Огњена Лазић: Стани, размисли, крени

Вечито смо пред неким избором. Од оних уобичајених и свакодневних, којима не посвећујемо много пажње, до суочавања са великим одлукама и изазовима, које нам живот значе. Право да бирамо представља суштинско обележје наше индивидуалности. Веома често, нажалост, доносимо такве одлуке због којих се кајемо и бивамо несрећни.

odluka-ol

У чему је проблем?

Неретко се дешава да не желимо да учествујемо у сопственом животу и преузмемо одгворност за своје поступке и одлуке, па услед страха и немара, важне одлуке или одгађамо до бесконачности или их препуштамо другима.

Опет, како се данас брзо и брзоплето живи, све чешће се препуштамо импулсивном доношењу одлука – односно пребијамо преко колена, па ком’ опанци ком’ обојци. Такво афективно понашање сигурно нам не може донети ништа добро, а и пуко ослањање на емоције које по правилу не (пре)познајемо једнако је лоша стратегија одлучивања.

Ту је и највећи ометач доношењу квалитетних одлука који се зове неодлучност. Да бисмо га елегантно избегли важно је да научимо свесно и савесно да доносимо одлуке. Они који су склони неодлучности треба да имају на уму да је мало тога у животу непромењиво. Чак и ако донесете важну одлуку, а касније нисте задовољни, то не значи да је не можете променити. Здрав разум и искуство у спрези са препознатим и интегрисаним емоцијама велики су нам помоћници у захтевном процесу одлучивања.

Ево седам смерница које нам могу олакшати порцес одлучивања:

  • Запишите све могућности

Осамите се и одвојите довољно времена, па све могућности и варијанте ставите на папир. Прво дефинишите свој проблем, изазов или одлуку коју морате да донесте. Затим размислите о могућим решењима и зашто сте за неке од њих, а зашто сте против оних других. Како ће одлука утицати на вас и ваше најближе? Како ће утицати на ваш животни стил, здравље и да ли је у складу с вредностима које заступате? Уложићете доста времена и труда, али након тако детаљног и пажљивог разматрања лакше ћете доћи до најповољнијег решења.

  • Размислите о последицама без тескобе и страха

При доношењу одлука ми рутински прецењујемо њихов исход. Психолози тврде да задовољство које пружа већина догађаја мање је интензивно и траје знатно краће него што већина људи замишља. Главни разлог који доводи до лошег предвиђања је аверзија према губитку. Тачније речено, веровање да ће губитак бити болнији него што би нас задовољио његов одговарајући добитак. Дакле, без обзира на то шта доноси будућност, највероватније ће вам донети мање бола или задовољства него што сте замислили.

  • Емоције су важне

На наше размишљање и мотивациони процес утичу сва осећања. Зато је важно да их (пре)познамо, и ако смо много узнемирени, љути или изложени јаким притисцима; да одлуку одложимо док се емоционално не стабилизујемо, јер је могућност да у афекту погрешите веома велика.

  • Учите се непристрасности

Сигурно сте се јуче, ако не и данас, изнервирали док сте са неким полемисали на неку осетљиву тему, а код нас их, осим политике и спорта, хвала Богу, увек има. А изнервирали сте се јер су ваши саговорници износли доказе, да не кажем небулозе, који само поткрепљују њихово мишљење, занемарујући супротне ставове. У питању је општеприсутна пристрасност. Ова одлика наше личности постаје велики проблем, ако смо убеђени да одлуку доносимо сагледавајући све могуће аспекте, а заправо о извесном проблему већ имамо формирано мишљење, које упорно желимо да оправдамо.

Да бисмо донели добру одлуку потребно је много више од чињеница које иду у прилог ставу или решењу које унапред сматрамо најбољим. Потрага за доказом који би могао да нас суочи са истином да нисмо у праву веома је болан процес. За почетак, а можда је то и најтеже, али сигурно помаже, потрудимо се да будемо отворенији за супротна мишљења и да покажемо зрелу дозу самокритичности.

  • Искупљујте време

Има доста људи који чувају неки уређај или комад гардеробе само зато што је коштао читаво богатство. Стручњаци из области психологије маркетинга кажу да се у позадини оваквог понашања крије заблуда неповратних трошкова. Инвестиција, наравно, не мора да буде искључиво новчана. Многи, на пример, настављају да читају књигу која им је досадна или неразумљива, само зато што су већ прочитали више од пола, па да је заврше, иако су свесни да губе драгоцено време. Важно је да никада не губимо време на нешто што се показало као промашај или лоша одлука, већ ако можемо извучемо поуку из немилог догађаја или лошег улагања и кренемо даље.

  • Притисак окружења

Вероватно сте чули за познати експеримент спроведен у Америци који су морали да прекину зато што је група студената којима је додељена улога чувара у затвору почела психички да злоставља групу студената у улози затвореника. Дакле, нико није имун на друштвене притиске. Иако друштвени притисак у неким сиутацијама може бити стимулативан, остаје питање како избећи његов негативан утицај? Ако посумњате да неку од одлука доносите како бисте угодили претпостављенима, добро размислите да ли је то прави избор за вас. Деца и млади су посебно угрожени притиском групе којој припадају. Са њима је непоходан рад и изграђивање свести о томе да свој интегритет никада не претпостављају отворено деструктивим захтевима групе. И на крају, колико год је могуће ваља избегавати ситуације у којима наводно преузимамо “незнатну” одговорност, јер ако на то пристанемо највероватније ћемо доносити неодговорне одлуке.

  • Будите једноставни

Често мислимо како је већи број могућности уједно и бољи, али сложићете се да је лакше изабрати једну од пет понуђених чоколада, него када је у понуди тридесет врста. Већи избор захтева бољу способност за обраду информација, а поступак је збуњујући и дуготрајнији чиме се увећава и могућност неповољног избора. На крају задовољство може бити умањено и из страха да нам је промакла боља могућност.

Психолози парадокс избора називају став у којим испољавамо мишљење да је велики избор добар, при чему је заправо мањи избор много боља опција. Тако парадокс избора највише утиче на перфекционисте који детаљно испитују сваку могућност пре него што донесу одлуку. Можда то и није лоше када је избор условно ограничен. Проблем настаје када се избор или животне прилике усложњавају, па се такви људи осећају беспомоћнима. Они, пак, који се задовољавају “довољно добрим решењима” чињеница је – мање пате. Ако сте у потрази за “довољно добрим” притисак није тако велик и задатак да изаберете нешто у мору неограничених могућности постаје изводљивији. Тако дакле, избегавајте крајности и поједноставите свој избор што је више могуће. Уместо, на пример, потраге за идеалним рачунаром распитајте се код пријатеља да ли је задовољан моделом који је купио. Ако јесте, можда би баш и вама исти такав одговарао.

odluka-2-ol

Расуђивање као претходница

Сваком делу, па тако и квалитетном доношењу одлука свакако треба да претходи расуђивање. Јер, “без расуђивања и добро дело се претвара у зло због превремености и неумерености”, каже свети Василије Велики. Када се пак расуђивањем одреди време и мера добру, онда чудесан добитак не изостаје. Природно и делатно расуђивање или разум образован наукама и читањем уз пристојно и скромно опхођење свако ко уложи труд може да стекне.

Без расуђивања не само да није могуће правити изборе пред којима смо непрестано већ читав наш живот је слеп, а ми се само расипамо и никакве плодве не дајемо. Расуђивање треба да одређује време, место, начин и уопште поредак онога на шта наше срце циља.

Покушајте на овакав начин да приступате одлукама и проблемима са којима се суочавате и открићете да нас живот увек подржава и усмерава ка добру, али је неопходно да себи одговоримо на питање: шта заправо желим?

(Духовна терапија, 16. 4. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-477



Categories: Преносимо

1 reply

  1. И овде нисмо имали шта да кажемо? Вероватно ГОСПОДАРИ нису ни читали. А има нешто важно и поучно: „• Учите се непристрасности“,
    „“ Размислите о последицама без тескобе и страха“

Оставите коментар