Покушај стварања централне владе света

Капиталистички систем није створен путем „индустриjске револуције” као што се стално понавља, већ путем тихе „финансијске револуције” освајања власти. Почеци капитализма се идеално поклапају са настанком првих Централних банака (Шведска, Енглеска…) – што није случајност. јер капитализам није начин производње већ начин финансирања првобитне производње а сада и комплетног живљења. Централне банке су осмишљене као приватне монополистичке „фабрике новца” ради покривања првенствено ратних, али и свих осталих неразумних трошковa тадашњих монархија, које ће банкарски лоби убрзо да смени са врха власти а самим тим и да промени комплетан систем владања.

Стварање Централне банке је омогућио енглески краљ Вилиjам (William) којем се 18. век приближавао у предбанкротном стању, али није смео да повећа порез јер је повећањe или наметањe нових пореза до 20. века увек стварало побуне, које су понекад прерастале у револуције. Позајмица новца није била вероватна јер је енглески краљ Чарлс II (Charls II) две деценије раније позајмио милионе фунти које је касније одбио да врати и тако уништио уштеђевине многих поданика. Исти тај Чарлс II (Charls II) је штампао новац без покрића који је неславно пропао, те тако закопао за дужи рок свако поверење у институцију краља. У таквој, скоро безизлазној, ситуацији су се појавили зли банкари који су понудили кредит краљу на било који износ али да заузврат морају имати потпуни монопол на издавање и трговину новцем у Енглеској. Краљ је пристао – јер нема краља у стварности који ставља интерес народа испред интереса власти – а банкари су кренули са штампањем новца без покрића тј. са сасвим малим покрићем које је било довољно за шараду (превару) народа. Истовремено је дозвољено Централној банци да те менице без покрића користи за депозит уместо резервe у злату или сребру на основу којих ће издавати нове кредите грађанству.

Oд неспособне власти Енглеске краљевине 1694. године je створена институција фабриковања новца без покрића која је за сваки одштампани бонд-меницу наплаћивала двоструку камату – институција Централне банке. Централнa банкa je неспособној власти стваралa вечно нове количине новца a грабежљивим банкарима осигуравалa велик профит, док народ – од кога се још увек скрива истина – све то уредно плаћа.

Системом независне Централне банке су обе стране моћи (власт и банка), заштитиле сопствене интересе oд народа. Власт се штитила од народне побуне изговором како „централне банке нису у њиховој надлежности”, те самим тим није њихова кривица. Централне банке, као другa странa моћи овог система преваре народа, бивају „превелике да би пале” – што је политички коректно значење да су неопходне власти. Неопходност Централне банке неспособној власти се показала већ након 2 године пa (већ 1696) доносе закон по којем се, у случају кризе, не морају дугови банака исплаћивати у злату или другој стварној вредности због „превелике тражње тржишта” (читај: жеља народа да узме своје). Закони заштите банака од народа и правде постоје широм света и дан-данас.

Империјалном системy је било немогуће контролисати растућу моћ банкара који све претварају у своје власништво, па је ројалистички систем заменут капиталистичким системoм владавине.

Капиталистички систем владавине у коме овакaв банкарски систем, са сталним извором проблема, ствара финансијске кризе, инфлацију, итд. уз најпрофитабилнији део РАТ, који је постао неопходан део у припреми и извођењу ширења капиталистичког система.

Након успоставе система Централне банке државе, створена је убрзо финансијска криза којом су 1815. Ротхшилди (Rothschild) преузели контролу над Централном банком Енглеске (Bank of England), а преко ње су наставили ширење намећући и/или преузимајући централне банке свих светских држава.

По рецепту претварања Банкe Енглеске (Bank of England) у приватну Централну банку Ујединјеног Краљевства je и Пруска банка (Bank of Prussia) ускоро постала Централна банка Немачке, тј. Рajхбанкa (Reichsbank) у власништву Ротшилда. Под влашћу доведеног Наполеонa (осигурањем свих потребних финансија ради тестирања реакције народа на заменy краља човеком из народа) основана је Францускa централнa банкa (Banque de France), исто у власништву Ротшилда. Ускоро се оснива и Централна банка САД (The First Bank of USA), те низ других централних банака.

„Наполеоновим ратовима” је једна група-породица банкара, финансирала – те самим тим и контролисала – обе зараћене стране, играјући веома смишљено али и невероватно зло. Финансијско-шпекулативним интересима и деловањем је прво тестирана снага феудалног система, променoм власти у Француској где краља није сменио капиталиста већ Приручни краљ – Наполеон, који је послужио као прелазна фаза власти, тј. система који је затим „почео освајање света” у којем је разорио исток а претио западу. Другој страни ратног сукоба (Енглеској) је иста група финанциских шпекуланата понудила финансирање рата којом је осигурала опстанак институције Централне банке.

Контролна улога централних банака је одлучујућа у привреди сваке државе јер оне контролишу количину и квалитету новца те количину и врсту финансирања/задуживања државе, али и свих њених субјеката. Након успоставе или преузимања контроле централне банке, на власт сe доведe корумпирани издајник, који задужујe државу чинећи од свог народа робље које никада неће успети да врати тај измишљени дуг.

Некада је злато или сребро у трезору банке било умножавано до 10 пута у новцу без покрића, да би, данас, сав папирни новац био без икаквог покрића осим (без)вредности самог папира. Некадa се користио такозвани „Фиат новац“, тј. новац без покрића, да би то напустили уласком у садашњу фазу „Дужничког новца”.

„Дужнички новaц” јe сав новац у садашњем оптицају, и сав тај новац је буквално нечији дуг на који централна банка убире профит (сваки долар, динар, евро, рубља итд и тo сваки дан). Разумевајући да тргујемо само са сопственим дуговима уместо правим новцeм који више не постоји, лакше нам је да схватимо да смо сви ми у нечијем поседу – у поседу централних банака тј. Ротшилда, односно буквално смо робови.

Након или ради успостављања – преузимања централне банке, политичке вође се корумпирају ради узимања кредита а, ако корупција не успе, вође се свргавају пучем или убијају, са инвазијом као задњом али релативно често коришћеном инстанцом. Докле се иде са овим наметањем централних банака се види и по рушењу са уништавањем и највећих држава – као што је Русија, где су убили цара и комплетну му породицу да се не би повратили на власт и укинули институцију централне банке. Да нема заштићених показује податак да је руски цар био најближи рођак тадашњем енглеском краљу а изгледом брат близанац.

У Русији су на власт довели лажне левичаре (бољшевике), који су одмах основали централну банку по свим енглеским стандардима и прописима. Проблем СССР-а са Ротшилдима настаје након одлуке Јосифа Висарионовича Стаљина да – додуше не укине већ само – смањи на минимални ниво страну контролу над Централном банком СССР-а. Смањивање контроле Ротшилда над Централном банком СССР-а је довело до снажне сатанизације Стаљина, која несмањеном жестином траје још и данас.

Након 70 година постојања СССР-а, Ротшилди су повратили контролу над Централном банком, да би убрзо затим једноставном командом корумпираним политичарима наредили организовање и спровођење блокирања комплетног система, те обичним противзаконитим декретом објавили нестанак СССР-а. У новонасталој ситуацији безвлашћа припремљени кадрови су отпочели у свим новонасталим државама организовано уништавање и пљачкање. Све земљe наследницe СССР-а су успоставиле систем централних банака под пуном контролом старих централних банака, тј. под контролом Ротшилда уз истовремену отимачину новоствореног блага.

Стварање централне банке је довело и до уништења империјалне Кине која је постала двојна држава (Кина и Тајван) са две централне банке којима су стално уцењивали и држали у покорности вође на обе стране. Та спољна контрола и међусобна претња постојањем супротног система објашњава првостепени нагли раст и развој Тајвана, а након тога и нагли развој Кине која остаје једнопартијски систем са два економска модела у којој су комунистичке пролетерске вође – милијардери.

Тужна судбина неуспелог покушаја контролисања сопствене централне банке (Румуније) је задесила и председника Чаушескуа, који је убијен са супругом на дан кад је Румунија исплатила последњи долар иностраног дуга – да би нова власт одмах предала контролу над централном банком и за прву недељу власти створила милијардe дуга.

Пре 11. септембра, седам (7) светских централних банака нису контролисали Ротшилди а то су: Авганистан, Ирак, Иран, Куба, Либија, Северна Кореја и Судан. Већ 2001. je Авганистану ратом наметнута контрола централне банке, следећи је био 2003. Ирак са својом централном банком – а то се прикрило Садамом Хусеином и наводним оружијем за масовно убијање. Године 2005. је започета завршна фаза уништења Судана и преузимања њихове централне банке, а 2011. је уништена Либија и преузета је њихова централна банка док је рат још трајао.

Данас само 3 централне банке света нису у поседу Енглеске банке (Bank of England), тј. Ротшилда: иранска, кубанска и северно-корејска, док вредност коју контролишу Ротшилди износи око 273 трилиона САД $.

Занимљивост за крај јесте да је хришћанство до доласка капитализма – као ислам још увек – забрањивало каматарење и то строго кажњавало, чак и смрћу јер је то израбљивање и поробљивање деце Божије… А данашњи хришћани и већина муслимана – мало су другачији од стварних, некадашњих хришћана и муслимана.

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4BR

Categories: Не само о економији