмо ли довољно разсрбљени, обесвешћени, одбожени и обезљуђени?

Зато је ово сад ,,експеримент“ на живом ткиву, без анестезије – па ако успе значи ОНИ СУ УСПЕЛИ!!!

Господе, немамо више вере у себе, у нас… сад помози… сва нам је нада и уздање у Тебе… освести и уразуми милошћу својом… отклони ову беду од свог народа, и дај му снаге и мудрости да душу сачува. Знаш, Господе, да је Србину лако, за час, наметнути избор – и он увек бира покајање и овоземаљско пропадање, а у замену за Твоје Царство на небу, и зато Те молим – одбрани и сачувај народ мој, на земљи његовој, а у Твоју славу и милост… АМИН !!!

(Фејсбук група Српска десница)

ИСПРАВКА: На почетку другог пасуса уместо “шестогодишњи” стављено је “шестстогодишњи”.

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4SF

Categories: Преносимо